Београдске новине

1. februara 1917.

Beoeradsko Novtne

' Celvriak’

Brof 80.

Sfrana 2.

52-cm topovl u francuskoj vojsci. (Naroiiti braojav „Beogradskih Novma“J Lugano, 30. januara. - Kako ,,Stampa“ iz Pariza srz laje, iđućeg proljeća upotrijebiće se u francuskoj yojsci prvi put topovi od 52 cin. Žtne u enpdesk'm lahrikama munfcije. Kb Amsrcidam. 31. Januara. I.istnvi javijaju iz Londona: Hitnlm r'ozivom j e puzviiio na rad u tvornice municija 20.1.00 žena sa nadnieom od 27 do 3U šilinga nedjeljnOo

PoijsKa kraljeoina. Poljsko pitanje u Pruskoj. (Naroćltl brzojav ..Beogradskib Nov!na“3 Berlin. 31. Januapa. „V o s s i s c li e 7 e i t u n g“ javlja. 3a je u Pruskoj osnovana nova poijska »tranka „narodnog rada”. kojoj su potvrdjena već i p*ravila. Po tim pravilima teži ta nova poljska stranka za narodnom jednakopravnošću pruskih PoIjaka. kojima treba dati što je moguće ,veću slobodu na vjerskom i državopravnom području. Nova će stranka podupiratl svaku vladu, koja će nastojati da oživotvori ove pravedne zahtjeve pruskih Poljaka. Organ je nove stranke ..Ciazeta Narodo\va“. koja izlazi u Posenu. Prema jednoj se vijesti ovoga lista započelo u Berlinu sa pripremama, da se digne zabrana učenja poijskogjezika u škofama na teritorijl, gdje prejblvaju Poljaci. Ecrbs u Htit^oniji. Preklnuta veza izmcđju Sarraila I talijanske vojike. ^Naročiti briiOjdv *l5eugraclsKjh Novina«j Bertk. 31. januara „Rerner Burđ" potvrdjuje vljest. da je arnautskiin ćetatna. koje stoje pod zapovjcdn.Mvr m austro-ugarskilt časnika. pošlo za rukom, da p r ek n *i vezu tztncdju vojske generala Sarraila i talijanske y o j s k e. Zbog toga je položaj Sarrailov postao vrlo n e p r i j a i a n.

itallla. Revo!ucijona»nl pokret u Italijl. (Naročiti b.zojav „Beograd.thiii Novina"). ZCrich. 31. januara. .,T a g e s a n z e i g c r“ iavlja, da u Italiji prijeti opšia revolucija. U Sieni, Longi i Romanu je došlo do velikih r evolucijooaruili manifestaci j a.

Rusllu. Proiajene u ruskom vrbovuom zapoviedn'štvu. (Naroćiti brzojav »tSeogradskiH Novina«! Zuricit, 31. Januara. Puske novine javljaju, da su posljeđnjili dana usliiediie znatne promjene u ruskoni vriiovnom zapovjedništvu. Ovo stoji u vezi sa novom i potpunom recrganizacijotn ruske vojske 1 novim strategijskirn osnov a m a. Konferencija u Fetrograđu. (Naročiti b.zojav „Beogradskih N'ovina"). Pctrograd. 31. januara. Padi učešća u komerenciji saveznika pnspjeli su: za i rancusku ministar kolonija Uoumergue, peneral de Castelnau. za Englesku ministar lord Milner. optmomoćeni mitusiar lord Revelstoke i general Witson, za Italiju ministar Seialoja 1 general Rouggeri Laderoni. Giad u Odesi. (Naročitl brzojav »Bcogradskih NoVfns«; Beč. 31. januara. Pusko ..Utro' 1 javlja. da je glad u Odesi uzela veće razmjere. Ni za skupe pare ne mcgu se dobiti životne namirniee. Na ttiicama leži mnoštvo ljudi, koji patc od tifusa usiijed gladi.

