Београдске новине

Utorak

BEOORAPSKE NOVINE

30. oktobra 1917.

Broj 298.

Sliaua 2. Ofenziva protiv Italije.

Kraljeva zapovjest vojscl. " ~ f Kb. Beč, 29. oktobra. Car i kralj je uputio četama koje ae bore na jugozapađnom frontu ovu najvišu zapovjest: ,,U teškim borbama Moje su hrabre čete, udružene s hrabrim saveznikom, za malo dana postigle sjajne uspjelie. Obuzet radolću Ja svima ■Jvima — najtoplije blagodarim tta njihovotn smišljenom i junačkom držanju a svima vodjaina, svima zapovjedmcitna i svima četama izjavljujem moje najtiotpunije priznanje. S Božjoni ponioču dalje. — K a r 1 o“. Njegovo Veličanstvo na juKOzapadnom frontu. Kb. Pnln, 29. oktobra. 27. oklobta bavilo so NjOgovo Vcli<!au.stvo kod ratne momaiico. Vladalac jc uajtačnijc inspicirao razna uvodjenjja i službn. Rano preniinulom vClikom admiralu pl. Ilausu podaren jc komanderski krst reda Marijo Terczijo. U Puli sii se prijavili A’jcgOVoin Veličnnstvu zapovjednik momarico pl. N 4 ogovan, zapovjcdnik ratnc luko i drugi. Zatini se Njcgovo Voličanslvo jeduim mO'.omim čauicem prcvezlo na ratni bmd ,,Spaua“. Doručak je bio iia palubi ralnog zastavničkog brotla. Poslije podnc jc Njogovo Veličanslvo l.ilo na Brioni minori i Btioni graudc i prcgledalo je razna utvrdjenja i podntdrničkc stanicc. Na lcrajtt je Njcgovo Vdičansivo učinito kriltku ]K>sjelii pomorskom arscnalu. lvii. BostOjnu, 28. oklolua. Ajegovo \ i'iičanstvo jc o'putovalo u prostor Hrba. Neprc-tana jaka kis.i n'je mogla nzdržati vladaoca da nc podja za svojim četama. Sviiua piilevima prcko Krasa (ežc našo čcl.c ka llaliji a ogroinnc koloirc zarobljrmika n nazad. Svaki ; izvješlnj, koji jc vladalae ilobio, j.ivljao ; je o pobjcdi. /arobljcnici sn odinali pre- j brojani i i '.m a i b d o s a d m o /. d a v e ć j 130.000, to je od prilikc 1 f» div i ■/. i j a n c r an j c n i Ii z a r o li 1 j c n i k a. I)o sad jo izbrojano 9 0 0 zap 1 ijenjenili topova. Našc čete stoje na ušću Silobc. Mnogobrojni cngleski i francuski topovi, kcj' su n poslijednjem trcnutku visoko puca'i, pali sn u ruke c. i k. čeln. livcčc sc vratilo Njegovo Vclii-anslvo n sjcilišlc opcracijone vojske. Izmjcna brzojar a izinedju njeinačkoga cara i cara i kralja Karla. Kb. Beč, 28. oktobra. Ajcgovo Vclii-.-mstvo odaslalo jc ujemačkom caru ovaj brzojav: ,/uče su Tvojc čete prodrle u t ividalc. Danas su moji pukovi povTatili zomaijski gratl (joricu. Srco me goni, da u ovotn časn blagodarno pomenem bratslvo mtšcg oru/j-i, kojc je Božjom pomoću moplo da po/.njo ove ogromnc triumfe. Ti si u nesobičnnj stvarnosti slavio na raspoloženjo Mome vrhovnom zapovjcdništvu niz Tvn i’i divnih divizija. Cjelishodno sti naši glavni . stožeri sprcmljeni na[ia<l zajedmoki i uspješno izvcli. ITdama sna.ga Tvojih četa pokazala se kao uvijck neumomom. Za sve le dokaze vijemog savczničkog dtugarstva izričemo Ti Ja i Moja Itrabra vojska najsrdačniju blagodarnost. Hilost S\cmogućcga neka i dalje počjva na našcm pobjedonoSnom oružju. Karln s. r. U isto vrijeme prispjela je našem najvišem ralnom gospođant ova Ijrzoj ivjifl. čestitka: ,,1’od Tvojom uprayom uspjcšuo zapntolo pperatijo proliv laljjau-

