Београдске новине

strana *.

Subota

Riislja I loodoOsk] ugovor o zabrani sklapanja posebnoga mira. (Naročiti brzojav „Beograd. Novina"). 2eneva. 18. maja. Jemps“»e najbezobzimijim na(inom tejavijuje protrv programa nove ruske viade, čije bi ostvarenje moralo »tvoriti vellku provaliju izmedju Rusile l njeoih saveznika. Dužnost Je spora-. sumnih »ila zahtijevati, da se nezavisBo od »vih kabinetskih promjena doslovno održi londonski ugovor od 1914. god. Protivno bi držanje Rusije i»Ho očifo izdajstvo. Zahtjev za diktaturom. jpNaročiti brzojav „Beogradskih Novina") Haag, 18- maja. Petrogradski dopisnik ,,D a i 1 y t x p r e s s“-a tvrdi, da je Rusija bez drugog Cronnvela potpuno izgubljena. Raspadanje u mnoge male republike, koje bi se većinom naiazjle pod uticat im Njemačke, ne bi moglo izostati. vi znaci, kao što je držanje vojnika na Ironfu, koji se bratime s neprijateljem, dokle vlada samo protestuje pa šta iViše zapovjednicima naredjuje, da niita ne preduzimaju protiv prebjeglica idokazuju, da se Rusija nalazi pred raspadanjem. Schlusselburg je već samostalna republika, a za posjcdanje vojivodske palate Leulitenberg, što su nedavno izvršile anarhiste, protiv čega vlada niie ništa preduziniala, isto je rako znak hactičnog stanja. Samo bi raoćan diktatur mogao spasiti zemlju od propasti. Demisije ruskih zenerala. Kb. London, 18. maja. Petrogratlski dopisoik ,,Mor migpost javlja, da su generali: Aieksejev i (jurkov odstupili sa svojili mjesta.

Tajna sjednica francuskog senata. „Intran sigean t*‘ javlja: Fovodom podnijete interpelacije senatora Debierra o pripremama vojničkih opera cija kao i o mjerama, koje su pređuzete protivu odgovomih, a vjerovatno s obzirom na intere.se zemaljske odbrane, sa»taće se senal u tajnu sjeđnicu. O promjeni u francuskotn vojnom vodstvu. Kako ,,E c h o d e P a r i s“ javlja 18. ov. mj., general F o c h je naiinenovan za 8efa glavnog stožera u potpunom sporatumu s Petainom. Foch će učestvovati ul »avjelovanju ratnog odbora. Petain će preduzeti velike izmjene u osoblju kao i n metođijskim pitanjima glavnog stana.

Grad i okolica. Dnovnl kalendar. Danas je subota, 19. maja; po starom 6 . maja. Rimokatolici: Pctar Celestin ; pravoslavni: Mnogostradalni Jovan. — Sunce ic rađja u 4'19, a aalazi u 7'35. Beogradski orfcum: Početak prcd»tave u 7 sati na večc. Paroplov izmedju Zcmuna i Beograda krećc lz Bcograda za Zemun od 6 sati u jutro do 9 sati na veče svakoga sata o s i m u 1 sat poslije podnc. Polazak iz Zemuna za Bcograd od 5'30 u jutio do 830 na vcče svakoga sata ostm u 12 - 30 poslijc podne. Kinematografi: V o j n i k i u o (Kolcseum): U -1 i 6 sati poslije podnc pređsiave za gradjanstvo. — C. ikr. građjanski kino (Paris): U 6 sati poslije podnc ' predstava za gradjanstvo. Casnička i čiuovnlčka kasina otvorcua jc do 12 sati u noći. „Urand Hotcl'*: Dncvno koncerat. Poćctak u G sati poslije podne. Posjcla bolcsnika u bolnicama: U bolnici .Brčko": od 2—4 sata poslije podne. U bolnici „Itriinn": ođ 9'39 12 sali prije podnc i cđ 2—4 snta poslijc podne.

Američki zajam Rusiji. Kb. Wasliington, 18. maja. Sjetlinjene Države porlijelile su L! 11 *iii prvi zajam u izno.su od 100 milijmra dolara.

