Балкански рат

БАЛКАНСКа РДТ

Страна 622

Број 39

}(аши јумаци

Турска војска у рату ПОДЕЛА, ЗАДАЦИ И КОМАНДА За свој неуспех у Балканском Рату Турци у многоме имају да захвале својој тромости у извршењу мобилизације и спорошћу на послу концентрације, јер се турски војник и у овоме рату показао храбар и срчан, а материјална спрема турске војске била је и потпунија и боља од спреме њених противника. Полазећи у рат главна команда поверена је министру војном Назим паши, коме је за начелника штаба одређен Пертеф паша. Источна армија : командант : Абдулах паша, начелник штаба: Џевад беј. I армијски корпус: Јавер паша 1., 2., и 3. пешад. дивизија, 30 батаљона, 72допа — 20.000 II армијски корпус: Шефкет Торгут паша 4. и 5. пешадијска дивизија, 20 батаљона, 48 топова = 12.000. III армијски корпус: Махмуд Муктар паша 7., 8., и 9. пешадијска дивизија, 36 батаљона, 72 топа — 20.000. IV армијски корпус: Абдук паша 12. пешадијска дивизија, две редифске дивизије, 30 батаљона, 72 топа = 20.000. Коњичка дивизија : Салнк паша 8 пукова, 6 митраљеских оделења, 6 батерија = око 2000 сабаља и 24 топа. У почетку рата располагала је Источна Армија са 110 батаљона, 32 ескадрона и 288 топова, бројно око 74.000 бораца. Армијској команди бејаше у почетку потчињена: Посада Једрена под командом Шукрп паше. Једренску посаду сачињавали су : 10. и 11. пешадијска дивизија из XV армијског корпуса (по 10 батаљона), једренска редифска дивизија и још две редифске дивизије: Гимилџин и Баба Ески, свега 51 батаљон. Овоме ваља додати одговарајућу артиљерију, пионере и друге тврђавске трупе. Бројна јачина свих трупа у Једрену била је око 40.000 бораца. Источна Армија бејаше прикупљена на простору Лозенград—Једрене—Баба Ескн са коњичком дивизијом иред фронтом код Сејмена. Намера је била : држати се

— Мнлутнн Бабовнћ, старнусташса]' својнм снновнма — ' - ' Из проређенога кола дичних 'српских ускока, који годинама четоваше и по угледу на старе горске хајдуке, заштитникс сиротиње*раје, који знадоше увек „стићи и утећи и на страшном месту постојати“ доносимо лик једнога вреднога и заслужнога са два тића, који свише|крило у његову гњезду. Наша слика представља старог ха[дука и четовођу Милутина Бабовића — Телеграфа су два његова сина, Михаила, студента филозофије, и седамнајестогодишњег Милића, ђака петог разреда гпмназије. Бабовић из Полица код Плеваља, као дечко од 17 година отишао је гори у хајдуке, гоњен жудњом за освету Турцима, за које је он био страх и трепет скоро четири деценије. Напустивши огњиште често је из Црне Горе и Србије ускакао у свој родни крај да се свети зулумћарима. Када је објављен рат за оевету Косова Милутин је повео већу четуукојој су му била и оба сина. Био је у претходници Треће Армије и у крвавој борби на Тенеш-ЦЈолу тешко је рањен и он и син му Михаило Бабовић се достојно одужиојсвоме роду.

у почетку одбране противу бугарских трупа, чије се наступање очекивалб на Једрене и на међупростор Једрене —Лозенград. Западној војсци био је командант Алн Рпза паша. Ова се војска састојала из више група, потпуно одвојених на пространом, брдовитом и у комуникаиијама 'осскудном маћедонском, старосрбијанском и албанском војишту. Те групе имађаху да дејствују ексцентрично према појединим савезничким војскама. Оне су дејствовале потпуно самостално и без икакве међусобне везе и споразума. Вардарска Армнја. Командант: Зекн паша V армијски корпус — Кара-Санд паша 13. и 14. пешадијска дивизија, 23 батаљона, 48 топова = 16.000. VI армијски ^орпус — Џавнд паша 16., 17., и 18. пешадијска дивизија, 33 батаљона, 72 топа =30.000. VII армијски корпус — Фетн паша 19., 20., и 21. пешадијска дгвизија, 33 батаљона, 72 топа = 28.000. Саставу ове армије припадале су још две днвнзнје редифа I класе (Скопље, Битољ) и четнри днвнзнје II класе (Приштина, Штип, Призрен и Митровица), чија јачина бејаше различна (8—12 батаљона, често врло слабог бројног састава). Укупна јачина Вардарске Армије може се рачунати на 104.000 људи борбеног састава, узимајући просечно стање редифских дивизија 5000 људи. Ова армија намењена је за дејство према Србији на централном (северно-маћедонском) војишту. Струмска група командант : Алн Наднр паша 15. пешадијска дивизија из састава V армијског корпуса; сереска редифска дивизија II класе; драмска редифска дивизија II класе и солунска ‘редифска дивизија I класе. Свега у групи 38 батаљона, 72 топа = 28.000 људи. Овој групи, прикупљеној главним снагама око Струмице, било је поверено затварање пута, који је водио низ долину Струме ка Солуну, Серезу, Кавали. Североалбанска група командант: Хасан Рнза паша. Ову групу сачињавали су: 24 пешадијска дивизија, елбасанска редифека дивизија, скадарска редифска дивизија,