ske vojskc slavodobituo se naslavljaju, p<) našoj želji. liadujem se, da su pored Tvojili u jurišu oprobanili }xjraca na Soči u vijernosti oružja njenlačke čete svojom napadnom snagom potukle nevjernog picdjašnjeg savezjiika. Čestitam srdaono Tebi i Tvojoj vojsci na povraćaju Go pice i iiaskog visoravnja. ViribUs Unilisl Dalje s Bogotn! ^Vilbclm I. R.“ t r • Očajuo stanje u 1‘atiji. (Naročiti brzojav „Beosradskih Novina“) Luzeru, 29. oktobra. Očajno stanjc najbolje karakteriše najskorašnjija vijest ,,Secola“ koia jav!ja: Neprijateljskl napad postaje s časa na čas sve žešći i sve se više proširnje. Strah o v i t e n a s ni a s e b r 1 š u k a o s p I a m e n i m k 1 i j e š t a m a. Središnje vlasti ne teže za mjestnim uspjesima. Strahovita borba pokazuje p r a v i s m j e r n e p r i j a t e 1 j a, k o j i t e ž i d a u v e 1 i k i m r a z m j er a m a i s v e 1 i k i m sredstvima zaposjedne sveto zemljište Italije. N a p a d j e t a k o ž e s t o k, d a j e s vak i otpor n e m o g u ć. I s t or i j a o v e ogromnc b i t k e j e b c s p r i m j c r n a i u c i j e 1 o m e vr o p s k o m r a t u. B o rb a b j C s n i n a c i j e 1 o m i s t o Č n o m f r o n t u. I Mi moramo prikupiti svu našu narodnu snagu. Ncprijatelj j e s d c m o ns k i m p o I e t o m up a o u o d b r a nb e n e 1 i n i j e i z au z e o j c n a š e g 1 a v n c o s I o n e t a č k e. k o j e s ti sniat r an e đasenemogu o s voj i t i. Revoliicijoiiarno vrijenje u ltaliii. (Nsrofit' brzoiav ..Beogradskih Novina") Bcrn, 29. oktolna. ,,B c r n o r T a g bl a 11“ đonosi pod naslovom „llalija pred revolucijom*" dopis iz Laiisanni', u komc sc vcli; i\*aš sc južni snsjed nalazi u vrijenju, kojc, nalmjano do levoltuijo, mo/o zapalitf cijclu zcinlju i pris L1 i I i n a bcz us lo vn i ni j r. Poznat* zaslupnici proiclarijata, ki'ji -n dobjegli u Svajcarsku, uvjeravajn, da talijansko radništvo ne čo mirovati, dok zemlja ne dobijo zabtijevani mir. Vlada istina nijo protivna miru, nli ona zavisi <xl Kngleške a jaš višo od Amcriko. Opasniji'j<* od držanja j radnika }X)bunj. nički duli u vojsci, o čcI mu so sa sa-vi.n pouzilane stranc ovo saopštava; Minnlog pi-n.jcća protivUa >u se po i tri Latalijuna jvrvog alpinskog i šcstog I bersaglierskog pufca, fcnj> i 134. pj?šačkog J puka da p<xiju jn-oiiv ncprijatelja. i'a• dorna j" zapovjcriio, da se bundžijc od! maii desotknju. Pobujvienivi sti lako doI spj.’i izinedjiL laiijanske i ausirijske j vatrc 90UO mladih Jjudi - <ia su za I no puna pola sala prcivoreni hili u j&iiiiii bezobličnu masu. Da bi ironija liila potjaina, oni su u novinama slavljcai kao uajhrabriji i najjmuičniji pnkovi. Martu mjesoca su se protivili 89. i 90. pjcšački pukovi, da krcnu jjrotiv Tricuta. Svaki trinaesti vojnik jn strijeljan. Osam satnija mIjola£ko i.rigajjc j» prcšlo svojcvoijno noprijatclju. Kiul je 74. jmk čuo o U'ilsinovoj mlrovnoj poslanici, vojnivi su u streljačfcim rovovima jcduodušno fcljkuuli: 15 vI viva la pacel — Zbog tog jc sirijc | Ijano uckoliko ča-sjjika j dcset vojnika. ! 47. i 48. pnk, fcoj! sij so pmia dva mjcI socij Jioi'jJi na Moplc Sau Michc.'e, dobili

