Београдске новине

Straua 2.

Neđjelja

stojanja Francuza, da potisnu ovaj odsjek fronta, te da dodju u posjed uzvislnskoK zabrežja Chemin des Dam e s, koje se poput jcdnc barijore protežc od zapada prema istoku, b i 1 a s u Hzaludna. Francuskc su sc iurišne bujicc na svom nalctu n okolici sc!a fBraye krvavo slomile. Tako su se is»to slomili francuski napadaji kođ jC e r n y a, gdje se poslije podne i na tVeče poslije teške topničke bitke i vaJre pomoću sprava za bacanje niina vojdila bijesna borba. Ovdje smo učinili t arobljcnika, i zapliienili nekoliko mainskili pušaka te sprava za bacanjc vatke- Kod C r a o n n e dočekane su gustc fraucuske jurišne bujice od naše topničke vatre i vatre iz mašinskiti pušaka i imišt'cnc. Svi su sc napadaji kod 4 zapadno C r a o n u c izjalovili uz naj;teže francuskc gubitke, koii dalcko nad»našuju gubitke, ltoje su Francuzi preftrpjcii 1915. godine u krvavim bitka*na kod Loretta r u Clnmipngm. \ Najveći i naisiluiji iiapori cijelog r«la. (Naročili lir/ojav rBeogradskiU Novina ) Žen’ va, 21. apriia, <j< ii( i al B e r r li a u t i/iavio je u ,,I J clit jotirnj I“-u o poiožaju na /apacifeoni bojišlu ovo: U sa-laitjitn borbama nije piltuvju ni La Fere, ni Laon i ni judoo lirugo btiže iti icdatjenijo nijesto. Pošto se «sd va/.li o tome, «Aa se sozna da li možemo JlzaRnati neprijateija iz većeg dijcla «jcVerne Frsncuske, to i otpoćete opcjracije jZahtij«’ Vaju najvećc i n a j»Sfihije napOre ciynlog rata. |Mi iBvorMiio biti spremni na najveće tcškoee, tvvje se jeitnocr dana ne mogu saijadati. Nepokolcbivost njcmačkog fronta. (Naročili brzojav „Beograd. Noviua"). Carigrad, 21. apriia. Svi bslovi istiću značaj borbi na /apad*i.i>in Trontu i jako cijone duhovltu strateKij’u Hinđerburgovu, kojom je u stanju da j»;»Ir/i noprijateljovc napade. ,,S a b a h“ 'misH: Ako ju smisao ofen»vo taj, da se zabavd ruski naroj l i da zaboMvi iclju za mirom, oiula lii tvndjonje, da 'je njernaćki front n< fK>kokrbtv i d;i je njc^<ov pnodor nontoguć, ima?o ?a syim drugo tljoloMMije, Jer će ono ubr/ati ostvarenje (oiril. IzJalovjjene traucuskc uade. Kb. BeiHn, 21. apriia. Woiffo v iired javija: Fraiicuzi su Utavu ziriui f>ro\X‘li oko sprenianja ofelojiiHii borbenili aiitoinobila i polngali su M Jste velike nade, ali su iin se ove izjaloivile. 12. automobila su 11. a.prila otišla ua froot kod Bouiecourte da oiakšaju po'nao Australijancima, ali su sVi do jetdnog Jifo prošli od njemačke artiljerije. Hrabri 'Austialiianci. koii.niora.ui svundi«« biti, g'djc je. najžošća borba, bu/.hi opkoljcii H zarobljcnk U svojoj srdžbi su grjdill, tvrMcći, da su svcmu tomo krivt ti proklcti aiitomobili. Nijesu bolje prošli ni oklopni Hutomobili', 'upotrebljeni na Aisni pri napadu iod 16. aprila. Sa ijdealnog borbenog fronta fea sjevcrr.oj obali Aisnc stigao jc kratki fevjcštaj njcmačlcog zapovjednika, koji gla$i: Sanio pred mojoin divizijom stojc 32 francuska za borbu nesposobna oklopna ♦utoniobila. I sami zarobljeni časnici tih ♦utomobila liijesu s njima zadovoljni, jcr «c oni inogu samo tamo upotrcbiS, gdjc ih »»e niožo artitjcrija stići. j.Bravo iijemačka *rlilj"rijo!‘' Tako so /avršujo taj i/vjcštaj. Ncvrljcinc im zapiuliioiii bojištu. (Naročitt brzojav „Beogradskili Novina**.) Lugano, 21. ajvriht. ^Secolo" javlja kh zapadnog fronta, tfi< ncpogoda sputava onglcsko-fnuicusku »fcii/ivu. Ojolokupno jo zeiuljište pretvo-

