Београдске новине

Strana 2.

Subota

BEOGRADSKE NOVINE

25. avgusta 1917.

Broj 2S3.

Engleska štampa o govoru državnog kancelara. Niko ne želi da uulstl Njeinačiui. Kb. Ijondon, 24. avgusta. 0 govoru njemačkog državnog kancelara piše ,,Daily News“: Važni dio govora nijc bio posvećen papinoj noti, nego uzrocima, koji ne dozvoljavaju Njemaćkoj, da misli o miru. On je rekao, neprijatelji Njemačko su riješili, da je unište s toga je za Njemaćku moguće samo jedno držamjo, naime odlučna sainoodbrana. Ovakvo držanje državnog kancelai'a je ođ značaja. Ponavljamo naglaSavanje defenzivnog karaktera rata jo llokaz o tome, da su zahtjevi ancjksljonista izazvali naročita razmišljan a Zahtjev, da so trajno posjeđnc belgijska obala, no siaže se s pokličem na njemački narod, da se prikupi ra'đi odbraae zagroženili granica. U tom pogledu nam govor pruža mogućnost zanimljivom razgledanju mišljenja, koja u višim njeinačkim krugovima posloje o sadanjem vojničkom položaju. l'pravni državnici Euglcske i saveznih zemalja su nekoliko puta izjavljivali, da ne postoji ni smjcr ni želja, da se Njemačka uništi. Osim prijedloga, da se Eisa- Lolaringija vrati Francuskoj, niko nijc zabtjevao, da se Njemačka u Evropi smanji ma i z-n jc« dan pedalj. Što sc tiče njemačkih kolonija njihova je budućuost otvoreno pitanjo. .Tedino u čemu se svi slažu, 1o je, da njiliova uprava, bile one raa kome povjoreno, mora poslužilt blaeostanju naroda-, koji u njima žive. ,,D a i 1 y E x p r e ss“ pišc: Neprijalolji Nj'-mačke ne žcle, da je nništc. Ni jeoan, nia koliko jafci narod, ne vnože se nadati, da može uništiti je'dan narod od 70 milijuna. ?Ji žolimo da otldonimo gvozdenu pijesnicu, težnju za vojničkom prevlasti i !.ezu?je A ajnu žudinju za svjetskom vladavinom.

Pokrei zf» mir. Dokret za »nir u Etiglcskoj. (Naročili brzojav „BeograJskih Novina“) Beru, 21. avgusta. U sjn'ovodnom pismu, kojim je iučc prcdat Lloydti Georgcu podncsak sa četvrt lnilijuna potpisaujli lica, veli se, da su ruska rcvolucija, ulaz Amerike u rat i mirovna odiuka Reichstaga srvorili nov medjnnarodni položaj. Olaviii je cilj rata. da sc pojuča demokratski uticaj u svijctu. Ima uzvoka za pretpostavku, da se može izbjcći ncdoglodno protczanjc rata i zaključiti mir, koji če osiguratl gornji cilj i isključiti svake napadačke prolttjeva Njcmačke. Jedini je put, da sc uivrdi, da ii je ;akav sporazum mogtić, neodložno otpoćinjauje pregovora za mir. — Medjn potpisniciina sc nalaze šcst članova donjcg doma, knjižcvnici Zangwill, Breilsford i Zarpenta, miiogobrojni pofesori, svešteujci i mnogi članovi plcmstva. Odlaganje odgovora sporazttmnih sila. (Naročiti Ij:zojav„BcogTa!.-;kih jXovina“) Lugano, 24. avgusta. Iz dobro obavjcšteuih krugova saznaje ,,S e c o i o“, da se odgovor sporjizumuih sila na papinu notu nc ćc predati prije uekoliko nedjelja. Poš;o svcta stolica ucina diplomatskc vczc sa Italijom, Fraticuskom i Sjcdinjcnim Državama, io ćc Engleska primiii na sebe dužuost da notu prcda, ako bi svaka država odgovorila zasebnom notom. Medjutim sc misli, da će sve države odgovoriti zajedničkom notom.

List ,Eronte Interno" izjavijuje, da je u položaju da može saopštftl, da su sporazmnnc si!e već izmijenile svoja mišljenja o papinoj noti i da će sc odgovoriti zajedničkom irotom, čiji je sastav povjeren Sonninu.

