Београдске новине

Strana 2.

Nedjelja

Beoxrad»ka NavfaM

8. iprila 1917.

'da vlada ra?jn ( !. d a Ćc t r a j a 11 r a t r 1 g o d 1 n c. Svej;a će biti pozvano pod *asiavi tri miPjuna Ijudi, dakle »est godi§ta. Imennvftće se jedna ko•nisija, koja rc sa ćetvorniiti sporazuniotn voditi prcgovorc o vcjnićkim i prugim vaitnl.’n pitanjima Rusha Kvolucliu Siobo.In Finske. Kb. I.ondon, 7. apriia. U dotijem domu jo lotrd B a I f c u r Izjavio na postavljeno pitanjc: Ruska .vlada je 20. marta objavila proklamacisu, koiom sc iikidajit va/na naredjenja, koja su ograničavala slobodu Finske i npućuje finski senat, da podnesc prijjedloge za izmjonu drugih nareclaba, loje su izdate pdsliednjiii godina, a koje su protivne tinskim zalionima. ProIvlamacija daie potpanu amnestiiu i pcšred obećanja. da će se finskom zemaljtskom saboru podnije.i prijcdlog o opliku viadavine, a ako je potrebno i noti ustav, prolđamacija pit/rdiujc prav.i Finaca na osnovu sadanjeg ustava. Koliko ie ovdje poznato, finski narod smahra, da su time sve njegove željc ispupjene i finski će se zemaljski sabor saktati u 8koro vrijeme. Ja znam, koliko Idonji dom cijeni poslupak ruske vlade U ovoj stvaii. Priztianje ruske vlade* Kb. Pe-trograd, 7. aprila. PeLrogradski brzojavni urcd javlja: Diplomatski presčavnlci Japana. Bclgije, Portugalije, Srbije i Rumunjske zvanićno su u ime svoje vlade izjaviii, tia priznaju privrememi vladu i novi vlacavinski oblik. Ministar spoljnih posjoya zablagodario im je i izjavio, da je ttov-a ruska vlada čvrsto riješena, kao 1 vlatie saveznika, da ponov’a ustanovi slobodu 1 nezavisnost Belgije, Srbije i Rumunjske. Blobođan propust carske pormiice kao uslov za priznanje nove vlade. {Naroćiti br/.ojav »Beogra'dskih Novina«/ Franlđurt, 7. aprlla. ..Frankfurter 2 e i t u n g" javlja fe S t o c k h o 1 m a: Sjcverne vlade su za ,već dosad izvršeno zvamčno priznanje privremena vlade vezale u s 1 o v, d a s c carskoj porodici dozvoli slobodan prolaz do žveđske granice. Mitjukov je, intenencijom Cliejd/oa tlobio pristanak rudničkog savjeta za ovaj tisfov. Priznanje prisrcmeue vlade. (Naročiti brzojav »Beogradskih Novlnac/ Frankfurt, 7. aprila. ,,F ra n k f u r t e r Z c i tu n g“ javiz Haaga: Na učinjeuo pitanje odgo\oreno je ,.N i e u w e R o 11 e r đ a msclie Courant“-u, da holandska vlada sadanjit vladu u Po’.rogradu n i) e j o Ž z v a n i č n o p r i z n a 1 a. riolandskom poslaniku u Petrogradu jc naredjeno, da zvanićnc odnose sa vlaJom održ iva na uobičajeni način. Rusko sveš:e»stvo pr jtiv uovc vl;>dc. Kb. Berlin, 7. aprila. Kako „Vossische 7 e i: u u g’ javlja, ruska pravoslavna erkva ge javno Izjasniia protivu nove vlade. Odmah čim je bukntila revoltteija ruska .vlada Je pokušala, da poglavicu crkve pridobije za sebe. Sad nastajc pitanie, kako će sc prcma objavljenom ratu poglavice crkve novoj vladi držati 120 pravoslavnili vladika, kao i 80.000 po-

