Балкански рат

Број 35

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 547

Шрдијск! к бнтошк Србн — Послвдњн напнс т Пилослава 0. Куртовнћа, којн је писао на сам дан своје смртн. Бугарски лист „Блгарија 11 донео је под горњим називом у своме броју од 24 септембра један окраћи, невероватни то јест скрсз изллишљени разговор између једног српског мајора и једног битољског пиљара. Бу гарски лист хтео је том врло бледом и штуром измишљотипом тако токорсе да докаже да се шумадипац и битољац нису могли да споразуму. Прогиву таквих одвратних тврђења побуниКе се сваки пам.-тан и поштен Бугарин од Искра до ВЈрне а камо ли да се не буни сваки Србин. Ми ћемо тим поводом казати листу „Блгарији" следеће. I * У Битољеком српском кон еулату, службовали су као виши и нижи чиновници Ср би који су рођени не салло у Шумадији Алексинцу Београду, Смедереву, Крагујевцу него и Срби из Војво динз. Далмације и Црне Го ре. Херцеговинг, Босне и Берана, па су сви ти људи б:з изузетка, умели и могли тако красно да се у говору разумеју и са сеоским ста новништвом око Битоља, да су писали читаве књиге о животу и обичајимд битољских Срба II. Бугарска држава, међутим, навлаш је гледала да за чиновнике својих трговинских агентстава у Турској поставља људе који су родом из оних страна а само по ве ћој нужди оне који су рођени између Искра и Варне Бугарски Велешко Дебарски Митрополит добио ]е 1899 године од Бугарске Владе за свог секретара човека који је рођен био између Искра иВарне. Велешки народ није тада у Митрополији ни прилззио*секретару. Сваки је тражио да 1 овори с митрополитом јер секретаров говор не разуме. То нам је још онда казивао главом млади и вредни и имућни велешки трговац г, Војницарев који је школован у бугарским шкодама. које је бугарска држава имала у Солуну. Господину Војницареву име је Милан. Кад смо га упитали били зашто му је то име дато, он је рекао: зато што су симпагије у душама нашим за Србију, сви смо ми у исгини чисти Срби, Срби су и у Ћустендилу и у Самокову. Сви Шопови нису ништа друго до Срби. Српско је до река Искра и Месте. Господин Војницарев сетиће се тога разговора. Он је вођен у трпезарији руског консулата. Надамо се да ђе га он и сада и то јавно радо поновити. III. Кад је један Бугарин из Трнова, разговарао са попадијом старијега попа, бугарашкога села Љубанца код Скошпз, попадија му је одговорила. Опрошћавајте господине, ми не зборимо и не разбирамо бугарски,

То је било године 1901 у присусгву руског новинара господина Амфитеатрова. IVУ ужичком округу постоји село Поникве. Истоимено село постоји и у Брегалничком крају. Код Дубровника има село Сливница. Под тим именом постоји и село у Србији под Бугарскол\ (садашља западна Бугарска).... Таквих је примера безброј. У Ужичколл округу, они коиопи што се спуштају с обе стране товарног седла (самара) зову се праћице. Тако се ти копопи зову и свуда по јужним и југоисточнш српским земљама које би Бугари без икаква права хтели да присвоје. * Нека Бугари упамге (једном да је српско до Искра и Мссте. За овај мах нека је ово одговора доста занесеном листу »Блгарији«. Дрннски Наше тишје — Успех иајора Пазара Лазнђа Јецан учесник у борбама под Једреном прича нам о једном ванредном успеху наше артиљерије, што га је лично постигао артиљериски .лајор Лазар Ј/азић, ово: Око нас су прскали мерзери и хаубице, кад од један пуг сч појави у бок наших положаја једна турска хаубичка батерија и поче пакленом ватром тући наше положаје. На њу отвори ватру једна тешка батерија, но није је могла пронаћи. Капетан ЛазиК замолло је команданта дивизиона, преко телефона, да му дозволи да једним топом про,ба ту непријатељску батерију. Командант му одговори да нема наређења а и далеко је те неће је моћи добацити. Капетан га наново замоли да проба на своју одговорност и командант му одобри. Капетан Лазић сигуран у себз помоћу звука одмери даљину 6200 мет. и разорним зрнима почне гађати ту турску батерију. Сви смо имали дурбинб и са нестрпљењем чекали шта ће бити. — Тај моменат ми очевидци никад нећемо заборавити кад видосмо како се по ваздуху на турском положају разлетеше ноге и руке. Са седам метка уништена је сва батерија. Одушевљење је међ нама било неописано и капетан на мах поста наша симпатија и наша дика. Командант му је најсрдачније честитао. Срнски и бугарски официри у највећем одушевљењу су му честитали а пешадиски официри и војници су му још благодарили шго их је спасио турске ватре. Са задовољством бележимо овај лепи успех већ прослављеве наше артиљерије, која Ке се још више славити док јој је оваквих официра какав је сада мајор Лазић чију то слику донели на страни315, и његови другови

ПЕШАДИЈСКИ КАПЕТЛН ПРВЕ КЛАСЕ | СРБДОЈЕ ЦВЕТКОВИЋ СДДВНО ПАО НА СКАДРУ.