Београдске новине

Br. 141.

1 z 1 a z ei

dnevno u Jutro, ponedjeljkom

poslije podne.

Pojedini brojsvi: U SMfraU 1 o kr»!«t!au r«,05j<rfS3».B! «<j ». | tr. r.t« »« eijssl »4.... 8 tafcra U Hrv«tsk»)-8t«»onl>i, H«r»e|rrl«l 1 Dslm»c)i p» ct)e»t a4;. ..... 10 htl«n Imi «n>, ftnVt f• ctj««1 «4. . . . 12 heier«

| • Mjetečna pretplata: j U B»«|r«4« 1 « kr»|«<rta>» ziattitćauUm »4 c. 1 kr. u Cvji'j 1 »fetfnc ftib . . 2 ! U B»oqr»dj u 4wt»y»« u k«4u .... S M I U HrraULo |-Slifmuil, evi«l-He,ufu<rb<l 1 I OatfflsclJI i SO U oitn:i« kr«iM:ma »«:ro-cj«rrt» rntTtrMl« 3U Inottranstr« ........... 4'50

-sijcB ObIbsI po cljenik«. = -«-» Urtdr.lStvo: BE03RAD, Vulio Karadžlćo ul. broj 10. Tolofon broj N. Upfsva I primanje prtlplata Topličl« rsnaa broj 21. Tolefon bfoj 29. Primonjo oglaao Knoza MlhajJa ul. broj 38.

BEOGRAD. četvrtak 24. maja 1917.

Godina 111.

Ratni izvještaji. I tzvještaj austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. Beč, 2.J. inaja. Btočuo I jupo-istočno bojlšte: Neina osobilih dogadiaja. Talijansko tioiBtc: I i uć e r Je na S o či cIJe 11 d an vtadao tnlr. Istom kasno u večer preditzeo je neprljateljnapadaj, potpomagan bacajattta mina protivnaših r o v o v a i s p r e d flfrada Oorice. Bačen Je natrag, po§to Je pretrplo vrlo teške gubitke. Danas u jutro otvorilo }e ncprijatdjsko topnjštvo u eajedtilci sa baoalama tnitta vatru prottv itašlh jx>ložaja na vlsoravni K r a• ft-Topničkaborbarastelrazvi Ja s e d o n a j ve ć e ž e s'tin e. U Koruškoj i Tirolu bila Je mjestimično jača borbetia djetatnost. Načelnlk glavnog stožera. RflsJH I nomzumne sile. Od časa kada su u novu rusku vla<lu stuplH zastupntcl radnlčkog i vojnog savleta niezine natnjere ! clljevl nljesn vlše tajna za Javnost. Trim programttltn izjavama izjavljuje opširito ruska viada što ona lioće 1 što tteće. Ositti zvanlčne Izjave viade, koja sc dijeii u sedam tačaka 1 odgovara tra p[tanja vanJske 1 unutan-nje poiitike, poznate su javnosii još dvije izjave novog ministra ino-stranih djela Tercščenka 1 minlsrra predsjednika kneza Lwowa, kofe stt obojica državnika dail zastupfllchna Stampc. U 6vlm tlm izjavattn ima jeduo zaJeditilčko: i nova vlada ne Žeii zaseban mir, ncgo samo mir tt zaJedntcl sa svoiim savTznicirna 1 to čitn brži tnir, bez aneksija 1 odšteta, i ako se ova dva pojnta dadu tumačiti jo5 na raziie iiačitie. Ov r aj program ni'e nov I ftjega se držala stara vlada. I ako se ovaj program nije promlieiiio po svojoj formi, poprlntio je njcgov sadržaj novi pravac, kojl odgovara proinjenama u samoin kabinetu. Jasno so razablre iz programtte izjave vlade, da ona stoji pod prttlskom 1 ttpHvom novlh članova kabitieta, zastupnlka radnlčkog i vojnog savjeta, a ministar Tcrcščenko izfavio je otvo'reno, da se ruska demokractja plašl, kako bl ona vezona starim ugovorltna tnogla satno da služi •ncksijonisttčklm clijevitna. Izvati svake Je sumnjo i ne ćemo pogrijeSiti, ali se sve člnl du jc glavni uvjet nove vlade: Rušlja mora prisilitl svoje saveznike na reviziju svojih ratnih clljeva u stnislu ruskom, iuače sebi Ruslja pridr-

Pregovori izmedju Rusije i sporazumnih sila o reviziji ratnih ciljeva.-Ponovno potopljeno 70.200 tona neprijateijskih brodova.