pova, koji se u gradovima 1 selima brlnu za vjorske potlrebe stanovništva, a koji naročlh? u seiima igraju važnu političkti tilogu. Antiengleska propaganda u Rusijl. (Narofiti brzojav „Beograd. Novina"). Berlin, 7. aprila. Prema švedskom listu ,,S o c i a 1deniokrateit“, posljednjih je dana u Rusiji i z a z v a o v e 1 i k o i z n en a d j e n j e r a š i r e n p r o g 1 a s, kojeg je potpisao moskovski m i t r op o I i t. Proglas, koga šveđski list donosi, glasi: ,,Gradjani! E»glezi uzapćavaju itaš novac; povucite nazad oduiab vaš tiioženi uovac iz banaka i štedionica. Nijeinac je istina otišao, ali iiam je zato došao Englez! Doie s tim psom! Svojim zlatom on ubija našu nevinu braću u rat«, kojj nam je on na. turio. Dosadanil ntinistn-izdajnici skrili su se ii engleskont posianstvu; tanto ?e naiazi skrivcno i sve zlaio bivšeg cara. Izdajnici treba odmah da se stave pod narođni suđ, a zlato da se narodu razdijcii. Mitropolit Moskve. Naknadno. Prokleti Engiez upropastio je našu Rusiju. Milijuni ruskiit žriava propadaju po volji tih nitkova; svojiui ziatom oni tove »aše pod* mitjlivc ministre, koji su narođu doiuieli iVn nesrcću.“ Scljački uemiri traju dalje, Kb. Berlin, 7. aprila. ,,V o s s i s c h e Z c i; u n g“ javlja: I dalje traje u velikim masama oslobodjavanje ruskih zrr.očnika. I se. Ijački neutiri u unutrašnjosti države uzimaju sve divljiii oblik. Ruše se gospodarski domovi i imanja, pale se ekonoinsko zgrade, veleposjednička imanja oglašuju se za seljačku svoiutu, samovoljna gorosječa vrši se nemilice. . Refornia seljaštva u Rusiji. Kb. Kopenliagen, 7. apriia. Prenta vijestima iz Petrograda fcne| novata je Vlada poscban o.tbor, koji će ‘ imati za zadaću, da prouči i provede refonim seljaštva u Rusiji. Organ revolucijonih socijalista preporučava, đa sva čiflukska (kmetovska) zeniIjišta prettztne vlada, a Hješenj'e ovog pitanja, da se prepusti ustavotvornoj dttnti, la mlr. Engleska državna koCferencija i skori svršetak rata. i (Navočiti brzojav „Beograd. Novuia"). Žeueva, 7. apriia. Švajcarski listovi donose još nepotvrdjene brzojave iz Londona, prema kojima se konferencija e n g 1 es k i h đ o m i n i e n a u L on d o n u i zjasnila, na usiovni način, i a što skoriji svršctak rata.

Prokiamovanje nezavisne repnbilke u Solunu. (Naročiti brzojav „Beogradskih Novina") Kopenhagen, 7. aprila. Venizelos jc podnio silama sporazuma prijcdlog, da se Solun sa svojim /. aledjem proglasi za nezavisnu republiku. Tada bi u Orčkoj otpočela agit&cija, da se narodnim glasanjem riješi priključenjc republici. Venizclos će, ako mu se ostave odrešene ruke, odmah spremiti 6000 boraca. Protest protiv nadiranja Talijana u Epiru. Kb. Atena, 7. aprila. Router javlja: Grčka vlađa jc predala talijanskom poslaniktt notu, kojom naročito protestuje pro.ivu nadiranja talijanskili četa u Lplru 1 protiv uklanjanja grčke zastave i isticanja arbanaške na tvrdjavi Agirokaptron. Jednovremeno je grčka vlada sprovela protest stauovnika i izaslanika Fpira.

