Београдске новине

Strana Z. * Utorak Engleska i kolonije. Iz Transwala.

Konferencija sporazumnih siia o ratnim ciijevima. (Naročili Lrzojav „Uoogradakili Ncvina") LiiKano, 16. juia. Talijauski listovi javljaju, da će minlslar spoljtiih poslova S o n n i n o ovih j dana otputovati u Paris, Rdje če Ualijn i zastupail u diploinaskoj kontereneiji i sporazunmih siia.

Grčka u ratu. Venl/clistićka komora još nije sa/.vana. Kb. Bem, J.G. juia, Atenski đopisnik pariskog lisla ,,P ezj 1 Pariaien“-a javlja. Kraljevski de kret, kojim se naredjuje raspušbmje sajlanje i aaziv 31. maja 1915. izabrane koInore, nije juče izašao u shižbcnom lislu, jer je kralj zahtijevao izvjestaj, kojim ne dokazuje opravdajiost tog bespiiinjerHog postupka, koji se do sad nije dogodio ui u jednoj parlamentarnoj zeinlji. Poslije toga je kralju podnijel izvještaj. Taj je izvieštaj izazvao u monarhisLičkim, vojfcičaun, političkirn i diplomatskim krugoiVima priiičnu nzrujanost. Monarhiste izjavljuju, da kralj ne može polpisati pre'dloženi mu dekret, jer bi time prokleo Idjelovanje kralja Konstantina. Zabranieno uvršćivanie dobrovoljaca u vojsku. (Natočili brzojav „Beogra’dsliih Novma') Bcrn, 16. jula. Solunski dopisni ured javlja iz Atene: Prema zvaničnom saopštenju jc minislarsivo vojno zabranilo uvršćivanje dobrovoljaca tt grčku vojsku. Smalra se, da će Talijani uskoro Jiapustiti Epir.

Amerika u ratu. Novi američki ratni kredit. (Naiočili brzojav „Beogradsltih Novina") Washington, 16. jula. Iduće nedjelje podniieće se kongresu radi odobrenja novi ratni krcdit ed tri milijarde dolara. Za izgradnju letilica. (NaročHi brzojav „BeogradsKih N.uvina") Rotterdam, 16. jula. Američki je kongrcs votirao 640 milijuna raHnoga kredita za izgradijju 22.000/ Ietilica. Američka zabrana izvoza. (Natočili brzojav.jBeogradskjh' jNovina") ,Washington. 16. jula. ,,C e n t r a 1 N e \v s“ javlja: Iz.vozna ograničenja važićc, kako sc goyori, i za pamuk. .Vlada je pozvala veliki dio žcljez!nica, da zaplijene svc vrste robe, koie su pomenute u \Vilsonovoj izjavi. Izttzima se samo ona roba, koja je snabdje.vena dozvolom za izvoz izvoznog urc’da, koja je odobrena od stranc savczniekih država. Borbe na zapadu. Englcski kraljevski par »a frOntu. , Kb. Paris, 16, jula. j Od 3. do 14. jula boravili su 11 a eai- j gleskom frontu engleski kralj i kraljica. Kralj je posjetio streljačke rovove. Proboravio jc nekoliko sati kod portugiškili eeta i posmalrao ispušlanje otrovnih plinova. 10. jula sastao so engleski kraljevski par sa Poineareom.

