Београдске новине

Strana 2.

Subota

BEOGRADSKE NOVINE

29. septembra 191/.

Broj 267.

zn ajcino i njih i njihove niske namere, pa za sad imanto da im kažemo samo ovo: Nemojte se više igrati vatrom! Zar Viim nije dosta §to zbog suludosti va§e 1 vama siičniii upropasiistc zeinIju, ho Još izmišljatc i nove niiike za ovaj prost i pošten svet?! Prestanite jednom sa klevelama svojih sugradjana, odbacitc nepotrebnu podlost prejna prcdstavniciina vlasti, kad vam je .već niko i ne traži, pa prizovite svoju savest. ako se gdegod skrila u vama! Nemojte plašiii i odvraćati ovaj svc’. jud pravilnog puta vašim tajanstvenim šaputanjem: ,,kad se naši vrate’*... Pre svega imajte na uniu, kad se svrši ovaj proklcti rat i kad se svako vra,ti svome domu, svi ćemo iniati i suvi;še posla oko toga, da lečimo teške ranc, koje naša zemlifl. ima od nesrećnc radikalske vlade i njene vratolormne politikc. Vi vaijda još uvck mislite na svoje partijske terevenks iz prošlost# i ona besomučna proganjanja, koja su biia u stanju da vrše samo radikalske vlasti? Prošlo je vreme tome i ono še neće, znajte, nikada, nikada više povratiti. Ma kakav bio sistem vladavine li Srbiji, nm kakav bio svršetak ovoga rata, budite načisto s tim, da s vašim špekulantslio-trgovinskhn moraiom nećctc višc prokopsati. Vi nistc. to jc izvcsno, ni svesni toga, koliko raditc protiv scbc samih, kada so ovako držite, ovako dvoHčuo i nelojalno. Prcsfanite jednoin sa tim terorisanjein mirnih i poštenih gradjana! Ruku na srcc, a pamet u glavu, ako jc u kome ođ'vas ostala još koja iskra savesti i poštenja!... Oprostite, gospodine uredniče, što ,Vas uznemiravam ovim „našim jadi- j ma“. Ali smo i ja i nmogi drugi dosta gutali, pa sc više ne riože ćutali. Vaš i ’š. • a'r. : rcdovni čitalac Iista Sreten J. Poslije odgovora središnjih vlasti na papinski prijedlog za mir, Engleska štanipa o miru. (Karočlti brzojav „Bcozradsidh Novlua' 1 ) Htiag, 28. septembra. „Commou Sense“, Iist bivšeg izdavača ,,E c o n o m i s t“-a, Hirsta. i pišc u svomc posljeđnjem broju: „Vcli se, da je sadanji mirovni pokret u Njemačkoj i Austro-Ugarskoj izazvao ovdje u Engieskoj veliki utisak i da se lica od upliva nadaju, da ćc sc moei izbjcći četvrta godina rata; ta će lica razložiti svoja gledišta čim se parlamenat ponovo sastane“. U istoj svesci izjavljujc Sir Edvard Fry, englcski glavni prcdstavnik na dnigoj konferenciji u Haagu, da je cilj cnglcskih državnika postignuta ako prodrii mirovni prijedlozi jfnpe, da bi to imalo većeg značaja ncgo li drugi Waterloo. Clanak navodi, da se izostanak odgovora Francuske ima pripisati razmjenjivanju mišljenja izinedju sporazumnih vlada. Ostali papin prijedlog, da sc Belgija zamjeni s njemačkim kolonijama saglašava se sa cngleskim tvrdjenjem, da sc ne misll ni na kakva osvajanja. Razntjena inišljenja izmedju sporazum- ; nlh vlada o njetuaekom odgovora. (NCroČlll brzojav „Beograđsklli Novlna") Rottcrdam, 28. septembra. ,,D a i 1 y N e \v s“ pišc; Cutanjc j.loyda Oeorgea na njcmački odgovor na papimi notu znači, da se u engleskom ministarstvu vrlo iscrpno govori o njeniačkoj noti i da je ona predmet rnzinjene mišljcnja izmodju sporr.zum- ! nih vlada. !