Itouo orllouje u firčkol. Pričuvnici opet na djelu? Kb. Londott, 7. aprila. „Daii.v Telegraph" javlja iz Atenc, da polo/.aj nikako ne zajdovolj/avft. Kralju vjerna štampa ogorčcuo uapada venicclisličke listovc „ H c s 11 a “ i ,,E t h n o s“, koji su počeli ponovo da klaze. Prilikom gungule u elektrani pojavili bu se u ulicama ponovo pričuvnicf. Kako izgleda, savcz; pričuvnika još i daljc postoje. Kruže razne vijcsti, da će se 7. aprila <o godišnici grčkog narođnog praznika ponoviti dogadjaji od 2. decernbra prošle godiue.

KeoRrunićeni podmornltKl rot. Zvanični njemački izvjestaj. Kb. Berlin, 7, aprila, \X'oIffov ured javlj'a: Uspjesi poidmornica, koji su 30. marta obj'avljeni, iznose prema dosaJ prikupljenim vij'estima još i đaljili 134.000 bruto tona, koje su našp podtnornice potopile. —■ šef admiralskog stožera mornarice. i Francuška pođuiornica p:topijena u Jadranskoin raoru. (Naročiti brzojav „Beograd. Novina"), Žencva, 7. aprila. " Prema vijesti ,,Temps“-a potopijena je u Jadranskommoru franc u s k a pođmornica ,,M o n g c“. Nema još pojedinosti o propasti tog broda. Povcćauje naoružanja neprijateljskili trgovinskih brodova. Kb. Bcrlin, 7. aprila, ,Wolffov ured saždaje s mjerodavnog mjcsta, da se povećava naoružanje neprijateljskili trgovinskih brodova. Uspjdi podmoniica nije zbog toga ni kojim načiiionbsnnhjeii. Potoplicn brasilijanski parni brod >,Parama“. Kb. Clicrbourg, 7. aprila, Prema saopšietijit Reutcrovog urej da, prošle je noči potcpljen brasilijanski parni brod ,,P a r a m a' sa 4461 tona Nestalo ie 13 mornara od posade. Poioniiii danski parni brodo' j. Kb. Kopenhagcn, 7. apriiaI Ministarstvo iuos‘>ranih djcla javlja, da su na 1, ov. mj. poionuli u Sjevernom moru parn; brodovi ,,V e s i a“ i ,,M e t i 1 d“, koji su biii na puui za Aarbtis sa tovarom ngljena.

Anstro-DioRko. Nadvojvoda Leopold Salvator u Lavovu. Kb. Lavov, 7. aprila. Nadvojvoua Leopold Sa'vato r juče je prispio ovamo. On je razgledao panor.tmu biike kod Raclavicze a zatfm posjetio nadbiskupa.

iz bufunhof sobrunju. Sobranje vojsd. Kb. Sofija, 7. aprila. U posJjednjoi svojoj sjednici, kcjom je završena redovita sesija izglasalo je bugarsko sobranjc jednodt’šno pozdrav junačlcoj vojsci na boiistu, Zakljueak fcdoviiiii sjednica. > " Kb. Sofija, 7. apr !a. Sobranje jc primilo zakon, kojini se zabranjuju svi posredni i p.eposredni trgovinski odnosi sa pripadnicima nepriiateljskili država, kao i sa tvrikama tih zemalja. Svi zaključeni poslovi oglašuju se kao nevrijedeći, a naredjuje se zaplijena imanja neprijatcljskiij stranaca. Dalje je sobranje primilo konačno zakon o snabdijevanju vojske ! gradjanskog stanovništva, koje će se u buduće povjeriti odredjenom direktoru, mjesto dosadanjem pariamentarnom odboTU. Direktor će se uzeti iz vojničkih krugova, a priJo'laće mu se pet tehničkih savjetnika. — Poslije ovoga je ministar predsjednik pročitao kraljev ukaz, kojim se redovne sjednice narodnog sobranja zalcljučuju.

