Београдске новине

iziaze: dnevno u jutro, ponedjeljkem poslije podne.

Pojedinl brojevi: O Bitfrtla I a kr*|irtM» tapo]|*aaatt* M *. I kr. CtU p* oljinl oi. . . , 8 hiltr« U Hrrrtf**]-»li*onlJI, Bo«nl-H*rii|t*inl I OiliMelJI po tljtnl tlT .10 hlltri Urm ovtg podrui)« pt djenl od.. . .10 htler«

MJeseCna pretplata: 0 Bttgredu l ■ knj.vini zepoe)i«M«D tt 1.1 kr. Ma u bojnu I tttpnu ptlta. . fl'U Bttpndu u doitavom u kut« .... 2'BO U HrntfikoJ-tlaronlJI, Botnl - Horcoior'nl I DfilmtclJI 200 U ootallm krojerlmfi Au«lro-ugfirri« mtnirhljo 3U Inutrinitva........... 4-80

Oglisl po cljenlku.

Urednlfitvo: BEOGRAD, Vuko Kar&džlća ul. bro] 10. TeleFon bre] 83. Uprava I prlmanje pratplata TopllCln venac bro] 21. Telefon broj 25. Prlman]a oglata Knaza Mlhajla uL brol 38. Telefon br. 245.

Br. 243.

BEOORAD, utorak 4. septembra 1917.

Godina 111.

Dosad potopljeno preko 6 milijuna tona. — Otkriven rat laži sporazuma. — Nijemci zauzeli Rigu.

Ratni izvještaji. Izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. Beč. 3. septcmbra. Isiočuo boiUte: Sjevero-zapaduo od F q c s a n i a I južno od O c n a navalili šu ponovno tizalud Rusi i Rumunji. Talijpnsko hoiište: Na G o r i S v. G a b r i j e 1 a izazvala su jučer ujutro preduzsća naših Četa živahne borbe, koje su uspješno dovršene. Poslije podnc i u večer s!omili su se na sjevcrnom obronku brijega jaki talijanski napadaji. I istočno od G o r i c e i kocl J ainijana ostali su bezuspiešni ucprijateliski napadaji. Talijanski letači bombardovali su više istarskih mjesta. Jedno neprijateljsko letiličko odjelenje, koje se prihližavalo T r s t u, protjerano j e n a vrijeme od naših pomorskih letilica. Balkausko hojišle: Na Vojuši odbijeno je neprijaje'ljsi<o izvidničko odjelenje. Načelnik glavnoo: stožefa.

Krlzo u FroncusKo]. Već od nekog vremcna ustalasao se ]K)Iitički život u Francuskoj, čas tviše čas nianje, čas jače i čas opet slabije i sada se čini, da je ovaj talas dojvoljno jaik, da otplavi ne samo Ribotovo ministarstvo, nego ir.oguće i samog Poincarea. Neposredni uzroci krize ležc naravno u nepovoljnom ratnom položaju Fraucuske, a .posredni u raznim umitarnjim dogadjajima posljednjih sedmica, izmedju kojjli se osobito ističe nerazjašnjena smrt anarhista i prijatclja mira A 1 m e r c y d a u kažnjesiičkoj bolnici. Zbog ovog dogadjaja odstupio je već ministar unutrašnjih djela Malvj', odstuplće i mir.istar pravde Viviaini, jer ujega čiue odgovornim za v ovaj skandal, a uzdrman je i položaj mlnistra Monsya. Konačtio je prijc nekolilco sedmica ismpio iz Ribotovog ministarstva, ministar mornarice admiral Lacaze; ovaj admiral je pao, jcr je olvoreno priznao, da je irancuska Tatna mornarica nemoćna u jtodmorničkom ratu. Pod ovitn uvjetiina visl položaj čitave francuske vlade o^ koncu. Misteriozni poli 1! čki zločini su značajne ozuake demokracije. Jaures, atajveči protivnik rata u Francuskoj, itmoren je u času, kada se odlučivalo o ratu i miru i kad se još moglo da spriječi rovarcnie diplomata sporazuma, Jauresov ubica je uapšen, ali do dana današnjega nije još sudjen. Ratni dogadjaji proslijedjuju svojim pntem, otti su do prv'og početka, a osobito za Francusku bili nesrećni, koja >e već poslije pet sedmica htjela da sldopl mir sa središnjim vlastima i ona bi r o bila sigurno i učinila, da lingleska nije