Francuska cenzura i odgovor središnjili vlasti. (Nsroćitl brzojav ,.BcozrađsWh Novina' 1 ) Frankfurt, 28. septembra. ,,F t a n k f u r t e r Z e i t u n g“ javIja iz Ženeve: Direktor francuske brzojavne agencija ,,R a d i o“ i socijalistički opštinski vijećnik obraća jednon; okružnicom svitna listovima pažnju, da je na švajcarsko-francuskoj granici predate brzojavc sa odgovorotn Njetnačke i Austro-Ugarske zadržala francuska ccnzura punih 22 sata. Odgovor sporazuinhin sila na papiuu notu. fNarodti brzojav ..B'.ogradskih Novina") New-York, 28. septembra. Kako „New-York Heraid“ saznaje. sporazumne sile će odgovoritl na notu, koju su središnje vlasti tipiUile papi.

Zestoki napadaji protiv Poincarea. (NaroSiti hrzojav „Bcogradsidh Novina'*) Bern, 28. septcmbra. Francuska komora je debatovala u utorak o izlišnom reprezentadjonom putovanja Poincarea' i o prijc-jlogu za smanjlvanjc njegovih putnih troškova. 121 poslanik Ijevice, koji su poslije izjave I’oincarća otkazali vlađi povjerenje, prcdtizeli su zajcdničku akciju u važnoin načelnom pitanju, da li predsjednik ima pravo, da na frontovima drži političkc i vojničke govorc od vclikog značaja, čija sadržina i oblik liijc bila prethodno poznata ministarskoni savjetu. Socijaiista B c r t li e je tražio, da sc izbrišu 10.000 frauaka u troškoviina zvaničnih činovnika i tom je prilikom rekao, da jc sad došao tremitak, da se izjavi, da front izlišnim posjetama nije bio ni najmanje ushićeti. Ne ttzimajući tt obizr nerede, koji se time izazivaju u službenom radu, naredjeno skupljanje eeta radi smotre pruža ueprijateljskim letačhna zgodne prilike za osmatrauje. Ilustrovani listovi su nam ncdavno prikazali, produžio je govornik, državnog šefa u fantastičnoj uniiormi. čiji su pojeđini dijelovi pozajmljeni iz svečanog odijela okružnih načelnika i admirala. 'I’akav bljesak ne odgovara ukusu franctiskog republikanca. Osirn toga smo čuli u Nancyu i u drugim mjestima govore, it lcojima se svečano izjavljivalo, da ćemo mi pobjedjeiiom neprijatelju diktovatj naš mir. Taj se govor bitno razlikuje od riječi odgovornog ministra spoljnih poslova Ribota (Odobravanje u svim klupama Ijcvicc). Vojska jc, rekao jc Berthc dalje, vrlo nepovoljno primila govor Poincarea u Nancyu. Ministarski savjet nc bi ga prethodno odobrio, s toga je on niogao prestavljati samo lični akt. Mi pak lioćemo, da sanro po ustavu odgovorni državnici mogu n imc Francuske govoriti (Ponovno odobravanje). Socijalist Dugens je naglasio, da jo govor Poincarea u Nancyu u stanju doprinijeti, da još više uzavri njemački patriotizam. Ministar finansije Klotz je pokušao da utiša Aihove, on jc preklinjao komoru, c 1 a odbaci prijedlog Berthea, jer bi ingstranstvo moglo u njenui uazrijeti slabljenje ugleda najvišc državne vlasti. Prije glasanja je Berllic izjavio: Ako bi svi đrugovi, koji su u hodnicima odobrili moj prijedlog i razloge. imali smjclosti da glasaju za brisanje, onđa bi odluka bila donijeta velikom većinom. Medjutiin je prijedlog Bertliea s 324 proriv 121 glasa odbačen.

„Dolje sa ratoml“ Burni prlzori u francuskoi kornori. (Naročltl brzolav „Beogndskih Novlna ') Ženeva, 28. septembra. U francuskoj komori odigrali su sc burni prizori. Socijalista B r i s s o n interpelirao je vladu, da li je istina, da su u Francusku stigli američki željezničari, koji će zamijeniti francuske željezničare, jer da ovi moraju na front? Brisson je rekao: Mi nismo zato ovdje, da iskrvavimo za naše saveznike. Ako Amerika toliko želi rat, to neka ona vodi borbu sama za sebe! Ove su riječ, Brissonove izazvale silnu uzbudjenost. S predsjeđničke stolice dobacuje Brissonu Desclianeil: Viovim svojim riječima stvarate revolucij u! Kad je ministar odgovar.to, upab je Brisson u rijcč i uskliknuo: Dolie sa r a t o m!