, I Rut ptstlv Pumunlske. Odiikovanje generala Toše'a. Kb. Soiija, 7. aprila. Kralj Ferdinand je uputio generalu Toševu, bivšem zapovjedniku 3. bubngarske vojske ovo pismo: Borbeno djelo, koje su ćete 3. vojske, kojom ste vi zapovjedali, ?zvršile tinte, što su izvele sve naredbe vrhovnog zapovjedništva u ratu .jrotivu Rumimiske, živi još u mome pamćenju. i Tutrakan, Dobrič i Cobadinu sjajna su \ strana u povjesnici toga rata U junačkim djclima hrabrih boraca 3. vojske vi ste, kao njihov vrhovni zapovjednik, stekli velikih zasluga. Da bi dao izraza svoje naročite zahvalnosti, ja vas unapredjuiem u čin g e n e r a I a p j e š adije i odlikujem vas znacinia I. razreda našeg narodnog reda Sv. A1 e k s s n d r a s nučev i m a.

nezculsnost Poijshe. Engleski glas protiv uezavisiiostl Poljske. (Naročiti b-r/oj'av „Beograd. Novina"). * B^č, 7. aprila. ,,P o 1 i: i s U ii’ c Korrespo nd e n z“ javlja: ,>W i e k N o wy“ javlja, da je engleski dnevni list M G1 o b e“ p r o 11 v a n n e ?. a v i s n o s 11 P u 1 j£ k e, jer su Poljaci za višu politiku nesposobni a nezavisna Poljska bila bi plodno zemliište za spletke. Po mišljenju ,,Globe“-a je za Poljsku potrebna iićna ili politička unija sa Rusijom. Pitanje če se na taj rtačiii i riješiti.

pred kavanama, srču kavu i razgovaraju kako je ko jagnjo kupio i kakvo je vino nabavio; udešavaju unapred raspored provodjenja, a s lica im čitate ttekti neobićnu srecti i zadovoljstvo. Kud goJ poglc-datc sve je drugojačije. Pa j u kavanama nastala neka promena. I -tu se brišu prozori, pere patos, izuor.c stolovi, te gosti scde napolju, ili u kakvoj sobi, koja je ranijc oprana. I niko še ne Ijuti; svalii još u ovint proitionama lialazi neku tteobičnu draž. Cak i fa-ToJor, stari bakalin, koga inače uvek vidite pred dućanom, gde pognut i namršten ćuti i pretura brojanice u rukarna, ostavio da mladji protlaju u dućanu, a on preko običaja sco pred kavami, poručio kavu i, što je najćudnovatije, oipočeo pričati neke svojo obešenjakluko iz mlitdosti, a svaki, koji ga poznajo radnih dana, mislio bi da jo taj zaboravio i da govori, a kaiuo H da so našali. E, ali ovnkvi dani j>reobra(/.e ćovcka. A baš ovukvi duni, kaJ jc svc voselo, t>>žo padaju ononte, konic su duštt jadi svili, kao sirotoni Pcri. On jc neprestnno vrljao ulicama. Olcdao jo sve oko s> bc kao po kakvoj du/nosti, a ia ga je opšta radost svo višc žatostila i upravo vredjala, tuučila. Jcdarcd s» uiiipšao i tamo gdc kupuju jagnjad, pa gl»dao kako drugi kttpuju. Tu mu pade na unt kako ga je dotc pitalo: — Kad ćemo mi da kupittto malu jagu? i oscti kako mu lopta stađo po l grlom, a na oči inu so suze satne otimaju, učini mu sc kao da svi ti njcga glodaju, znaju da n»ma jtovaca, a da je nekaj bio imučan, bognt čovek, pa mu se sineju, i stid ga olutze. Citavih nekoliko minnta stajao jo tako oboreiio glave, ne smejući nigdc pogk dati, a potom se kraJom ianaće iz go# ile i ćisto odalinu dušom.