prisilila svoje savcznike na tigovmr, po kojem je njima zabranjeno sklapati zasebni ^ tnir. Poslije ltitkc na Marni oživila je opet u Francuza nada u pobjedu, ali kada su izos'ale nnsljedice i kada francuske vojske nijesu mogle da ni najvećiin žrtvama ti kt vi izbace Nijcmcc iz Francuske. kada je oskttdica i bijeda itostala u zemlji veća i kađa nije bilo više ljudi za vojsku, proširila se medju francuskim stanovništvom želja za ntirom zbog koje nije mogao da ostane na vlađ! Briand i inorao ga zamijeniti Ribot. Ribot ie iznjureni starac, politička ttula i već ova sama činjcnica je dokazom, da se ti Francuskoj nije mogao naći političar, koji bi imao volju da nreiiztne nasIjedstvo trojice Poincare-DelcasseBriand. Ribotova vlada nije ništa drugo ncgo slijepo orudjc Engleske i zbog toga je ona do sada ugušavala na najnedemokratskiji način svako miru prijateljsko nastojanje u Fraiicuskoj. Poslijc svakog zatvaranja francuske granice dolazile su do nas vijesti o uličnim borbama tt Parisu i drugim francuskim gradovima kod kojih jc vojska morala iutervenirati oružjem. Sada ima opet nova žniva medju prijaiteljima tnira u Francuskoj, a to je već prije spomenuti Almereyda, koji je nedavno nadjeu mrtav u krevetu, a poluzvanično je javljeno, da je umro po najprije zbog proliv'a krvi, poslije ča je umoren, a sad se konačno javlja, da je počinio samoubijs'vo Do ovog casa ne zna se zapravo šia je s njitn, ali sve više se čuju glasovi, koji otvoreno optiižu.ju vlasti, da sti one ovog čovjeka maknulc s puta, s : o je on u svojim novinama „Bonnet Rouge“ nc satno kudio slijcpu tnržnju prcma Nijemcima, nego i zagovarao čhu skoriji mir. Ratna štatnpa tt Francuskoj uastoji da ublaži neprijatan utisak ove afere na taj način, šlo rišu o nekoj tajnovitoj njemačkoj propagandi sa siedištem u Švajcarskoj, koja jc potnoću jedne dame potplatila sa velikont svotom novaca nakladnika „Bonnet Rougea“, Duvala. Daklc od orilike sasvitn ista scenerija kao u Dreyfusovom procesu. Clemenceau, kojeg nazlvaju stari tigar, stavio se na čelo Rib'jtovili protivnika. On je pomoću svojili napadaja i otkrića srušio Malvya, a sada radi da sruši cijclu vladu, ali Clemenccau je takođje nepomirljivi neprijatelj Poincarćov, nekadanjeg advokata iz francuskc Lotaringije, koji cijelu svoju političku karij&ru iinađe jeđino zahvaliti velikotn bogatstvu svoje žettc. Nesreća je Francuske, što je ova ponosna ćerka jednostavnog pariskog piliara, pošto je prošla iz ruke u rukt: i napos-

Ijetku kao udovica iednog milijunara upoznala Poincarea, koji je u jednoj ostavinskoj parnici bio njezin brauilac. Clemeneeau je ovo prorekao, jcr kada je na 13. januara 1913. doznao za Poincareov izbor, uzeo štap i šešir i rekao svojim drugovima: „Ouel malheur! „Ouel malheur! 1 *

Borbe na Soči. Neufralna oc.lena borbe na Sočl. (Nnro< x :fi brzojav „Beogradskih Novina“) Haag, 3. septembra. Vojnički saradnik ,,N i c tt \v c R o11. Cour.au t“-a veli o jedanaesroi borbi na Soči, da je sad okončana i može se smatrati da.je propala. Borbe oko posjeđa visoravni Banjšice mogle bi imati još za svrltu. da se obldje odbianbena linija na Krasu, jer su svi ranljji napadi na fe položaje propali, a Talijahi se nijesu približili svome cilju, Trstu.