Mova potapijanja, VVolil'ov ure'd javlja: U Kana'u i Sjevemom mom sn njemačke pddmornice potopiie 4 pariu invdn, 2 j d’e ijaka i jedan libnrski brod.

Dogadjaji u Italiji. (Naročiti brzojav „Bcosradsitih Novina") Berlin, 28. septembra. ,,B e r 1 i n e r T a g e b 1 a 11“ javlja iz Basela: Oenerallajtnant Aifieri, bivši vojni zapovjednik u MiIanu, u m o r e n j e p o d t a j n o v itim okolnostima. Za zapovjednika područja Turin, Alevandria, Oenua i Piacenza, u kojinfa je proglašeno ratno stanje, imenovan ie generailajtnant R a g n i.

Ruski haos. Ministarska kriza u Rusiji. (Naročit! brzoiav „Beogradskih Novina“) Stockholm, 28. septenbra. i'etro-r.'dska brzojavna agemija javIjn: Glavni oclbor radničkfog i vojničkog savjeta zakijnčio je sa 119 pmiiv 101 glasa, da se novi kabinet imade saslaviti na osnovi zajedničkog rada svih stranaka, izuzevši ka'djeto. Kerenski na inuci. Kb. Stockholm, 28. seplembra. Petrogradske vijesti javljaju: Nova O'diuka radničkog i vojnitkog savjcla protiv učešća kadjeiai u viadi oležava Kercnskom obrazovauij® uvta'dc. Ministar prosvjeto Kartaso.v podnio je ostavku, što &e vla'da nalazi potpuno pod soeijalističkim uticajom a on ne želi 'da bado štatista. Svo poiitičke o'dluko donosi samo 'direktorij bcz piianja vlado. čornov pro'dužujo svojn i*oib,i p:oti/ vkalc, da bi sam došao na čelo isključivo soeijalističkog ministarstva. Držanje ekstremista. Kl). Amster'dam, 28. septembra. Po ,,Nieuwe Rotter'đamsch© Courant“-u javlja.- >y U.aily News“ iz Petrograda: Držmjje’Pkstiomista pn> tiv vlado postaje svo noprijatoljskije. Otkrića povodom Kornilovljeve parnice izazvale su neposredne napade na Kerenskog u petrogradskoin rovjolu. Medjulim izgle'da kao da vlađa žo'i da potpomaže vojnike. U izvršnom o'dbom „sovjeta" izjavio je ministar vojn|i i(mornarice, da je zajcdnički rad sa ,,sovjetom“ nuždan za jačanje snage Rusije. Neniogućnost koaliciouog ininistarstva. Kb. Kopenhagen, 28. septombia;. Po jednoj vijciti iz Petrograda umolio jc ministar bogoštovlja Karastov

privrcmenu vladu za sv'oj otpust s motivacijom, da je zbog pieviše jakog uticaja eocijalista u vlađi isključena svaka mogućnost za obrazovanje koalicionog ministarstva. U Moskvi je otvoren svemski stateški kongre; i usvojen p i.ećllog, koji naglašava nužnost obrazovanja koalicionog ministarslva. Rusija pod kontroiom sporazumnlli sila. (Naročiti brzojav „Beogradsklb Novlna") Koln, 28. septembra. ,,K 61 n i s c h e Z e 11 u n g“ j a vIja, d-a su Efigleska, Amcrika. Francuskai Japan zaključK le, da Rusiju stave pod svoju zajedničku kontrolu. Engleska ćc nadzirati ruskc finans i j e, F r a n c u s k a o p e r a c I j e. Japan i Amerika željeznice i u v o z. Napuštanje Petrograda, Kb. Slockbolm, 28. seplenbra. Po petrogrudskim vi estima napu, stilo je od 14. do 2 0. o. m. oko '50.000 osoba glavni grad. Pred sudbonosnim dogadiajima u Finskoi. Kb. Stockholm, 28. septembra. Prema izvje tajima iz Haparan'de namjerava Nakrasov, novi guverner Finske, da s utra zakazani sastanak finskog zemaljskog sabora spriječi siiom oružja. Misli se, 'da će garnizon Helstngforsaodreći poslušnost. Zapovjednik ruskog sjevernog ironta protiv demokratskih organizacija. Ivb. Amsterdam, 28. seplombra. Novi zapovjednik na mskom sje. ernom frontu je, kako javljaju ,.Daily News“ iz Petrograda. neprijateljski raspoložen protna demkrat ki n organiza''ijama. Ruski ratni troškovi. (Naročiti brzojav „Beozradskih Novina") Stockliolm, 28. septembra. Ruski ministar finansija obnarođovao je ekspose o ratnim troškovima Rusije, ko.ii su do 14. septembra Iznosili 41 milijardu rubalja. Troškovi su sad još i porasii uslijed povišene nadnice. Opadanje ruskog transporta robe. (Naročiti brzojav „Bcogradslcih Novina") Rotterdam, 28. septembra. ,,T i m e s“ javlja, da jc još samo pitanje vremena, kada će potpuno prestati ruski transport robe. Dosađ je on opao za 80%.