Kb. Prelorija, 16. jula. Mmistar predsjedtrk Botlia obulio je od prekomjernog rada, pa se morao za dva nijoseea povući n mir. Zastupaće ga minislar za nastavu, Malan. Najnovije brzojavne vijesti. Fraiicnskf s*>cija|Iste o odgovornosti za rat. Kb. Bern, 16. jula. „A u u v o 11 i s l e d e L y o u“ javlja iz Parisa: Plenarna sjednica socijalisliekog odbora za odgovor pitanja, postavIjenih od holanđsko-skaudinavskog odbora saslušao je izvještaj Renaudeltov o odgovomosti za rat i o pravilima za udruženje naro'da. Po tom izvještaju pada sva odgovoruost za rat na središnjc viasli. Pristalica manjiue, Voillot, osvrnuo se iki izjave Thoinasa i Ribota odnosno Alsasa i Lotaringije, pa je žesloko napao Tfiomasa, đodavši, da socijalistieka slranka nikako ne dijeli njegove lične nazore. Renadelt pridružio se mišljenju Viollota i izjavio, da Thomaso vo mišljenje nije ohvczno za strauku. Prepirka o pitanju odgovomosti za rat trajala jc dugo i bila je straSno uzbudjena. Njome je pooštrena razlika u mišljenju izmedju većine i manjine. Renandell je izjavio, da će morati da podnese izvještaj manjine, da se čuje i njezino giedište. Nijc se mogao posliei sporazum, samo što je usvojeno, d i se odmali donese izvještaj manjine. Prot.ierivanje pripadnika saveznili država Jz gornje Italije(iVaiočili brzojav ,,B o^radski’i Novina') Zuricli, 16. jtila. Svajcarski dopisni ured javlja iz Milana: lz okoline Milana protjerano je u južnu Italiju i Toskanu 839 Nijemaca, 614 Austrijanaca i Magjara, 219 Turaka i 52 Bugarina. Vcćina protjeranih stari su Ijudi i djeca. Zabrana trgovine sa žitom j krumpirOin u Engieskoj. (Naročiti brzojav „Beogradskih Novina") London, 16. jula. Ministar za ishranu je zabranio svaku trgovinu sa žitoni ovogodišnje žetve, tako isto i sa krumpironi, izuzimajući krumpire najranije vrste. Sve do sad zaključene kupovne poruke biće ukinute, izuzimajući one, za koje su izdata naročiia odobrenja.

Grad i okolica. Dncvni kalendar. D a n a s je utorak 17. jula ; po starom 4. jula. Rimokatolici: Aleksij pr.; pravoslavni: Andrija, arh. Kritski. Ktnematografi: V o j n i k i n o (Koloseum): U 4 i 6 sati poslije podnc prcdstavc za gradjanstvo.— C. i k r. g r a d j a nski k 1 n o (Parls): U 6 sati poslije podnc prcdstava za gradjanstvo. Bcogradski orfeum (u bašti Hotel Takova); Početak it 8’30 nn veče. B o t a n i čk a b a š t a. Otvorena utorkom, čctvrlkom, ncdjeljama i praznicima. Ladja izmcdju Zemuna i Bcograda krcćc Iz Bcograda za Zcmun od 6 sati u jutro do 9 sati navcčc svakoga sata osim u 1 sat poslijc poduc. Polaznk iz Zcmima za Beograd od 5‘30 ujutro do 830 navečc svakoga sata oslnt u 12’30 poslijc podne. Casnička i člnovnlčka kasina otvorcna jc do 12 sati u noći.