Riqa osvojena. Kb. Betlin, 3. septembra, VVoIffov urod javlja: Nljemcl su datias zauzeli R i g u.

Prilog lažima sporazumnih sila. Kb. Beč, 3. septembra. Prilikom pregledanja akta srpskog nunistai'slva vojnog nadjen je brzojav srpske vrliovne konratide o‘d 11. novembra 1911., kojim se rasvjetljava ne avjcsaa klovetuička borba sporazumnih sila. Ou doslovno'glasi: Gospodinu ministru vojnom. Brzojav br. 3410 iz Kragujevca Oipravljcn 11./X. 1914. u 7.30 poslije podne. Stigao 11./S. u S.10 poslije podiie. Pritnljen dokalnnetu u 10.5 pos’ije podno. Potrebno .je, ala so u našoj štamni pod raznim naslovima pusti u javnost, Pa se prema našim zarobljenim vojni"ima. u Austriji surovo poslupa. da se naši zarobljeni vojnici i mlveđeni grad'ant š i ’ju u redove austrijskiii i nomačkih voj'ika i otpravljaju na granicu protiv Rusa i Francuza. Molim da pora'dite, cla se ovo što pre pusti kroz našu štanipu p o l r e b* nim načinont.

Papinski priiedlog za mir. WilsonoVa poslanica koitgrcsn. (Naročitl brzojav „Beogradskili Novina“) Žcncva, 3. septembra. „Matin'* javlja iz Ne\v-Yorka: Preitka poluzvaničnim vijestima iz

Washingtona, Wilson će jednovremeno sa odgovorom lta papinu notu uputM kongresu poslanicit o miru. ,,E x c h a n g e A g c n t u r a“ javIja iz Washingtona: Lansing je u senatu objašnjavao Wilson‘)vu notu i rekao, da je WiIson, pošto dobije neophodno potrcbne uslove, koje prcma svojim ranijim izjavama smatra da mora zahtjevati, gotov da stupi u pregovore. Senatori S t o n e i L e w i s su izjavili, da su zadovoljni Lansingovim objašnjenjima. Pisanje holandsklh listo'a o VVilsonovom odgovorti. (Naročiti brzojav „Beogradskih Novina' 1 ) Amsterdam, 3. septembra. Haaški list „V a d e r I a n d“ piše o VVilsonovoj noti: Sadržina je njcna čudtiovato nepozuavanjc evropskilt prilika. VVilson očevidno ne poznaje dovoljno istoriju srodjavanja jednog naroda sa svojom dinastijom. Nota je Štetna, za Evropu opasna, upravo nesnošljiva utopija. Ako VVilson hoće samo s narodima da pregovara, onda je, što bi dosljedno bilo, atnerički narod trebao da ttapiše odgovor. Kad bi se strogo izvršila, nota bi VVilsonova dovela do anarhije. Taj se čudnovati državni dokumenat kreće u atmpsferi, koje u Evropi uema. Ako bi na tu atmosfeiu morali čekali, onda bi Evropa još vrlo dugo stenjala pod strahovMm raitorn. Kritika Wilsonovog odgovora na papiiisku iiotu. Kb. Bern, 3. septembra. Govoreći o Wilsonorom odgovorn na papinsku notu, ukazujo „Baseler Nat. i o n a 1 7 . e i 1 u n g“ na protiv urječnost, šlo je Wilson još u januaru o. g. s istom njemaokom vladom pregovarao o miru, s kojom sada izjavliujc 'da ne može govoriti. Niko nc može fvrditi, 'da se Njemačkom sada apsolutističnije upravlja nego prije 8 mjeseci. Nije se od ta'da Njemačka promijeniia, već Wilson, koji je tada hio neutralan, a koji je sad ra'ni uče&nik, Kad Wilson sad isliče svoj način pobUnjivanja Njemačke kao uslov ?a pregovore o nairu, onda se mora reći, da ni jedna zemlja nećc dopustiti, 'da joj neprijatelj naluri revoluciju. Oduslaian'e Wilso novo od misli rasparčanja 'država je na protiv zdrava zamisao, koju ćo u Austriji sa višo zadovoljstva, nego u Rimu, Solunu i Jašu primiti k znanju.

