Београдске новине

Izlazc:

dnevno u jutro, ponedjeljkcm poslije podne.

Pejodtni brojevi; U (9»gja4fl I o krojiilou »oafl»)«4noti«i <rt «. I kr. t«to |i* oijml oi. ... 6 holtri V Hrratuoj-Mavoniji, 8«j»l • llarco|aylnl I Daimactji a> cljtnl «C 10 kaiara irrai araj aoirutjo ao n|«nl ai.. . . 12 kalera

Mlasaiai pntplita: 1 0 laajraifl 1 a kralavtmt iM«ajađiwtlo «4 • c. 11'- }ata u Oojrui I ataarn a*Ha. . U Bflojrafl« u d«it«T«m ■ k«6« .... 0 Itrratakfl j -iiavanljl, «oroi-H«rifl(aollll I DotmaelJI U aatollm krajaaiaa iflttra ■ »jaraji» »tnatMj« U laostraflstrg ...........

R?

450

Oglasl po d|aniku.

Uredn)3tvo: BEOGRAD, Vuka Karadžić« ul. broj 10. Telefon broj 83. Uprava I primanje pretplato Topliiln venao broj 21. Talefon bre] 25. Primanje oglasa Kneza Mlbajla ul. bro] 38. Tefafon br 245.

Br. 267.

BEOGRAD, subota 29. septembra 1917.

Godina 111.

Ratni izvještaji. Izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. Beč, 28. scptcmbi'a. Na t i r o I s k o m frontu lnjcstimi-' ce pojačana borbena djelalnost. tnače nigdje naroeitili dojiadjaju. Načetnik ctavnos stožct’a.

Izvještaj ivemačkog vojnog vodstva. Kb. Bcrlin. 28. scpteii’.bro. ZapRdno bojište: Front oriJestolonaslJcdnika R n pprecli ta bavarskofr: Od podnc se na f! a n d r i j s k o rn bojištu op'ct poveeala borbena djefalnost. Pred veee su j)redicli istočno od Ypra biii izloženi dobošnoj vatri. Tti su Englezl istočno od Frczenb e r k a I na drunui za M c n i n kremtli tt žestoke djelitnične napade: u oba djelimična tiapada odbijeni su koje vatrom, kojc borbom ptsa u prsa; na drttmu Y jj c r n—-P a s s c h c lul a c 1 e protivnik se još jednako đrži tt nekoTiko granatnih lijevaka našeg borbenojr reda. Na morskoj obali vladala je pred vcee živa artiijerijska djeiatiiost. U nckoliko odsjeka artoiskog fronta takodje je s vremeua na vriieme rasla artiijerijska djelatnost. Front njemačkog prijesfolonasljeđnika: Sjeverno od A i s n e i tt C ii a mpagni ograničavale su j^reko dana tnjestimične kišc i nejasan vidik borbenu djclatnost. Pred veče je oj>et oživlla. Na nekoliko mjesta naše sti izviđttice imale dobrog uspjelta. Pred V c r’đujtom dostigla je poslije podne artiIjerijska borba veliktt žestinu. Na tispjcšnim borbenim letenjima oborio je ovili dana natporučnik B e r t h o 1 d 2i, poručnik W t'i 11 h o f f 22. i poručnik pl. Biilow 21. protivnika. Natporučniku W a I d h a u s e n u pošlo ic jučc za rukom da obori 1 letllicu i dva osmatračka balona. Istočno bojlšte: Samo na malotn broju odsjeka izmedju baltičkog i Crnog mora prevazilazila je borbena djelatnost uobičajenu mjettt. Maćcdonsko bojište: U dolini S k u m b c i Strnme predstražarske čarke; žešče je vatre bi!o satno tt bitoljskoj dolini i jugozapadno od dojranskog jezcra. Prvi zapovjednilc glavnog stana pl. Ludendorff.