rcno u močvaru. Snijožne vijavice sprjecu vaju izvidnićku shižbu Ictilica. I’jcšadija i topništvo tcško se krcću po potpur.o raskaljanim d'rumovima i poljuna. Amcrieka inimicija u prodoruoj bitci(Naročiti brzojav „Beograd. Novina"). Z.irich, 21. apriia. „Tagcsanzeigcr" javlja: Pretria pariškim vijcstima nadniašuje već dosada franaiska 'potrošnja inuniciic u ofonzivnoj bitci onu u pnošiogodišnjoj borbi na Sommi. Pariški iistovi od 17. o. m. pišu, da jc francnska mumdja u ofenzavnoj borbi dvijc trećine američkog porijekla. Francuska pioizvodnja municijc mogla je jcdva trećinu podiniriti. Cfomenceau se boji za dopunn inunioije s jzoghKlom ita scdanju opasnost ođ pcidmoriiica, ako bi ofenziva ostata bez tispjeha.

AkcljtE zn mir. Pred nicdjuiiarodnu socijalfslićkn konferenciju za mir. Kb. Stoekholin, 21. aprilaDanski ministar S t a u n i n g, koji je d-anas ovanio stigao, izjavio jc zastupniku brzojavnog nrcda, da njegova posjeta sa namjeravaitom medjunarodncm socijalističkom konferencijom s’oji u toliko u vezi, što je on đošao, đa od Brantinga lično sazna za rcznitat prcgovora, koje jc oit vodio n I-'etrogradu. Stauning jc izjavio, cia je vr!o dvojheno, da !i ćc englcske scciiaiis e biti zastupane na toj namjeravanoj konfcicnciji. Možc sc uzcti, da će se ova konferencija cdržati koncem aprila ili početkom maja. Konferenciia će se bav’’i ritanjima mira, te ministar Siaiming držL da će fciti moguće doći do jedinstva izmeđju radnika razmh naroda. Sigurno je, da je volja za mirom danas ti svim državama bez razlike velika. Medjuitarodtia konfercncija n Stockholinu. Kb. Haag, 21. aprila. Holandsko izaslanstvo izvršnog odbora medjunarodnog socijalističkog ureda riješilo je, da predloži, da sc m cUjunarodna konferencija u Stockholmu otvori 15. maja. Teiijanske nevolje. Du sc u Italiji iz dana u dau gotniJaju tcškoće oko svakidašnje opskrbe, doka/.uje najbolje Luigi Einandi u jednom svoin članku, koji je izišao u listti „Corricre della Sera“. Tu so mcdju ostalim kažc, da. je u gjenovnvistsmlete u jauuAru i (obruaru prošle godine uvezeno 226.0U0 tona uglja, a ti istim mjcsecima ove godinc 143.000 i 102.000 tona. U godini 1916. dolaze od cjelokupnog nvoza 70 postotaka, a u 1917. samo- 7 postotaka na privatnc uvoznike. Iz toga izvodi pisac, da sti rezcrve do krajnosti ograničene i da vlada mora voditi ozbiljnu brigu o srazmjernoj podjeli zalilia. Najvažnijc jc, postarati se za oružje i municiju, a sve ostalo dolazi na drugo, tre6e i t. d. mjesto. Kad se zbog oskudicc u uglju prcdlažu ovako drastične mjere, onda sc može zamisliti, koliko jc ncraspoloženjc u ltaliji protiv Engleske, koja je pcred njemačke blokadc ograničiia izvoz uglja iz zeinlje, od kuda ga jo Italija do siul dobavljula, i kad je zabranila uvo« baŠ onih artikala, koje talijanska industrija prolzvodi i izvozi. Ovo potvrdjuje i rimski Uopisnik „Morning Post"-a, nastojeći, da

Beogradske Novlne odbrani Englesku i talijansku vladu od odgovornosti za tu nedaću talijansku i prebacujuči talijanskom narodu lošu liaviku, što za svaku nedaću krivi vladu. Dopisnik možda ima i pravo, ali nesunmjivo itna pravo i taflijtmski narod, Što je uvidfo i što tvrdi, da Engleska tretira svoje savcznike po svom tradicionainom načclu, po koinc nikakve žrtve njczinili pri&iefrt nijesu ve iikc, ako sc podnosc u korist cngleskih intcrcsa.