BEOGRADS KE NOVINE C. 1 k. vojnički dom: Citaonica, soba za pisanje i Igratije, kantina. Otvoreno od 7 satl ujutro do 9 sati na veče. Slobodan pristupsvakom vojnlktt. Rijclno k u p a li I o n a Sa v i, otvorctto od 6 sati izjutra do 8 sati u vcče. „Grand Hotel": Dncvno konccrat. Početak u 6 sati poslije podne. Posjcta bolcmika u bolnlcama: U bolnici ,Brčko“: od 2—4 sata poslijc podnc. U bolttici „Brfttm*: od 9*30—12 cafi prijc podne i otl 2—4 sala posiije i’odt'c. j t L.a/a S. Karamarković. Kitko saznajemo, uiuro ie krajcm i juna u Ž e n e v i g. Laza S. K a r a| marković, okružni načelnik u p., i potpredsjednik „Opšte Privredne Ban! ke“, indnslrijalac, biv. narodni poslanik i t- d. Pok. Karamarković rodjen jc 1848. ' god. u T r s t e n i k u; po svršenoj giutuaziji stupio jc na pravnički fakultct beogradskog univerziteta, koji je svršio 1870. god. Bte godine bude postavlien za suplenta u jednoj bcogradskoj giinnaziji, gdje je i položio profesorski ispit. 1881. god. dao je os’tavku na državnu službu, pa se kao inuićan čovjek povukao na svoje iinanje u okolini Požarevca, gdje je osnovao neka industrijska preduzeća. Učestvovao je kako u ratovima 1876. i 1877.—78. godine, tako i u raiu 1885. godine. 1883.—1886. godine bio je kao prvak napiednc stranke član skupštine. u kojoj je zastupao okrug požarevaćki- 1888. godine vraćen je u državnu siužbu kao načelnik sreza krajinskog; 1895. god. postavljen je za nače'nika tadanjeg okruga podimavskog, a godine 1900. za inspektora ministarstva finansija. 1902. god. postavljen je za Šefa beogradske opštinske trošarine, ali je poslije 29. maja dao ostavku na to zvanje i opet se odao svojim industrijskim i privreduim poslovima- Kad je ponovo osnovapa napredna sfranka, on je izabrart u njen glavni odbor. Imao je viduog učešća u osnivanju „Opšte Privredne Banke'*. čiji je potpredsjednik bio- Osim ratnih odličja bio je odlikovan i visokim odlikovanjima: Takovskim krstom III. reda i Belim Oriom V. reda. Sa svojih odiičnih osobina, sa svoga plodnog rada, koji je donio ninogo koristi zemlji, bio je cijenjen od svakoga bez raz'ike stranke, naročho u okrugu požarevačkom, koji mu je bio postao drugim zavičajem. t I.azar Dundjerski. Iz Novog Sada sc,|javlja. da jc tanio u 86 (u juoerašnjjem broju pogrešno štampano 26) godini živola umro sentomaški velikoposjednik Lazar D u n d j e r s k i. Pokojnik je i u Beogradu bio vrlo poznata ličnost u trgovačkim krugovinia i imao je veiiki broj svojib jičnih i poslovnili prijateljn. Pau meteora. Noeti izinedju ueajolje 15. i ponedjeljka 16. ov. mj.' ćtet'zilo se u južnom pravcu nekoliko vdhređVio lijepih priiođnili pojava. Oko 8'/7 gati vidio se u jako osvijctjjenom padu meteor sa sjevero-zapada prema jugoistoku, pojava je trajala nekoliko sekunada. Drugi, izvanredno sjajni meleor vidio se u i/>12 sati, koji je u manjem polukrugu, sa istoka prema zapadu, pao na zemlju. Ovome je ubrzo slijcdio skoro sa svim kosi pad meteora na zcmlju. Radi dotičmog opisa ove prirođno pojave neka ona lica, koja su je vidila, podnesu svoja saopštenja c. i k. bojnoj metereološkoj stanici; potrebno je označiti jačinu svjellosli, pravac fiada i vrijcmc kad je pojava posmatraua i t. d.

17. jula 1917. Adiministratlvan rad opštine grada Beograda u prošlom mjesecu. U prošlom miesecu j u n u adminiMrativan rad opštine grada Beograda kretao se u ovom krugu: Svršeno je ukupno 1917 p r c d m cta, od kojih dolazi na: uvjerenja za pu'ine isprave

(pasoše)