Engieska I koionlls. Ratnf hfieb n Engieskoj. Kb. Amsterdam, 31. januara, Listovi javljaju iz 1 onđona: Nadzornik životnih namirnica pobija izjavljeno mišljenje pos'anika Andersona o mogtićetn i/.gledu, da će se životne namirnice dijeiiti u obroke izdavanjem kara r a za žtvotne namirnice. Od danas se uvodi u L'.ngleskoj rattii hljeb, u kome iina 5 % kukuruza. ječtna i pirinJža. Žrtve Inndonske ekspiozije. (Narucnl Drzoiav „ueo^raa.sKia Novina 1 *.) RottCrdam, 31. Januara. ,.Courant“ javlja, da je kod posljednje velike eksplozije u Londonu p og t n u i o svega oko )2U*> 1 i c a. dok ih je prcko 3UUU r a n j c n o. Rut nu moru i pođ morera. ztoupolreba bolnickih brodova. Kb. Berlin, 31. januara. ,WoIffov ured javl.a: 29. je ov. inj. njemačka vlada preko amerikanskog i španjolskog poslanstva poslala francuskoj i engleskoj vladi notu, u kojoj konstatu.e, ka,.o ncprijateljske države, a naročito Engleska svoje bolničke brodove ne upotrebljava samo za ranjenike, boiesnike i stradalnike na moru, nego iza vojničke svrhe, što sve vrijedja ustanove ženevske konvenci.e o ratu na moru. Njemačka r.ota prilaže 23 spisa, koji jasno dokazu.u zloupotreb.javanje bolničkih brodova. Njemačka bi vlada b.ia dakle posve u pravu, kad bi se u potpunom opsegu odrekla ustanove ženevske konvencije, no ona to iz čovječiih razloga ipak ne čini. Ona samo za budućnost ne može više dopuštatj, da se pod znakom crvenoga krsta prevrtžaju čete i municjja na glavno ratno područje, s togarazloga Njetnačka više ne će trpjeti u tnors kom ratnorn pođrućju nikakvih bolničkih brodova. Neprijateljskim bo'.ničkim brodovitna ostaje siobodan put iz zapadne i južne Francuske prema zapadu. Engleske giavobolje. Kb. London, 31. januara. „Manchester Guardian" piše: Po gubitcima u brodovima u mjesecu decembru može gođišnji gubitak dostići pet milijuna tona. Od svekolike tonaže u dvadeset milijuna tona, doiazi samo jedan dio na spoljnu trgovinu, pošto je jedan dio ove rekvirirao adiniralitet za svoje svrhe. Prctpostavljajući i za budućnost iste gubitke kao u decembru, Engleska bi u idućih 12 mjeseci trebala da sagradi nove brodove, kojt bi ukupno imali 2 i po milijuna tona. Ako to ne bi biio moguće, onda bi sc Engleska fiašia u opasnosti. Potopljenl brodovi. Kb. Lonđon, 31. januara. ,,Loydova agencija“ javlja: Parni brod ,,Argo“ odletio je u vazduh. 9 ljudi od posade spašeni su, a 9 su jamačno poginuli. Jedan portugalski i jedan danski brod potopijeni su.

Cut u cttzđuhu. Vazdnšna borba a Dardanetlma. (Naiouti b.zojav ..Beogradskih Novma"). Carigrad. 31. Januara. U Dardaneiima je letačkl poručnlk Meinecke 27. o. mj. u vazdušnoj borbi protiv šest neprijateljskih letilica jednu od njih primorao, da se spusti na zemlju i da je zapiijenL