BU odmor od nckoliko dana a odmah zatinl atigla im jo zajjovjest da poriovo podju naprijcd, Vojnici su se protivili. Stotinu vojnjka, rijcšen'i na svo, jurauli su sa Usklikom: „živio mirl“ u piostorijc glavnog stoždra i (nbili nekoliko časnika. Oba puka su, razumijc se, gadjani talijanskdm topničkom vdtrom. Na Monto San Micholc jo čilava četa na svoji'm časnicima prešla ncprijalelju. Nclirojeno shičajeva ima otknza poslušnosti. Nema dana, a da po koji vojnik no l)ude strijeljan zbog neposlušnosli. Ako jo samo mogUće, bjega se prcko pianina u Svajcarsku. K<> je uzrok svoj ovoj nevolji? Nepopravljivi doktrincri će dclgovorili: irrcndenta. čcžnja ueoslobodjcnili koji stenju pod auslrijskom tiranijom, žudnja velikog naroda za narodnim jcciinstvoin. Mi mislimo, da 25 milijuna novca za bakšišc, o čomu milanski list ,,Avanti“ piše već od nekoliko mjeseci na ovatno, igra u svemu tomo ako ne veću a ono bar podjeduaku ulogu. Talijaiiski listovi o liajuovjjim dogadjajiina na frontn. Pripravljanjc j a v n o s t i n a dalckosežno odstaoaujc. KI). Liigaiio, 29. oktobra. ,,M e s s a g e r o“ piše: Za slučaj, da ueprijateljskc horbcue snago isključuju svaku Tiiogućnost povoljnc prolivotciizivc i da sc zaokružujući snanevri neprijatolja pogoršaju, moranio rrije svcga nastojati, da osiguramo vojsku na srcdnjoj i donjoj Soči. Ncprijatelj očeviđno teži da zahvati s ledja goričko čcto i na Krasu. Prenna tomc valja ili zadržati neprijateljsko tigrožavanje ili pomaći talijanske čete od n e p r i j a t e 1 j s k i h k 1 i j e š t a i u s r e d s r c d i t i u z o n i, k o j a j e n a j p o v o 1 j n i j a, k a k o b i s c n ad iruć e ncprijateljskc če t e mog 1 o u svoj pripravuosti d o č c k a t i. Strateško povlačenje, j lcoje izbjegava svaki poraz, može da pripremi revanš idućih đana. I ,,C o ri r i e r e d'I t a 1 i a“ veli, da treba dozvoliti talijanskim četama i topovima mogućuost poviačcnja u velikom obimu i obećava zatim veliki talijanski protivnapad. „Corricra d‘Italia“ priziva talijanskc savcznike u inie ,.}ediustva froma" za liiina vo.inu pe-moe. Olasovi štajcarske štampe. ‘29- oktolrn. \ clika pioti'cnnSii'nLorba na Soči je ; prodmet opšteg javnog inleresovanja. Cjej lokujma švaj'-arska štampa pia'i ?a zapctošću razvoj borbe i utvrdjujc ncvjcrovatno br/.i naprcdak i uspjehc srclišnih vlasli, kao i mgrottinu ozbiljivost jioložaja, u konie so nalazi talijanska vojska. | Ona. govoi i i o bTogućcm uticnju na unutarnji jrolitički položaj Italijc. ,,B e r n e r T ag b 1 a 11“ piše: Pni nspjesi ofenzive steiMšmli vlasii imali su Vfć /,a posljcdiriiij .Htx jc ministarstvo Bosi liia prefco noć: 'hito zrclo za pad i da jc .spalo na bjč^kl' broj privrženika od 89 Ijudi. Političkc posljcdicc ofenzive, koja se na.lazi tck u svome počc.iku, dobiĆD i svoj dalji razvoj. „Basior Zcitung“ piše: Danns j nij' Važao više to, ko ćc u Rimu obra! zovaii vladu, uogo da li će ta/ijanI ska vo j ska moć i i / b jc ć i kaI a s t r o f n, č i j i ć e z u a č a i b i t i u p r avo izvanredan. Idući dani će grozničavo uzrujanom svljetu j polcaza11, da 1 i će se prodor kod ! I ar uo \v a- Gorlico poli o v i t i i k o ! I 1 ič-To 1 in i n a, Ali će i.jegovo j>osij.'tlicc ovdje zbog uf-'kog pjosbua j»ojišla bili za .lalijaue daJcko jiora/a-