502

uvjerenja za scobu

182

uvjerenja za radrijc

176

ruzna uvierenja

157

Svega 1017 Ud broja izdatih uvjerenja za radlije dolazi na: piljarske 64; sitničarske 11; kuliinje 10; prodaja drva 9; vočarske 9; kafanske 7; nirnbcrške 7; radnje , sa životnim namirnicama 5: obućarske 5; prodaje bonbona 4; manufakturne 4; papudžijske 3; berberske 2; kantine 2; prodaje kolaea 2; mješovite 2; pekarske 2; poslastičarske 2: prodaje projc 2; opančarske 2; aščijska 1; agenturska 1; bakalska 1; bravarska 1; prodaja dopisniii karata 1; delikatesna 1; duvandžijska 1; krojačka 1; kolonijalna 1; limarska 1; mašinska 1; prodaja mišolovki 1; mesarska 1; prodaja posudja 1; polzatarska 1; prodaja slatkiša j; šećcrdžijska 1; škernbarska 1; ćevabdžijska 1; vinarska 1; i voskarska ]. Kroz djelovođni protokol provedcno je ukupno 206.3 predmeta (od br. 11.768 do br. 13-831). Naplaćcno je svega opštinske taksc kruna 1558.74; a državne takse 2097.03 kruna. Odštampane su u ovom mjesecu i nove uputnice za mlijeko, koje će se u toku mjeseca juia razdati gradjanstvii na mjesio stariii. Upis na ratni zajaiu kod c. i k. udoviekog i sorotinjskog fonda. Kod beogradske ekspositure c- i k. udovičkog i sirotinjskog fonda do sad sti upisane ove svote na 6. ratni zajam: Vojna željeznica Jug 640.000 K, osoblje boinice ,,Brčko“ 520.000 K, vojno policijsko odjelenje, zauzimanjem kapetana Dragića 430.000 K, pučko-ustaški etapni bataljun br. 409, 240.000 K. okružno zapovjedništvo u Gor. Miianovcu 180.000 K, okružno zapovjedništvo u Krngujevcu 230-000 K. iiusarski puk br. 3 u Valjevu, zauzimanjem poručnika dr. Emcridia Eleka 135.000 K i intenđantura 130.000 kruna. Požarf. Na kuei u Knez Mihajlovoj ulici 18, znpalio se 14. o. mj. oko 11 sati noćn dimnjak- C. i k. požarna četa ubrzo je ugušila požar. — 15. o. mj. oko 5 i tri četvrt sati poslije podne izbio je požar u skladištu, koje sc nalazilo na tavrtnu kuće u Kncz Mihajlovoj ulici 17. Po kazivanju stanovnika te kuće požar je izazvan re potpuno ugnšenim pcpclom. Javna prodaja, Po odluci starateljskog suda izložićc se javnoj prodaji zaostavština poč. Marije Mihajlović, na dati 28. iuia 1917, godine sa stanom u Kosniajs k o j ulici broj 13Prodaja će početi tačno u 9 sa:i prije podne. Pozivaju se kupci, da na ovtt prodaju dodju. Nadjeno bure. U blizini fabrike eigareta vojae glavne gubemije (preko puta bolnice za umnobolne) nacljeno je prazno bure, koje livala oko 20 litara. Vlasnik ga niože uzeli kod V. saobraćajnog odjelenja južne vojne željeznice (Hecresbahn-Siid, V. Betriebsabteilung).

Broj 19 4. Izvieštaj prijavnog ured«. 14. jula: Prijavljcno 102, odjrjvljeno 49, selidaba 50; u hotehma prjavljeno 139, odjavljeno 112, ostalo po hoteliina 380 prijavljenih putnika. — 15. jula: Prijavljeno 86. odjavlje-no 36, selidaba I 40; po botelima prijavljeno 107, odj:.v; Ijcuo 151, o^taio po bottdima 33G prijavI ijenib putnika.

