Балкански рат

С?трана 534

ВАЛКАНСКИ РАТ

Врој 34

Всветнм Косова н Свевоооо ИНЖИЊЕРСКИ ПОТПУКОВНИК Т Мирко Ротовић

ПОДЛЕГАО РАТНИМ ТЕГОБАМА Својом спремом, својом неуморношћу на послу, сво' јом превеликом љубављу према војсци и војничкој вештини потпуковник Мирко Ротовић издвајао се у колу својих одличних другова као први међу пајбољима. Љубав према послу и разумевање посла биле су оддике овог незаменљивог младог вишег официра у гимназији, пратиле су га кроз Војиу Академију, у којој је и на нижем и на вишем курсу, био први у рангу; и кроз цело његово службовање у српској војсци, у којој остаје пуно трагова спреме и мара потпуковника Ротовића, који је као инжињерски официр од свих својих млађих и старијих другова признаван као једап од лаших најспособнијих стручнака. Као одличном официру држава му је изашла на сусрет и омогућила му, да вде на страну и ирошири круг свога знања. И тамо нам је служио на част И дику, јер су свакој школи мили ученици какав је од првог дана свога школовања био — увек одличан и увек прва — потпуковник Мирко Ротовић. Од почетка рата Ротовић је био шеф једног врло важног одсека у Врховној Команди. Пример тачности, недантности и неуморности на послу и у овим судбоносним данима иотпукс впик Мирко вије могао бита друачији на своме послу. Свој посао вршио јс како се само пожелети могло н успеси, што их је ои показао неуморним радом својим нису могли остати ненаграђени. У внак нризнања он ]е добио чии потпуковника и медаљу за ревноспу службу, док је већ за одличну своју мврнодобску слулсбу одликован медаљом за војничке врлине и Карађорђевом звездом. Одвојеи од куће и нородице, а изложен пуну годину дана тешким пгграпаЦнма на послу се заразио тифуссм, коме није могао одолети и 27 јула 1913. преминуо је у Скопљу, одакле је пј енет у Веоград, где је свечано погребен 29.јула. Мирко Ротовић није пао погођен непријатељским куршумом, али је ои изгубио свој мдзди живот, који је био нред сјајном каријером и великом будућношћу, на бојном пољу припремај} ћи и омогућавајући борцима славне њихове успехе према ненријатељима. Пао је иошто је с пуно части и много користи послужио својој ОгаЦбшш у два рата. Мирко Ротовић Ке заузети једно од почасвих места мсђу онима, чији је нестанак пао као најтежа жртва славне наше војске у ова два рата. ИЕШАДПЈСКИ МАЈОР Сава Ђ. Мацић СЛАВНО ПАО ПГЕД ШТИГ10М Нрвог дана мучког препада бугарског на паш ше* сти пук код села Сушева славпом смрћу је умро 17. јуна па положају пред Штипом, југозападпо од села Сушева, нешадијски мајор Сава Ћ. Мацић, командант другог батаљона у VI. пуку. Мајор Мацић родом је из Параћина. Као свршепп питомац Војне Академије, из 28. класе, произведен је за потпоручника 29. септембра 1898. Вазда је важио као одличан официр, који је бко пун љубави према своме послу. У рату с Турцима особито се одликова^, а у битци на-Битољу носледњег дана допао је тешке раие у ногу. Од ратних штрапаца добио је и запалење плућа, али је све то срећно преболео и пред рат с Бугарима вратиб се у своју команду.

На Видов-дан послеДЊи иут се јавио своме верном Другу> својој супрузи, к.јој пишз, два дана пред смрт, да ће му милије бити да се више жив не врати у загрљај свсјнх милих и драгих но да ове дивие земље, за које је проливено толико крви, потпадиу под Бугаре. Два дана после тога Бугари су муики ноћу напали па наше трупе. Наши су их јупачки дочекали и снажпо одбиаи, али смо тај усиех платлли силним жртвама. Првога дапа борбе ири развијању свога батаљона јуначки је пао мајор Мацић иоред својих јуначких другова мајора Васића, мајора Богке Сго.јковића, капетана Маедића, Милована Сгојадиновића, Сг. Симића и другнх јунака. Тело мајора Саве су његови захвални војници из нели из борбе и оно је свечано погребено у Велесу. Као одличан офнцир у миру мајор Мацић награђен је медаљом за војничке врлине, а за показане успехе иа бојном пољу и личну храброст награђен је мајорским чипом и одликован медаљом за храброст. РЕЗЕРВНИ ПЕШАДИ.ТСКИ КАПЕГАН + Живојин А. Хаџић ПОДЛЕГАО РАТНИМ ТЕГОБАМА Па 504 страни донели смо веран лик познатог народног трибуна, одличног васпитача омладипе и красног јунака срнског Жавојина А. Хаџића, коД се са својом четом прославио где год се појавио. Као командир чете у тре ћем пуку другог пгзива славл>ене Не дићеве дивизије капетаи Живојин учествовао је у биткама: на Мердарима, Ириштини, Косову, Кичгву, Тотову, Гостива, г у и Битољу иротиву |Турака и на Злетову, Брегалници ЈПтипу и Кочанима у рату противу Бугара. У његову пуку већину командира чпнилн с.у нрофесори, који су се показали као иеустрашиме четовође. Хаџић, који је кроз цео свој бурни живот био пример савесноети у иснуњавању својих дужности, такав је био и као четовођа н у крвавом окршају и за време одмора. Војници су га волели, јер су у љему имали поверења и јер им је он дао доказа да су му ону мили и драги. Водио је своју чету е чашћу и за показано јунаштво унапређен је у чин капетана и добио је медаљу за храброст. И ако је учествовао. у толико крвавих борби и увок у њима био у првом борбеном реду на челу својих храбрих Пироћана, за које је он имао нарочите сиунатије као дугогодишњи њихов иародни постаник, гшје га ни једно непријатељско зрно ни окрзвуло. Јуиаку из толиких битака било је суђено, да осгане иа бојном пољу покошен не од непријатељске пушке или тоиа ио од љутог невидљивог непријатеља, онаке заразе колере. После заузећа Кочана, нри чему је н оам суделовао, капетан проф. Хаџић заразио се и сам колером, којој је, изнурен од дугих и тешких ратиих иапора, и подлегао 19. јула, доживевпш коначну нобеду Срба иад свим својим непријатељима. Тој победи много је допринео и капетан Хаџић и свесан тога ов је лакше предао своју племениту душу Богу. Велико је гробље неумрлих српских ратнпка у Кочанима, а једна од тпх хумки кријс и трошно тело честитога Живојина Хаџића, примерног грађанипа и иоштеног угдедпог јавног радника нашег. Живојин А. Хчџић родио се 7, августа 1808. године у Старом Аџбеговцу. У Београду је свршио гимназију и природно математички одсек фалозофског факултета Велике ИГколе. Чановничку каријеру је ночео као предавач и суплент, а после доложеног професорског испита уна-

Гезервни пешадијски потпоручник -ј- РЈпиован Пидпшевнћ Славно пао пред Кривом Паланком