S vremena lta vreme opet sreo bi ga ncko, pa ga sav srećan zapita: ’Oćemo li sutra jeclitu da vikitemo? ► Kako sain ostao bcz para, ja bih’ i »ad, santo đa dobijein koji groš! — odgovorio jo Pera ttekirn promtikJim, tupiiui glasom. —< Ha, lia. ha..',. šta veliš, danas bi joŠ ... ha, ha, ha .... E, Pero, Pero..,. ha, ha, ha šta veliš danas bi još! ■— izgovorio je taj zadovoljno (produživ dalje svoju šetnju) kroz smeb, kojim so naroćito smeju ijudi, koji se reše da u izvcsnim prilikama budu vesoli R bezbrižni, pa se smeju svcntu. On na svaki način nije razumeo Perinc reči. Tako je Pera proveo ceo dan. Kući nije smeo ići, jor niu se svo činilo, da će propustiti svaku idobru priliku, koja bi ntu pomogla da sc spase tog teškog položaja. I poče se spuštati večc. Ljudi se žure kući, žagor dnevni so stišava. Kroz sumrak se vidi još kako izmiču zadocneli seIjaci. Jedni teraju zaostalo ovce, s kojima jagnjai doteiaše, a po neki opet na konju prokaska, noseći pune bisago stvari, hitajući radosno kući. Cuje se bat konjskih kopita i tužno blejanje ovaca, kojo ostadoše bez svojih sisanaca, te ih bicjanjem traže. — Kako i ovca tuži za svojim jx>rodom! — pomisli Pera i seti se svogabolesnog dctcta, pa nui se srce stcže ad bola, Pa u oćinta se zavrteše suzo. ■—. I šta tražim ja, šta mi trcba? Neka Bogdu da panto dete ostane iivo. Zar ini jc do provoda, a ono gotovo na smrti? Eto kako i ovca čak žali za svojint „detetom", —- tnišljašc dalje i oJjednom se okrete, te gotovo trčcči podje kući. — Možda je dete umrio! 1 — kresmt mu misao kroz. glavu, i on pred oćima

gledaše svoje bioJo, nirfvo dcffe, ženfe gde se gntva tt grudi i čnpa rasplctone kose, n ostalu decu ritavu i glaJnu, uplakanu, gde se šćućurila u ug!u sobc, i soba niračna, samo se iedva nazint proJfncti prema mcsečevu odsjaju, Pri toj j>otnisli zastađe, oscti kao da ga neko udari nožem u srce. Malaksa, klonu, nogc nm klecahu, grlo se zapeklo, čelo hladno, neka ga jeza prodje ceb'm telonr i on se strese. Prozori na stanoviina osvetljejii. On gleda opct kako proniiču 9enke: čas inala dotinja prilli.a, oas velika ljudska, čng samo ruka, čas j>o dve tri dečje gkivice, čas ženska povezana glava. ■- ■ Svc je to srećno i zadovoljno, poittisli, pa ne samo što vidi senkc, već mu se učiiti kao da ćuje smeh, šalu, radosno razgovore ; kao da sluša kako deca zapitkuju niator čas ovo čas ono: i kada čo se svanuti, i hoćc li obući novo odelo, l lćoliko će jaja dobiti, i hoće li čim te svane jesti kolača i glcdati kako se peče jagnjo na lozi? Tu se i nehotice prencse mislirna u svoje detinjstvo, i svc one radosti, svi utisci, svaka sitnic.v svaka reč njegova i njogovili roditefja ožive nut u paraeti. Pored tako Icpe slike iz pro;šlosti stajala jc bedna, sirašna slika sadašnjosti. On je okretao glavu ođ njc, plašio se, želeo je da je odagna, pa du santu prošlost gleda, ali kao u inat ona postajaše sve jasnija i jasnija, a slika prošlosti svo bledja i bkđja. Ostadc opet prcd očima samo shka gorke saJašnjosfi, a ona iz prošlosti povlači se sve višc i više, dok se ne izgubi u daljiiti i jedva bc vidi kao kakva tamna pega, koja poslajaše sve veća i voća, primicaše se svc bliže i bližo. Pcra so zagleda tamo, a neki njcgovi stari poznanici kao da se pomdiše ottžd i zJobno zasmejašo viču»: „Tr® kući, nosrećniče, detc ti jc na umoru! Sto