Podlistak. Kristiua Petković: N i n a. Kao da su joj kapci od olova tako ih teško otvara, rekao bi čovek, teškl bolesnik, lcoji se budi posle operatoro* va noža i morfijuma. Sa nekiin tamnim straliotn pogleda oko sebe po liotelskoj sobi, i llce joj dobl malo ttmircn izraz sa jedttom primesotn gorkoga osmcha oko krajcva usana. Spavala je... Ait, kako dugo nije ona spavala. Od dana kada joj je majka rekla za njegovu prošcvinu, pa sve do noćas, ona nije imala mirnoga i zdravoga sna. Večito u nekotne polusnu, sa nckim strahom i slutnjom na neku nosreću, na nešto strašno što se nezna, ali se oseća da če se dogoditi. Da . . . to se strašno i dogodilo. Nije ga tnogla izbeći. Sve proplakane noći, sva njena borba sa rodkeljima, sve njcno očajanje, nije Joj pomoglo. Ona je opet postala r.jegova žena. Njegova žena! To je nžasno. Zena čoveka koga ona ne samo da nije mogla voleti, nego ga nijc mogla ni trj>eti tt svojoj blizini, koji joj bio odvratan. Covck, koj! Jtt je ttzeo, kao nelcu stvar koja mu se dopala. Covck koji ne misli da ona ima dttštt, srcc, da ona tnisll i oseća. Ne, ona je se .ijemu dopaia, jtotražio je u roditelja i oni su mu je da!i. A njeni sno\ f I? A njcni Ideali? NJene simpatijc? Ne, na to ni on ni njeni roditeijl nisu mislili. Nisu ni mislili da je to bio ceo njen život, sve. On joj je rekao da ju IJubi. Ljubi! Da li

Govor njemačkog državnog kancelara. Rusija pod kontrolom svojih saveznika.

Deiiio Poincflre. Jcdan od gla”itilt krivaca o.voga svjetskoga rata svakako je lotrinški advokat P o i n c a r e, po svom karaktoru i biću tjp pravoga Fraucuza, prema Voltaireovoj rugalici jnješavina tigra i tnajimuia. Satno tt jednotn, u svojoj mitrinji trnlont i degenctiranont na! rodu, kakvi su posiije trulog dota za vrijeme vlade posljednjih Bourbona. krvave revolucije i nanoleonskih ratova postaii Francttzi; samo v. jednoj zetnlji, kojom upravlja ,,demokracija“ raznih finansijcra, advokata i novinskih piskavala, tnogao se jedan čovjek Poiucareova kova popeti do najviše časti, kojtt pruža republika, do jioglavara države. Poincare za ovu visoktt funkciju nije irnao veće sposobnosti od prosječne obrazovanosti, kojom na kraju krajeva mora da raspolaže svaki provincijaini advokatić: o državničkom đaru nema kod njcga ni spomeua. Jcđan Bouianger (Buiauže), koji jc prije nekoiiko godina u ulozi osvetniekog gcnerala oduševljavao patisku uličmt fukaru, imao jc bar tu prednost. što je bio prlstala spoljašnja figura; nacijonalista DerouleJc djeiovao jc bujicotn svojih vatreuih riječi i žarkim dptnorodnim odnševlje' njem — Poincarž naprotlv nije imao I ništa ositn nc haš na najčasniji načir. stcčenih milijtma svoje supruge i veze sa onim krugovima, koji su Francuskom faktički upravijali. Tim milijr.iiima i. tim vczama dao se on uzdići do uglednog položaja, kod oega jc ima.o ioš : (tt srećtt, da je uživao nakionost liubjmca Parižana, piinca vvatesnog, koji je kao dobar poznavalac Ijudi u do smiješnosti častoljubivom advokatii upoznao ličnost, koju je trebao za svoje. političke osnove. Felix Faure, koji jc umro u zagrljaju jedne gospodje Steinhcil, pa i debeli Fallieres, kojl je tt sjednicama državnog savjeta za najživlje dcbatc slatko đrijemao, biii stt takodje duševno ograničcni ijudi. ali oni kraj svega toga ne bi nikada tako duboko pali, da bi se daij onako posve upregnuji u cngleski jaram, kao šio je to učlnio gosjrodin Poincavć. Danas je Poincare najomraženiji čovjek u cijeloj Frattcuskoj, pa ako još nije srušen, imade to on da zahvali jedino Englezima, koji su ga podupirali svitn sredstvima, a s druge strane i pomanjkanju jedne snažne ličuosli, koja bi imalOj hrabrosti, da ga :ami,icni. Poincare je svoju ulogu doigrao već onoga časa, kad su za onih sudbonosnili dana prije tri godine pred spoljnim pariskint utvrdama pojavili prvi njemački ulani, a on zajedno sa svojom vladom pobjegao na vrat na nos u