Tajne „Crne ruke“. Povodom otkrića srpske zavjerc na solunskom frontu Sarrailove vojske donosi solunski list ,,V c 1 1 k a S r b i j a“ pod naslovom : n T a j n a p r evratna organizacija" ova otkrivenja o revolucijonarnoj tajnoj organizaciji „Ujedinjenje ili sinrt", kasnije nazvana „Crna Rulca". 9. maja 1911. godiue potpisali su u Beogradu jedau neobičan pravilnik sedam lica — pet oficira; gjeneralštabni major Dragutin D i m i t r i j e v i č, jiok. Ilija P a d i v o j e v i ć pešadijski pu jor, konjički kapetan Veliinir Vemić, pok. Vojislav T a n k o s i ć i Ceđomir P op o v i ć pešađijski kapetani, i dva civilna gradjaniua; Bogdan Radcnk o v i ć, činovnik ininisiarstva spoljnih poslova i pok. Ljuba Jovanović, novinar. Tiin potpisom oni su osnovali tajno društvo revolucionarnoga i teroristiekoga karaktera pod imenom; „Ujedinjenjc 41 i smri“, koje je posle prozvano ,,C r u a R u k a“. Svome društvu dali su osnivači masku, kao tobožnji cilj, aktivan, cuergičan nacionalni rad. Na takim tajnim nacionainim poslovima radilo se i dotic u Srbiji. Istina nije bilo za to čitavih društava. S:o je bilo patriotskili udrnženja („Drušivo Svetoga Save“, „Narodna Odbrana'*, „Društvo za pmnoć Srbinia iz Stare Srbiie i Maćedonije“ i druga) sva su bi!a javna; ali jc bilo u razna vremena odbora — pa i pododbora gdc je trebalo radi posia (u Užicu. Vranjn) koji su bili tajni i tajuo radili na spremanju ili stvaranju oslobodjeuja rarodnoga. Pa ipak bcšc razlike izmedju samc lajnosti rauijili odbora i tajnosti uovoga društva. Stari su odbori bili tajna za ostali svet, naročito za inostraustvo, a!i ne za čestite Srbe, uajmanjc za srpskc državne vlasti; upravo odbori su i osnivaui, i postojali su, i rađili su sa znanjem i_ odobrenjein jiredstavnika državnih; „Ujcdinjen j c i 1 i s m r t“ biio jc osvanova koja ne samo nije ni prijavljena \ ladi, licgo se od nje kriia najbrižljivije. To je po svemu nc sarno bila sumnjiva pojava, puna razniii pogibii koje u budiićnosii mogu iskočiti za državne interc.se, nego još pojava nedopušteua. i kažnjiva. Ustav kraljevinc Srbijc (Član 25) i zakon o zborovima i udniženjima đopuštaju i obezbedjuju najši: u slobodu udruživanja srpskim gradjanima, ali sc traži od njih kao bitna i pretiiodna pogodba, pa da se tim pravom mogu u opštc koristiti —- javnost. Svako društvo dužno je prc svcga objavili statute i imena Članova' svojc uprave (čl. 37 zakoiia). Zaio krivični zakonik zabranjuje izričtio tajtia druš'va; a one koji sc o tu zabranu ogreše kažnjava § 102: „Učasnik društva, koje bi svojc suštestvovanje, svojit celj ili svojc ustrojenje od postojećeg n zcmlji pravfteijstva krilo, ili kojc bi za celj i zadatak imalo da se kazni zatvorom do dvc godine, i kolovodje zatvorom od šest mescci do tri godhie“. 'J istom smislu govori i zakon o z'ooroviina i udruženjima (čl. 35, 37). Svakojakc povodom snprotnosti izmedju ove odredbc i svog osuovnog karaktera, društvo je predviđclo ajtsolutnu tajnost kako za samo svojc p o s t o j a n i e tako i