Dnevne političke vijesti. Posjcta ttjeinačkog državnog kancelara u Carigradu. ,,M u it c h n e r N e u e s t e N a c liriclitcn" javljaju iz Berlina 17. o. mj.: Državni kancelar ćc u doglcdnom vrememi, čim to prilike dopusle, vra;iii velikom veziru posjctu, koju je ovaj ueinio Berlinu. Gospodarstveni savez u RuiimnjskojIz Bukurešta se javlja: U zaposjednutoj Riinitmj.skoj obrazovan je gospodarMveni savcz, čime se povelo računa o žeiji vojne uprave, da narod učestvuje u svoroe snabdjcviuiju i iskorišćava i |U zemaljskih proizvoda Rumimjske. Reorganizaciia englcske moniariee. O promjemunu u eugleskoiti admiralitetu veii ,,.i o u r u a 1 d e s D e b a t s“: Sa svim je razumijivo, da miugi Englezl žeie, da engleska pornorska sila ne zapadnc ni u kakvu opasnost. Sad je već krajuje vrijcme, da se cngieska pomorska sšta pokaže u s\ oj svojoj veTičini, j e r sve od n j c zavisi, Mnra se prizuati, iiu naćini o suvladjivatiju podmornica nije.su ztulo\ uljavujtfei. Morn se donljeti odlidm da se pilstlipi ttovoiti tiačittii i da se Btjjočiie ntt dliž obak'. Ali se tl tu svrliu ttiora izvesti otiakva ofgaitizacija, kaa što si rat u ttljtstit orgtilliziljl'.

Rimokatolička služba Božija. Sutra u nedjelju. 20. maja služiće se: 1. U konaku:u8 sati u jutro sv. misa za vojnike, kojoj ima slobodan pristup i gradjanstvo. U 10 sati talijanska propovijed i sv. misa za talijanske zarobljenike. 2. U ž u p s k o j c r k v i (Poslanička ulica): u 8 sati u jutro sv. misa za škoisku djecu. — U 10 sati njemačka propovijed i vclika sv. misa. U pol 7 na veče majska pobožnost, koja se i u rađne dane u isto doba đrži. Danas prrje niajske pobožnosti njemačka propovijed. U radne dane počima prva sv. misa u pol 7, a druga u pol 8 sati u jutro. Goslovanje hečkog Raimundskog pozorišta u Beogradu. Operski enseble befkog Raimundskog pozorišln davaće svoje predstave u Beogi’adu od i>. d;o 10. juna ov. god. Fprava je u rnkama režisera Fniila Guttmanna, koji je publiri dolu-o pozuat još iz prvog gostovanja u £ ’b'uaru o. g. Prilikom olvaranja predslava juna, prikazaće se komad ,,D r e i m il d e r 1haus", koji će se ponoviti 4. juna i po podne kao i ti veče 10. juna. 5. juna kao i u prc lstavi po potiue 7. juua prikazaće se knmad „Jesenje vježbe". 7. juna u vcče davaće so komad ,,Po zapovjcs I i vojvotkinj e“, a 9. jun a ’ i g a uski barun", Sudjelovaće dnme: Adele Baum, Polly Koss, Gret! Furhs, Pepi Griinm, Ilenna Zinuneiinann, Pepi i Ella Mildm-r, \Vil!y flarll, Miizi Metausrhek, Olga Pi'asdorfer, Gerda Miclil i AuaTumdansch; dulje gospoda: Emil Giittmaun, 'Josit F.ggi'i'. Oiio Langer, Vikt u' Flemmiirg, Knrl Mulzm', Frilz N'euimmn, Ernst Bimlor, Alrksmular ;VHzI, Luis Gross.,

BEOJBRADSKE NOVINE 19. maja 1917.

tsroj tm. .