Rushn revolucllo. Oduos Rusije prema silania sporazuma. Kb. Bern, 21. aprila. • U svoin uvodniku o odnosiina Rusije preina silama sporazunia i potrcbi izvodjcnja unutarnjih rcforama isiiče ,,B c r n c r T a g b 1 a 1 1 “ ozbiijno pitanje, da li Rusija može još i pomišljati na ro, da svoj narod i dalje žrtvuje za stranc intere.se, za intcres Engleske, Francuske i Italijo. Prekor, koji In sc Kusiji učitiio, kad bi zasebno zaključila rnir, nije ništa preina odgovornosii, koju bi na sebe natovarila produženjcm rata. Možemo se nadati, da će te težnje ostati bcz uspieha, tc da će ruski prcporodioci, koji svojoj zernlji žele mir, prisiliti jirivremenu vladu, da radi u interesu i smislu zcmlje, a ne u interesu sporazumnih sila. Ako je pak privremena vlada jedina smouija za slobodni razvitak i samooprcdjeljenie Rusije, onda se ona mora ukloniti kao i prošla vladavina, jer narodni slojevi Rusije, koji se bore za slobodu, trebaju slobodu radi ozđravljcnja države i izvodienja umitarniiii reform’. Anicrička pomoć z.a Rusiju. (Naročiti b'zojav „Beogradskili Novina*') \Vashington, 2i. aprila. Kako sc govori. vlada čeka samo na odlučnu riječ Rusije o njenim potrcbama, pa da odmaii pređuzme korakc radi pojačanja nove vlade i povećanja njene otporne snage protiv Njemačke. Do sada sc uije zahtjevala još nikakva pomoć, «li kako jc vladi poznato, da će ona biti opunomoćena, da sporazunmim silama pozajmi novac, to se smatra kao svršena stvar, da će se Rusiji po njenoj želji pozajmiti znatne svote novaca, jer je postignuta saglasuost u toni, da Sjedinjenc Države pomognu novu đcmokratsku vladu koliko yiše mogu. Cadca iidova, (Naročiti brzojav „Beograđskih Novina") Kopeniiagen, 21. aprila. 1/ Petrograda javljaju; Carici udovi ie dozvolieno, ch svoju ličnu imovinu pcšlje u Petrograđ. Ostaii predineii, koji pripađaju miuistarstvu dvorske apanaže, zadržani su u Kiievu. U dvoru eariec nadjene su velilce količine životnilt iiamirnica, koje j£ vjast zaplijcnila—r —n Spsmzumne sile ntedju sobom. Konfcrenclje sporaziinmili sila. Kb. Pariz, 21 aprila. (Havasova vijcst): Ministarski predsjednik R i b o t i ministarski predsjednik L1 oyd Oeorges otputovali su jučc u Sr. Jean dc Mauricnne, da tamo pretresaju izvjesna pitanja i da konferišu sa talijanskim ministrom predsjednikom Bosellicin i talijanskim ministrom spoljniii posiova Sonninom. Jii’fros su sc vratili u Pariz-

