Балкански рат

Врој 34

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 535

прсђен је за професора. Сво своје службовање провео је у унутрашњости. У последње време негшлико еодина био је професор лесковачке гимнавије. 11ре десет година изабран је први пут за народнога посланика као кандидат самосталних радикала у округу пиротском, који му је на четири узастопна избора поклањао своје поверење, а 1908. године је изабран као носилац самосталске листе у округу пиротском. Као посланик био је необично вредан и агилан и ретко самосталан. 04' се није хтео ни могао потчинити свакој партијској одлуци, но се у своме раду увек руководио само својим чистим уверењем. Пије трпео отеге духа. Љегов слободан дух се није могао подвргнути клупској дисциплини, те је вечито стрчао својим личним мишљењем, које је смео изрећи и за њега се умео залагати. Као наставник био је оддичан и међу радницима своје струке важио као један од најбољих. Смрт његова тежак је губитак колико за незбрипуту породицу толико и за земљу, који јако оскудева у људима спреме и чврстине карактера пок. Жив. А. Хаџића. ГЕЗЕРВНИ ПЕШАДИЈСКИ ПОТПОРУЧНИК | Милован Милошевић СЛАВНО ПАО 27. ЈУНА ПРЕД КРИВОРЕЧКОМ ПАЛАНКОМ Као водник у другоЈ - чети, другом батаљону деветога пука другог позива потпоручник Милован славно је пао у крвавом окршају са Бугарима 27. Ј‘уна. 0 борбама тих дана и Миловановој погибији његов војник и пријатељ Илија Булић нрича ово: „Од 20.—26. Ј - уна и даљу и ноћу имали смо чарке са Бугарима, и просто нпсмо ни селк иити очи заклопил и, да се одморимо, већ смо једнако под оружјем водили борбу с непријатељем — али не тако јаку. Али борба, к оју смо водили 27. јуна неће се молгда никад више поп овити, Ј - ер је то било негато страшио и незапамћено. Борба је почела ујутру па је трајала до 7. часова увече. Ми се нисмо надали такб јаком нападу од непријатеља. Код нас је било свега II батаљон VII. пука II. позива и нешто мало војника измешаних из 7. и 8. пука по две чете тако да висмо имали ни пуних 2. батаљона. С непријатељске је стране било: 4 пука и 2 чете комита. Бугари су седам пута нападали и наши су их свагда храбро одбиЈ - али. Они су се за таЈ - дан спремали да нападну и пробију кроз наше редове, и да смо их ми на овом положају пустили, нигде их не би могли задржати све до Кумаиова. Бугари су падали као снопови по њиви, тако да Ј - е човек до човека мртав лежао. Истина и код пас је доста погинуло, али код. љих је много више. У 7 часова извршеп је јуриш с паше стране и том приликом видех пок. Милована шмеђу наших храбрих бораца где кличе: „Напред, напред, браћо, да победимо пеприЈатеља!" Тада оде напред са његовом храбром четом, одакле се више није жив ни вратио. У ]’уришу су га ударила 4 куршума од митраљеза, и тако је завршио на месту.“ Мртво тело јуиака његови вој‘ници изнели сј 7, из окршаја, у коме смо ми остали иобедиоци и пренето је у Ку» маново гдс је погребен код старе кумановске цркве. Потпоручник Милован рођен Ј - е у селу Трновчу коД Петровца. По свршеној основној школи посветио се механско-кафанској радњи, коју је доцније наиустио и 1900. год. почео самосталан рад као магазаџиско ракиЏиски трговац. Ту радњу водио је до дана мобилизацнје, која га је затекла у чину наредника. Учествујући у борби на Куманову он се још тада видно истакао као храбар војник, а за Драброст Јгоказану под ЈеДреном одликован је од бугарскоГ краља крстом Светога Ђорђа и унапређен у чин пешадијсвог нотггоручника, да као такав положи свој живот за славу и велиЧину Отаџбипе. Одличан војник, храбар ратник, примерап старешина ћотпоручник Миловш је и као грађанин био угледан и

