Балкански рат

Отгана 621

Врој 39

СЛИЦЦ И РЕЧИ

леснику, који је све узнемиренији. Хвата га благо за руку и за чело и почиње полугласно да му говори: — Слушај брате! Тебе су сломиле ране, јуначе! Али не клони. Радуј се... И тада свештеник завлачи руку у дубоки џеп своје мантије. Мислио сам, сад ће извући свету црквену књигу, да прочита молитву од утехе. Али свештеник извлачи једну белу хартију, расклапа је и шири преко рањеника. Мапа! Карта Балканског Полуострва! —- Слушај брате, слушај јуначе, радуј се! наставља свешгеник, твоји другови наставили су твоје дело. ...Трубе српских коњаника проломиле су се кроз Дојчинов град. И показује једну тачку у дну полуострва. ...Плотуни српских пукова грме на Мраморном и Црном Мору, пред Цариградом. И свештеник превлачи једну линију пред некада моћним Стамболом. Рањеник се утишао и његове су очи лагано клизиле за свештениковим прстом. А он је настављао; ...Последње турске чете дрхте пред нашим армијама. Српско оружје одблескује се у валима, који запљускују древни Драч. И свештеник превлачи прстом на трећу страну полуострва. ...На Призрену и Прилипу се лепрша српска гробојка. Око Битоља грме српски топови. По Јадрану су запловили наши војнички чамци. И свештеник једно за другим показује место за местом. Рањеник је заспао, руку пружених преко мапе н радосна, светла лица као да је чуо најузвишенију, најспасоноснију молитву и утеху.

^аредба Храља фердпиаида. — Којом је објивљен Букурешш Мир Бугарски краљ Фердинанд по закључењу Букурешког Мира упутио је својој војсци наредбу, у којој опомиње на победе у рату с Турском „који је гавршен потпуним триумфом бугарског оружја, у коме су бугарске

трупе својом храброшћу и дисциплином задивиле свет и оживеле славу старих бугарских царева“. Затим се у наредби вели ово: „Војницн, у тренутку кад сте требали да се вратите својим огњиштима, дошло је за све нас ново зло. Наши савезници, с којима смо имали одређене уговоре, напустили су нас, хтели су нам отети оно, што је искупљено десетинама хиљада јунака. Огорчен због овог неверства бугарски народ, почевши од владара до последњег сељака и раденика, није се могао Помирити са овом отимачином. „Ни један бугарски патриота није могао добровољно и без рата пристати, да се Битољ, Охрид, Дебар, Прилип, Солун, Серез и други бугарски крајеви у којима живе наша браћа, отму од Бугарске. „Изазвани од наших бивших савезника, ми смо против наше воље, морали примити нови и тежак рат. „Тај рат био би крунисан успехом, да читав низ непредвиђених политичких околности није сломио наше снаге. Притиснути са свих страна, ми смо морали потписати Букурешки Мир, јер наша отаџбина није имала моћи да ратује са пет суседа без опасности да изгуби све. Исцрпени и уморени али не и побеђени, ми смо морали савити наше славне заставе до бољих дана. „Војници славом увенчани! Остављајући редове ваших јуначких пукова, ја сматрам за свету дужност да вам и у име Бугарске искажем моју срдачну и дубоку за>валност за све жртве, све муке и све невоље које сте имали да издржите за време овог џиновског рата. Бог нека вам плати за све што сте учинили. Иеторија и иотомство осудиће, цениће, и златним словима забележиће колико сте ви себе задужили за отаџбину. Ја желим да се здрако вратите својим огњипггима да се са новом снагом и енергијом предате својим мирним пословима, да слобода и благостање цветају око вас. Причајте својој деци и унуцима о храбростл бугарских војника и спремајте их да једнога дана заврше дело које сте вп отночелп. “