•i'i. aprila 1917. Ddu souoru. J. — U Petrograd jc otputovao odaslanstvo engleskih i francuskih ,,socijalista“, a u istinu odaslanstvo englcskiii i francuskili vlastodržaca pod flrmom socijaJizma, 'kako l>i na ;aj način gromovnici u Lonđonu i Parizu pridobili simpatije ruskili masa i Rnsiju odvratili od eventualnog sklapanja zasebnoga mira. Francuska socijalistička većina, koja jc bila zastupana u Petrogradu, već je odavna prcstala da br.dc soeijalistička, stavivši sc posvema u službu buržoasko-kapitalističkih ratniii vikača, a u Lngleskoj u pravom smislu fe riječi sociia ! istićkiIi organizacija ni ncnia. — Ako sit ti takozvani prcdstavnici franctiskili sociialista držali da če im uspjeti frazama o bratšivu i siobodi zavarati svijct i predobiti za scbc petrogradsku masn, onda su se vcć danas uvjcrili, tia su se u svotn računu jako prevarili. Alinistar iiravdc ruskoga provizornoga kabineta K cr c n s k i dao im je razumjcti, kako je on na čisto s timc, u koju su svriiu oni stigii u Petrograd. Miljtlkov, koji sc odjednoć takodjcr litio da prikaže predstavnikom socijalisličkih masa, im koji je prcrna svim znacima doigrao svojti uiogii, ostavši sa svojim nazorima posvema osaniljcn, polask-ao iin jc d<xlušc i oni su mu burno odobravall. No poslije Kcrcnskievog govora odušcveljenje te gospode postalo je innogo hla<Lnije. Ljudi su uočili njihove namjere kojc je u ostalom pred cijeiim svijetom mcdju drugima razotkrio i jedan od najuvidjenijih socijalističkih prvaka, L e v i n, rekavši, da bi svijet mogao ima;1 mir u roku od jednoga sata, kad bi francuski i engleski vlastodršci p r e s t a 1 i d a naklapaju o svomdemokrat i z m u i o k a ii i 1 i s e s v o j i Ii g a dn i h o s v a j a I a č k i li t c ž n j a i u p r a v o I u d a č k e m a n i j e u n iš t c n j a N j e m a č k e- Fraze tiii .,socijalističkih prvaka’* ne će đaklc nikoga više moči da zavaraju, jer danas svak vidi, ko je zapravo najveći neprijatelj čovječanstva i ko čini zaiireku, da čovječanstvo postane opet čovječanstvo. Srcdišnje vlasti dokazale su jasno, da ne idu za ničijim uiiištenjein i da vode ovaj rat samo u svrhu osiguranja svoje egzistencije, kao što su jasno dokazalc i to, da su one posljednje, koje nc bi htjele, da se teško napaćenoj Evropi konačno opct povrati pravedan i trajan inir. O ovoj posieti francuskih i englcskih socijaiista u Petrogradu javlja petrogradska brzo.javna agencija od 20. o. mj.: Pozdrav fraucusko-ctiglcskih „socijalista“. Ministarski predsjednik Lvov i ostali ministri primili su danas zastupnike francuskih i cngleskih sociialističskih Stranaka. Zlastupnik jc engleskih radnika Sanders pozdravio privremenu vladu u ime engieskiii radnika i cjelokupnog socijal-demokratskog stanovništva Engieske, koje da se smatra sretnim, što može da se ujedini sa ruskom demokracijoni. Pobjeda će demokracije i ruska republika u buduće oncmogućiti svaki rat. Engleski se radnici bore jedino za ideale i siobodu demokracije (!?) Mi smo sretni, što u ovoj borbi — rekao je Sanders dalje. možemo raditi ruku o rukti sa demokracijom Rusije i Amerike. — Zastuplrik je francuskih socijalista D o u t c t rekao: Francuski socijaliste svjesni su toga, da je francusko-ruski savez bio potreban u interesu evropske ravnoteže. Mcdjutini ovaj ie savez iedva mogao da nosi karakter srdačnosti sve