Narodna privreda. 0 proizvodnji ranoga povrća. Opšti dio. JJisliće ko, da nije vrijeme, da se sađa usrijcd ijeta govori o proizvodnji ranoga povrća. No nije tome tako. Niko ne može tražiti od nas, da obzironr na malcn proslor našega lista iznesemo sve, žto je potrehno, da se reče o ovoj važnoj grani povrtarstva, pa će imati dovoijno vremena svako, ko bi se odlučio na ovu proizvodnju, da je proući i prema drugim izvorima, a opet ima dovoljno predradnji, koje treha posavršavali na vrijeme. Još davno prije rata bila je žudnja povrlara velika za proizvodnjorn što rauijega povrća, a osobito je to važmo u ovo ratno vrijeme, kad se živolue namimice već ranije nego obično iscrpe, pa je u proijeće velika potreba, da se nadomjeste i popune ranim povrćem. Proizvodnja povrća u povrlnjaku, ograničcna je 11 a nckoliko mjese.i Ijsta i jeseni. Izvodjenjem i toplim i mlakim iejama možcmo svako povrće imati neko liko sedmica prije, što više i za dva mjcseca prije nego obično. Ne samo svaki povrtar od zanata, nego i svaki misaoni čovjek upolrijebiće sve, da iinade u svojoj kući što ranije povrća, a povrh foga ovaka proizvodnja donosi i velike koristi i za onoga, koji povrće iznosi ua trg i prodaje. Kud sc promisii, da je povriarstvo u vremenima prijc rata, kada nije bila toiika oskudiea u životnim mimirnicama bilo vrelo blagostanja i izvor bogatstva mnogih pojedinaca, koliko to više \ rijedi danas gdje sc svaka silnica dade unovčiti za skupe pare, a povrh toga svaki, koji se brine za što veću proizvođnju živolnih namirnica, vrši vclikn svoju otadžbenh ka dužriost. Nije povrlarstvo samo od velike ko risli onome, koji se s njime. bavi na \eiiko, kao što je to slučaj u drugim granama privrcde, ncgo ouo donosi velikc ko.risti i u najskromnijoj baštici svakoga pojedinca, malog domaćina. S obzirom daklc na važnost ove grane privrednog povrlarstva — osobito u današnje doba i gdje je proizvodnja ranog povrća u Srhiji zaostala prema proizvodnji u drugim naprednim zendjama i državama — izno-imo po iskusnom i opšte na cijelom slovenskom jugu poznatom ekonomu dru -Cijorgji Radiću prijegledni izvadak iz njegove radnje, koja se iscrpno bavi ovom temom. Proizvođnja je povrća dvoji k’a: jedna je opšta, na otvorenom polju, a druga U vještački zagrijanim, prekrivenini iejama. Na otvorenim lejama se dobija povrće preko Ijeta i sjeseni, a iz zagrijanih toplib leja preko zinie i u rano p r o 1 j e ć e, dakle u ono doba, kad je na polju još snjjeg i mraz. Dok je proizvodnja na, otvorenoin polju ne ograničena, ona u toplim lejama uvijek je ograničena na izvjesno povrće, pa je s toga proizvodnja na otvorenom polju po količini i mnogo izdašnija. Pa i ako je proizvodnja na otvorenom jx>lju po koiičini u opštc izđašnija, opet zato i ona u toplim lejama može srazmjerno vrlo velike koristi donijeli, jer se svaki listić, svaki korjenčić iz lople leje nmogo skuplje prodaje.

ješ?... Ti me nirziš?!... Nc voliš ine?... Ali ja ne dani!... I okrenuvši sc sprovodniku, poče molećivo, sa s krštenim riikanta žalostivo: — Ne uzimajte mi ga! Daču vam sve, sve moje imanje, samo mi ga cstavlte... Ne uziinajte mi ga!... I najcdared, munjevitom brzinom, sa stegnutom pesnicom, sva drliteči, sa razvaljenim vilicama i nekom neobičnom snagom, skoči na sprovodnika. — A zar ti baš misliš, da ću ti ja dozvoliti da ga voiliš?!! . . . TU lia, ha. Kad ja tu nebi bila . . . Odlazi . . . marš! . . . I ona klonu. Lazar sav zadriita. Njemu sjnu kroz giavu misao, da mu majka nije pri čistoj savesti, i uplaši se:Tada joj pridje, saže se nad njom j poslednji, sulii poljubac stavi joj na čelo. Po tom, okrcnuvši sc ocu i maloj' Andji, reče poslednje: ,,zbogom“! i uđaljf se sa sprovoduikom, žureći, pognuie glave, da stignu grupu. — Neka ti je Svevišnji na potnoći! biagoslovi ga otac. i saže sc da uzme svoju onesveščcmi ženu. lf* Prošio je od tada dva meseca. Grupa, u kojoj beše Lazar, stigla jc odavna u iager. Za to vreine on sc bešc mnogo izmenio. Do tadh okruglih obraza, zdrav i uvek veseo, gotov da se i na najozbiljniju stvar nasmeje, — sađa beše sasvim drugi. On hodaše po ceo dan neveseo, namrštenog čela po dvorištu, oko barake, ne pregovorivšl za sve vreme ni po nekoliko reči, izuzimajući samo tada, kad mu je dužnost nalagala. Izbegavao je svakoga, izuzimajući Marka. No I sa 0Im je mogao po ceo dan da hoda, a