za sve ostalo: uredjenje.rad, članove. Toga radi je preduzeto mnogo podesuih mera pa su šta više osnivači članom 14. društvenoga poslovnika za onoga ko društvenu tajnu prokaže propisali uc inanjc nego smrtnu kaznu, iie praveći razlikn da ii je otkriće učinjeno srpskiin ili -kakvim bilo drugitn. vlas.inia: „Clanovi organizacijc dužni su čuvati n liajvećoj tajnosti kako svoju grupu tako i samu organizaciju. Tajne organizacijc ne smeju se ni po cenu najvećih muka izdavati jer sc izđajstvo kazni smrću Odnos organizacije prema državi srpskoj kazuje se zadatkom koju or.a sebi postavlja u elanii 4-om: da ona „prema karakteru (revolucionarnom) svoga bića utiče na svc službene iaktore u Srbiji kao Pjjemonhr*. Taj se ednos vidi i u ovoj odredbi dmgog jednog člana (28-og): „Svalti je član dužan da nadležnim putem dos:avlia ono što dozna, kako privatno tako i ti službenoj funkciji njegovoj, a ima interesa za organizaciju“. Drugim rcćima organizacija stavlja u dužnost svojim članovima da joj dostavljaju i državne tajne, kojc bi ovi, ako su činovnici, doznali ,,u službcnoj funkciji**, dakle da špijuniraju i izdaju državne tajnc. a to izdavanje, u intcresu državne bezbednosti i drugili velikih državnih intercsa, krivični zakon naše zemlie, kao i zakonici svih zemalja, smatra kao zločin i kažnjava tcškim kaznama. Pravilnik organizacije načinio je dakle u napred njenc članove zločincima koje ćc jrosle dražvni organi I suđovi goniti po dužnosti. U ostalom to jc u dulm čl. 29. pravilnika koji proklamuje: „Interes organizacijc stoji nad svima ostalim“, daklc i nad opštc narodnima i nad svima državnim? A kalco jc društvo imalo rnditi, kaka srcdstva upotrebljavati kazalc sn odrcdbe člana 32. pravihrka: ,,Organizacija prema potrebi nrože novac nabavljati i prinudnim putein. Odobreuje za ovakve postupke daje Vrhovna cemraina uprava u zemlji, ili pokrajmske uprave u svojim pokrajinama“. Zaludu je dakle ustav proglasio da je srpskom građjauinu „svojina ncrovrcdua, ma kakve prirodc hila“ (čl. 16), cvo se nadjoše Ijudi koji mu to pravo i jemstvo odjednom porekoše. Ali oni ne glcđahu drukčije ni sam život čovekov. Clan 33. njiiiova „ustava“ veli: „Pri 'jzricaitiu smrtnc kazne Vrhovna centralaa liprava rnkovodićc se jedino timc, iidn Tofla buđe pouzdano izvršena, bez obzira na sredstva koja će se pri tome upotrebiti“. Ni tu dakle Srbinu ne pomaže š'.o mu se zemaljskim ustavoin i zakonirna obećava da se nema bojati o glavi, ako sam nc radi o zlti tuđjem, da se čak ni krivom nc može liišta drugo nego ako sud. i to sanio nadležan sud, utvrdi njegovu krivicu pa ga on osudi po zakonu. i sarno po, ; zakonu. Čoveku pa^nft.jsiane, kađ poinisli da su se oniakeni^eči mogle napisati liladno, poslc dnžeg savetovanja, u naprednoj prestonici jcdnc pravnc državc, pa što je još gore da je mcdju potpisuicima sratuta kojim se predvidjaio i narcdjivalo otiraanjc tudje svojinc i besudno ubijanje ljtidi bilo i lice koje je tada ujeduo bilo komandant celoknpne srpske žandarmcrije? A zaIndu ti toj istoj zcmlji zakonik take otimače i nbojicc kažnjava ozbiljnim, velikim, i samim najvećim kaznama, u težnji da ličnu i imovnu bezbeđnost srpskih gradjana i svake žive dušc u Srbiji brani od svake napasti. Naprotiv svc 'te stalne brigc srpskih zako-

nodavaca ona scdmorica ljudi olako prebrinuše, i samo se postarašc narediti da se tobožnji krivac Ima „pouzdano“ ukloniti sa sveta ,,bez obzira na srcdstva koja čc se pri 'oino npotrebiti“. A kakvim su plodom urodile ove odrcdbe poslc na deiu, pokazalo se dosta na sudu u Solunu, i ako će sc prava slika toga istom docnije moći saglcda'.i, a prava se i cela istina ncćc nikađa ni inoćl doznati: mrak je mnogo i mnogo za uvek pokrio.