bleneš tu po ulicama kao ludak?" I Pcra se čisto trže od tog gađnog smeha i opet požuri kući. Malo po nialo pa se misli opet zaplctoše, prošlost se obuovi i tuga jače sleže na dušu. Bojao setda ode kućiiosećaše da ne možc po.lneti svu težinu strašne jave, tim gore što ta strahofa pada baš u oči Uskrsa, dana za icoji su vezane tolike uspomene radosti, sreće i zaJovoljstva. Bolest detinja pošla je na gore. U sutnračnoj sobi zatekao je ženu, gde gorko jeca više bolesuog deteta, koje je u snu jaukalo, škrijpalo Ziibičdma, grčilo se i buncaLo jiešto brzo, jierazumljivo. Najmanje tiete je zaspalo uplakano i naJisalo je P snu jx>slo nmogog plača za novom haljhticom (kao što je viđelo u suspdove devojćice) i šarenim jajctom, pa najzad i za večerom; dva starija muškarčića su buJna i scdela kraj no£n bolcsne sestrice plačući u glas, što je dopunjavalo materino jocanje. A'icsečcvi zraci, što so probijaju kroz rascvetanu breskvu pred prozoront, šaraju inestimično snmračnu sobu i daju još tužnrji izraz ove beđne sliko porodične. U zoru zabrujaše zvuci crkvenih zvona r objaviša venuma vaskrsenje HrEstovo. Đcca su još spavala. Najsfarjji, muškarćić se Uešto smcjao u sttu, a bobio tietc, uniorcno bolom, stenje i teško diše, a uz njega sede roJitelji kao dva kipa: nemi, bez života, bez izraza. Na zvuke zvona trže se žena, ustade s posteljo i, obrnuv se istoku otkud se i sunoe radjaJo, klečc prema prozoru, -- sklopljene ruko i. pogled padiže nebu i stade tilio žaputati mofitvu. Odblesak rumene zore ozarava joj blcdo, uveio lice. U tom trenutku je izglodala kao svetiteljka. - f>vrši mohtvu i umirena, čisto osve-

Broj 96. iz flmtjke l Bosne. Trl talijanske škole društva ,,l.ega Nationaie“ •— hrvatske. J ,HrVatski List", koji »zlazi u PuB javlja tz Sv. Vinčenta u Istri: 25. t. *n. bifa je komisija kotarskog vijeća u Sošićjma (opć. Kanfanar), jer su ondješnji stanovnici zamolili, tia se u njiltovoj ,,Leginoj" školi otvori hrvatska škola. Na koniisiji su se svi roditelji izjavili za hr\>atski učevni jezik. Slijedeći dan u jutro bila je komisija u Krmedu (opć. Baie), gjje je takodjer prekrasna „Legina" zgrada. I ovdje su se svi bez iznimke izjavili samo 3Ui hrvatsku škofu. Poslijo potine isti dan bila je komisija u Stokovđma, kamo su brii priklopili i Bokordiće (oj>ć. Sv. Vinčenit), koji iinadu takodjer lijejm školsku zgradu, u kojoj je „Lega" sijala svoje zlo sjeme. I tu su se svi tiosadašnjt talijanaši itt javtH za hrvatsku školu. Tako je eto „Lega" nagradila HrVate školania bez njihovog troška. 7.or« »riće bit će dana!