поштован у месту свога рада, ПетровЏу, у чијој Ј - е општини дуго година био одборник, па га Ј - е на том положају и јуначка смрт затекла. Оставио је верног друга, добру супругу своју Косару, са троје нејаке деце, коЈ - а ће се вазда моћи поносити делима и гробом свога оца-јунака. ПЕШАДИЈСКИ ПОТПОГУЧПИК | Живојин Маринковић СЛАВНО ПАО 6. ЈУЛА НА ЖЕДИЛОВАЧКО.Т КОСИ Мобилизација целокуине убојне снаге Србије затекла је младога ЈКивојина као наредника у 12. пешадијском пуку Цара Лазара. Као водник тога пука прешао Је границу учествујући у борбама на Преполцу и Мердарима. И његова чета била је одређена у састав Албанског Одреда, са којим је Живојин избио на Јадранско Море. Прегаавши Албанију спустио се на Шкумбу, где је учествовао у борбама са разбијеним деловима Џавид пашине војске. У Драчу га је затекло унапређеље у чин потноручника, који је својим радом потпуно заслужио. Као официр учествовао је и видно се истакао у кр' вавим борбама при заузећу Дренека и Рајчанског Рида. као и на Киселици код Криве Паланке. У једном окршајт на ЈКедиловачкој коси славио је 6. Ј - ула пао потпоручник ЖивојЧш иогођен Ј'едном разорном гранатом, о чему смо писали и у леном опиоу борбе на Славовом Врху па 499 страни, Јуначка љегова погибиЈ'а тешко је ожалостила његове војнике, који су у своме воднику имали идеалног старешину, који је у борби увек био пред њима, а у време одмора међу њима, понашајући се према својим вој тшцима као паметан родитељ према доброј деци Својој. Живојин је био човек племенитих осећаја и пун .љубави према своме ближњем. Одвајајући од уста својих он је омогућавао школовање своме млађем брату, који је свршио учптељску школу, те ће он моћи прихватити своју стару мајку и сестру, којима је Живојин био једшги хранитељ и бранитељ. Хумка на Жедиловачкој коси, под којом вечити еан у миру почива у сло6одној' орпскоЈ' земљи потноручник Жавојип Маринковић, биће на вечита' времена сведок јунаштва потпоручника Живојина и љубави љегово према увећаној Отаџбини. РГ:ЗЕРВШ1 ПЕШАДИЛСКП ЦОРУЧНИК 4 Петар Обрадовић СЛАВПО ГЈАО НА ВЛАСИПН У Београду је 14 јула подлегао тешкгш ранама резервни пегпадпјски поручаик Пера Обрадовић , трговачки помоћпик у радњи Којовића и Чобановића., синовац нок. Лазе Обрадовића, вншег учптеља. Покојни Пера рањеи је као ордонапс у крвавој борби на Власини 24. јуна и то па два места: под гушу и у десни део груди. Пера је јуначки пзо на бранику своје Отаџбине. Оп је у најљућем окршају појурио на коњу да однесе неко важно извешће, али га непријатељско зрно погоди у груди врло тегпко. Пг ипак јупак Пера није хтео да напусти своју дужност, већ је у пајвећем трку продужио даље. Међутим и друго непријатељско зрно иогоди га под гушу тако опасно, дајепосле двадесетодпевног боловања подлегао тешким рапама. Из реда наших школованих трговачких номоћника ми смо изгубили неколико пдеалних младића, који су као резервни официри показали неочекивано лену способност и спрему и храброот дивљења достојтту. Трговачки иодмладак наш на сва времена може се поносити славно палим друговима својим Савом Радовановпћем, Милорацом Рајновићем, Пером Обрадовићем и цругим Ј'унацима, Слава свима славно палим!