| Bordeaux. Bitlca ua Marni, kao i cni g]esko osujećemc separatnog tnlrn j Francuske sa Nj..tnaČkoin, spasilc stt Poincarea od prijsvrcincnog pada. i tako taj bijednik sjcdi još Janas u elisejskoj palati, u koliko r.e predttzimlje raztta putešestvija tt svrhu dlzanja svoga itgleda. On je naime uvidio potrebu, da kao predsjednik „velilce nacije“ u ovo teško vrljeine tnajmttniše glaso- ( vite francuske jiiuake iz prošlosti. U tn ! je svrhu on sebi dao načiniti jednu j fantastičtiu uniformu, tt poiovici sličnu uniformi fraucuskih prefckata, a u pclovici admiraiskoj uniformi, na glavtt si natukao čeličnl kalpak fraitctiske vojske, l tako adjuštiran jiittujc ou od vrcmena na vrijeme tt strijeljačke rovovc, gdje vojnicima drži ratoborne govore! Ilustrovaui r>ariski i iondonski listovi pobrinuli su se, razumije se, da ovaj volebui prizor ostane ovjekovječen. I tako je svijct bogatiji za jeduu novu innotvorinu u slici: Poincarć kao delija! Za ovc dražesne stvarčice doznali smo, čitajući izvjcŠtaj o najno.vijoj sjednici fraticnske kotnore, u kojoj je socijalista Bei'the dao izražaja svom gnjevu zbog tih Pojncareovih jnitešestvija po frontovitna kao i zbog njcgovih ratobornih, osvetničkiii govora. Bertlic je još nadodao, đa vojnici na frontu nijcstt haš. odviŠe odtiševljeni tom junačkom ulogom gospoditia prcdsjednika. Mora zaista zlo stajati sa raspoioženjein francuskih četa na frontir, kad kotl njih više ne upaljuju ni ona sređstva, kojima je Napoleon I. stvarao čtidesa. Svakako, Napolcon jo jašući ua konju praćeu* .sjajnom svojom svitom, pružao sasvitn drugi izgled od gradjatiskog predsjednika u njegovoi fantastičnoj uniformi i ne odviše priviačivom gestom iošeg paviamentarnog govornika. Delenda dšt ;Qennania, si vuit vivere Gallia! AlcoiAoće da živt Francuska, niora da bude uništcna Njemačka — govorio je imitirajući Caitt starijeg najveći pobomik revanša Njemačkoj G. Montbard, naravno sa pcrom i ako Poiucare govori na frontu. nikada neće zaboraviti da se posluži istim frazama i ako je Francuska đanas daljc od ovakovog svog ciija nego ikada prije. Lako si možemo zamisllti. koji utisak prave ovakove fioskulc na francusku vojskti, koja vcć đovno zuadc, da stt svi njczini napadi protiv n.icinačkih granitnih položaja tizaludni. Neznatno gdje Poincarć drži ovc svoje ratne govore, da li na ottom parčetu zaposjcdnute Lotaringijc iil na ruševitiaina staro-rranačkih gradova, ali dvojinio da će se tt njegovom gdti ugnšit: tiječ gledajući ove strahote. Zato je

previšc Francuz, čovjek tašt i pnn fraza, koji će tako dttgo igrati iilogu ,,juuaka“, dok i on nc budc izložen ojuis nosti. Njegova jc iozinka: finis Germaniae, ali svjetska povijesnica završićc predsjedništvo ovog advokata u tnajintinskoj utiiformi sa: fi.uis Gal1 i a e.