Bfoj 109. d«>tlc, dok je Rusija stenjala pod đespotizinom. Ali već onda tražili sma mi ujedinjenje sa ruskim narodom, koji je bio podjarmljcn od sađa zbačenoga carizma. U sadanjein svjctskom ratu ne dostajc samo oduševljenje, — to se odušcvljcnje raora nadopunlti moralnom solidarnošću i jedinstvenošću ciiicva. Slobodna socijalistička Francuska ujedinjcna sa slobodnom demokratskom Rusijoin, borićc se do kraja, vi 0 pobjcde nad militarizmom, za slobodu sviju naroda i za konačno odstranjcnje svakoga rataMiljukovijev odgovor. U iinc. jjrcvizorne vktdc odgovorio je odaslanstvu spoljnih poslovai Miljukov i rekao: Ncma dugo vreinena, što smo za vrijeme našega posjeta ii Engleskoj i Francuskoj s vania raspravijali o pitanjima rata. Vcć mo onda osjećali, da vi imađete povjerenja prema nania, pošto nas lično poznajetc. No osjećaii smo i to, đa je to vaše vjeienje prema naTna narušavauo nepovjerenjem prenia crnim siiama zbačeuoga carizma. To sc sada promijcnilo. Naše sveukupne želje postale su zbiljom. Mi razimiijemo, da ste se vi u času, kad je kod nas buknula rcvolucija i kad je slomljcn bivši ruski režim, u veiike bojali, da ćemo mi kao vaS saveznici izgubiti svoju otpornu snagu. Kada se pcvratite u svoju doinovinu, umoljavain vas da svome narodu javite, kako je slobodna Rusija, biagodarcči demokratizacijf svili svojih urcdjenja postala tiako jakora, da će svim iskušenjima rata prkositi i u prkos revoiucije ići za onim ciljevima, koje nam je rat označio. Mi možeino rcči da ćc provizorna ruska vlada upotrebotn svih svojih snaga nastaviti svoj rad oko uništenja njemačkog inilitarizma, pcšto naši idcali iđu za tim, da se u buduće sprijcči svaka mognćnoet rata. Ovaj su govor irancusko-engleski ,,socijalis* : čki“ prcdstavnici propr.Vilf burnim odobravanjem. Korenskiev odgovor. Poslijo Miljukova uzeo je rlječ ministar pravuc Kerenski, koji je rekac: Pozdravljam vas u ime prave demokracije i ruskih socijalista. Ja sitojim u k a b i n e t u osamljen. M o j e mišljcnje ne slaže se uvljek s a m i š 1 j e li j e m v e ć i n e p r o v iz o r n e v I a d e. Do sada su govorili v ime ruskog naroda zasstupnici v i š e k 1 a s e. Nas nije bilo medju onima, koji su posjetili Englesku i Francusku 1 koji sti s vama govorili tobož u ime ruskoga naroda, pošto je u ono vrijerne prava ruska demokracija bila primoravana da čuti. No' za to smo u svojoj v 1 a s t i t o j zernlji radiii svoin silom, kako bi srušili carizam. Vi morate da znate, da je u ovaj čas r u s k a demokracija gospodar rusk e z e m l je. Mi snro zaključili da u svojoj zemlji s a m i učinhno konac impcrijalističkim ciljevima, p o š t o m i ne želimo ničije ropstvo i pošto n stvari služimo ideji slobodc, jednakosti i bratstva sviju narođa. Oduševijenje ruske demokracije potiče ođatle, što je ona svjesna toga, dajevrloblizu svome oživotvorenju san o pobratimljenju naroda cijeloga svijeta. Pravi demokrati cijeloga svijeta uviđeti če doskora, da izmedju narođa nc mogu više postojati nikakva neprijateljstva. R u s k i čenaroddokonca ustrajati n a programu, d a j e o n e m o g uceno ponovno postavljanje starih uzurpatorskih ratnih c i 1 j e v a. Moiim vas, da svoine naro-

bio slroraah a &«da od kako se oga*dio, taman izišao iz re sredine i odavna več nUe nlkoga od njiii puštao u svoju radnju da pazare, a kamo H da opštl &a njima, a sadu od Jcdnoin, opet cto ipaoj da mora sa njima da trguje i njinia da prodajo mesU' Jer evo već jezična i vočlta sluškinja, Persa, «d kako dobila kupone xa meso, kao njcmu u inat, ne propušta nl jedan dan a da ne dodjc da kupi mesa za sebe. A on zna da ona nema gde ni da kuva, peče i spravU«. pošto jednuko ide u siužhu po tudjim kiićama, Aii ona sada driećl ispted sebe ove svojc kupone kao svoje pravo, kojo je jedan jedini put dobila u životn, prva dolazi 1 stajo u red. I celo pre podue tu ostaje, Sa svaklm se zđravi, rasgovara. Liea bleda, spekmita, poiumuška i poluže«ska, oko glavo uvijena nekhn starim šatoviina a na nogo sa nekim potui>amičama i polueipelama, sa nasladom ispija neke cigarete koje joj ie poklonio neki gospodm koga oni poslnžuje i jednako ragtedajuči one svoje kupone gtasao bl da se čak i na drugoj strani ullce ču.ie. — govoriia: Ja, ovaka hvaia B< J u« dobrol Baš dnbro, Boga mit Hvo otkada nastaše. ovi kupoui, ja nvck dobijam mesa. 1 bvata, hvata te ioš kaka tm bvaia! t omla, opazlvši Ua sehe u redn »eku gospođju koja stoji t čeka kao J ©na da dintje na red, a na koju je vatjda edavna „imata p»k \ vatjda JoS od mlrna vremena, kada jn Je postužtvata I ava je kinjtla počne pakosno da produžava, kao sama sebt Rovorećt; — Ja.. . A pre meso ne vai.Ui. 1 ada ono igra, kao da je još žtvo, tako tret>tk a moja gospodj;i vtJe; „Nosi natrag) Ne treba nd ta p»zdra*.„ Nost »atiajt I ako tt da „šot“ za sunn, namt, ako ne

