Балкански рат

Број 38

У ПИЦИ У РЕЧИ

Страна 607

и славни градови српски: Призрен, Скопље, Прилип, Битољ, Охрид, Скадар. Један од страних војних изасланика, очевидац страхотне борбе код Битоља, задивљен херојским напорима и пожртвовањем српских ратника, узвикнуо је: „Ово превазилази моћ и највеће војничке дисциплине; ово је народно одушевљење“. Познати пријатељ српскога народа, чељки професор Тома Масарик, написао је у једном чешком листу из својих београдских успомена за време рата ово: „Никад нисам осетио шта је народна свест, као при приповедању једног рањеног капетана, с којим сам говорио у Беогркду. Причао ми је како је најпре претурио једну битку која је пук готово десетковала. Али је била победоносна, и војска се кретала даље. „Прешли смо горе и долине и ја, показујући на поље које се ширило пред нама, узвикнем војницима: Браћо, тамо је Косово!.... Пук је за часак застао, али само за часак, па смо се кренули оштрим кораком даље. Војници су ишли брзо, тако да смо брзо и стигли. Идем први и — наједаред опазим да пук иза мене корача тихо, окренем се, и гле: сви војници иду као на прстима, као да се боје да кога не пробуде! И на један мах, ред за редом, сви падају на земљу, плачу и љубе је, кличући: Косово ! Косово!... Они кличу таком поштом и тако нежно да сам и ја засузио, пао и љубио драгу земљу.... И сви ти моји момци, који су јуче мирно стављали своје животе на коцку, и коју су у бесном јуришу исекли стотинама Турака, устају, са сузама у очима, на лицу и брковима, крсте се и опет пук иде и даље тихо по Косову.“

Како је освојена Струга — Српска војска је н телеграфскн заузнмала градове Романтично лепи овај српски град, који лежи на извору Дрима из Охридског Језера предао се нашој победоносној војсци на врло оригиналан начин — телеграфским путем. Гонећи разбијене делове турске војске од Битоља наше трупе у своме победоносном продирању стигле су у Охрид, а разбијени Турци су већ главом без обзира бегали и из Струге у голе кршеве албанске. Турци страховито разбијени и управо уништени на Битољу бежали су таквом брзином, да нису ни телеграфску мрежу стигли да покваре. Грађани из Струге једва су дочекали да Турцинапусте варош, па су одмах послали телеграм нашим трупама у Охр. д: „Струга се предаје , Турци су утекли. Молнмо српску војску, да уведе ред, а мн јој нзјављујемо послушност.“ Команда је одмах послала једног потпоручника са нсколико коњаника да прими предају вароши. Официр је отишао и пред вароши га је дочекала депутација графана, који изјавише предају и своју покорност.

Какав је српски војник — Туђе за српског војника је свепшња Поводом жалбе једног аустријског поданика, да су му српски војници у Љешу покрали неке ствари из његове радње министар војни тражио је о томе извештај од тадашњег команданта опсаде Скадра ђенерала Дамњана Поповића. Ђенерал Дача је одговорио на то актом, који заслужује да буде забележен, а који у целости гласи: Штаб маћедонско-косовских трупа пов. АЂБр. 521. — За време док сам се бавио у Љешу и у опште на Приморју, никад и нико ми се није жалио, да су му српски војници ма какву штету учинили. Српски војници нису никаДа и никоме ништа узимали а да нису плаћали.

Српски војници имали су све потребе и нису били приморани да узимају туђе ствари, а најмање оне ствари, које им апсолутно ништа не требају, а на против биле би им на излишном терету, а таквих ствари има много у приложеном списку. Српски војник и кад није имао штогод од хране, радије је трпео глад, него што је хтео узети туђи иметак; кад је сопственик хтео да прода, српски војник плаћао је један хлеб 4—5 динара. За ово има много, много сведока од самих Арнаута. Одвратна је измишљотина да је српски војник разбијао прозоре и увлачио се у дућан да краде. Српски је војник сувише благородан, па и кад трпи оскудицу у чему, он неће пружити руку да узме туђу ствар. Сви становници Љеша, Драча, Тиране, Кроје, и свих других места у којима су српски војници били, држали су своје дућане и куће отворене и дању и ноћу, и нису се бојали, да ће им што год нестати и никад им нико ништа није дирао. Не само да српски војник није дирао у туђе имање већ је српска држава и у храни и у новцу помагала сиротгњи у заузетим територијама. И кад српска држава има могућности да помаже сиротињу свог противника, у стању је и своје војнике да снабде свима потребама, и они нису принуђени, немају потребе да узимају туђе ствари и да не плате. Све је српски војник плаћао сувим златом, и то скупо. Гадна је лаж, да је он вршио пљачку. Скоцље, ЗО-Х-1913. г. Комшдант, пуковп; к, Дамњан Поповнћ

Нашн јунаци

Поручник Јеротије Н. Миливојевић командир чете у 3 пуку I позива