„Kad se naši vrate! . ., Teror santozvaulh „patrloia". (lospo'diiic uretlničo! Popustitc d;» V am se izja'dam sa neboliko rofii cd srca, i kao čovek i kao Srbin, jer ne mogit više mimo gletlatr, gtle nekoliloo špckuianata drsko zloupotrcbljaraju i našit prosloVJušnost i trpeljivosl austro-ugarskilt vlasti u pogledu ravnopravnoslt svib srpskilv gradjana. Neka naše samozvane palriote proVlužuju i sađa Jajno jcdnu visiu lerora, koji su ranije, <lolc još iiistno piopali, javrro vršili nad svima inimijim gradjanima, verovalno poisti catn i zaštićavani tada otl samo naše vla'de. I T kratko, dalc’c, rećićn Yam o čemu je reč. KaVIa je došlo do stoma naše jadue, napaćcne zemlje, svi Jćoji smo bili pravi Srbi osećali smo neiskazati bol i tugu. • Znali stno i ranije, da nijo dobro ovo što se kod nas radi i predvidjali smo' nesreću: a!i sc ip;dc svako ua svoj načiu te.šio; znale već, čovck se nacla !Jok je živ. Pa ppet, kada je do.šlo do lokupacije Srbije o'd slrnne. ausiro-ugarske vojško, svi pošleni i uvidjavniji (a takva je luia većina gradjrma, š(o su OStaii kod svojih kuća) priinili su sasvim lojalno okupaciouu \ la>i i pokoraVali se ispravno njenim nnredliama. .Ya faj načiii smo zadobrii za seb'e povercnje svih vlasfci, lcoje su nam u prilikama, kad «od je’ t.o bi!o mognVe, iz!aziie na susieč i u svemu uatn pomaga!e. Sehe smo dakie pomogli na taj liačin šlo stno u svemtt potpuno savesno vrši!i svoju dužnost. , Aii sad se pojavljuju ueki Ijudi, očito sa zadnjim namcrama, hoteći da pokvare taj red, koji su ohe sirane Jojalno učvrstile. Njihov broj je do dušc malen, a!i oni zato neumorno prosi* paju innožiuu reči i raznovrsno laži, da Unesu izvesnu pometnju u našo oduose. I šta govore 1t Iju'di? Na prvoin mestu su neiscrpni u izmišljanju nekakvih poraza, icod centratnih si)a. Od njih će to svaki 'dait čuti: te Talijani sn uze'i Trst: (o ne znam savezidci o'd Soluna zauzeli Skoplje i već se nalaze kod Kmuanova; sad opeL Prizren u rukaina Talijaua i Francuza, drugi put iizeta neka 'druga varoš — i tako neprestano. Ako pokušate, na osnovu zdrarog raziuna i sa osnovnim znanjem geo grafije, da posumnjate u te izmišljoti-

uo, o'dmali niste dobar Srbin!.. N*t to sino, isliua, navikli 'doueklc i ranije. još u početku bvoga iafa. RadikMski' agitatori su i tada, iz „sasvim pouZ< dauog i/,vora“, nvek juona'azili najpo> vo'juije stvari zh Ruse i uaše savcznike, dok su za ceulialue .-.ile iznosili’s da im slvari idu nc može Iiiit gore, pa i sit, po potrc!)i, hezoliraz.noiu dtekorn i(< j giišivaii svakti slolto'duu rcć islitie. No ima još glupljili i gorib stvari j lco'd iijih. Tc „patriote" i ,,pravi“ Srbi — nc Irolia vaijda. narofito ui nagJašaj vati, da su oni maltom radikalski ngij hitori? — pjogiasili sti od nekud sche I izvesnom „morainom cenzuiont", pa mo! Ire ua svc slrane: kako sc k o ,,v 1 ai 0a" i k'o s e s kim „druži".. K<> god ! sltiša ii svetnu naredhe vlasli i lojalno j sc drži, faj je „ujihov čovek" i nije | ispiavan Srbi.ii. „Čckaj santo doic se \ naši vralc. ljoknzaćcmo mi njima" I - režc podmuklo le „pniriiilo".,. ,\!i sad dolazi ono šl<i je n ijžalofij nijc i o čemu moram sa slidoni govo. lili, jer [»ed slrancima ba.ea. na naši ! karakter leškn 'jagn. Tint našim pairio> | lama ipalc ništa ne smela njihovo ,,ota< j častveno" osećauje: da za scbo iiči no tražc svc nioguće koristi oU tili omrznitfih Aus tri jan r c_a, 'da' trguju i đa zaradjujrt pare. A za Te'djima? neiscrpni u •gnlnjarua i klevetajna. I sad poglo'lajfc sanlo: ko ima najviše koucesija, ko dohija najhoije povlaslice za ra'd? Oni: svnda to patriotc i!i njihovi prijalelii! To su oni, lcoji ohično tajuo sapućit, lcnko ccntratne ši!c moiaju propasli, jcr ćo ih gla'il umoriti, doklo su stomaci tiii glagoljirih pro* |-roka uvelc puni kao god i jvjihovi arrć Jiari. Da, aii oni djavolski dolno znajtt: gde će i na Jcoji način kupiii mast I namu'nicc ua vc’iko, pa Irgovati njima; kako ćc dovući šlepove i vagone drva vt Lieograd, pa pare zaraditi; na koji ćč! način uvcsti i:i izvesti vagon rolie, it.d. Oni se ne sthle svuda rno’iti i s>a srodslva upotreliili, samo đu dodju do svoje' dobiti. To su oui Ijudi šlo u oči' sa Anstiijaneima umejn Jiili pteterano ljubazni na način koji se čak kosr s a p r a v i 1 i m a 'd r u š t v e n e p r i s t'ojnosti, a za lcdjima pak ueđolupavnim lažima ili Jdevctama sopstveuih sitgradjana prikrivati svoj rad i svoje pra< ve namere. T<> je proizvod onog nedonešcnog ctnizma našc mcdiokritetsk« Jjuržoazijc, za koju ne postoji ne'dostojno sređstvo i nedopušten načiu« Na’< še ,,patrioto“, dakle, idu svitn putovima (a njih ima i u miru i u ratu, i u svima državama, često kaijavih), koji samo vode ciiju, ali uvek ,.sve po h’a du, da ili ne poznadu“.. Mcdjutim. nti pozuajemo dobro ie trgovce, koji trguju sa patriofizmom isto tako kao i sa svojoin robom. lAi-