Asquith za savez naroda poslije rata Kb. Rotterdam, 21. avgusta. Pogovara sc prema vijcstima ,,Mo r n i n g P o s t a“, da ćc u mjesccu oktobru preduzeti Asguith agitacijono putovanje radi osnivanja s a v e z a n a r o d a p o s 1 i j e r a i a. ls<a novina je protiv ovakovog savcza, ako bitdc unj priniljena i Niemačka. Englcska bi na taj način izdala svoje saveznike, napustila gospodstvo nad morima i izgubila svoju nezavisnost. Požar u Soiunu. Kl). Bem, 24. avgusta. 0 požaru u S o I u n u javlja ,,P et i t P a r i s i e n“, da je požar izbio u jednoj sitničarskoj radnji u vardarskom kvartu i zbog ravnodušnosti stanoviaištva i vlasti širio se do 7 sati u vcče, daklo punih 5 sati, bez ikakve smetnje, Tek s večeri, kad je zaprijetila Vc’.ika opasno.T, p ilek i su vojnici sporazumnih si a u pomoć. Stavljeni su na raspoloženjo autornob K i druga kola. Nije hilo vodc, ni šmikova, ni požamika. Bijeda beskućnika je nečuvcna. Tek sutra dan u jutru o počelo sc s razdavanjem životnih namirnica. iz današnje Rusije. Pred rusku ofenzivu na sjcvernoiu frontu. Kb. Lugano, 23. avgusta. Prema petrogradskim vijestima ,,C o rriere d'rila Sera“, rnoče se očekivati rtiska ofenziva na sjcvernom frontu. Rusi račuiiaju s gubitkom Rotiua. (Naročiti brzojav „Bi o radstjh Nov na“) Bcrn, 23. avgusta. Po mišljenju ,,Hječi“ ruska pogranična tvrdjava liotiii bićcsvakako izg u b 1 j e n a. ITotin po sebi nema uikakvog strategijskog značaja, ali je zbog svojc plodnc okoline blagodaran opcracijoni eiij neprijatelja Rusije. Vojnička iuoč Rusije sloniljeua. (Naročiti brzoj v ,,B o radskib Novina“) Amsterdam, 23. avgusta. Kako jcdan cngleski stručnjak izvještava, e n g 1 e s k i glavni stožer cijeni, d a - j e v o j n i ć k a m o ć R u s i j e s 1 o m I j cna, takodajemoguća samo jošđ f.n iva. Prcma tome moraju sporazumnc sile na driigim frontovima održavati najveću djclalnost, da bi osujeiili njcmaeki smjer. Mjere protiv antisenutska piopagande. KJ). Bern, 24. avgusta. „Ziircher Zeitung“ javlja iz l’cvrograda: Političke organizaci.e u 0dcsi održale su zaje'dničku kcnfnenciju, u kojoj se vijećalo o protiv revoluciji i antisemitskoj propagandi, koja se naročito jako širi u južnim provincijama. Kontrola, koju vršo članovi ,,cmo stotinc“, znatno ćc se pojačati. Mnogi su agitatori poapgeni. Jcš se u veli.com broju rasttuaju u Odesi antisem.tsko brošure, kojima se svijct draži za vršenjo pogroma .

PrilJag poslanlka Roulena (Naročiti brzojav „Beo radskili Novln« - ) Žcneva, 23. avgusU. Na ruskoj zel;ezničkoj pruzi je nestari prtljag francuskoga poslanika Rouina. ,,Matin“ iz tog izvodi, da veći dio ruskog pružiiog osoblja stoji u protiviiiekoj službj. Vojni ženski kougres u Petrogradu. Kb. Zflrich, 24. avgusta. ,,Z u r i c ii e r Z e i t u n g“ ja\ Iju iz Petrograda, da je na 21. o. mj. otvorcn tamo prvi vojni ženski kongres, kojega su organizirale one žcnc, koje su dragovroljno stupile u akviviiu vojmr službu.