Grčka. Janina opet grčka. (Naročiti brzojav „Beogradskih Noviiia") Lugano, 28. septcmbra. ,,Secolo“ javlja iz Atene: U subotu je u Janini u prisusfvu talijanskog generala i jcđnog grčkog pukovnika skinuta talijanska zastava i istakmita grčka. Venizelos u Engieskoi. (Naročitl brzojav „Beogradskih Novina") Haag, 2S. septembra. ,,P a 11 M a 11 G a z e 11 e“ javlja, da je Venizelos prispjeo tt Lonđon. Dočekaii su ga i pozdravili članovi grčke kolonije.

Najnovije brzojavne vijestl. Pobuna u KKaJu. (Naročiti brzojav .3eograd sklli NoviIl« , ) Ilaag, 28. icptembra. Reuterov ure'd javija iz Pck ngat Garmzon gtrateški važnog mjc ta I. f e n g u južnom Hiinanu izjavio se neidvisiiim ođ središnje vlade. Pobuna jo Lisccn 1 ■ rana Od vodja juga, a pobunjenlci «u pod svoj nadzor stavili r.ijclu pokrajinu Hiinnn. Cctc iz Kwangsia pošle gu u Hiinan, ‘da se priključe poijtmjenicima. Pobuna u ArgentinL Kl). Buenos Aires, 28. septembra. Havas javlja: Pobnnjenici tru napali nekoliko tramvajskih kola puščar.om va’trom. Jedno je lice poginulo, nekoliko je ranjeno. Tedna eskadra brodova je prispjela u Buenos Aries. Mornarski vojnici su se iskrcali da zaštite vodovod i elcktriČnu tvomicu. Odlikovanje Džemal-pašc. KI). Carigrad, 28. septembra. Kako listovi javljaju, car i kralj Kario o’dlikovao je ministra mornariee l zapovjednika 4. vojske Džemal pašu velikim krstom Leopol'đova re da s ratnom dekoracijom. Loša žetva u FrancuskoL Kb. Bom, 28. septembra. Vojiii odbor francnskog senata je pod pređsjeđništvom Clemenceaua pretrcsao pitanje o snabdjevanju i pri 1 premama z<a zimski rat. Cbe ou je podnio izvještaj o snabdjevanju vojske i zemljo žitom i naglasio je potrebu za velikn štednju u potrešnji s pogledorn na lošu žetvu.