KiiloGulle HrzolGune uijestl Privredni odnosl izmediu Rtisije I Amerike. (Naročitl brzojav »beograuskifi Novina«; Bčrlin, 31. Januara. ..Vossische Žeitiing“ javlja iz Stocklioima: Poslanik američkiii Sjedinjenih Država u Petrogradu Francis. održao je prijs nekoliko dana prilikom svoje posjetc u Moskvi predavanje u tarnošn;oj rusko-amerikanskoj trgovačkoj komori. Pošto ie dao izraza nadi. da če privredni odnosi izmedju Rusije i Amerike i u budućnosti napredovati, rekao je još doslovce i ovo: ,,No ova ce se nada teško ostvariti. ako se budu u praksi izvodili zakijučei i osnovice i>ariške p r ivredne konterencije sporazumnih siia od 19!6. godine. Sve i neka je ove zakijučke diktovala želja. da se u budučnosti onemogući hegemonija onih zemalja. protiv kojih sporazumne sile sada vcde rat. oni ipak sadrže u sehi n i z t a ć a k a. k o j e s u nesumnjivo nanerene protiv t r g o v i n s k o g saobraćaja n eti t r a ! n i h s l' a. Ne smije se zaboraviti- da se medju tim neutralnim silama naiaze 1 one. koje su snahdijevale saveznike onim. što je omogućilo nastavak rata. Bez ratnog materiiala, koiim su snabdjevane sporazumnc sile, dosadašnie bi vodjcnje rata vjerovatno Imalo sasvim drugi :shod“. Iz hoiandske komore. Kb. Haag, 31. januara. Druga komora usvojila je zakonski predlog, koji daje viađi pravo, da rekvirira prostorije za brodove. U istoj koinori podnijet je zakonski predlog, koiiin se za prvo polgodje 1917. traži izvanredni kredit za mornaricu u 3.3 milijuna forinata.

M hruattkšh ktDjei'U. Dievojački ficcj u Osljeku. Osječki je gradski načelnik dr. P i n t e r o v i ć prije neKoliko dana posredovao kod hrvatske zemaljske vlade u Zagrebu odnosno osnivanja ženskoga liceja u Osijeku. Na mjerodavnoin su mjestu dru. Pinteroviću obećali, dače l.oktobraovegodine biti provizorno u Osijeku otvoren taj potrebni naučni zavod. oral i Gitoiita. Earez poreze u Eeosradti. Prema odluci giavne vojne gubernije u Srbiji, a s obzirom na ob,avljenu naredbu upravnog odjeienja carskog i kraljevskog zapovjedništva inosne brane i grada Beograda, otpočeće se vršiti popis poreskih obveznika za por. z vanje ob,ekata, koji piodležu porezi i razivz vanje svešteničkog bira za godinu 1916. i 1917. i eventualno p>ovraino za ćetvrto tromjesečje godine 1915. i u Beogradui topoćevoddanasl. februara ove godine, pa dokte se isti ne izvrši. Svi se poreski obvcznici I izvještavaju, da će u cilju raznz'vanja po-

bližs. Dva dana i dvije noći ležao je ondje. a sada je bio slomijen i nemočan od uzaludnog naprezanja, da se dočepa siohode. Kad sam mu se približio. pociigao se. diaka inu se n.akostriješila i zadnji put zatutnjio je dolinom poput grItiljavlne njegiiv duboki glas, za.inji je put pozvao <voje vjerne u pomoć. Ođgovorio nije nitko. Fosvema osamljen, u zadnjoj borbi za životom. okrenuo se pretna meni i tz svih siia nastojao. da 'se baci na mene. Sve bijaše uzalud. Svaka stupica imaia le sto i trideset funti, ocjelna zubala držala su svaku njegovu nogu, a i drvene klade i ispremiješani lanci učinišc ga posve nemoćnim. Njegovi ogromni preclnji zubi, sjajni poput slonove kosti, škriiialiu, griskajući kobne venge. Kad sani mu se približio i htio ga dotaći puškom, cstavio je na cijevi duboke tragove, kc.ji se još 1 danas ntogu vidjcti. Oči su inu sipaie zeienu ,vauu od gnjeva i srđžbe, a čeljustima je uzaiud kušao da pograhi inene i mog prepiašenog konja. Od gladl i gubitka krvi pao je doskora shrvan i skršen na .tle. Kad sam htio, da obračunam s njime.' da niu nuplatim za sve one neduž»ie stvorove, šio ih je podavio, prodje • me neko čuvstvo samilosti i sažaljenja. ..Vciiki, s.ari tazbojnfče. počinitelju nebrojenih lazb jst\ a, za koji čas bit ćeš cukavna lješina'*. Zavitlao sam. svojim assnm, kcji mu jc nađ giavom zazujao. ko nije to 'šlo »ako luko; još on nije bio sviadan. Prije nego II se vitko uže omotalo oko njegova vrata. pograbio ga je bijesno i pregrizao jako uže na dva komada. Imao sam uza se još I pušku kao t rajnje sredstvo, no nisam htio da kraevsko njegovo krzno tanet'una pokva-