Iz današnje Rusije. KGtično staiiie n ruskoj vojsci. (Naročiti brzojav „Beogradskili Novina“l Kojreiihagcu, 3. septcmbra. Načelnik rttskog ministarstva vojnog S a v i n k o v izjavljnje u svom brzojavu ruskotn đopisnom ttredu li Parisu, da je sadanji p o 1 o ž a j r u sk c v o j s k e i z v a n r c d n o k r i t j. čan, ali nije ipaik očajau. On se nađa, da će sc u toku dva-tri mjeseca izvršiti reorgauizacija vojske i da ćc u zemlji opet nastati redovne priiike. Poslije nekoliko mjeseci će, po mišljenju Savinkova, ruska vojska biti šta više rmiogo jača, nego što.je ikad bila za vrijetne carizma. SUDJENJE SUHOMLINOVIJ. (Naročiti brzojav „Beogradskih Novina") Peti'og^ad, 3. seplembra. Na pretresu bivšem ministru voj« nom Suhomlinovu izjavio je pukDvnifc Tugan-Baranovskij. bivši prcdsje'dnik odjela stožera za mohilizaćiju, 'da je Suhomlinova naredba za mobiii a iju bila puna pogriješaka, koje su se jake osjeća’® od početka rata. Pušaka, mašinskili pušaka, lakih poljskih topova, svega loga nije bilo. Gcneral Petiovskij, bivši preds-ednik Odjela za utvrdjenja, rekao je, da je Su homlinov za vrijeme svoga ministrova« nja santo dva put razgle'dao topnićku glavnu upravu. Pukovnik B a ( o j u k i n, jedan o'(l načelnika iste uprave izjavio je, da je Suhomlinov navaljivao, da se velike koi’čine mašinskih pušaka. poruče u tvornia Vikora, gdjc je komau plaćan pć 2000 rubalja, dok jc tvornica u Tulu iraži a za komad mašiuske puškc samo 909 i uhalja. Rodzijankov iskaz. Kb. Petrograd, 3. septentbra. Petrogratdski brzojnvni nred javIja: U parnici Suhomlinova je iskaz predsjednika dume Rodzijanka izazvao veliko iznenadjenje. On je izjavio, da je mnogo rauije prije rata djcla'-nost Suhontlinova ozbiljuo uznemirr.vala dumu, kojoj je njegova kažnjiva nchajnost u organizaciji naoružane snagc Rusije dobro bila poznata. Suhomliiiov. liije volio dumu, šta više on iu je prezirao. Kad jc položaj na fromu zbog nestašice municije posiao suninjiv i kad je duma počela đa viče, Suhomltnov se prividno pokazao kao da ga ta stvar živo interesuje, ali je uskoro zatim počeo da se sistematski odupire poslanicima dume. Taj je otpor još više pogoršao strahovit položaj vojskc, koja je bila dovedena do nevolje, da se borl golim rukama. Marta mjcscca jo izjavio veliki knez Nikola, da je pod ta-