Aleksandar Leichter, Hans Wessely, Marcell i Maks Sponder, Ferri Homnann, Josif Foglar i kao kapelnici gospoda Franc Schonbaumsfeld i Egon Nenmaim. Pučka svečanost u Zemunu. Ođbor za podupiianje ratnih iuvalida crada Zemuna priredjuje u korist pod Previšnjim pokroviteljstvom Njezinog Veličanstva carice i kraijire Zite stojećeg „Zitinog doma" u Zagrebu, u nedjelju, 2Q maja 1917. u 4 sata poslije podne u parku carice i kraljice Jefisave pučku svečanost, a u 9 sati na veče u vrtu hotela ,,Gentral“ vrtni koncerat uz sudjelovanje jedne c. i k. vojničke glazbe. Ulaznina po osobi: posfije podne 60 filira, a na veče K 1. Budući da je čista dobit namijenjena dobrotvornoj svrsi, primaju se preplate sa zahvalnošću. Za ovu se pučku svečanost čine velike pripreme, pa imade nade, da će ona u svakom pogledu odlično ispasti. Preduzeti su koraci, da se dobije posebna ladja za saobraćaj s Beogradom toga dana. O tom ćemo naknađno saopštiti. Da se iave. Kosti D. J e z d i ć u. članu glav. odbora crvenog krsta (Rosianička ulica broj 78) da se jave radi prijema novaca: 1. Aleksa Ilić, prota, predsjednik duliov. suda u penziji; 2. (jligorijc Popović, sres. kapctan; 3. Autonije Ivković, inspektor pošta u penziji; 4. Srcten Popović, carin. reviaor; 5. Ljubomir Akscntijevič, carin. revizor u penziji; .Milar. fgnjatovič, carin r v : zor u penzji; 7. Nikola Mihajlović, telegraf. čuvar; 8. Dtišan Miliajlović, tdegrf. čuvar; 9. Milati Milosavljević, čuvar prugc; 10. Vukadin Miljković, čuvar pruge; 11. Vcljko Miliajlović, čuvar telegr.; 12. Stanoje Miiojković, čuvar pruge; 13. A'asilije Mitrović, čuvar pruge; 14. Ignjat Mašić, čuvar pruge; 15. Mata Matejič, čuvar pruge; 16. Vukadin Marković, čuvar pruge; 17. Kosta Mladenović, čuvar pruge; 18. Miiosav Milošević, čuvar pruge; 19. Radisav Milovanović, čuv. pruge; 20. Cvetko Milosavljević, čuv. pruge; 2J. Gospodja Milka M. llić, učitelj., Teorac kod Gostivara. 22. Trajko Antić, učitelj, Ženjunje (okr. tetovski); 23. Apostol Trpković, učitelj, Adra (okr. tetovski); 24. Sergije BiuafflVTć, učitelj, Lemnovo (gostivar. srcz); 25. Mihajlo Ugrinović, učitelj, Mavrovo (gostivar. srez); 26. Nikodim Dcsić, učitelj, Mavrovo (gosltvar. srez); 27. Sofronije Ugrinovič, učitelj, Mavrovo (gostivar. srez); 28. Filip Trpković, učitelj Nićiforovo (gijstiviar. sr.ez); 29. Nestor Jakovljcvić, učitelj, Tajmi- , niš (Tajmišta, gostiv. srez); 30. Dimitrije Caković, učit., Cei'ovo (gostiv. srez); 31. Ri.sta Aktii, ' j: učitclj, Velkovica (gostiv. srez.); 32. Toma Krušakič, učrtelj, Stenča i Vlkovija, gostivar. srez, okr. tetovski; 33. Milkia M. Ilić, učiteljioa, Tearce, gostivar. srez, okr. tetovski; 34. Jovanka Pop-Ristić, učiteljica, Lolaica, gostivar. srez, okr. tetovski; Radi prijema novćanih uputnica, poirebno je da s.e jave gospodinu Dr. Voji V e 1 j k o v i ć u, predsjedniku opšline grada Beograda: 1. Mileva Svetolika Badnjevca; * 1 2. Gjorgje Protić, svešt. iz Ripnja.; 3. Petar Gj. Popović, sveštenik fz Vlcške;

