Балкански рат

Врој .14

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 511 5

— Добро, одговорио је генерал. Изаберите сами себи људе. У исто време генерал Мартиновић и пуковник Пламенац проучиди су тачно непријатељске позиције и саставили план битке. Артиљерија је имала усредсредити своју ватру на четири редута а одмах затим људи пуковника Пламенца имали су да јуришају до мрежа од бодљикавих жица, да их покидају и испресецају и онда брзо да се баце и освоје посдедње шанчеве отварајући пут осталим црногорским колонама које би нанале одбрану Малог Тарабоша, уништиле последњу препреку и ушле у жељени град. Мартиновић је одобрио плап нуковника Пламенца. Па]зад га је питао: — Како ћемо назвати наш батаљон? — Зовите га Батаљон Смрти , одговорио је одважни пуковник Пламенац. На бојишту се брзо разнела ова вест. И видели су се стари војници, проседе браде, како моле пуковника Пламенца да им учини ту част и да их уврсти у Батаљон Смрти. Пуковнвк Пламенац изабрао је себи из разиих одреда 000 људи. Петоро браће дођоше заједно Нламенцу и рекоше му: „Заверили смо се, да ћемо се заједно борити и заједно погинутић Пуковнику Пламенцу није било тешко сакупити до бровол.це, који су били готови да се жртвују. Кад је дошла наредба за јуриш, сви су били пуни јуначког весеља. Младићи су певали. После двобоја батерија, Батаљон Смртк — оставивши иза себе одред што су га чинили два батал.она из Вир Пазара и један са Цетиња, коме су биле додељене и неке чете његушког батаљона — бацио се силним криком у зону мрежа, које су биле расплетене по брду пред турским позицијама. Шест стотина пионира херојски су свршили свој задатак. Излажући се ватри непријатељских топова и живој пуцњави са шаичева бацали су ручне бомбе. Две линије мрежа биле су већ искидане, са великим жртвама; трећа се још опирала. И ту су се збили призори грозота и достојни епопеје. Сада су ушли у акцију и одреди, који су стопу у стопу следили Батаљон Смрти. Трећа линија мрежа спасена ]е дивљом одбраном башибозука, који су мајсторски маневрисали са пет митраљеза чинећи нуотош на свима странама. Његушке чете и вирпазарски батаљон навалише голим бајонетима на мале шанчеве, који су се налазили нред гвозденим жицама. У томе часу са врха Тарабоша затутња грување турске батерије од четири брзометна Крупова топа, калибар 75 милиметара; то је била једина артиљерија смегатена па централном врху. Црногорци су брзо били на шанчевима и већ су имали да се понесу са непријатељима борећи се бајонетима прса у прса, када се одједном нађотпе затворени између кигае митраљеских зрна, која су десетковала спреда, и Крупових топова чија су зрна посипал I читаву зону иза њих снречавајућн им новлачење, Гужва је постала страшна. Пуковник Пламенацставио се на чело батаљона и са голом еабљом у руци бацио се очајно па непријател.а, Али полетео је само не колпко корака, када га два зрна погодипте посред челт и оборише га мртва. Јуначки пуковник иије имао времена да изговори пи једпу једину реч. Њагова смрт изазпала с је неописану забуну међу официрцма, који ниоу били спремни да га замене и сада се наетази борба у нереду. Алн два су матрал.еза бајонетима отети из туроких руку. Бор6а је била страшна. Један мдад турски официр долетео је, иуцајући из револвера на Цриогорце који су наорнули на страховита оруђа, и убио је јсдиог црногорског сфицира, који се био приолижио матраљезима. Али је готово у иотом часу и сам пао; убили с.у га Црн горци који су се за тренутак сколили око њега. ' Међутим, турски војници нису још напуттали митраљез Они, који су гледали тај иризор, веле, да су Турци, око својих страшних смртоносвих оруђа, наотавили пуцати из њих још и онда када еу бајонети већ били пред

њиховим грудима. Поред два митраљеза Ц ногорци су ос • војили и два шанца с ове и с оне етране треће мреже Турци су наставили своју ватру до увече, када се због крајње изнурености и мрака морала обусгавиги ватра.. У том крвавом окршају рањено је око 703 Црногораца, а број мртвих није ништа мањи од броја рањених. Колики ли је тек број оних рањеника међу лешевима! ; Црна Гора је кликнула: „Скадар или смрт\“ И за мало дана ти иаддовечански напори уродили су жељеним плодом: мачем и огњем “преко страховитих жртава Црногорци су — узели Скадар 10. априла 1913.

хђрногогски потпорунннк Ристо Хајдуковић Јунак са Скадра, црногорски пешадијски потпоручник Гисто Хајдуковић први пут је рањен 28. сеп тем5ра 1912 год, као командант извидничког оделења, при заузећу Мурићана, под Скадром, где је показао све војничке врлине и способности. Кад је 18 марта, комбинозани баталион Црногор ског Приморског Одреда, под комхндом сдавно палог мајора П. Пламенца, чинио јуриш на чувено утврђење Тарабош, потпоручник Ристо је изабран, као храбар и врсан момак и офчцир за команданта митраљеског оделењз, При заузимању првог шанца показао је чуда од јунаштва, ксјом приликом му је и сам командант рекао: „Ви сте потпоручниче и ваша војници најхрабрији међу најхрабријнма у целој црногорској војци “ При заузећу другог шанца допао је тешких рана од којих се после дугог боловања излечио. Своје школско образовање добио је у Цариграду. Свршио је по дофицирску школу на Петињу, где је био између свих другова по класном рангу други. За своје војничке вр лине одликован је многим видним знацима признања.