žajc slobodu đjelanja. U izjavama ruskih ministara imade mnogo mjcsta, koja ćc vrlo ncprijatiio zvučiti državuicima sporazumnili sila. Osoblto ie značajna izjava tninlstra Tereščenka, koii je rekao, da je upravo smiješuo pod sadanjim uvjetima govoritl o aneksijonint osaiovama saveznika, dok je u isto vrijemo Rusija, Belgija, Francuska [ Srblja poTpuno ili djelimično zaposjednuta od neprljatelja- Ovc otvorcne riječi tmištavaju sve ouc fraze državnika u Fraucuskoj i Etigleiskoj, koji su još prije uckollko dana izjavili, da sc drže uporno svilt svojih starih ratuili ciljeva i neina suttmje, da u Parisu i Londonu niko više lte smatra Rusiju svojjm savcznlkotn. Od časa pada carizma promijenile su so znatno prilike i odnošaji izmediu Rusije i sporazumuih siia. Do tada je Rtisija bila velikl i neiscrplvl reservoir sporazmmrih sila i ona zlobna riječ, da će sc Engleska bc'dti do posljednjeg ruskog vojnika, bila jc u cljelosii gorka istina, Nova Rusija jc na putu, da se osiobodt ovog ropstva. Ruslja sama nema nikakovih aneksijonilt prohtjcva, odričo se Carigrada, pa naravuo ne može da ima smjsla za oue velike aneksijone ldejc, kojiuta se bavl zapadna demokracija. U kojit našlh protivnika zauzlma Rttsija svc više ono mjcsfco i nioć, kojom će dtkiiraii 1 odredjivati ratue ciijeve i na laj iiačin tigrožava opasntt diktatitru Engleske. Ova težnja za samostahtošću mogla se primljetitl vcć iza prvog revolucijonog kabineta, a danas je još Jasitija- Rusija javno uskraću.ie svoju pomoć Francuskoj, Lngleskoj j ltaliji obzirom ua njiltove aneksljone osnove. U političkoni pogledti ovo jc najglavnija značajka iiromjcne vl ; .ule u Rusiji. U vojuičkoin pogledtt poittoć Rusije već nikako nc dolazi u obzlr. N'aravtto za sada još ruskt mlnlstrl nijesu zackr/oljnl sa mirovtmjem na fronttt i kncz Lwow naziva ovaj ntir sramotom za čast I ugled Rusijc, pa i sam Tereščenko naglašuje potrebu, da sc i opet podigiiie vojtta snaga RusiJe. AH sve se činl. da uticaj novog kabincta nije postao ništa jačl lta vojsku, nogo što je blo onaj stare vlade. Ministar vojnl morao jc na kongrcsu vojnika sa bojišta dokazivati vojnicima, da je rttski front još poLreban. jer ott nije samo ruski front nego zajednički front sa saveizniclnia. Medjutim pos'lijc Izjava