4« Ml&đen Popović, »veštenik jx Petke; 6. Gruja Pavlović, «veštenik iz Darosave; 6. Porodica Svetozara Rađovanovića, ■veštesnika iz Leekovca; 7. Petar Rašić, sveštenik iz Venčana; 8. Mihajlo Rašić, sveštenik iz Umčara; 9. Milan Radović, sveštenik iz Beljine; 10. Dragoljub Radojković, sveštenik iz Velike Ivanče; 11« Dija Savković, sveštenik iz Višnjice; 12. Porođica Aćima Sekulića, sveštenika iz Belog Potoka; 13. Boško Simić, sveštenik iz Konatice; 14. Milivoj Stefa.nović, sveštenik iz Junkovca; 15. Jovan Dimić, sveStsnik iz Mirijeva; 16. Panta Dragojlović, sveštenik iz Boriča; 17. Toma Gjurković, sveštenik iz leznika; 18. Atanasije Vučićević, sveštenik iz Malog Požarevca; 19. Atanasije Vukosavljević, svešlenik iz Rogače; 20. Porodica Dragomira Ilića, svešlenika iz Begaljice; 21. Pavle Milošević, sveštenik iz Ve* bkog Sela; 22. Veljko Milošević, sveštcnik u Koraćici; 23. Porodica Živote Obradovića, sveštenika iz Vranića; 24. Milenko Jei'emić, sveštenik iz Popovića; 25. Aieksandar Janićević, sveštcnik iz Sibnice; 26. Mihajlo Alilojević, sveštenik iz Nemenikuća; 27. Ilija Matić, sveštenik iz Lcskovca 28. Sava Jlagazinović, sveštenik iz VeL Moštanice; 29. Nikola Todorović; 30. Mara Colak-Antić; 31. Zorka M. Marković u Vrnjcima; 32. llija Lukić, služ. nai-odne jskupštine; 33. Trifun Stanković, praktikant glavne kontrole; 34. Zorka P. Milenkovića, sreskog načelnika iz Leskovca; 35. Jeiena V. Šumkarac, učitelja; 36. Roksamia Stanić, učiteljica iz Krive Palanke; 37. Jelena Urošević, učiteljica iz Vrčina; 38. Darinka Stojković, učiteljica iz Grocke; 39. Vasa Milenković, služitelj narodne skupštine; 40. Spasoje Kuzmanović, služitelj narodne skupštine; 41. Dimitiije Jovanović, služitelj narodne skupštine; 42. Pavle Gjurić, služitelj narodne skupštine; 43. Stevan Virić, služitelj narodne skupštine; 44. Aliadon Mladenović, služitelj narodne skupštine; 45. Dragutin Manić, služitelj narođne skupštine; 46. Jovan Momirović, služitelj narodne skupšline; 47. Rista Tamindžić, služitelj narodrodne skupštine. Prilikom prijema novca, potrebno je pokazati ređarstvenu legitimaciju. U slučaju da se ne nalaze u Beogradu, potrebno je da pošlju svoju tačnu adresu, na koju bi itu se novac piogao poslati.

Lijep prilog za beosradsku sirotlniu. Središnjem Odboru preko gospodlna Pavla D e u i £ a, položena je ođ eOspodiua H. M. svota od 200.— kruna, kao j prilog za pomaganje beogiadske sirolinie. Ovaj primjcr zaslužuje priznanje. Madjarsko ratno pozorlšte u Beogradu Od 19. ov. mj. do 23. ov. inj. gostovaće u Beogradu u pozorišuoj dvorani menaž.e beogradske etapne komande (Ka sina) madjai-sko t. zv. ratno pozorište, 40o/ 0 čiste dobiti namijeujeno jo u korist fonda za udovice i siročažl pogiuulih rat nika. Predstave započinju u Vs9 na veče, a ulazue karte vrijede kao legitimacija za prekoračeno izostajanje. Javna prodaja. Po odhici starateljskog suda izložiće sc javnoj prodaji zaiostavština pok. Katarine Vukadinović na dan 6. jula 1917. godine u stanu u ulici Kočinoj b r o j 6. Prodaia će početi u 9 s a 11 p r 1 j e p o d n e. Pozivaju se kupci, da na ovu prodajn dodju. Uredjenje skverova. Svi skverovi u Beogradu otpočeli su davno da se uredjuju. Poslije ovih Ujepih kiša vješti baštovan uljepšao je divnim mirišljavim cvijećem ova lijepa odmorišta. Divno urcdjene okrugline i aleje ua njima zasadjene su najraznovrsnijiin lijcpim cvijcćem, u svježoj zelenoj travi uvijtk potkresanoj.