Grad i okoiica. Dnevni katendar. D a n a s je subota 29. scptembra, po starom 16. septembra. — Rlmokatolici: Mlhajlo arh.; pravosiavni: Velikomučcnica Eufimija. Casnička i činovnlčka kaslna otvorena je do 12 sati u noći. C. i k. v o j n i č k i dom: Citaonica, soba za pisanjc i igranje, kantina. Otvoreno od 7 sati tz jutra db 9 sati uvcče. Slobodan pristup svakom vojniku. Bcogrndski orieurn (u bnštl Holei Takova); Početak predstave u 8*30 uveče Kinematograf 1: Vojni kino uKralja Milana ullcl 56 (Koloseum): U 6 sati poslije podnc predstava za vojnirc, a u 8’30 uvcčc prcdstava z.i časnike. — C. i I;r, gradjanski kino na Terazljama br. 27 (Paris): U 6 sati tiveče predstava za gradjanstvo. Noćna sluiba u apo.ckoma: Otl 23. do uključivo 29. septembra vrsice noćni# službu u Beogiađu ove apoteite: Dr. Panić, Saborna ulica br. 77; Protić, Kralja Milana ulica br. 87; S c k u 1 i ć, Takovsku ulica br. 37 ; Stojić, Sarajevska ulica br. 70, Paroplovoa veza. Iz Bcograđe za Zemun: 7, 8, 9, 10, 11 1 12 sati prije pođne; 2, 3, 4, 5, 6, 7 i 8 sati posiijc podne. Iz Zcmti n a za Bcograd : 6 - 30, 7‘30, 8'30. 9-30, 10-301 1130 pr. podne; 1'30, 2 30, 3 30, 4‘30, 5-30, 6.30 i 7'30 posl. podne. — b, Z c m u n a za P a n c s ov n: u 1 sat poslijtj podnc i u 8 sati tt večc. — Iz P a ncsovc za Zcmun: U 6 sati izjutra i u 4 sata poslijc pođne. — Ladja, koja vozS izmedju Zemuna i Pancsove i obratno nc pristaje u Beogradu. — Brodarski saobraćai Obrenova c—S m c d e r e v o. PolazaU iz Beograda za Obrenovac: sriiedom i subotom u 7-30 sati u jutro; iz Obrcnovca za Beograd: četvitRom i nctljeljom u 7'30 satl u juiro; iz Beograda za Smcdcrcvo: nedjeijom I četvrtkom tt 3 sata poslije podnc; iz Smcdcrcva za Beograd: utorkom i petkoin u 8 sati u jutro. — Brodarskt saobraćaj izincdju Bcograda i Rttdlmpcšlc: Brod iz Bcograda za Budimpcštu krećc svakoga dana tt 5 sati izjutra; brod stižc u Budiiiipcštu drugoga dana tt 3 sata poslijc podne. — Iz Budiihpcšte za Bcograd kreće brod svakoga Uana u 10 sati noću; ui Beograd stižc laj brod dmgoga dana u 12 sati u noči. 13 o t a n i čk a ba š I a. Otvorcna utorkom, čctvrtkom, nedjeljom i praznicima.

da jo to bilo njegovo pravo kao inuža | i da nije nista ružno uratlio. Ona ga jo glcdala svojiin umornini očitna, ti kojima jc sc ipak videla licka odlučnost. „Oprosti mi draga Nina“ iironmca on na jcdvite jade, ,,Ha, ha. oprosti tni“, nasmeja sc ona uiko gorko, a infiže II se to oprostiti, gospodine?" „Možc )i sc oprostfli onoinc, ko sc proiiv našc volje umeia u naš život, barata po njcinu svojim grubim profaliiin prstima dotlčući se liajosctljivijili inesta, i skrnaveći svc š:o je sveto i uzvišeno ii njemu. Ne, gjspodinc, da sto ini uzeii život, inogia bih vain oprostiti, aii vi ste nie up.ijali, vi ste sc baciii blatoni na ono Što je mcui bilo uajlepšc i najčistijc. Ko ;c vuma dao pravo du raspolažete muoine? Da li sam ja io učtnila? „Ne, ja vas sc guušmn, i liemojte ni x-i jedan moinenat misliti nu ma kafcvu sojednicu medju naino. Svc je svršeno, i ;iko nećetc da sc moj svadbeni put završi na niomc grobu. ja vas inolim. d.: me cdmah vratito tnojim roditcljima. J .o odmah, Odinali. To sniu imala tla Vam kažcni. a sad inoV.m vas. da mc pošteditc!“ Dol; jc to govorlkl. usnc su joj di htaic i u grlu ju jc gušilo, all sc ipak vidclo, da jc to njtua čvrsta ođtnk.i, od 4v?e nc ćc odsfupiti. On jc ♦.tajao zbuiijcn, pred njom. iNijc imicn ništa du kaže, i ako j« celo jutro misliti šia ćc joj rcći. Ročeo ju jc epet moliti, da u u oprosli, du jc on ,voli, Hinogo voli, ah jc ona na to odaovarala ncstrpljiviin pokrctima. i moIfin da jc nstavi na miru, i dn sc spremi na put. l*!8ao jc iz sobc, ni snm ncznajaćl tliko.