grofa Czernina i Bei!imann-Hoilwega znađu rttske vojske, da one tte stoje na branlku gv'oje otadžbine. nego bi trebaie da sc bore za csvaiaiačkc ciljeve sporazumnih sila, za Isic &iie ciljeve, za koje dauas neće da zna n[ ruska vlada. Vrdi se dakle, da u oditošaju RttMje piema sporazumnftn silama rastu protivnostl s dana u dan, a sve više izbijaiu čutjcnice: liapuštanje starih ratnili cilieva i tnir na ruskom frontu, dviie čittjeuice, kojo danas vcć vrio tcško osječaju Fraucuska, Englcska I Iiaiija. Sve nade koje su sporazumne silc pclagale u zaiedničku vcliku ofcnzivu ovoga proiieća propalc su kukavlto. Na Aisttf. u Chamoaant i na Soči doživjdi stt naši neprij^telii krvava i tc-ška iznettadjenja i svaki dxn dalje, čim se višc razvijaju priiikc i stanje u Rusiji, gube se potpuno uade na Alzaciju, Lorenu i Trst. Ako Rusija nijedo sada forntaluo. a ono |e faktički isttipiia politički I vojnlčki iz savcza sporazumnili slla, a s naše srraite nijesu potrebnc daljuje izjave prioravuosti za tnir. da se ovai razvot prilika dovede do pctpmie zrelosti.

Kriza ugarske vlade. R c z c r v i r a n o p r o s u d j i v a n j e p o I o ž a j a. Kb. Bndlmpcšira, 23- maja. Lisiovi rezervirauo prosudjuju giaso\"e o krizi. Većttia niih misli, da s u dMna kablneta ovls[ od toga, dal! će Tisza prlstati na da1 c k o s c ž n e k o n c e s i) e n a p od r u č j u i z b o C'U-ojg a p r a v a. ,,N e 11 e s P^e »te r Journa 1“ ttilsli. du T i s z a za to n e p 0 k a z uj e sklonostl. Kako se juče kasno na vcče doznaio, Tisza nije oipiitovao u Beč. Uzrok je tome taj, što je iz Bcča javljeno, da če Njihova Veličaustva car i kralj te carica i kraljica juiros ti 8 sati otputovati u O y 6 n gyes, koji je, kalco ie poznaio, teško nastradao od požara.

Put Njihovih Veiicanslava u Gyongyes. Kb- Budhnpešta, 23. maja. Dvorsk! voz sa N j i h o v i m V eličamstvlma, koia se nalaze na puttt za Gy6ngye.s, stigao je u 1 sat 40 časaka poslije podne tt stanlcu Bu-

dimpcšta—-Fercncz-varos. Kad je voz stao, ušao jc u lij grof T i s z a. Zbog puta Njlhovlh Veličanstava otjiao je prijem ministarskog iiredsjcduika u Beču. Minlstarski predsjcdnik prail Njiliova Veličanstva u Gy6ngyes.

Dalji uspjesi njemačkih podmornica. I o p e t p o t o p 1 j c u o 70.200 t o u a. Kb- Bcriin, 23. tnnja. W o 1 f i o v n r e d javlja: Naše su podmornicc u Srcdozemnoin tn or u iznova potopiie jednu veću ntnožinu paruih brodova I jedrenjaka sa uktipna 53.000 brittto regjstarskih toua. U A t! a n tskom Okeattu i u S j cv c r n o m m o r u poitopljeua su dalje 4 parna broda i 5 jedrenjaka sa ukupno i 17.200 brutto registarskih tona.

Revizija sporaztimnih uslova za mir. j (Naročiti brzojav „Beograd. Novhm‘0. Kopenhagen, 23- maja. „Bolitiken 1 ' javlja [z Londona, ; da su već započeli pregovorl iztnedju i eporazunmih siia s jedne strane i Ru| sije s druge strane u stvari revlzije ratj nih ciljeva. 1 (Naročiti brzojav „Beograd. Novina“). Budimpcšta, 23. rnaja. ,,A z£s •t“ imade brzojav iz Stockholma, da se iztnedju Pariza i Londona vode ozbiljtti pregovori. Radi se o tome, da jeđnako Engiezi kao i Francuzi umanje svoje ratne zahtjeve ! ctljeve l dovedn iit u sav'ez.sa ntskitn željatn«.