Ustanak u Maroku, Tučeni Francuzi. Kb. Carigrad, 23. avgusta. ,,Agcnce Mi 11 i“ javlja: Prema izvještaju našeg naročitog dopisnika Ahdnl Melek jc, preduzevši ponovo ofenzivu, tukao Francuze krajcm jula. Ou prodire prema Fezu. Stanovuištvo je otpočelo da napušta grad, za čiju su odbranu Francuzi preduzeli hitno sve pripremc.

Najnovije brzojavne vijesti. Seiidba rumunjske vlađe. (Naročiti hrzojav „Beojradskih Noviua*') Haag, 24. avgusta. ,,T i ni c s“ javlja iz Odese, da sn tamo u petak noću prispjeli rnmunjski seuat i koniora na putu za Kerson, gđie ćc trajno ostaii. Rinnunjski pat'lamenat u Hersonu. Kb. Bern, 24. avgusta. „Progres de Lvon'* javljn iz. Odese, da su tamo prispjeli članovi ruimmjskoga senata i koinore. Drži se, da će sc rumunjski parlarncnat nastani.i u okolini Hersona. Grčko posJanstvo u Stockhohuu. Kb. Bern, 24. avgusta. ,,T e ni p s“ javlja iz Atenc, da će u Stockliolniu biti u skoro vrijeme osnovano grčko izvanredno poslanstvo, koje će biti podloženo giekom poslaniku u Petrogradu. Američki gubitci u Ietačima. Kb. Bern, 24. avgusta. ,,P e t i t P a r i s i e n“ javlja, da je ainerička letačka eskad'i ila izgubila u posljednje vrijeine o s a m letaea, od' kojih su d v o j i c a z a r o b 1 j e n a o đ N i j e m a c a.

Grad i okoiica. Snevni keiendai. D a n a s je subota 25. avgusta, po sla» rom 12. avgusta. — Rimokatolici: Ludovii; bralj; pravosUvnl: Fotije i Anikita. Casnlčka i činovnlčka Uaslna otvo> rcna jc do 12 sati u noći. C. i li. v o j n i č k i d o m: Citaonica, soba za pisanje i igranje, kantina. Otvoreno ođ 7 sati iz jutra do 9 sati uvcčc. Slobodair pristupsvakom \oiniku. Beogradski orleum (u bašli Hotel Takova); Fredstava u 8-30 uvečc. Kincmatograti: Voini kino (Ko!oscum): U G satl poslije pcđnc predstava za vojnike, a ti 8'30 uveče predstava za časnike, — 0. i kr. gradjanski kino (Paris): U 6 sati poslijc podnc prcdstava za gradjanstvo. Noćna služba u apoiekama : Od 19. do 25. avgusta vršiče inćnu s'tižbu u Reogr^d.t ovc apoteke: Kušaković, KnežcV Spomentk 2; Viktorovič, Terazije 28; I rendić, Kralja Aieksandra fri. Paroplovna veza. Iz Beogrnda za Zcniun: 6, 7, 8, 9, 10, 11 i 12 sati

.skog okvira i pokazuju ljudc, koji nisu ležili da pišu jedino za prolazno interesovanje o dnevnim dogadjajima, Oni su najviše i unijeH u beogradsku žnrnalistiku onaj sarkastieno-ciničan ton (od koga je nešto polc. Matoš prenio n Zagreb), bogat drastičnim stilističkim obrthna, pun snage i neke golicavc duhovitosti, koji kao da je stvoren za intcligentniju bcogradsku pubiiku, naviknutu odveć da žlvi iio kafanama i na ulici. A ta publika nije marila mnogo za anemičnu mirnnću onih, koji su mislili, da se politički ili naučni spisi mogu pisati bez obzira na književnu fonnu; otuda je sasvini razumljivo, što je ona zavoljeia i Slobodana Jovanovića, profcsora javnog prava na beogradskoj univerzi, koji je imao samo posredne vezc sa literaturom, Ali u ovom slučajti publika je bila potpuno u pravu. Jcr „Folitičke i pravne rasprave“ S. Jovauovića stvorile su piscu, s pravoin, repulaciju našeg najboljeg stiliste; i ti cseji, odista mogu bogatslvom jezika i Ijepotom stila služiti svakom beogradskom književnikti kao primjer. Na kraju moranio učiniti još jednu konsiaiaciju. Tko bi želio da pozna beogradske pisce jedino s pomoću kakvog udžbenika kao putovodje, koji šabionski citira imeua onih, što su več stekli po nekoj profesorskoj shemi pravo gradjanstva u kujiževnosti, taj neče dobiti jasan pojam o onome, što je od vrijeduosti i značenja u našeni kulturnom i društvenorn životu. Njemu ćc se na prosto činiti, da muogim beo« gradskiin književnicinia nedostaje forma i da oni imaju česio više taicnta uo spreme. To sve može biti tačno, ati to ipak nije ono, štn je i najkaraktcrističnh'e. Tko je ptiljednjih