vrntj mu i ovo“. I ja tuđa I’crsa onda moram po dva tri puta n« kasapnicu..« Hodl čodo, IuhJI tctkino. — Prekldala bi odjednom tu svoju priču i počcla bi oko sebe da se vrd i rukama da prlzlva kakvog dečka koga bi spazila da iza njo stoji 1 čijn matcr sigurno dobro poznaje: — Hodi 1 cvo tetka Porsa ustuptčfi ti svoje mesto da što pre uzmcš i odneseš meso kuči. HottU l zaista bi onda propuštata ovoga dečka da mesto nje on ođo i nzmc, C«k bl sc nagtnjata za njim ua vratima dučansklm da tobož nadgloda kakvo ee mu ’.amo meso dati. t kada ovaj izilazt ša mesom, ona »agtedaiuči k«kvo jo meso dobio otpračivala bi ga i pa njemu, njegovoj materi stata savete za kakvo je jelo, đa 11 *a pečenje iit *a paprikaš dobro to meso, št« je dobio, t što je najgore i mijteže bilo z.\ gazda Arsu ta je, što bi ona svaki čas, kad god joj se ugasl cigara odmali ixlaziia i* reda i prUa*Ua k njemu ištuči od njega žižice da prlpali. — Oasda Arso, moltm t© da pripaUm> Ja celn kutiju od jutros več i/goreh. Ne znam prosto, šia ću sa t<>Ukom iižicmn, šro je trošim?! A on bi }e tako udario, tako lupio pa on«m njenom opekmpom. uasmejanom ttcn, a kaino lt Joj dao itžica. Ali »q sme da se pred njoma tzdaje, kako i Je Uut i kako mu je uepravo. Boji se, . kako je šašava i jezična. a toboi kao J tzvtnjavajnčt mu se š:o ga je uvredila • počett ono svoje; „Ju, gazda Arso! Pa ; zašto da ste IjMtt i nernspoiožen), kadu I hvala Ikigu eto radnja vani kte, nerno; že lepše bt<t? A setite se kada sve ovo ! niste traaH, kada sain vas o«o, kao * momka prata \ krpUa..."

1 zato bi on, i ne okrečuči se ka njoj, i ka onom redu, gunguli ispred njegova diičana, nuiklo iza scbc nružao kutiju sa žižicama a ovamo, od imike brisao bi maramicom svoje oblo, pljosnato i masno i čeio i licc, a najviše đebco i u pet šcst ruba naslagan vrat. Napo.sletku on ne bi ni dotazio da sve ovo gleda isprod svoga dućana, ati kao za p;ikost još prc nekoliko meseci skloniu jo nekotlko buradi masti u podriunu čekajitei da se poviši cena. I sada, bojeći sc da u ovoj množini i gtinguli svcta ko od ovih dripaca i sirotinje, kroz one mutne i zcmljom postite podrumske prozorc to ne ugleđa, ili, nedaj Bože, uvuče se tamo i počne da se uortačuje s»a njiine, za:o je morao svaki put dolaziti. I eto zato ie on morao gledati ovo čudo i pokor u svojoj radnji, i onako vlsok, plečat morao jc da iznud cetoga rcda |K>redjanili mnšterija baeati brižan pogied na onc podrumske prozorčićc, da se po njiliovoj nenačeioj prašini uveri, kako niko nije još ngleđao šta ima u podruinima, još mank počeo da nešto pokušuva. 1 onda što je uajgore uvck, uvek pri kraju sve bi mu ba3 onako klot dogrdiio, jer bi se tada odozgo počeo k njemu da pribiižava čuvent gospodin Srečković, koji redovno svakog dana obitazi sve moguće pijace, i prođavni«*. Obučen u bezprekorno po najnoviJoj modi odetu, pri hodu izhacujuči no! ge i* samih kukov« i stupajući samo potpericama da mu se ne bi u kolenn lomUo ispegtane pantalane išao je gordo, sainopouzdano. Zatezao bi ukočeno u visokoj „kragni ’ svoj vrat sa niajo u straui naračenitn novitn patu-citinder«m na gtavi, koju je jcdnaka a hodn