Dnevnl dogadjajl. Poziv ratnih lihvara (zelenaša) na vojnu službu. Iz Budimpešte javijaju da će se na nalog vojnih oblasti slijedeći tjedan popozvati u vojsku kažnjeni ratni lihvari, kojih je samo u Budimpešti preko 600.

M. Spasojević: Uputstvo za skupijanje Ijekovitih biljaka. (Nastavak). II. Ljekovite trave. Pod imenom Ijekovite trave u užem smislu razumiju se one ijekovite biijke, kod kojih se kao lijek upotrebljava cijcla nadzemna biljka, odnosno cvjetne gratie s iišćem, jer bi teško bilo cijelu biljku sušiti. Ljekovite trave lako je sušiti, onc se pri sušenju mogu češće bez štete prc\Ttati. Beru se za vrijeme cvjetanja. Odnos sirove ijekovite trave prema osušenoj obično je kao 4 prema 1 kao kod pelena, kičice, petrovca, a redje je ovaj odnos veri. Ovdje dolaze: 1. Trava od posjeka, satiljosjek, bogorodičinatrava, kantarion (Hypericum perforatum) ima granatu i golu stabljiku sa dvije ozdužne pruge, lišće duguljasto bez drške, prema svjetJosti izgleda skroz izbušeno. Cvjeta Ijeti lijepim žutim cvjetovima. Raste pored putova i u opšte na sušnim pnjesiima. Ladan vodeni tej ove ljekovite trave ođavno je poznat kao dobat' lijek protiv pljuvanja krvi, šuljeva u grudima. Ali još riše se upoti'ebljava rastvor cvjefa ove trave u zejtinu kao lijek protiv posjekotma i opekotina i otuda lijepo uarodno ime trava od posjeka i sabljosek. Radi toga se nabrani cvjetovi i cvjetni pupoijci ubace u praznu flašu, pa se fla ša do polovine nalije zejtiuoin i ostavi na kakvo sunčano mjesto. Poslije nekoJiko dana zejtiu dobije divnu crvenu boju i to je taj ljekoviti zej'lin protiv posjekotina i opekotina. Ono što je ijekovito ko<.l trave od posjeka, to je balsamična

iiaše zabiiVC. Malo knsilijc itiilmc počeItt pofodiča nti)fa prtjatelja da vcčent. 1 n istimi, liajpi'lje jc doš!« ti« st6 |nnKCti'iia, pa oilda ćurkn, pa guskn, kolući . . . a to sam sve ja, gladaii k‘io vuk m irio da gledatn! Razittnije se» lla sličtioj sti muci bi!e i ltiOja ptmica tc žctiica, preltida Je iiiimu mnogo lakše Itilo — prvo, jer su bar o podtic rtičale, a drngo, jer su se i sad iia večc bar douekle £«sičlvale »'Hiiu krbjcviitia žetiskiii Ititliiiltt u ruztibti jtiltrnttliititi, šio su U čitavuj rpi ložnli titt rtttšetii stolićti, Dtistti je. titt Vrtiii kiV/Cm, kttkti salrt biti tiajškećliiji eovjek iltt svijvtu, kttd sani sa svojom porodicom opet 0stavW utitn svoga prfjaieiia, i kod kiiće se moki'ti btteiti tia hižtie titić znlihe ti „ktitijzi" ■ » . — fefti ti . ; ; zhaia sain ja . . . Rekla sani ja lijepo, djeco večerajititi ratijb kod ktićte-. dlt jtik . • . tert) . . . taitti bndtite, kftil šte hte klrtša iskltsrtd žtetia . . . guridjala mojrt dtibriv jJtirtića-. — Ali irtttnirt . . ■ biiti j)a briošlti... Sad bar ne mOTamo da trošiirtti blidrtćte iite’djeijte . . . tišttedft ćteititi . . . — Šta? Zar mislil, dd jd rtištrt rte držiirt do svoga tietioVćcu . . ■ Šdd baš hi'ohortti da trtiMVrtti, da brrtiećkrrtti . . . — Takti . . . ZaV dvžiŠ. da ja, štapa iskusna žena, ne znam šta b> zrtap .,. ■ Uptiznaia šrtrti ftifa tVtiva prihtitelSti 1 tijegtivu famiiijrt . . . letiu čita\x scdiViice ^>r 0 iu . . . . — Da, projn i pasuli . . . a đartas kao tobož da tiokazti kako 'tin.i ■doferti ziVe . . . rtabavili i 'jVraSe 5 ćtiiicrt ... a taj 'tVoi tikVart 'ođ prija'telja, Dapočar, \idio sv'c fo i priVvti ti, rttTsl’etei je tti i za pas . . . Satirt će i tiptet đa gule