ou ti oiršte i zna šta je to ljubav. iS'e! Bar ne zna za onu ljubav o kojoj ,ie ona sanjala i kojom jc ona živela. Za njega je ljubav — brak. Da taj odvratni. prljavi brak, o kome je ona već toliko puta slušala takve stvari, da jc se ježila i prl samoj pomisli, da bi i ona mogla živeti u njemu. Brak, gde se dvoje ttzajatnno I svesno uprljaju, da bi sc mogli posle, svako za sebe, potpuno zagnjuriti u blato života! Ne, ona se grozi toga braka, ona ga neće, ona ga nijc nikad ni hteia ni želcla; a kad stt je već silom svoga autorheta i slabošćti njenilt sedamuaest godina gttrltuli ti njega, ona će se bar boriti svim svojitn silatna, da ne doimsti da jc uprljaju. Ne, ona će ostati čista i ona ee opet imati ljubav, ali onu svoju ljubav o kojoj je ona sanjala. Ona će opet voleti svoga dragog, onako čisto i lepo kako ga je do sada voleia. Sanjaće i od sada o Ijubavi koja jc vcza dveju duša, čista i ne jjomućetta prljavini dodirima. I tako će ostati verna svoine idealu. Ali zašfo se opct oseća tako strašno tiniorua? Celo je telo bo!i kao da ju je neko maljcvima celu noć tidarao, a u glavi i tt ušima joj zuji. Noge prosto ne oseća. Pa to... ali šta je to sa njom?! Bože, šta je to sa njom?! Pokuša da ustane sa postelje, ali sfavši na pod oseti da joj noge klccajtt i da ne može da stoji. Pogleda nuza se, vrisnu i bacivši sc na postelju slrašno zajeca. Celo joj se telo treslo od plača, Ridaia jc strašno i gorko. Rekao bi čoI vek da će se sad sva raspastl ! rasklI nuti od nekoga velikoga boia koji je

rastao tt njoj 1 gušio je već svojom vciičinom nesraztnernom prema njcnom slabom teiu. Cupala je kose — lepe, plave, dttgc kose, kojc su joj se ukvašene od suza lepile po llcu -- od ttžasa i očajanja. Derala je rublie sa sebc. gttšila sc gnjurajući glavtt u jastuke. da joj se ne bi Čulo strašno ridanje. Mogao bi ko čuti, pa doći da je vidi, tako beduu i tako poniženu, kako je se ona sad osećala. Možda bt i on čtto, pa došao da je viđi. Ne, to ona nc tnože podneti! Ne. nikako njcga, njega bcdnika da ne vidi, da ue čujc, nikad, nikad. Ali kako je se to moglo dogoditi? Kako je ona to zaspala ' 3 Da. sad se seća! Kad se prošlu ceiu noć borila sa. njim, da joj ne pridjc, rckla mu jo opet ono isto, što mu je rckla i u oči vetičanja, da ga ne voli, da ga ne može voIeti, i da ona nikad, nikad nečc dopustiti da joj sc on približi. A kad je <»n i posle toga to isto pokušavao, oua mu jc rekla da će skočiti kroz prozor. Onda ju je on ostavio na miru i otišao tt drugu sobu da spava. Ali njegov uvredjeu ponos nutža i čoveka nije mu dao tn'ra, I on ju Je tako podio prevario. Bio je juče ceo dan tako miran, nijc so nzrujavao kao obično. A ona ie bila tako umorna od puta. od silnih neprospavanilt noći, kojc je provela tt borbi sa sobom, sa roditeljiina i tiajzad sa ltjim. Oii jc sitioć izgledao tako miran. obećao joj je da je neće uziiennravati. jer vidi da je ona premorena. Ncka ona samo večera, da... i ncka popije čašicu vina, to će joj ponioći 'la zaspi: a on če lepo spavati tt svojoj sofij. Ali Ipak bio Je neki osmejak oko usana!