vajuće. — Od vodja i novirui 8|x>razumnili sila smo uvijek slušali, da Nijemci, Austrijanci i Magjari nisu lirabri, da'je straLeška inidjativa prcšla u ruke njiliovih neprijatclja i (đa se srodišn"* vlasti mogu samo još kratko vrijeme održati u defenzivi. Bada smo dobili k rv avi odgo vor, ko j i najočiglednijo pobija uljepšavanja i /abašurivanja. Ilatna karta postaje za sporazumne trajno nepovoljnija. Sva predskazivanja vodja sporazuma dosad au ratni dogadjaji pobili. VVilson jo daleko od Frialla, a sa brzojavima i govorima no može ništa pomoći. Sporazmnne si!o ralovale su i dalje zbog maglovitih pobjednih izglcda, a sad bi trebali priznali, da su im nade uzaludne. Kad sc ne bi probio samo front lcod Flič-Tolmina, nogo i oamj unutamji front pouzdanja sjrorazumnih n prodnžcnje rata, ondia bi sc moglo doći do mira. —• Lozanski list ,,Vaterland“ izjavljuje: 12. borba na Soči prijeli daće se pretvoriti u pravu katastrofu za talijansku vojsku. Dalji dogadjaji mogu biti od notloglcdnih posijcdica i to ne samo za razvilak prilika aa bojištima. — tVelška štmnpa pokušava još, đa prikrijn svoju [Kitajnu brigu za talijansku vojsku i iskazuje nadn, da će Cađorni jxx'i za. mkom, da se jzvuče iz opasne zamkc. Saveznici Italijc će, s poglođom na ozbiljni položaj lalijanskc vojske, svakako vršiti svoju dužnost. „Jo urnal de Gcneve“, koji je još do juče tješio svoje čitaoce nahrajanjern raznih primjera iz ofenziva posljednje tri godine, koji dokazuju, đa napadači nisu uvijek u stiuiju bili da svoje znalnc uspjehe stratesijski iskoriste, danas tužno priznajc ozbiljnost talijanskog poraza, nalazi več da ja zagrožena važna raskrsna tačka l.'dine i pila, da li se ne ćc uskoro kao u prošlbn ralovima sjevcrne llalije opel čuti o Tagliaraentn. — „Tribune clc Lausanne“ sc nada, da su brojevi o zarobljeliicima prcljoraiu' i da ćc dalji nizvoj borbc za Cadornu biti povoljaiji, ali priznaje, da se borba slrahovilo injavijuje i da od isboda te iiorbe, koja se pod sa sviiu naročilim usiovirua razvija izmedju savczrih boračkiii snaga i sporazuninih sila, zavisi razvitak, pa i sam ishod cijelog rata tilasovi englcske šianipe. Kb. Amsterdam, 29. oktobra. Prema vijestima iz Londona bave sc englcski listovi mnogo dogadjajinia na sočanskom frontu. Dopisnik ,,T imes“-a izvještava iz talijjiiskog glavnog stana. da su liapadaji naročito žestoki. Mirno povjerenje Cadornc umiruje najviše u položaju. U ovom ratu mora se računati sa najvećim napinjanjesm nepriiaielja. Kb. Luzern, 29. oktobra. ,,S e c o 1 o“ douosi iondonskl izvještaj svoga dopisnika. prcma kome engleska štampa očekuje sa otvorcnim n e r a s p o 1 o ž c n j e ni i z a i> r i n ntošću vijcsti iz Italijc. Svaki priznajc, da srcdišnje vlasti hoćo ieduim ud .reem da oborc važni sastavni dio sjroiazuma. Ako im to podje za r uko m, m u č n o d a ć e I o s t a 1 i s aveznici raoći p r o duži ii r a t, p a n i a m e x 5 č k o m p o m o ć u. tilasovi dauske štainpe. Kb. Kopenhagcu. 29. oktobra. U lijemačko-austro-ngarskoj ofenzi'vi protiv Itnjjje piše izmedju osUloga „National Tidcude"; Opci su srcdišnje vlasti preduhitrilc sporazinnnc sile i iznenadile Talijanc. Neuia iz-