I đok je, ostavši sama ponovo udarila u plač, dotlc jo on seclcći u kafani, inislio šta će sada da preduznie. Pa šta jc to, pitao se sam. Zar jc to ta željno očekivana sreća. Kakva je to dcvojka? I priznao jc sam sebi, da je to prvi put, đa on sebi to pitanje po! stavlja. Ou jc nju video i zavoleo, kao lcpu miadu devojku, iz dobre kućc, i rešio se da sc oženi. Zar je on mogao da zamisli ovako neŠ.o? Istjna, ona nui je tivck bila nekako hladna, nepristu-. pačna, ali jc on to objašnjavao njenom niladošćii I stidljlvošću. Uvck je bila bleda i zamfšljena, nli on nije imao vreinciia dn misli o tomc. U ostalom zašto otia niega ne bi volela? On jc mlad čovek, ima btidućnosti, nljc ružan i to dohro zna, da je iz svoga društva nia koju dcvojku zaprosio. svaka j bi ga raširetiih rukit primila. Ali ona ! mn jc tt oči vetičatlja kazala da ga ne J voli, i molila ga, da on, pošto ona ne smc i nc može, otpu’tije gde god i da sc ne venčaju. Ali šta bi to značilo? Onda bi on trebao :!! da budc pred svetom nitkov, koji je ostavio devcjku u oči vcnčanja. ili da prctrpi sramotu, da ga je devojka odbha. On nije btco ni jcduo nl drugo, i mislio jc da su to neke ćudl, kojc ćc posio venčanja samc po scbi oipasti. Kad su sc vctičuii i pošli iia svadbcni put, ouda je on !ek viclco, da je to ncšto višc ncgo običnc čudl mladili dcvojaka. Saino nije znao da li jc to zbllja odvratnost prema njetmt. ili strali nilade devojkc prcd •icčim nclžvcsiiim. I kako jc čovck tivck sklon da prc vctuje ono š(o jc njcriui tigodnijc i prijatnljc, on jc priinio ovo drtigo i mlslio Jc da to neče biii nikakav greh, ako on učini, da taj prclaz žlvota devojkc t» žiVot žene otia ne oseti. A, kad jednom već to bude. misllo ie. onda ce več Kl avc

lakše i gladje. Ali čim jc to učinio, pokajao sc. I sad, pošto je viđeo utisak koji je to na nju učinilo, osetio je i on. da je sa njegovom srećom u braku svršeno. Šta ćc biti, ako ona ostanc prl svoinc, i ako sc zbilja vra’.i roditeijima? A oii ju je tako voleo. Zašto je to moralo baš njemu da se dogodi? i os.cćao sc iskretio nesrećan. Kad su sc vratili u M. ona jo odinali otišia svojima, a on u njihov stan. sprelno gnjczdo u koine jc on mislio da provcdc najlepše daiie svoga života, i koje je sa toliko ljubavi spremao. Nijc siueo ići sa njom, jer sc bojao, strepio od tog objašnjcnja, osećajući, da če ta odluka njena i lijenih roditelja, biti sitdbonosna za lijegov dalii život. Ostao jc kod kuće i čekao, da će se ona možda vraliti. Ali sc ona nije vratiia... Njen dolazak, same, tako brzo. uatrag u očcvu kuću, bio je kao grom iz vedra ueba. I kad je ona plačući isprieala sve, 1 rekla da sc živa nc misli vraćati inužti, onda je tek nasiala praVa bura. Njcn otac je bio izvau sebc cd besa, i narcdio joj je da sc oduiali vrati mužn, da je ona sađ iena, da pripađa niužii, i da on nećc nl tia čttje za to da ona ostane u kući. Izišla jc iz očeve kuće potpuno smrvljena. U očevoj kuć! nije mogla ostati, a mužu sc nijs htela vraćatl. Pa dobro, ona inače iiema zašia da živi. I šta će joj život, kad ona r.ema ništa više svoje, nju su dali drugonie bez ujene volje, poklonili su je kao kakvu ncpotrebnu stvnr. I ona so oscti tako strašno, tako užasno sama na svetu, i dodjc joj jedna velika, silna želja, da se odmori od svega toga, da ne vidi ništa višc I ne osctl nišfa.