Pokret za mir. Frattcuski socijaHste ? stockhnMsk« konferencija. Kb. Berlin, 23. niaja. ,,\ o r v fi. r t s“ dozttaje, da je kongres socija.lističkog saveza s e 1 n skog departementa, koji se 21. o. tnj* obdržavao u Parizu, p r i h v a t i o prljodiog majiiine, da francuski socijaliste učestvuju u stockliolmskoj konferenciji. Sumuja se. da će se moći postići snorazum izmedju većine i manjine. Jaki se pokret razmahao za natnisao, da se odmait 6astane medjtmarodni socijalistički tired i da se za 1. jima o. gsazove jedna konfercncija, na kojii bi se imali pozvati 1 Sclieldemann te drugi njcmački socija-iiste, da obrazlože svoje stajalište.

Ovogodišnjica taiijanskog vjerolom* stva. Kb. Bcrliit. 23. niaja. „Lokalanzeiger" piše: Italija je u drugu godinu raia stuitila pod miskont strahovltog poraza. U treču je gcdinu rata htjela ućt sa razvljenim pobjodnlčklm barjacima. U lu svrb.u tjcra ua Soči vcć od 10 dana ua ovamo jedmi bujicu za drugom na jnriš, no sve se te btiiicc razbljaju i vraća.iu slomliene natrag. Ni drugu gcdišujicu rata ne će moći u Ritnu d» proslave trhimfalnom pjesmoin.

Ruski haos. Auarlilja u FJttskoj. Kb. Stockholm, 23- maja. Ovdješnji listovi douosc vijesti o pljačkaujima, uetnirinia i apšcnjima u Fi.nskoj. Osobni je promet prcko T o rn e j c prekinut. Preko gramice se puštaju samo diplomatski kuriri. Uzrok jc nepoznat. Pograničui se časnict pozivaju ;ia naredjenje iz Petrograda. Nije jasno, kakva će biti sudbina rttskili revolucijonaraca, ko.ii će na putu u domovhiu danas posebnim vozom stlći u Haparandti. O novom ruskom mlnlstrti spoljtdh poslov« Tereščenktt. Kb. Lugano, 23. inaja. u uovom ntskom mittistru spoljnlti poalova Tereščenku javljaju talljatiski Iistovl, da ie on protivnik anekcJjone pohtike, da ie poHrlčka f[gurw drttgog reda i prije svega da je odred,int za to, đa održi dobre odnose sa saveznlcima, dokle če ukupno spoljnu politlku voditl cjelokupno miulstarstvo. Pomoćnik Tereščenka će biti soeijalista Auxen , tls, koji se dttže vrijemc bavio i rađio u Pitfeu,

Pobuna u Lisabonu. R a t n I b r o d o v i bombarđuju g ra d. (Naročiti brzolav „Beograds'dh Novtaa 1 ’.! Budlmpešta, 23. maja. ,,A z E s t“ javlja ovu vijest, koja je Iz Mađrida stigla brzojavom bez žlca; U Lisabonu je masa napala nepublikansku garđu. Ratui brodovl Immbarduin grad, Dosada je usmrćeno 20 Ijttdi, * ranjeuo njih preko 100. Spauiolsko-portugiška grauica zatvorcna je za tri đana.

Podfistak. Bura Stuiiković: Balkanski tipovi. Anica, Ona, Anica, Jcdino sc po tdj svojoj brftć! ! znala. Niko je nijc zvao njenint Imertom već „sestra na Rlbinčiki-'* BiH su to naprasiti Ijudl, čuveni kao ubojice. Još dok su živeli u selu, I već tamo JoŠ Izmalena bavlll su se krijtttnčarcnjem, prevodjcnjem šverca preko granlce. Posle oca silctn naguall da se Iz sela presele u varoš » kao da im je selo bllo malo, testio i ovatno u varošl cpet i>rodttžUi su taj pcsao- Noćni posao; da često putuju služeći vrgovciina kao vodje njlhove, I đa i dalje, i sad u varošl još opasniie pc žlvot, prenose Sverc: duvan, kafu l drugo. Retko su kod kućc bill, uaročito noću, već ttvek tako u „ttekiui" poslovima. A te njihove poslove svl su znali, alt nlko nije smeo da im u oči kaže, jar tako su se oni bili nekako od svllt kao izdvojili, odmakll, postali csilito silni. Cak I lcad nisu u poslu, tia ptttu, već kod kuće, oni, nisu kao 03ta!e braća; da sednu zajednc, bilo za sofrom, bllo onako na dogovor, razgovor, već svaki na svoju stranu- Svaki Je ručao za scbe, zapovedao da mu se jclo džl kad se njemu Jedo: svaki se od nJih osećao sllan, jak. Pa I kad duže ostanu fcod kuće, odmah, ma za šta. posvadjaju se medju se, pa čak nekad i