da ne progovori ni jednu jeđinu reč. On je voleo samo da ga ima uza se, a nikako i da sa njim govori. Jelo jc yrlo retko primao. A kad bi došlo veče, tada bi on izašao nešto dalje od svojc barake, stao bi pored ograde od žice, što okruživašc ceo lager, i dugo, dugo, tupo i kao u nesvestici blenuo, dokle god se i poslednja tamna kontura daljuih alpinskili brda mogla videti, tamo daleko, preko Dunava, gde je trebala da budc njegova doniovitja. 1 kad bi slabi sunčani zraci postepeno počeli da se gube tamo, iza ruševine nekog starog grada, i rasplinuvši se oboje nckom jasnom, plamenoin bojoin ceo zapad, — tada bi se on trgao, i više uplašen od samoga sebc, žurio natrag u svoju baraku ... Ovoga dana, kad se beše po celom lagcru rasčulo da dolazi još jcdna grupa zarobljenika, Lazar ne htede I iči, kao uvek, da isprati poslednje sunčane zrake iza ruševiiie štaroga grada. On beše nešto svežiji, i ne izbegavaše sada svoje drugove. Sa Markom imadjaše volju čak i da govori: — Otičičemo do pred sam ulaz u našu grupu, govorio bi mu. Možda ću što čuti o mojiina, o svojoj jadnoj majci, za koju se neprestano bojim. I odoše do mesta, odakle su misliii da će im najzgodnije biti posniatrati, kad novi zarobljenici budu ušli u grupu. Morali su dugo čekati, jer voz imadjaše odocnenje. I ovo dugo Čekanje nagna Lazara, da se opet udubi u svakidašnje gorke misli, u sebe, da sam sebl stvara sudbonosne ndarce. — ,,Da, — govorio je on u

scbi, šta sve čovek može da doživi, i opet da trpi, snosi! Ode je nioja budućnost?... A mladost?... I tada poče da se seča na ono, na što je sve mislio kao dečak i planirao za mladost: kako če je provcsti, da iskoristi svaki sekitnd, koji donosi sreću i mladićsku bezbrižnost. Njcinu nije bilo žao budučnosti. Pošten i marljiv čovek može sve da nadoknadi. Ali ko će vrenie da nadoknadi? ... Kakav čc mi biti život bez mladosti?!... Kakva je godina bez proleća?!... A kad je trcbalo da dodjc to ^reine, i da se lepi detinjski sni ostvare, lada dolaze gorki đani sa svom svojom gorčinom da zagrozc i nemilosrdno bacc pod noge sve: i slatke detinjske snove, i uzaludnu nadu...“ Naposletku voz dovuče nove zarobljcnike. Oni se počeše skidati iz svojili vagona i odmali uparadjivati za ulazak u grupu. Kad belm gotovi, oni udariše uzanom staziconi izmedju ograde lagcra i železnicke pruge. Pred kapijom, na ulazu u grupu, zastađoše da ili prebroje. Zatim polako počeše ulaziti u grupu. Lazar, navaIjen na ogradu, upinjaše se o jedan direk, da bi mogao iznad ograde bolje posmatrati. I, njegovi sada novi drugovi, počešc promicati pored njega. On spazi, skoro na samom kraju, jedncg ranijeg svog druga iz istog mesta, i doviknu mu. Ovaj se okrete, i kad spazi Lazara, pridje mu. Rukovaše se. Lazar, još uvek nervozan, ne htede ga dugo mučiti raznim pitanjima. Zamoli ga odmah, da mu kaže što o majci. Ovaj, misleći da on zna o tome, pridje mu bliže 1 šaputom reče: „Znaš već da je umrla u duševnoj bolnici, kad si tl prošao kroz naše