drmao kao probajući je da li mu dobro stoji. Njegovo lice — istina seljačko ali koje je on uporno, svakog dana negovao, podkresivao i bradu i brkove i kao grebući se, tako se jako začešijavao da je naposletku uspeo da nm dosta gospodski izgleda. I da bi kod vojnika koji paze na red kod prodavnica izgledao kao neki viši činovnik, uvek je pod pazuhom držao svoj, takodjc fihi. kožni portfelj koga bi, kaila ugrabi da preko rcda udje u prodavnicu, brzo pretvarao u ncku kožnu torbu napunjenu raesom ili drugira nečini. Tako i sada čiui jc izđaleka spazio ovamo gažda Arsu kako onako 2 akrčava trotoar svojom gtomaznošču Lspred svoje radnje po tonie znajuči da se kod njcga nešto prodaje, odmah se uputi k njemu. Približavajući se, počeo bt da jačc izbacuje što kruće noge, i š!o ukočenije da zateže i odupire vrai, a jeđnom bi rukoni polako zadizao pešcve od svoga iberclga da bi svet osobito oni koji čekaju na red, ispod toga kaputa videlo njegovo zatsta, novo ispeglano odelo. A time znao je đa uliva rešpekt i pošrovanje te da ako inu slučajna »upali“ i on udje prcko ređa u prodavnicn i bcz kupona. koliko hoće, dobija mesa da omta neče niko gundjatl t protes-t)vati. Gazda Arsa, videćl ga, znajući kako je u „sretna vremena ' dosta od njega zavadjivao (pošto je ovai nzimao nvek mnogo tncsa da bi to posie raznosk> po kueama koje sti ostale bei muškili glava ati sa bogatiui udavačama. te im se on, a on je bk> vcčiti kandklat za ženktbu. time prikazivao kao neki zaštitnik) od žalosti šco sada gubi n nienta totiko zarade kada se ovai k njemu pribliii, htede se ukhmiti. Ali ovaj mn ne

dade. Stade pred gazda Arsom i poverIjivo poče se naslanjati na .ljegovo široko, mesnato telo neš:o šapućući mu a jednim okom bodro pazeći po poredjanoj gomiii i po stražaru da li ga primećuju. — Ne može, nc može! ću se žalostivno kako se odmiče od njega ga 2 da Arsa potrcsen kako gubi'.koin dobr© zarade što mu ne može učiniti po volji tako i onim jakim mirisima kojim jc sav namazan mirisao g. Srečković i koji su mirisi gazda Arsu potscčah na njegovo mlado, inomačko doba i na ona inesta koja je tada posečivao. Ali g. Srcćković nije ga pušiao. Kao stari, nekadanji redar. pun psihotogijc poće se jednako. što btiže nastanjati na gazda Arsu i da inu ispod tica, oko ustiju, šapućo poverijivo i uniiijaar: -— Ama neču ja sada odmah mesa uzetL Posle- Docnije ču ja doći kada n dućanu nikoga ne bude više bito. llćiću ja na ona, iz avlije mala vrata Samo tl tamo, u dućairn. svojiin slugama narcdi da za mcnc odvoje pe: ili, šest kila, koliko možeš i boćcš. 1 ouom svojoni rukom koja je bifa izmcdjn nicgova i gazđa Arsina tela i koja se nijc mogta spaziti ooče ga sa presavijenom novčanicom o<t đvadcset kruna kao seći po trbuhn i sifom mu je ugurivati u diep od prstuka. Od dodira te presavijene novčanice koja poče osećati kroz košutju na pojasa i oko prslnka gazda Arsi sva utroba pače driitatL Silom, da ne apadne a grch poče izvlačitl ispred sebe nike i iza ledfa ih bacafi i gotovo gušeći se u šali ođbiiau: — Ne može! ne može! \ i znate da sam vam uvek, koliko god ste hreB davao mesa. AB sada ne nu e a i oe smeni...