Ensiesku l Kolonlle. Nov pregicd nesposobnih za službu u Engleskoj. (Naročiti br/ojav iBeogradskih Novina«/ Amsterdam, 7. apriia. Prijegled za službu nesposobnih u Engleskoj *c brzo vrši. Snmo se ii Londonu dnevno oglašuju preko hiljadu za sposobne. Kako ,,Westminster Gazetbe" javiia ovim novim prijegledom dobiće se još 100.000 sposobnih za yojnu službu. Umro Herbard. Kb. Bern, 7. aprila. Umro je glavni urednik ,,Temps“-a, H e r b a r d. Smanjeiije mjeuične Kainate u Engleskoi. Kb. London, 7. aprila. Engleska banka je smanjila mjeničnu kamatu od 5 i pol na 5 po sto.

Eorbe nc zcpntfu. Zvanjeni njemački ispratak. Kb. Bei'in, 7. apriia. \\ oliiov ured javlja; Francuski tzvieštaj od 4. aprila tvrđi, da ie u borbama sjeverno od Soissonsa palo u francuskc ruke tri 15 cm, obice i nekoliko kola. To je fvrdjenje Francuza prosto i z m i š 1 j e n o. Kao što je več javljeno, nii smo noću izmedju 3. i 4. apri!a bez ikakve smctnje i gubitaka izmakli francuskom napadu, koii smo zapazili da predsioii. Hnjnouije hrzoiaune vijesti. flljebne karte u Š'ajcarshoj. (Naročiti brzoiav ,.Beogradskih Novina"). , • Frankfurt, 7. aprila. „Franfurter Zeitung“ javlja iz Berna: Najdaije do 1. maja uvešće se n Svajcarskoj hljebne karte. Za sad se uvozi u zemlju samo poiovina potrebne količine hljebnog brašna, O đ d v i i e s e d m i c e n a o v a m o s a s v i m j e obustavljenuvoz Iz Gcttei Marsseillcsa. Dnevni obrok za sumo'mištvo neće biti vcći od 225 grama. _ >

žena, prckrstj se uokohko puta, ustade i * puno uverenja, da jc sad bohtom deteitt Iakše, pridje njegovoj postelji, poljtibi ga t zali teškim suzanta, pa prošaputa: > Bože, ne tražim ništa više, *li bar ha današnji da.n, kada izobiljno daješ srećtt svima, pomo/i ovom bolesnom detetu... Bože, ntoliin ti se, oprosti sve grehe i naina beđttima.... Posks tili reči opet ee prekrsti, » suze joj se slivaju nf r. obraze. Njena nioliita kao tia osveži i Peru, te čisto ožive kao tz mrhili, prekrsti se j »ani i prošaputa: „Bože, ti me ik *aboravi!" {šunco je fc’grcjalo i čisto ziati piirotiu i tiveličsiva opštu radost vafakr»a Hristova. Na Uiicama već nastala graja, trčkaranje i tisklici đečji i radosni poztiravi srećniJi Ijudi: •— 'Hristos Vaskrese!.,. 1 Bog je dobar, — reče žena, nekako umirena svojont iskrenom mofitvom. — On će t ita nas pogledati.... Danas jc svudft radost i teseljc, tnoći ćeš zaraditi koju paiu, pa će Bog dati da i dete ozdravi!..* Pera se trže od tih tijenih reči. On je bio utomto u svoje tnisli. Pred očinta su inu So opct retijale slike iz doba srećita detinjstva, a kraj njih tužne slike sadašnjosti —- fedena, užasna java. On se baš sećao, kako je tietetom u to doba bio srećan »rz roditclje, trčkarao čas taino čas anto: gleđao kako se peče jagnje, dovikivao svog suscda Mikicu, da so tucaju,zagIeđao radosno novo od.Jo i brojao novac što mu otac dao da pije, na saboru kod crkve, fimtutadu i da kupujc šećcrieme. U tom tek prcd kućoni zasviraju svirači i on istrči iz kuće, a još se mnoštvo dece iskupi oko tarabe. Mati njegova izadje « iznese rakije, Vina, mesa, kofača i đa sviračima,