Балкански рат

СТРАНА 606

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Јјт: 38.

Улазак Срба у Битољ — 5. новемОра 1912. У свежој успомени свима Битољцима је значајан дан — 5. новембра 1912. год. када је тадашњи валија позвао у ућумат најугледније представнике варошке као и стране консуле и саопштио им по Турке жалосну вест, да се повлаче и да имају варош да предају победоносном противнику — српској војсци и њеним командантима. Међу варошким представницима био је од Срба само Риста Цветковњћ, садашњи кмет општине Битољске, коме се валија обратио с речима: — Ми смо вас до сада чували и сад је ред да и ви нас чувате! Може се замислити у каквом је радосном расположењу саслушао Риста Цветковић валију, који је после дуге паузе отворио карте. Јер све до тог момента Битољ је био одсечен од целога света и нико није знао ситуацију. Али сад после отвореног признања највише административне власти, које је дошло, после четвородневне одсудне битке, која се била око Битоља, после оне јурије од разбијене турске војске кроз улице битољске, — за Ристу је било јасно: !да његова браћа долазе! И то сазнање, није му дало мира и оставивши на страну депутацију од Митрополита и грађанства, која се спрема, да сутра изиђе на сусрет нашој храброј војсци и варош преда, Риста у зору 6. нбвембра креће се са проф. Продановићем и Максом Милошевићем у сусрет браћи својој. Кола су грабила напред али после вожње од пуна два сата тамо око Кукуречана, звизну први метак више и.ихове главе. Развише белу заставу и потрчаше преко блата и разливене Шемнице на висове одакле су се појавиле страже. Ми смо, браћа! — повикаше сва три у један глас. Официр се појави и познаде браћу своју. Одмах му саопштише ситуацију и у каквом се стању варош налази. Али у том тренутку, на друму који води из Прилипа

У Битољ појави се један аутомобил. Сви потрчаше на ону страну. У аутомобилу је био шеф штаба прве армије ђенерал Петар Бојовић. Одмах му реферисаше о стању у вароши и ђенерал позва у аутомобил сву тројици и крете се овај витез без страха право у Битољ, без и једног свога војника и без икакве пратње. На уласку у варош пресреће их депутација од Митрополита и грађанства. Тачно у 10 сати пре подне ушао је ђенерал Петар Бојовић у Битољ и одсео прво у Српском Клубу где су почеле стизати варошке дспутације. Војска је тек после подне почела стизати и улазити у варош улазила је пуна три дана и три ноћи, тако, да је свако живи био забезекнут силом српском.... Јов. Б. Мсшдил

Народно одушевљење и свест — Створили су Велику Србију У претешком петвековном робовању српски је народ песмом уз гусле очувао помен о негдашњој слави и величини својој, одушевљавао се јунтчким делима својих предака и крепио мученичку душу, изнуравану дуготрајним робовањем. То му је и одржало снагу, те је у херојским борбама за ослобођење, уз низ старих хероја Марка, Реље, Обилића, Браће Југовића, Старине Новака идругих могао народну историју окитити именима нових јунака: Ђорђа и Милоша, Хајдук Вељка и Чарапића, Синђелића и Рајића, Браће Недића и многих других. И данас још народна су предања од јаког утицаја на народне карактерне особине и врлине, на родољубље и пожртвовање за Отаџбину, на неодољив витешки понос са старе славе и величине српске. Зар нам најновија ратовања не показаше шта јеучинила народна јуначка песма, с каквим се одушевљењем и прегоревањем ишло у бој да се освети Косово, да се ослободе старе престонице