pouikti. A ovatno prema tudjincu, trečem, bili su kao jedna duša. Teško onotne ko se usttdi da ma koga od njih dirne, uvrcdi- Tada bi svi, kao jedan, dotrčali. napall na ouoga. Takvi su onl „Auičina brača“, blll. Pa ztog njih fli kuća im, nia da je bila velika, Lepa nije mogla bltl kao što treba: lepo liameštcna, čista, uredjeaa, da bi svaka s-tviar stojala na svome mestu. Zbog njih to se uijc ntoglo. Jer k;xda komc što zatreba: kakva krpa, peškir, sud, on ono š:o mu prvo do ruku dodje to uzme, ue pita da h je to za to, vcć uzlma I kad svršl posao, cn _ga posle baca i to ma gde- I zato kuča im je izgledala kao gola, prazna. Nigde nlšta. Tck u kakav kut sitajala bi ponjava, asura. Pollca u kujni nilcad uredjena. Oko ognjišia stoličice za sedenje, neke IzvaUenc, ncke bačene čak ispod naćava. U tremu, pred kućoin, istovarcu satnar sa konja, do ttjega aja, uzengija; onamo opet ttzda bačena čak kođ bunara. Iza kućc bašta velika. Pa ni ta bašfca od njihova gažonja, dovodjeuja tovara, konja, što su noću dovodlli 1 odvodili, nije tnogla da se održi uredjena I zasadjena. Oca, koji se, pošto je ostavlo sđo, bio povukao sasvitn, nisu ni za šxa pitali. Ostavljali ga samog. Samo su tnajci najviše dosadjivali. Majku 1 nju, Anlcu, oni nisu ni razlikovab'. Smatrali su !h kao jcdnake, nazivajući ih ,,žene“. I sve su od njih fcražiU, za sve su lm ono odgovarale, biie kriv'a. Naročito matl, koja, idkako ne smejućt da Im se odupre, već uvek ćtttsećl, gledala je da

ilt svačim zađovolji, santo da bl ih se što prc kao otresla, te oni otišli ne vidjaU se po kuči. A ovamo je jeđuako za njima nzdisaJa strepeći da im se što god ne desi, jot' su oni svakog dana imali po kakvu svadju, zadevicu. j tako zbcg te njene braće svl otii, cela njihova kuća, kao izdvajaia se tt celoj mahali i strčala od svih u varoši. A opet su je oni, braća joj, pazill. Naročlto su gledali da iin u kuči što ne oskudeva. I njih, ,,žene“, majku, scstru, odevali su. Osobitto nju, s-estru, Anlcu. Krojili su joj lcpo, čaik ltekad i skupo odelo. S;uno stt jednako mofcrili na njih dve. No radi drugog čega, već jedino iz bojazui da oue, idućl po kotnšiluku, mešajuć! se sa ostalim konišijskun, varoškim ženauia, ue pokažu se slttČajtto kao proste, kao seljaiuke, niže od ostulih... 1 timc da l saiue njih ponize. I zaista mati je imala živu muictt s tlm, da sc kao prava varošanka ponaša no mogući uvek da se kao što treba obuče, več zaboravljajući se. I zato Ih on! nisu ni puštoll da se druže sa ostalim, komšijskim ženatna, nitl da im odlazc. — Jal šfca čete tamo? obtiecalli bi se onl uvek na njih. — Ne umete još ljudski ni da se obučcte, a kamo II šta drugo... Naroćito su itjoj, Anici, zabranjivali izlazak po ulicl 1 komšiluku. Nikad ona, kao ostale njene drugarice, nije smela da izidje nia kaplju: ioš manje da ode na kakvu lg.ru, sedenje sa ostalim svojim drugama Iz mahale. A šta bi fcek bilo dia se upozna I s kojim mušakfcem!... Istina, da je mnogo