rim. Trkoni sam kući cdjašio i povratio se s jednim pastirom i čvrščitn lassom. Dobacili smo Lobu štap, a on ga pograbio zubima i prije r.o štc je bio podoban da ga pregrize. zazujaia su naša užeta zrakum i zahvatila ga čvrsto oko vrata. Vatra njegovih očiju gotovo je već ugasla. Tad se nečega sjetim i zaviknern: „Stanite, ne ćcmc ga zadaviti, dajte da ga živoga kuči dopremimo!" Stari je Lobo bio već posve nemoćan. pa smo lako proiurali kolac kroz gubicu iza njegovili prednjih zubi, a čeijusti stegnuli lakiin koropcem. Ćim je osjerio. da je svezan, prestao se opirati i šutke nas je m.'rno prornatrao, kao da je htio reći: ,,'l ako. sad ste me uhvatili, sad ćinite sa mnom, što hoćete“. 1 nije se više na nas obazirao. Svezali smo mu noge aii on nitl je mumljao, niii glavorn krenuo. Podigosino ga zajednićkim silama na mog konja. Spokojno je disao, kao da sniva sariak pravednika. OČi mu bijahu i opet svijetle 1 bistre, aii mu pogied nije počivao na nama, več na dalekim prostranim pnljanama, na tijgovum izgubljenom kraljevstvu, gdje je sadu zioglasna njegova ćeta lutala bez velikoga svoga vodje. Tako je on huijio u daljinu. dok nismo stigli u dol, gdje su stijene smetale daieku vidu. Polagano smo lšli naprijed, dok nlsmo došli do farme. Uvdjc smo mu stavlli oko vrata cgilicu i privezaii ga jakim lancem o Jedan siup na pašnjaku. Nato smo rnu tek sk.nuli konopce. Sad sam ga tek mogao pomno promotriti i vidio satn, kako su lažne giasine koiale o.tom strašnom tiraninu. Nije on imao zlatne ogrlice na vralu, nid je ledjima nosio križ. kojl bi imao biti znakjjavjere s vragotn. Na stegnu sara mu našao

duboku i široku brazgotinu, koju mu zadade Juno. najbolji Tannery-ev pas tik pred svoju smrt. Stavio sani kraj njega mesa i vode, no on se ; oga nije ni dotakao. već je samo mirno ležao i bistrim. žutim očima glcdao u daljinu na daleke poljane na svoje poijane. Kad jc sunce zapadalo, biiaše njegov pogled još uvijek uperen na preriju. Mislio sam. da će zvati u potnoć svoju č^lu. čim sc samo smrkne i pripravio sam se bio na to. No on je već jednoč zvao u pomoć. a nitko se nije odazvao, zato je sada šutio. Kad iavu ctmemo snagu, oriu ođuzmemo siobodu ili golubici otmemo golubana, svi će oni poginuti. Poginut će, kako Ijudi kažu, jcr Im se srce siomilo. Pa ni ovaj strašni z’ilovac nije mogao taj trostruki udarac da podncse, a da tnu srce ne pukne. Kad je svitalo. ležao je on na istom mjestu pun spokojnog mira, kraijevsko njegovo tijelo bijaše neoziedjcm, ali života u njem ne bijaše — vladar je i-oginuo. Skinuo sam mu lanac s vrata. a Jedan mi pastir pomože. te ga odttesoh , u štagaij, gdje je Blanka ležala. Ovdje srrio poiožili tijeio staroga junaka i njegova se posljednja že’ja ispunila: oboje. koje ie samo smrt rastavila. bijahu opet sjedinjeni.