mesto; tada je sirota naglo skrenula sa pameti’*. ■— Da, da ... znao sain, to jest... Lazar se zbuni. Opazio je, da je i njegovom drugu bilo teško, što mu je iz neznanja ovo saopštio. I on se otpusti od direka, bled kao krpa, goto-v da se sruši na zemlju. I poslednja nada beše ugušena. Marko mu pristupi i ulivati ga oko pasa. — Lazo, dragi Lazo, nenioj da ubijaš sam sebe, počc ga tešiti. Budi čvrstl... Ja te molim, ljubim... — ne kloni!... To je Božja voija, koja može i mene i sve oko nas da stignc... A Lazar nijc čuo ništa. On jedva vučaše svojc obamrlc, tromc noge po šljunkovitoj stazi. Marko ga uvede u baraku, i raspremivši krevet i skimivši mu obuču sa noge, položi ga u postelju. Lazar okrete glavu k zidu i nekako ružno-, bolećivo zaronu svoj pogled u jednu sliku, što na duvaru visaše. To beše mladost, koju on nikada ne bešc osetio. I nc mogade da održi; okrete se od zida i zaronu glavu u jastuk i gorko, vapijuči stade plakati • . . Marko ga htede lirabriti. Ali Lazar beše daleko od svega, njega tištaše veliki bol; on plakaše, plakaše i nikog ne čujaše... Tako i zaspa, sav podaduo, trzajući se u snu od silnog plača ... Pred kapijom, na ulazu u iager, stoji ona, i sva uplakana moli stražara da je pusti unutra, da vidi svoga sina. U rukama joj je nešto; to je svakako ponela za njega ... Stražar joj nedozvoljava da udje. On joj govori da nije slobodno nikome u Iager ući bez dozvole... Ona viče, zapomaže. — „Meni netreba nikakvo ovla-

šćenje; ja lioću samo da vidim sina i odmah da se vratim . . .“ Stražar je ponova odbija . . . Ona hoće silom da udje... — „Sine, uteho inoja, dodji đa te majka sanio vidi... samo vidi i opet da idc Lazar skoči. U bolnici mirno, samo što požarni lioda s kraja na kraj nje, vršeći svoju dužnost. Iz srcdine barake slabo dopire do njega električna svetlost. On se zagleda u nju. On nezna šta se sa njim dogadja. Tada se okrete na drugu stranu i vide Marka, gde mirno spava. Neko nepojmljivo osećanje obuze ga. Seti se šta jc juče čuo o svojoj majci. Dodje nm tamna budućnost i propala mladost u inisllma. On poče premišljati: „Propalo sve rat, ko zna, kad će se svršiti, mladost propada, budućnost u pitanju, zet, sestra, majka... Samo otac, i on star. No on je ipak jak, jači od mene. On može izdržati sve udare zle sudbine; ja ne mogu, jer sam slab... Bolje je završiti sad, kad je svaka nada već izgubljena ...“ I nesvesno pruži ruku k torbi, što mu iznad glave visaše. U njoj napipa brijač. — ,,Da, treba svršiti“, — reče i izvuče ga. Zatim izvadi iz notesa parče artije i žurno poče plsati nešto. Kad svrši, strpa ovo u džep. Hladan znoj beše ga oblio. Tada pridje Marku i polako, da ga nebi probudio, pritište mu poslednji, iskreni drugarski poljubac na usta. Marko se nešto trže i okrete na drugu stranu. Lazar skloni brijač u džep i izadje iz barake.

U jutru, pred sam izgrev sunca, Marka probudi larma i neka lupnjava po baraci. Kad se podiže u krevet, ču