pde do njih, razgovoia se, šaii, zavoli koju, i, čak — aii, kako bi to svak.t od njiii docekalu! — Ijubi je, Ijubi. i iia samoga sebe zbog loga ijm, onevcseijeii, ne bi tada ni izlazio iz bašte, dogod bi dolazile i skupijalc sc »a bunaru. A opet, nije smeo da ostane innogo povučen, itdaljen. bojeći se da mu se one ne podsmeiinu zbog te »jegove usamijcn’osti, već bi čisto krauori , Rolako dolazio, približio bi se obično do ulaza u baštu, gde je biio cvećc, šimširi, ruže. I onda tu hi ili sedco, ili zaglcdao cveće, aleje, čak bi i šuškao, da bi ga one'čule, liiogie ptuda kroz tarabu i da vide. i tinie im pokazao kako je on tu, ne boji ih sc i ne beži od njili. Ali bi tada one, kad čiiju da je on ui, iza tarabe, u bašti, kao u inat dužc •vstajale i onda jače, glasnije razgovara!e, kikotale se. Cak bi slobodno ulaziic u kućiK do njegove materc. Otuda, da bi se Stpjanu kao uinilile, iznosile njiliove testije, da ili liapunc svežom vodom. Poćele bi materi da poniažu, razgovaraju se s njomc i šale. Neka bi se čak toliko oslobodiia, da bi uavirivala k lijepiu, u baštu. Šijalo bi joj se preko tgrabe okruglo. zažarcno licc u šamij!, i videli bi joj se prsti od rtiku kojima se drži za tarabu. Oaa tobož ujega nijje videla, ali već od stida sva usplamtcla gledaia u aiejc, u cveče i čisto prlgušcipin glasoin, ne okrećući sc piateri ii dvorište, ju'tala bi jc: Ičtp, hoćcš da mi daš od ovqg eveea? Majkp — ^ ^tojap odanah no giasj jpj oseti ujenu prikrivenu valju i žeIju dci nje^a uvučc i umcsa u razgovor s.i pjima — odgovtirala bi joj:

— Pa dobro. Eto tauio Stojnna pa neka d ou da. Stojau, mučen time, tim njiiiovjni uaviaš prizivanjem k sebi, dizao bi se, kidao evpt { pružajući ou tpj, pjegoea bi suva ruka eisto bolno davala cvcče. I jedya bi čekao da sve to prodje, a zuao je da će to samo sa danom da se svrši. I valjda zato je on svak'.id, kad se dan pmieao, gubio, počco se osećati lakši, siobodniji. I što bi višo inrak dolazio. noć bivala, on bi bio sve slobodniji i slobodniji. Vaijda zato šm se u toin niraku sve guhiio, i niko više nijc mogao da vidi šta je kako je kome i kakav izgieda. IJ mrakn u noći on nije imao od čega du strepi, crveni bojeći se da nm sc niožda neće ko podsmeJinuti bilo zamišljenom, setnom bilo vesclom. Niko tada ne može videti jer nifafv, noć i on je sam, usaniijen.

iako bi i sada. l’o&to se njcgov drug Jovan probudi, 1 prodioše oni razgovori, šaljenje, pijenje kafe, i dolazak koga od koiušija, poštp dau počne da se gubfc i da se dyqrište, zidovi, drvcče, naročito iz drugiji ulica, i itašta. i lijiv'a sve počc da se guhi, tamrii, a zagor po ulici i iz koiušiiuka da postaje svc redji, tiši, povučeiiiji — on Stojap kao uvek, po^tade veseliji, slppodnjji, razgovorniji. S Jovanoni poue milo, drago, da se šali j)oče da ustaje, da sp krpćc po sobi, po knjni, i bašii. Jovan i iqajka mi$li|j su da je to zatp, što jc \ cć vrcme da idp maistoru gde će sada tamo biti vcčera, sedcnje, veseljp, jer danas slayi majstor svpje krsim juip i spče kolač. Zato, inqjka da bi mu učinlla po volji ppčeee žuriii da bi što nre bila vntova 7^t 0 i, r?n