Huie prlčc. Prlča Jcdnog kukuruznog struka. Nasred veiike njive, zasejane knkuruzont, grana se visoki hladoviti hrast. Poviše koraka okolo hrasta iznikao Je kukuruz. ali je zbog neprestanog hlada. žudan sunca 1 toplote. svenuo Još kao malen. i sarao od njega vire lz

zemlje po dva tri žuta perca. Kad ostaii kukuruz koji nije bio na domaku hrastova hlada već heše zreo. stadoše se jednug dana oni svenuti strukovi medju sobom razgovarati. — Ja ne znain — reći će jedan struk, šta ovaj naš doniaćin čeka. te ne saseče ovaj golemi hrasi. Mogao bi od njega načiniti jednu veliku zgradu, pa bi n.u tako hio cd veće koristi. Ovako s godine na godinu ubije tciiko naših strukova, te mu dine zacelo nanosi veliku štetu. — Da se sabere sve ono — produži drugi struk — š a je sve samo za posleunje tri godine štctio, iznelo bi više nego što ceo hrast vredi. Hrast sve to slušaše. pa tek u jedan put zašumi svojim liščem, kao da se nasmeja, i reče: — O, ala ste ludi! Da ii znate šta govorite? Vi bi hteli. da mene naš doinaćin poseće, a ne znate. kakve ja njenm koristi donosim. Kad nastupe ietnje žege. gde b> se utnorni radnid odmorili. nego u mome gustorn hladu. Koiiko i koliko puta sam čuo, kad me oni biagosiijaju. Strukovl kuknruzni kad to čuše. ućutaše se za časak. a za tim jedan otpcče: — Sve je to samohvalisanje jednog lenjog hrasta, ma da i on sam zna, da smo mi u pravu. A ako baš nezna, onda neka čuje: Nije to hlad što ga ođržava nasred njivc, nego pusto neznanje domaćinovo. Na sonorima ove prostrane njtve, ima puno drveta. sa gustim hladovima, gds bl se rcdrnci mogii odmarati. Ovako toiiko silni naši strtikovl svake godine propadaju u ovom hladu. Evo ceia ova ujiva. kolikc- je prostrana, 1 lz kojc će doinaćin sigurno napuniti koš, postala je Iz samo Jednog kukuruz-

