Балкански рат

број 33

С/грана 818 Б ЛЛК АНСКИ РАТ

Бпрбе о Дрнзутипз — Гоњење Нриаута од Иаврова до Деора Да бп се спречили арнаутски упади на правпу Жсровница — Маврозо — Гостивар, упућеае су 9 септембра две чете 20 пешадијског пука, које су дотле гарвизовале у Гостивару и Тетову. Ове су се две чете које због рђавих нозиција, а које због надмоћиости Арнаута морале повући без отпора на положај Влаиницу који је на вододелници река Радике и Вардара. Ради појачања ових двеју чета и да би се још спгурније спречило надирање Арнаута, 9. септембра у вече иослате су још две чете 20 пешадијског пука тз Скопља, са мајором Милетом Здравковићем на челу, који је са четом стигао на положаје 11 септембра у 5 сати у вече. Мајор Здравковић је одмах узео команду и на осталим четама, којих је било јоштри и међу којима је била и једна чета из 19. пешадијсксг пука из Дебра. Свих ових пет чета отпочело је са Арнаутима бпрбу, која је трајала све до мрака, када је борба морала бити прекинута.^Мало ниже од ових положаја била је једна батерија од 4 топа, која је избацила 3—4 мет а пошто је ноћ прекинула борбу. Арнаути су| т.у ноћ у гл&вноме задржали исте положаје и целу ноћ су халакали и пу цали. Преко ноћи се наше чете врло добрт утврде, не одзивајућп се на арнаутско пуцање у ваздух. 12. септембра гзјутра око 5 часова, Арнаути свом силином навале н-ч наше десно крило и не само да су задржаниу надирању, него су па терани у дивље бегство На десном крилу командовао је капетанМгленко Миљковић, који је увек био пред својом четом и претходио прпмером. По наредби коју је добио, имао је да се заустави на дотле већ заузетим’ноложајима и да пушчавом ватром даље гони непријатеља. Да је капетап Миљковић имао наређење да настави надирање, ствар би брже била решена, јер друга чета, која је имала да им нресече пут и да опколи Арнауте, дошавши под јаку арнаутску ватру, морала је да се повуче. Арнауте то охрабри, и они алакну напред свом сеагом опет на десно крило. Отвори се жестока борба. Наши нису хтели да се макну. Ареаути су бесно надирали. Тукло се кундацима и ножевима, ашовима. У тој борби буде тешко рањен капетан Миљковић, и војници, видевши то, почеше се повлачити. У повлачењу их, после непуних 300 метара, заустави мајор Здравковић, који је тога тренутка наишао Он их понова поведе на јуриш и нагло заустави Арнауте у продирању. У то време Арнаутима стижу појачања и да не би наша багерија дошла у оиаснол;, мајор нареди повлачење на згодан положај, на коме су се наше трупе држале до доласка дванаестог нука „Ц&ра Лазара“. У овој борби 12. септембра из тога батаљона 20. пука погинуло је 4 а рањено 25. војника, Арпаутп су нак код једне карауле, око које се водила • нћЈжешћа борба, оставили нреко 30 лешева, ма да су многе своје жртве односшш собом,

Тако је било 12. септембра. Ноћу између 12, и 13. Арнаути су са велике дељине узнемиравали наше војнике, пуцајући с времена иа време. Али све то није имало никаква успеха. 13. септембра ујутру почела су се поједина одољења Арнаута да спуштају у долину Варцара, код Речана и Врутокз. Наше трупе су отвориле ватру, помогнуте артиљеријом, која је дошла са 12-тим пуком. Св ко даље надирање Арнаута заустављено је. Артиљерцјска и пешачка ватра их је тако страшно обасула, • .ш су.се они одједном дали у дивље бегство. То после подне, око два сдта почела су са арнп утске стране да пуцају два брдска топа, али тако тг правилно и несигурно, да се одмах видело да не умеју да рукују топовима. Њихови тоиови су били намештепп на Влаиници. Међутим су нгшим трупама непрестано стизала појачања. То иосле подне заподела се јача борба изм ђу Арнаута и пшдњих делова 12. и 20. пука. У т.,ј борби погинудо је око 40 Арнаута. Ноћ је опет прек' нула борбу и нашпм трупама је време до ујутру дато за одмор. 14. септембра, био је наређен напад 12 пука и б таљона 20 пука. Напад је извршен око 10 часова сво.м силином, и Арнаути се после кратког отпора дадоше у дивље бегство. Наше су трупе заузеле најглавније г.сложаје. Наступање се паставило до ноћи. Т ,\'з пут, где год је наша војска пролазила, наилазила је на попаљена и опљачкана села По селима с у наши војнпци наилазили на|мртве Арнауте побијене секиром или ножем, што значи да су се међу собом сами убијали. Арнаути су потпуно уништили села Леуново и Никифорово, а опљачкали Мавровске Хапове и Маврово. Арнаути су ту ноћ одступили ка Жеровшгци, долином реке. 15. септембра наша је војска продужила марш без великог отпора и догала до линије Трнина — Гадичнпк испред самог Маврова. Ту је 12. пешадијски пук нагшао на предње делове 7. пука Крзља Петра и заједпо с њ.им наставио продирање. 16. септембра није било великих борба, заузета је Жеровница и цела долина реке Радике и истога даиа дошло се у близину Дебра. У овом сукобу Арнаути су оставили око 400 мртвих. С наше стране погинуло је 4., а рањено 29. војвика. Међу рањенима су и наредници 20. пука_ Јован Младеновић, који се у турском рату борио као редов, а сада рањен као иаредник, и Драгиша Павловић. Наши војници су се храбро држали и гшказали да се умеју борити не само са уређеном редовном војском већ и са дивљачким хордама и разбојницима у маса> а. Наши сфицири су и овога пута претходили примером и без страха излагали се највећој ватри. Арпаути, изгледа нису довољно познавали снагу српске војске и срчаност српских војника, али после ови борби, у којима су тако рђаво прошли нећесеша.по усудити да нас изазивају.

Нашн у Љсшу: Ш војном бопницоп-