obuče, kuću, sobu zatvori, žar u ognjištu dobro utn 1 i, po dva trl put ponova vračajući se da dobro podruin, sobu, katanee prcgleda, a Stojaiiu i Jovanu, Icoji su je čekali u dvorištu, ma da se oni nisu žuriii, javijala se jc: — Sad ću ja, sad! Evo nic! Samo još ovo da vidim. I pošto je svc zatvorila, izidje. Nemajućj kad, ona sc u prolazu počć zabradjivati i navlačiti svoju postavijemi, kratku čobanu kplijjj, I nc idu na više ulicoin, da izidju u čaršiju pa omla pravo kod majstora, vpč skreću na niže, k,a kraju ulice, pa oiula putem na višc, gotovo zaobiiazeći oko ulica. Idu izmedju tiHca i bašta. I prolazeći pored komšijskih kapija lijegova mati navlaš zastaje, zaviruje, a to jc Stojami uvck bilo neprijatiio, stid, jer je znao da ona to čini ne toiiko da koinšijama kaže „laku noć“ kolikp^ dtj, kad je komšijc stanu pitati kuda ee, a ona počne ono: kako majslor Stojanov pravi večcru, pa eto jioručio, mora da je i oiia kao uvek taino, kad on pravi večeru, zbog njega, svoga Stojana. Jcdno to ona fciiii radi komfcija: da jp vitlo, zavidc joj i raduju se nijoiuij srcći, a drujjo i alrog Stojanovog dniga fpvana, što jo Opct .fovanova kuću, zajeđuo sa (Rićanora, Hila na tonr kraju, upravo na dnimu koji jo ulaaoći jircko mosta u varoš rekao put kojira su onj iz njiun raalo i porod oslalih’ mala išli. I &am je lovan iivofc navaljivao da kad, tako podju kod majstora, da so tamo ido, tc da s»e udari i na njogovu kuću, no čoga radi diugog, kolika radi svoga oea i slarijo braće, koji bi tada hili u dučanui a Iroii *1,1 T\iA<ra. Jr\v n,, a ,,y,gt

k° poprefco glcđali, uvck bili skloni da svaku krivicu, raa kakvu svađju, boj i tuču koja bi >o desila ucgdc u varoši oni o.draah na njpga svale: da jo ou kriv, da jo on to uftiuio, on, koji jo lud, koji so uvck tako lunjn, te mkad mjc ko:l lniće i od fcogn jiikad ništa noće biti... Idu. Majka u srodi: ogrntila kotijora, iz kojo so vidi saino glava joj povczana šamijom, u anleriji, novim, tixnim papučauia išlu. bi situo, polako. Do njc bi Jovan, onako visok, pleća', sa prcba(Venim fcmienora, uspoiavao svojc đuao korake. Stojai), kuo tivck, jdo mato j>odaljo, iza njib, lš!i bi putem širokbn, golira, ćija je jedua strana bila nzidana ziiiovinna, uscćcna ulazima lirnla dok jc druga bila gotn, ojonHc.čena. i od kojo. su se pružalo hašto, njiv«, polje i odaklc .nastaju spla. Majka čisto pribojavajući &o, išla bi bližo, uz onu stranu jiula gde su zidovi i n|azi od ma!a, jor otuda bi so čuo po katfcad kakav glas i iz kojo kućc videla svctlost, dok s ove drugo strano svo sc jo gubilo u pustoži, Cak iz l'oko, višo kojo so sklopljcac vrbo i to pole nijaju i šušto, čulo so jo vcć kako ouaj žubor \v>dc. gujji so i noijtio iono, Nal obzorju razni putcvi i glnvui drum kojun se ulazi u varoš, vcć so no raspoznajc, tok po katkad ako bi zgemoo kakav pulnik, dolaznik- Na , ) baždaruiei“, na sam uiajj i\ varoš, civem se avctiosl. Iz okolnjli brda višo varoši, koj 1 SI1 so stapala okolo kao u jeduo kola i iajunila svojoni divljiuom, doloLi po koji pucanj puško kmja krijuračava, švcrcoia. I zato raajka bi so žurila, da sc ulo pie izidjo i (lodjo na druin gdo jo l'oujcr na česmi, i gdo jc odraah Jovauova kuća sa dućanom. (Svršiče se.)

gleda, da bi Cadorni niogla pomoći francusko-englcska ofenzi-a. Mora s-z uzeti, da nijesu bogzna kolike englcskc i francuskc čete. koje su otposkme na talijanski front. fzgleda medjutim, da će englcska i francuska vojna uprava biti priinorane da polaljn jednu vojsku u Italiju. Sporazumne sile inoraju sve uložiti, da bi zapriječile, da u Italiii bude onako, kako jc biio u Rusiji.