godina inalo bolje poznao Bcograđ, s njegovim ogronmim materijalnim bogatstvom, u kome je život na svakoj tački intenzivno pulsirao, taj je mogao odtnah zaključiti, da u ovoj interesantnoj nesredjenosti i kaosu previranja ima tako nmogo snage i života, a da će ovaj grad, još potpuno nercgnlisan i neuredjen, u kotne se nalazi porcd jcdne svijetlc ulicc s najmodernijom drvenom kaldrniom druga, džoinbasta i mračna, jiored kakvo veleljepne palatc u stilu, oniska paianačka kućiea, da će on imati sjajne budućnosti, nu da niu za sada još uvijek priroda daje liajviše Ijcpote. Ali tko bude daljc uiazio u studiju našcga života, taj će vidjcti, da jc prlroda bila isto tako niilostiva svojiin darovima i prenia beogradskim pjesnicima i književnicima, da se u njiliovim djelima ocrtava sva ona materijalna raznolikost rodnoga im mjesta, i da beogradska književnost, a s njomc i srpska kultura, kojoj sc liliije već oertavaju niarkautno-ludividualmin karakterom, u opće rmaju veliku budućnost. I odista da nije došlo do ovoga rata, kulturni život Beograda bi se vcć sada nalazio u svome punom evjetanju i kristiliziranju.

Kratka povijest kuće Rothschilda. Kako su se Rothschitdl dom o g 11 b o g a t s t s v a. Ime ,,Rothschild“ stupilo je opet u pročeljc aktuclnosti. U poslednje vrijemc desila se dva slučaja, koja su svratila pažnju svijcta na porodicu Rotlischild: prvo izjava eugleskih Ro.hschilda, đa prisiaju uz Zioniste; a drugo smrt Lćopolda de Rothschiida.

Leopold de Rothsciiild — lonđonska grana te financijske dinasiije nije htjela da zabaci frahcusku čestieu ,,de“ — rodio se god. 1845. kao đrngi sin baruna Lioncla Natana de Rothschikla i Cliarlottc, kćeri baruna Charlcsa de Rothschilda iz Napulja. Prema toine je Leopoldu bilo 72 godine, kad jo tnnro. Odgojen je bio u Triniiy Coilegeu u Cambridcgcu, a knd je svršio nniverzu, stupio je u porođičnu bankovnu kueu u Sritliins Laneu, gdje jc.imao prilikc da pokažc svoju sposobnost za financijskc poslove u velikom stilu. Olavnu ulogu kod firme nijc igrao Lćopold, već Iord Rothschild, koji je umro 1915. Tek je po smrti lorda Lćopold postao vrliovnim šcfom firine. ‘ tf Osnivač kućc Rothschiid bijašc MaVer Amschel Rothscliild, koji se rodio god. 1743. u Frankfurtu na Majni. Londonsku granu Rothschilda osnovao jc Na:an Mayer Rothscliiid, koji ie god. 1797. došao u Engiesku, a osam godina kasnije pokrenuo u St. Helen’splace svoju banku pod firmoin ,,N. M. Rotlischild and Son$“, Ood. 1810. premjestio je Natan svoj dućan n Newcourt, gdje je unajmio odnosne prostorije za 96 fuuti šterlinga na godinu (2304 krune). Ta je londonska bankovna kuća ubrzo pobrala siiuog uspjcha, a evo zašto: Natan je bio privatni čovjek, koji jc pokrcnuo „privatuu kurlrsku službu“ i dotjerao je svim sredstvima 'ondašnje tehnikc. Na taj je načbi Rotlischildova firma bila u stanju, da bude obavještena prije no ijedna druga firma o mnogim važuim dogadjajima, što su se dešavali po svijetu. Priča se, da je vijest o Napoteonovom biiegu s ostrva Elbe sdgla Rothscbildu u ret