reze, za ovo odredjena lica (komisija), otpoćeti svoj rad od darras u gradu Beogratiu, pa sc s toga upozoruje gradjanstvo, da s obziroin na svo,e interese obrati pažnju na sledjeće odredbe: 1. Porezivanju se podvrgavaju sva imanja u zemljištu, zgraue, karnata na glavnicu i rentni dohotci, kao i sva zaninianja, koja donosi kohsti ma koje vrste bilo, dalje svaka lična zarada i svaki prihod, ma iz kog izvora priticao. 2. Svi objekti koji podleže razrezi poreze, imaju se pri popisu tačno prijaviti pri tome bruto prinosi, koji proistiću iz pojedln h izloženlh poreskih ob.ekata, kao i iz iične zarade, đalje troškovi, ko,i su s tim u vezi, i na po ijetku čisti prinori, koji preostaju po odb.tku troškova, taćno oznaćiti. Navodjenje će se neispravnih podataka osjetl^ivo kazniti. Ovaj popis će se obaviti za to odredjenim organirna, koji će ići od zgrade do zgrade. Preina tome imaju se u koiiko bi se o obriu zanimanja, koja donose koristi, vodiie poslovne knjige, pojaviti podatci koje te knjige pružaju. Kornisija za razr.z jx>reza ima takodje pravo, da pregleda pus.ovne knjige preko izaslanih članova komisije, te da se uvjeri u tačnost navedemh jjodataka. Napom.nje se, da će se uzimati u obzir samo stva.no opravdani i vjerodostojno opravdani troškovi. 3. Svaki poreskl obveznik ima prava, đa pri pretresu o njegovom porezu, predstane komisiji i na poziv komisije dade saopštenja o stanju stvari. 4. Iznos poreza r; z ezaće se prema ocjeni podncsenih poda.aka i procjeni dohodaka. 5. Žaiba protivu iznosa poreza, koji bude razre/ala komisija zi razrez poreza, dopuštcna je u slijedeći.n slučajevima: a) kad riješenje o razrezu por zi nije bik> jednoglasno i kad je komisijski utvrdjeni čist dohoda.K veći od pnjavijenog. Protivu jednoglasno donesenih riješenja, nema mjesta žaibi. b) kad je primijenjena netačna poreska stopa iii kad se pri obračunu poreskog iznosa podkrala grješka. 6. Žaibe se imaju podnositi glavnoi vojnoj gubemiji preko zapovjedništva mosne brane i građa Beograda najdalje u roku od osam dana i to, ako je poreski obveznik bio prisutan pretresu, računajući od ćasa razrezivanja, inače od dana predaje poreske knjižice. Žalba ima biti kratko sastavljena i razlozi, koji se oslanjaju na stanje stvari jasno izloženi; svi ostali sporedni navodi koji ne raz ašnjuju stanje stvari i sva opšta razlaganja neće se uzimati u obz’r. 7. Žaibe se mogu podnositi osim na siužbenom jeziku takođjer na srpsko-hrvatskom jeziku, nu pisane latinicom. Predana motba ne sorječava plaćanje poreze; prematome se ža’.be mogai podnositi, samo bez uštrba uplate, te se plativi iznosi poreza > u slučaju ža!be imaju izmiriti na način naveden u tač. 8. 8. Porez za četvrto tromje9ečje godine 1915. i za godinu 1916. i sveštenički bir za godinu 1916. plativi su kad se izvrši razrez; naprotiv, jx>n z za godinu 1917. plativ je u ćetiri roka, i to I. januara, !. aprila, 1. jula i 1. oktobra 1917. a sveštenički bir za istu godinu u dva roka, i to 1. januara i 1. jula 1917. Izmirenje plativih iznosa ima se izvršiti najdalje do 15. dotičnog mjeseca, jer će se u protivnom slučaju pristupib prinudnoj naplati. 9. Produženje roka za izmirenje poreskih iznosa i svešteničkog bira nije dopušteno. 10. Ako se razrezani porrz ne bi mogao naplatiti ni egzekutivnim putem, preostali dug će se preobratiti u radne dane i to tako, da se za svake 3 krune ima raćunati jedan dan rada.

nog zrna. Pre tri godine sav ovaj kukuruz bio je samo jedno kukuruzno zrno. lz toga jednov zrna. iznikao je divan struk i rodio četiri krupna korena kukuruza šesnajestoredca. Kad je korenje sa-. zrelo, domaćin ih je ubrao, okomišao i ostav'o za seme. Idućeg proloča je sa ta četiri korena posejuo četiri d ige vrste. i kad je taj kukuruz dospeo. on je i njega pobrao, i ostavio za settie. Proletos je tiin setnenoni zascjao cclti ovu njivu i eto došlo je vreme, da se oJ jednog zrna napuni ceo koš. A kako je to bilo brzo — samo za tri godine! Hrast je ćutao 1 nije umeo reći ni Jednu reč. Posle nekoliko vremena. dodjoše radnici. da beru kukuruz. Kad bi u podne, ckupiše se pod hrastom, da ručaju. Njiva ie fcila obilno ponela. a domaćin i nehotice pogleda okolo hrasta, pa će reći. — Da natn nije ovog hrasta ovde, mi bi zacelo na ovom prostoru, koga je zahvatio njegov hlad našli puna kola kukuruza. — Steta, boga mf, reče jedan zadrugar. Nego. za ovoliki rod kukuruza, nama će trebati još jedan koš. Mislim. da bi ovaj hrast mogao poslužiti kao Japija. Svl se složiše u tome, Korov i usevL Posle prvilt proletnjili kiša. bačene seme raznih useva. počc u vrtu da jedra, I samo čekašc ioš koji topao dan, pa da proklija iz zcmlje. Seme od prošlogodišnjeg korova. koje tu bcše naneo jesenji vetar, rugaše se usevima.