Београдске новине

Str. 4.

Uskršnji prilog „Beogradskih Novina“.

Br. 96.

im se za oble grudi, saivare široke, lepo nabrane na bore; rukavi od providnili košulja takodje široki, te se iz njiii slobodno pomalja belai, obla puna ručica... Neke sele u nravu, druge kleknule oko cveća, a treće uzele lišće i njima pucaju, te tato kušaju vernost i ljubav svojih dragana. Nagoh se na prozor. — Šta ćete? pitam ih. — Ta sad ćenno v a d i 'tli m a n t a f u. Znaš li, da i ti irrtaš? Metnula je ,,ona“. — E?! i nagoh se jače k njima. — Jes, jes! povikaše one, — znamo čak i kakve su njene kite. Njene su vezane crvenom vrpoom i u svakoj ima po jedna lala. — A vaše? — E, to t|i ne treba dai znaš? Nego hajde probudi tetku! —Dobro, dobro! A smem li i ja tamo rnedj vas, da dodjem? — U tvom je dvoru, pa možeš! I odoše iz bašte u dvorište. U čas počeše dolaziti i ostale iz cela komšiluka. Zene, devojke, devojčice, deca, sve to dolažaše, tiskaše se oko bunara, biraše bolja, hlađovitija mest’a ispod velikog duda i kajsije, koji behu

odmah do bunarai Kaiko koja dodje, izvadi vode iz bunara, uimije se, piolrje bose nioge, zatim brišući lice ,,boščom“ seda u hlad i ćeireta sa osltalima. Zagor se sve više dizaše. Smeh, klicanje, ugušen pekokoir usled jaka stiska. slatko, strasno kikotanje i tiho šaputanje — sve se to dizaše, brujaše i gubljaše u svetlom žarkom danu, čija jara treperaše u vazduhu. Kad se sve iskupiše, dodjoše njiii nekolik'o te probudiše mater. Jedna donese vode, druga joj namesti šaimiju, treća je poli i ubirisa peškirom. Zatim je izvedoše tamo medju njih i posadiše u sredini. Posle donesoše ono ,,ćupče“, pokriše velom jednu devojčicu i dadoše ioj rgledaJo, te poče vaditi iz ,,ćupčeta“ kite. Tek što da počnu, dodje i ,,ona“. Visoka, puna. Crna joj kosa u dugim kurjucima pada niz ledja. Oči velike, orne i pokrivene dugim, 'tlamnim trepavicama; usta mala, punai, nabubreta, ali ne crvenia već tamnorujna kao od velike vatre, oparena, pogorela. U jelečetu od plave svile, šalvarama od djizije, bosa u namulama, s blagim i milirn osmehom, doldje i sede baš do moje nratere. I otpoče se mantafa. Moja matti prvo je izgovori na tulrskom jeziku, pa je onda prevede na srpski. Sarna mantafa na turskom jeziku kratka je, u sirhovima, ali u

Vašar u Valjevu.