njilt muških s bračom ioj dolazilo, ali sve je to dolazilo kao i satna braća joj u mrak, naoružamo i sprenmto za noč, AH njoj oni nisu bili ništa, nisu bili kao ostaii varošani, mirni, oblčnl- Jedino onaj Mita ltije bio kao oni. A zato vaijda što se oii fcime, švercem, nlje ni bavio, već je satno dolazilo c\a preko brače JoJ ktipuje švcrcovanu sfcoku za svoju kasapnicu. On kao da je bio za nju neŠU>, ali o tonie ona nije stneia da mlsil, niti je opet zato jmala ktod. Sva je kuća bila na njoj. Majka }oj je radiia samo one pos-love koji su se ovde, u varoši, kao I fcaino u selu, fefco tako radili, a sv'e ostajo, šitx> je trebalo dru'kčije da se radi, ostavljala je Anlci. I Anica je sve po kuči radiiia i to još kako! Mada se nije toiiko družlla i, što kažu, „mešala", ipak je ona i člšćenje kuće, i namešfeanjc soba, police, i zapržavanje jela, sve radila, kao neka iz varoške, najstarlje, bogate kuče. Sve je oua to umela- I da joj ntsu bila takva braća, od kojih niš'a nije moglo da ostane kao štto treba, kako bi tek onda Anica umela da spremi, udesi kuću! Ali 5to se od njih ttije moglo, oua nije to svoje zuanje i umenje tako Jako jstfcala bojeći se, da se oua tittie tte izdvoji, kao oidskoči od braće, i time ne zatneri im se. I, valjda od te plašnje. stida, ona je to svoje umenje od njih kao krlla, »aclržavala za sebe, kao čuvajučl ga, znajući dsi treba da ga cek onda pokaže, razvije, kaida I ona bude kao druge: a to je bilo kad s« uda, počne da vodi svojtt kuću, „domaćinluk",.. Kad

kao l sve ostalc počtio 1 ona cia Ide ti crkvu, u pose'te, prima goste, s niuženi ide ua sabore, slave, sedeuja... da bude c*no šuo«d svake njeaie drugarice blva, i što trel>a da bude. Ali, što je najćuJnijc, kad gxid je mislila o tome: sve to uvek kao đa se skupljalo, vrzlo oko toga Mite. Zato bl ona tada odmah. cr\ r >eneći, \>rzo prestajala da misli o tome. I, ne oscćajući se nesrećnom, kao da to nije njena stvar, još manje da tc» od nje zavisi, već da to samo po scb( ttiora đoći, mimo, sva predana poslu. čekala je, ttpravo ne čekala, nego je svakog dana tadtla ono Što je bllo njeno t J. što je trebalo za taj dan da se uradl kućl. A za tkx, drugo, ostalo, uve.naiia je bila, ima kad: doći ćeI to je došlo. Nl ona sanra nije znak kako. Zua samo kako je jednog praznika s bračom joj i ostalhn gostitna blo I Jedan prosod oli ošfcra lica čovek f obučen najukusstlje od svih. Posle dva dmta došll su bez tog<x čoveka drttgi neki, i u sobl s braćom joj dugo u noć pili. Majka joj lzlazeći od njih lz sobe zaplakala se, a njoj fcada braća zabranila da se, 1 ako se I do sad retko vidiala, otada više nikako ne vlda, ne pokazuJe na ulici. Dakle blla je „pijena", ve« rena. I od tada je za Anicu nastalo sprenuvnje, šivcnje, tkanje ćilimova 1 ostale prćUe... Od tada je Mita prestao od braće joj kupovatl švercovanu stoku, niti je đolazio više... Posfe za njega ništa nlje čula do samo to, da je tom čoveku, za koga su je verili, Miba pobratim dakle biće joj ručnl dever. I kad je to doznala, čisfco joj je odlaknu-