Da, seća sc ona da je bio taj osmejak. Kako mu je samo mogia rnvcrovati! Nesiećnica. Uh, kalco je gadan, kako ie gadan. Satno da nije pojn'la to prolcleto vino. Sad joj je iasno sve. Ali šta sad? Zar je ona j>osle svih oviit muka morala jo* i to da preživi. 7.ar je ona tnorala da bude do kraja ;;rtva toga gadtiog čovcka. Sve joj jc 611 oteo. Oteo joj je slobodu, snovc. Ijttbav, izgled na srećt: mladost, svc. pa sad i telo. 1 to joj je njorijao. Ostao joj je -- život. I to život pored njcga'. Nc, to nc! Ona toga čovcka toliko mi'zl, toiiko prezire, da će radijo dati i živo;, ncgo ga provcsti pored lijega. Od prvoga dana vidjenja, pa sve do đaras ta je odvratnost prem t ujemu rasla. a!i sada, jtoslc ovoga, rndije smrt. Snd će ga zvati pa će mu reći. da jo odmah vrati njenitn roditeljima! Njenl rodjtelji! i ona opet.zajeca. A dali će je cni primiti natrag!? Pa još posle ovoga. Zar je oni nisu i liaterali silom da podje za tijcga, samo zato što je on dcbra ,,partija“? Zar nijc ouu toliko plakala i molila da jo ne daju za njega. da ga ona ne voli, da joj je odvratan. pa joj ništa nije pomoglo. Tako fit on! ltteli. i tako je moralo bjti. „On je lep, mlad," govorlii su joj otti, u Ima lep položaj u društvu; to jc siajna prilika, a ti si il lada. zavolećeš ga.“ Da, on je i lep i tniad, i dobar je kažu, ali ga ona ne inožc zavoleti! To se cni silno varaju! Nai>rotiv, ona se njega gadi njoj je odvralno kad jc se dutakne' njegova ruka. A sad? On ju je intao celu, potpuuo. Bože, kako je s ! rašno! Hvala Bogu kad nije bila prj

svesti. Ali da je bila, to se 'tebi mogio ni dcgoditi. Bednik! Kako je mogao. kako je samo mog.ro da bttde toliko pokvaren? I oui kažu još da jc ou dobcr čovek! Bože tnoj, kakvi ii stt onđa rdjavi ljudi. Kako je ona ncsrećna i kako jc strašan živo.l Život! Pa zar jc to život? Kako je cna sanj.da o živom. Gue stt ttjeni snovl? Sve jc tc porttšila ćud nckoliko „Dobrih ljudi“. Da, i onl jc svi vole. Ha, ha. Roditelji je volc, pa jc zato daju njetnu, jer oni žele srcću svome dctctu; a on je uzima jcr jc volo, i ako mu je ona tt oči venčanja pošteno rekla da ga ne voll, i da ga uc niože uikad voleti. Nikad, nikad! I šta je ona mogia protiv titi svilt ,.dobrilt“ ljudi, njenih usrcćitelii? Kađ tteko ima sedamnaest godina, t! se ,,dohri“ Ijudi smeju kad ona kaže da ne< što oscća i tnisli. Sedannncst godina, sedainnaest godina! i otta je polakfl sklapala trepavice, da liontogtie sttzania koje su same tt krupuini kajdjama padalc iz očiju. Kad se malo pribrala. zazvonila ie za sobarictt. ,.Da li je gos|)odin ovdc?“ upita, trudeči sc da ne gleda tt začudjcn l>ogled sobaričin. „Jcstc, milostiva gosi>odjo“. „Moliut Vas recitc tnu da dodje"* I sobarica izadje, čudeći se što tttlada gospodja tako strašno izgieda. Ona se polako dilc i scde na postelju. Kad je ušao, bio jc bled i zbunjcth Osećao je da vrlo glupo izgleda, tna da je se sain lirabrlo tnislitnn o tomc.