injescc dana sumu proju, da nadoknade jzdn .ak • . . Boga mi, moja bi punica mogla imati pfavo. Možda ui nijc na toj kotticdiji inoj prljateij lilšta kriv . . . SiriJtiiašak . . . • ■— Vidlš, rekolt piitiicl, a ja se totti Io!i vcć litlo da osveUiii • . . I osvctićeš sc . . . reče zapovjed* nim glasom moja putiica. — Kako? — OsvcUćeš sc ... 1 ti ćeš njemu da pričaš cijeie nedjeljc o prasetu, ćurki, guskl, dobrom Vttlu . . . — Pn? , . . — To ćenio ortdtt u ttedjelju ii istU hu i imati . . . — Mamol! slaika moja nmriio!! . . ,

— Ilrt . . i tipravti sve, što i diii.,» jtiš i Više • . . — Pada haš I oui ortnkti fiadiii glćdhjii, kao rtii niih? ~ fl® • > • — N'egti ? — Oni će se već kod ktvćte dcdnrti da tiajtedd... —Ja tte rtte razrtrtiijeirt . . . — Razrtmjet ćteš ti rttedjelju . . . — Dobrti .; . Mtetii jte svtejedno, sarno kad ćtt rt tttedielju Ipik moći da kte ■ptiftistitrt ša prastetirtom i ćttrktirrt ... Drtigoga datth ja sam već đobro ’giumio švtilu nttigu. — Shtšaj prijatelju!.. . . U ritedjeljtt defte Vi dtfći k tiatrtš, je ii? — Pa razumjfte se . . . Moramo. •. Takti jte dogrtiVtirerto . . . — Bravo . . . to rtrt $ve šVldja, te onda 'to ćte biti rt ntedjtelju zairavrt . . . rrtiat čtentti i mi prante . . . Vtećte od Vasefi . * . — Rraše?! . . Većte od mSefft... — Da . • . pa i čurku . . . gus- j ku . . . šimku . . . morsku ribu . • . šampniiiea . • . — Šampanjca?! Morsku ribu?... — Da, pravoga šainpanjca... Pravu moTsku ribu . • . To če li biti zabava . , . — Ali, lijepa zabava! šaputao moj prijatelj duboko uzdahnuvši. — A onda nemoj da učiniš takvu glupost, kao što sam ju počinio ja . . . naslavim ja dalje— Kakvu glupost? — Da sc več kod kućc najedeŠ... Ne bi mogao onda kod mejie da jedeš, n bila bi Šteta , . , Nemaš poima, koliko sflilt Jit žallti, što sattl kod kttče Večterao , , » 1 Itiko Svakoga dalltt . , . Ntegti, moj se prijatelj Ipak nijte takrt veseliti iititioj zabnvi, kttti Što stntt sc ja 1)10516 nedjeljte Veseliti niegovoj, Tek Je pođjtedttttko drtboko ttzuisao ; . ‘ Kad dtidje ttediteijtt, mojtt putlictt špreitti Vtečcru Ijcpku, m> Štti Sttm je iinao ntt švttdbvni dtttt. NttiijcpŠte tttiiji* rte, šrebrrte kakikte i Viljuške , , . Kolača sviju vrsti . . • pa onda tirtO malo pečeno prase . . . UpraVti ktttio da je izazivalo, da u nj zagrizrttete ... Pa i ćurktt s ptećtertitti khimpiront, guska sa salatom, šunka sa Iiretrtrtrt, ktiirtptit, voćte > . . Dožte rtioj, dtt mi ste u tti danas bar rta rtrtrttit optet Zttglcdart! Moj je prijatelj sa svoionl porodicorrt došao mnogti kttsflij«. negti li što sarti ja doštto k rtjem«. Dočekttli šmo ili šrdačno i pozvttH ravtto ka punortl 1 stolu . . . — Pa zar vi JoŠ nistte Vecerali? ... Da šmo to zuttli, došli bi bili Jo$ k«snije . • . — Ptt cekttji smo \’3s . . . — Nas? . . .