Pocflistak. Miioš Stanojević: Pogledi. Nesporaztun. Sto je tnnogima kao lekar prepoiručivao lo je i sam naumio da učini Naltne, rešio se da leto provede u ..božanstvenoj“ battji K., gde posetioci svakoga leta izgubc po desc’ kilograjna od svoje težine i gdc svaka stazica, svaki žbun, priča o silnoj moći boga Amora. Kad je „gospodin dokfor“ tanno stigao, banjska je sezona već bila u svome najvećem jeku. lzgledalo jc da tu svaki živi stvor ima svoje zadovoljstvo. Frizirani, ugladjeni i razncžciti mužići su se silno pripijalt uz levu stranu svojih ženica, kao da bi tačno ivrdi znarl kako vcrno kuca žensko srce. • Celog daua je u banii velika uzrujanost. Izglcda kao da svl nešto rade. i to po tvckotn naročitom, već unapred odredjennm programu. Na svačijein licu vidite neizmernu sreću, zadovoljstvo, blaženstvo, što su možda samo 'Adam i Eva u raju osećali. Samo gospodin doktor se osećao veoina usamljcn, te ntu je zbog toga bilo priličito dosadno. No kad je čovcku dosadno onda najbolje primjećuje; pa i doktor-je Gpazio da ga posmarraju dva garava, žarka oka, čija sopstvenica beše mala, skupocenom haljinotn ukrašena dama. LeDota niena ne bi mogla baš zaluditl

pripadniko suprohtog hola, ali one bistre oči behu ,,dve tanke dževerdanke“, što prvim metkom pogadjajt. tt sredinu srca. Njcno okruglo lice. hod i držanje, imali su nečeg privlačnog, nečeg što čoveka ltagoni tla đohije voljtt za studiranjc ženskc dušc. Uvek je bila sa svojlm scdmogodišnjim sinčićetn i jednitn mladitn žettskiin stvorenjem, čija se celokupna fizionomija izražavala samo tt jednoj jedhtoj reči — sluškinja. Prvog i drugog dana, doktor je suimtjao da može postati predmetom lijene pažnje. Zato se starao da se što češće nadje pred njenim očima. ’dućih dana je već bio slobodniji. Gledao je da sc u gomili šetača srctne sa njoui grudi ti grudi, onda da odstupi, ačtivo skiuc šešir i blago rekne: „Oprostfie mi!“ Kada bi ona sa svojitti sinčičem sedela tt parku, znao je se privući na najbližu klupu, te se staviti kao me'a njenih pogleda. Kao odgovor na toiiku njegovu pažnju, slcdovalo jc s njene strane koketiranje. Pri tome nije upotrcbljavala samo oči. već i suncobratt, i sat, i broševe, i frizuru, pa čak i tnali je imao posužiti njenom intercsu. „Miko, hodi već jednom!“, vikala je dctetu, no tisled doktorove neposredne blizine. a j)o njeltom i)ogledu „ispod oka“, to se ono „liodi već jednom" po ; pnno odnos’Io na njega. — Smem li Vam se prestavit?, go, simdjo, upitao je on sa strahom, koji ni malo nije manji od onoga, što ga ima rckrut kad izadje pred svog starcšimi. U mesto odgovora dobio je neki čudnova? poglcd; ali ]c on ipak za-

ključlo dia se u njenm krije neml odgovor: „Ja se moram pokazati surova, ali Vi tne nc ostavljajte, jurite i đalje za mnom“. Posle nekoliko dana je nastupio sa mttogo većom etiergljom a sa mncgo manjim strahom. Istina vrlo nespretno se prestavio, ali se odtnah pravdao da želi samo društva — dosadtto ir.u samom“. — Da, gospodine, to je svo lepo, ali šta će svet rcći za rncne kad se kao udata žena zabavljam sa ncpoznatim čovekom, koji — Alt, gospodjo, to je prestarelo moralizovattjc, na koje se sada niko ne obzire. U banjama niko ni o kome nc vodi računa, svako se zabavija što više i što bolje tnože. Naizad, ja mislim da vcć više njsam ncpoznat čovek. Dajte mi prilike, pa ćemo postati potpuni poznanici! — Vi ste dosta duhoviii, reče mu ona sa odanošću žene, koja vcč počlttie da ljnbi. Na svaku njegovu dosetku, ona se slatko str.ejala, blaženo ga glcdala i divila se. Svaki njegov pokret, svaku lijegovti rci ltvalila jc, pa joj ic vcliko zadovoljstvo bllo kad je .nogla rcči: — Baš je i moj muž takav, u svemu ličite jeđan tta drugog! — To je odveč laskavo za mene, gospodjo, odgovarao bl on. Istina, ja nc poznajetn Vašeg gospodina supntga, no sudeći po Vašern pričanju, to je idealan čovek. Ja ću se jednom jako sretniin osećati, ako tnl se ttkažc prilika, da ga lično upoznam ... — I on bi se vrlo radovao. — Ali ja se ipak uaiviše rađujein