] sati ujutro, do'c je London doznao za nju lck kasno u rioć. Vijcst o pobjedi kod Waterlooa stigla je u Ne\v-court čak 24 sata prije od maj'ora Percvja, koji je nosio WeIlingtonovu depešu. Ciin bi Rothscliild dobio kakovu važnu vijest, on bi je odmah saopćio englcskoj vladi. Tim je, liaravski, s’.ekao njezino potpuno povjerenje. l’a kad sti godine 1810. u kratkom razmaku nmrll jedan za drugiin Francis Baring i Abrahani Goldsmiđ. Naian Mayer Rothschild postao je neosporivim kraljein na lonđonskom novćanom tržištu. Njegovim je posredovanjem Engleska n same tri godine dana — t j. god. 1813.—1815. — otpremila na evropski kontincnat preko 15 milijuna funti šterlinga. Ta nijenična služba I njezino lagano obrazovanje porodlle u Natanu ideju, da u svaki glavni grad Evrope posadi, ako je moguće, po jednog člana porodice Rotlischild. Tako je n. pr. brata Jamesa god. 1812. sasvim lajno opremio u Paris, s nalogoin da sakupi francuskog novca i da ga opremi Wellingtonu za proboj u južnoj Francuskoj. Drugi sc brat Salomon god. 1815. prcselio u Berlin, a treći se brat Charies šest godina kasnijc nastanio n Napulju. Koliko je ta bankovna firma a ugledu i u jakosti poskočila, vidi se vee odatle, što je iondonsna filijalka, pod vodstvom baruna Lionela de Rothschilda, koji je god. 1836. naslijedio svoga oca kao šef bankovne Itće, uzela na sebe 18 vladinfh zajmova. Ona jc uz to osnovala nacijonalni dug Sjedinjenih država sjeverne Ameiike, sredila hnancije Austrije i skupa sa parlskom firmom James de Rothschild takodjer materijalno olakotiia Francuskoj ispiatu ratne odštete. Jedino se

doba od god. 1865. do god. 1870. isiiče nckom čuduovatom besposlenošću: kroz sve to vrijeme nije bila izdana ni'ti jedua cigla emisija. Naprotiv kroz to su doba drugc finacijske kuće sjajno napredovale. Jedini je barun Lionel ostao prekrštenih ruku, pouzdano čekajući docniji procvat kuće. Poslije njeinačko-fraucuskog rata tako sc zbiIja i slučilo. Saino je godine 1870./71. Rotlischild izdao 7 einisija! Jcđno je od najsiavnijih poglavlja i! povijesti Rothschildove kuće predujam od 4 miiijtina funti šterlinga, š;o ga je ona dala engleskoj vladi. Tim je predujmom Engleska bila u stanju, da kupi od kediva Isinajila sve akciie sueskog kanala, što je ovaj imao ti rukama. Evo kako se to đesilo: Baritn Lionel sjedio je n svome ttredu, kad li inu javiše Mr. Corryja (ovaj je kasnije postao iordoin Nortonom), privatnog tajnika ministra prcdsjednika Disraelija. Corry reče barunu, da je čas prije na ministarstvo spoljnili poslova stigla vijest, da pokt akcija sueskog kanala stoie na raspolaganje engleskoj vladi, kad b! ova inogla odmali isplatiti 4 milijuna ftinti šterlinga kedivu, koji je duboko zagazio u dtigove. Engleskj parlamcnaf nije viječao u ono doba, pa Disracli nije bio u stanju zamoliti eugieskii dr/avnu banku, čla mu dade tako visoki predujam. Drugim se velikim bankama Disraeli nije htio obratiii, jer — kako je čttav posao bio škakljive prirode tajnost je bila od jednake nužde kao i hitnost. Opasnost je bila n tome, što je 1 francuska vlada — koja je već imala u rukama polovicu akcija mogia saznati da sit akcije na prodaiu, pa kupiti i drugu polovicu. Sutra-dan „Times“ je donio vijest, da sa gg. N.