— Da. •. vas ... da zajedno večeramo . . . Ta ja sam naročito najožila svom zetu, da vam to poruči . . . — On mi je to i relcao, a i ja sani to kod kuče poručio ... izjavi tužno moj prijatclj . . . gledavši nckim čudnim pogledom svojt: punicu . . . — Da . . . ovaj . . . moj mi je zet to poručio . . . ali znate . . . mi smo ipak večerali... dobro večerali... znatc . . . imali smo fazana ... Ja sam za malo prasnuo u smrjeti i po prijašnjem nalogu svoje punice gotovo silom posjcdao svoje gostc uz puni sto . . . — lzvolite! ... Bar malo . . . Nentojte da odbijete . . . nudio satn ih ja fctlom , , . Dobro je . , . izvrstio . . . Oledajtc, kako »netii ide n tek . . . No orti ipak nijesu mogll jesfi. DrŽali stt, da ittt hoćemo vratiti milo za drago, p{i da ne nastradajn kao ntl zad»tji puta, rtajeli sc ktid kuće — projte I pasulja uko rećl do grla . . % Moja je punica uživala . . . Pumca se trtOKtt prijttttelju ku|)«itt « zttoju, požudno gledttjučt u «te eamamrtte zaltigaje, a moj se prijatelj u malo nije raspiakao ... Drugi mi se dart, kad sam mu sirotanu donio jedno ;>arčc prasetine, izjadao, da }e njegova putrtca dohik grčteVte i odlučno ir.javittt, da više ne će Ri da čuje za ovakovu prostu portidicu, kao Što je nroja . . . IX. i Pr\1 pktd. Vidio sam gtt, kad jc izašao iz redakcije — uzdignute gkve, z*do\"oljiw ste ostrtješkujuči, kao da jc njcgov cijek svijet! Primili su jednu <xi njegovih

književnili radnji, prvu koja 6e biri u istinu štampana pod njegovim imenom, koja nije uzaludno pisana i koju će i drttgi da čitaju . . . Dugo je trebalo dok je došlo do toga. Jednu su njegovu radnju za drugont bacali u ko-š, premda je za svaku od njih držao, da je najbolja od najboljili, koja će da raznese lflegovu slavii po cijelom svijetu. Ta on je u njili ulagao svu dušu svoju, svo srce svoje. Opjcvao je i sunce i mjesec, i nebo i zemlju, i život i smrt . . . A tek 0 Ijubavi, besmrtnoj čistoj Ijubavi šta li sve o njoj nije ispjevao! Pa sve uzalud . . . Oni mrki urednici ^ sa ogromnim tisuč puta prokletim košom kraj sebc uvijek su tek okrutno otfgo\araii: — Nijc to za nas . . . jedaiiputa je bila njegova umotvoritu previše scntimentaina, drugi puta odviše tragična, treči puta suviše naivna ... Ali o:t se nije dao smesti. Pisao je dalje, pisao pcdjeđnako . . . Svaki je švoj slobodni čas upotrijebio za tu svoju m jmiHjrt rabavu i svaka je noć stvcrila po jedan novi stih iii priču .. .. Napokor eto ipak je uspio — primili mn jednu radnju, na njegovo najveće čudj baš onu, za koju je pod sigurno đržao, da počiva već davno n medirtČkom košu. Napisao ju je iz dosadc, jednoga dana kada baš nijc bio saviŠe poetski raspolcžen, i prcdao je ortttko ii7 ostaie . . . Optsao u njoj život jcdnoga od srraojib prijatelja, boga1 ja, sa grboon n* Tedjima. Ocriao ga je onako, kakav' je fcio, be« uttvisivttBja * bez ponizivanja . . . ! pozvali « «redwi5tvo. Oospo*