Revolucijonarna Rusija. Vlada ostaje u Petrogradu. (NnroSiti brzojav „Beosradskih Novlna’ 1 ) Petrograd, 29. oktobra. Petrogradski brzojavni ured javIja: Odbranbeni odbor privremcnog savjeta, pošto jc saslušao izjavu vlade 0 stratcgijskom položaju na sjevernom frontu, donio jc ovu odluku: Pošto vlada iskazuje svoju odluku. da ćc Pctrograd braniti do krajnjih granica, i pošto s pogledom na težak sadanji poiožaj sniatra za potrcbno da ostane u Petrogradu. dok on nc bude ncposredlfo zagrožetn, i pošto prodlaže, da se ustavotvorna skupština sazovc u Pctrograd, to odbranbcni odbor repubiike odobrava odluku vlade i poziva je. .la sv'e to odinali manifestom objavi narodu. Evakuacija južne Finske. Kb. Petrograd, 29. oktobra Kako listovi javljaju, dovrš’.će se za tri nedjelje evakuaciia viade i nadleštava u južnoj Finskoj, što ie počelo priie nekoliko tnjcseci. Konferencija ruskih političara u MoskviKb. Moskva, 29. oktobra. U jučeranjoj sjcdnici konferencije, koju ovdje drže političari, govorili su generali Brusilov i Ruskij. Oni [ su opisali desorganizaciju vojske i : ogorčenje, koje sve većeg maba dobiia | medju častiicima i vojnicima. Dokfegod i budu u sadanjem oblik.u postojali odbori 1 vojnički komesari, nema vjerovaSnosti da ćc se moći ponovo uspostaviti disciplina. Poslijc pretresa pitanja rat ili mir, primljena je odluka u ko.ioj se veli: Povodom prodora njeinačke iiote ti baltijske vode i ozbiljnog zagrožavanja Petrograda, odbija javno mnijcj njc Rusije svaku jiomisao, da izuevjeri I stvar saveznika i da zakliuči zaseban ; mir. U konferenciji sakupljeni političari j se pouzdano nadaju, da će se ruski aa• rod pokazati i osjetiti dovoljno jakirn, I đa rat privede onom ishodu, koji od! govara kako časti tako i intcrc'ima j Rtislje. Kb. Moskva, 29. ok/obiii. I Na završetku svojib savje'.oraaja p:i niila je konfeieucija jx)’iiičaj'a jednoglaSno ovu odjuku: KoBfcrent-ija naredjuje svojira zawtupuieLuaa u pe'rogiadskora pri'* vreracnoni jiaj'kiUK-aiin, (la se zauzuio ko:l vlade, tla -se u voj-ci zabrani poliliLi, đa se rađ jrakov.skih odbora svede isključivo na ekonomske potiebe, kao: i cfa se opet zaveđe stega; dalje da se ulvrdi raoć centrale i imjesuib siLa, da s? o p e L uslanovi svuđa jami red objavoin ratuog stanja u sviina podničjima, gdje je zavladala auarbija i Ha sc jiapuste opasni' pokušaji ćUzanja. ekonomsfcoc i - ada na socijalističkuu prindpima. Pii'-ki ddegati na pariskoj konrerciKii* sporazumnih sila. Kb. l’euoarad, 29. ofcfobra. Fošto je odbio general AleLsejm, da idc na kon/erenciju u Pariz, pcx-la<e vha da umjesto njega profesora vojne afcade mijc genorala Golovina.

Ostavka njemačkog državnog kanceiara, (Naročltf brzojav „Bcogradskih Novlna“) Berliu, 29. okljbra. i 3 rema izvještaju „L o k a 1 a uz e i g e r a“ car je uvažlo ostavku državnog kaucelara dr. M i c h a c 1 i s a. Oovori se, da če na njegovo mjesto đočl B (i 1 o w.

Izbori u švajcarski narodni savez. Kb. Bern, 29. oktobra. U ucdjclju su bill po cijeloj Svajcarskoj izbori narodnog savjcta za obliovu legislativnog perioda. Na njima sn sc opažala jaka napinjanja sodjal-j dcmokrata, koji su pokušali, da sađašnje ekonomske teškoće iskorlste za svojc strauačkc ciljcve. Parlamentarna grupa socijal-dcmokrata imala ie do sadti 16 zastupnika. a sada dobija nekoliko mjostd u bcruskoui izboruonr okružju, ali sc činl, da ćc izgubiti mafidatc u Baselu. Resadtat izbora nije poznat i uopšte sc nc očekuju bitne promjcnc u sastavu uovog uarođuog savjeta, gdjc čc većina ostati u rukama rađikalno-deuiokratske vladiue sti - anke. Socijalističkih glasova iiua znatno više u nekollko varoških okružja.