šro sam Vas upoznao, sa osttiehoin odvrati on. Ona je tako što i očekivala, te se ni malo ne zbutti. Pogleda ga pravo u oči i reče: — Izgleda mi đa Vi iioćete da i ja Vama tako nešto kažem. — Ah, gospodjo, kako bih ja sretan bio da čujem : z vaših slatkih | usta... — Dosta, gospodine doktore, ovde u parku tte možemo svoja srca zađovoljit'i. Budite dobri pa izvolilc sutra u veče k meni tta čaj. Ja ćti Vas Čekati... Rckavši to, ona ustade, pruži doktoru rttku i gledaše ga jodan trenutak; onda se istrže i ode. Kada : e izmakla na pedeset koraJra, ona sc okretc, i gospoditt doktor još jednom oseti da ga ona njena dva oka opet ustrelišc. Srce njegovo davilo se već u valoviraa ljubaivi, i on joj je nebrojeno puta bacao poijupce — sve dok nije zašla đrugoin stazom. Primantljivo obučena, midila jc gospodja svoga gosta dobrim čajem. Gospodin doktor se beše sa-svim oslobodio, i kad god bi srktmo čaj, nameštao bi se sve bolje na stol'ci. Ttme jc hteo pokazati da mu je nešto ttczgodno, no, u stvari, on se sve više priinicao ka gospodji. Ova je to dobro opazila, pai jc i saina pritnicala svciu stolicu k njemu. Najzad se sasviin približiše jedno driig'.>m — No, gospodine doktore, sad smo sasvim blizu; stolice ne možemo više pomicati. šta bist-e sad želell?

Doktor se strcse, kao da ga ubvatila groznica. Unezvereno se okrete na sve sitrane i bojažljivo upita: — Jesmo li satni? — O, da. sv r e sam ja to udcsiia. Mi smo žene vrlo vešic tt ljubavi. Dakle štd bfste želeli? Doktor prebaci ruku preko iijonog rainena, ljupko je pogleda tt oči, i, više tepajući, reee: — Zeleo bih da tni date ili da \ am dam jedatt slatkl i topli poljubae. — A na osnovu čcga Vi zahtevate taj poljubac? prkosno ga upi-ta i poglcda gospodja. — Ne, ja ne zahtevain... ja ... — Zatim po kome pravilu učtivoStJ ste Vi stavili rulcu na daimt, keja Vam ttije ni seslra, ni žetvi, n! dobra poznauica? — Ja... ovaj... kako da kažem..., zamuckivao je doktor, JUnei ruku sa njeuog ratnena.; — Ništa Vi nc morate kozal', pa ja ipak znam šta ste liteli i šta hoćeiei —- Ali, gospodjo, takav preokret... ja tic razumcm! — Evo, ja ću Vam kaza.i, r>a ćete razumeti! — Molim, da čujeml — Vi $te, gospodine, došli k meni sa podmuklim nainerama. Došli ste da ukalja'te čast mojii, za im east moga muža, moga deteta, moje cele familije, Prvo stc želeli santo poznanstva sa mnoin, a sad već prekoračujete gtanicu, preko koje samo najncpoš cniji l>relazc. — Ali, gospodjo, vi zlo sudite o mome pošteuju!