I polako, uinorno, uputi se širokom ulicom, koja se pružala pred njom. Jšla je sa široko otvorenim očima, bcz izraza, zavirivala u vaJnje i prolaznike. Prošavši pored jedne gvoždjarske radnje, kao hipnotisana, privuče joj pogled jedan mali revolver. Udje u radnju, i zatražl ga, i ne priinećujuči ljubaznost trgovca, koji ju je poznavao, i svakako mislio da mlada žena hoće da f znenadi svoga muža poklonom. Platila je revolvcr i izašla. I kad je došla do prve pobočnc ulice. vrlo mirno i prikrano ispalila je dva metka scbi u grudi... Vidjain jc i danas. Mlada, lepa aii uvck blcda, sa jednom dubokom borom medju očima, koja tako ružno odbija od niiadoga joj lica, kao da hočc da kaže, kako ona rana na duši nije mogla zarasti kao 011 a na prslma.

Bora Stanković: Novo naselje. Covek ec no rado usudjuje da tamo ode u šetuju. Jodino oni što idući o<l Klanice, ka šlofari i u onim, uz duž Duiinva poredjanim s-elirna, lu porcd Karaburmo prelazo. Ostali svet nerado tamo idc a svc zlrog toga jer kad god so na lu stranu iz varoši pogloda uvck šc prvo vidi ta Karaburma, — lo golo, izbrazdano bulo sa onom uetvrtastom i belo ©brećonom karaulom gtle eu se u mima vromena običuo streljali osu'đjeni na smrt. A pošto so zna da bu se tamo, lom dužinom Duilava vodile ogorčenc borbc i on'da se svaki boji da nećc možda naiti tamo na nekc vcčc rušc vine i ratne tragove. A još i ono: 'da se o’d uvek na tu strana i baš oko to Karaburme iz cele varoši izuosi i baca djubrc i ostali starež i tmiož onda j© sasvim razumljivti zašto svaki šetač no

raJdo sc upućuje u šetnju tamo. Medjn tim, tarno, je’dino što ta Karaburma štrči i neugodno dira, dok oeia osta'a okoliua. nadoknadjava svojom iepotom i p-itnain ljivošću. Okolna brda, sa bUigim nagibima i prevojima zaokiužuju vas svojim zeienilom i prorešelanim i razbacanim guslim šurnarcima. Požnjevene njive, i to vc'ika paičad stojo sa redo rinra nas!aga.nib stogova kcji vam iz 'daljme liče onako u vciikim kamarama na ncko kuće. Kukimr?i, kao razni, zeieni ćilimovi protežu se i šumeći gubo sc u plavu 'daijinu. A osobito sama vijugava obala Dunavska puna vrbaka plićaka sa svojitn čuvenim baštama i voćnjacima gubi se u reionilu i bujirosti. Dunnv ovde razliven u svoj svojoj šilini i prošaran jtored stnrih, zoienih ostiTa još i novini, koja niftu sada samo za vretne ?.e g« i koja su od samog peskn blješti ispred vas i gubi so u magii i huni bariatsko ravnic«. Na ivicama ovili novih jicšč.anili ostrva, po sre'di Dunava, stoje u čoporima poredjane div)jo patlće, galebovi i ro'de koje s<- kao ncki naniznni djenlani bele i sarenv po Dunavu. Od Kianico koja jc siula proSiiena sa još nekoliko novili fabrika idete pu tem nabijenim i posutim crnim šijuukom. Lcp, opravljcn put i za kola 1 za pešaka. Proiazite pored onib kuća i onih mnpgih cigijnua koje svojim visokim 'dimnjat'ima šaraju nebo i Štrfte onuko goii. S\*c je zasadjeno i ohiadjrMx I dnc yelike, kvadratne doline pored cigtjanu iz kojili se vadi zemlja za cigljc i crep i to jc znsa'djono Jmknruzom i drugim povrćcm. I svaka partebv je oiviftcna. redovima visokoga smncokieta. One razne kućc i kućice uz sami put koje su slnžilc za slanovanje a i za kMane u kojima ru i seljaci i varošani svraćaii na jeftinije piće i jeki ponovo jioftdc da se krače i uafvljavaju, Na svakoj