Београдске новине

Stranr 4.

Brol 8.

Andra Gavriiović: Badnje veče Slušaj oco, kako vihor „Sleme nam potresa, „Slušaj silu bure ljute ,,I paklena besa!“ — Slušam sinko, al ne čujem, 5 Nado moja živa, U prošlost mi mis'o tone, Duša moja sniva . . . 1 T 0 je tako davno bilo, 'Jošte bejah mall, — AI‘ se bore uspomene, Kao morski valil Bilo tako Badnje veče, iVeselje se sprema, Sve je voljno i veselo, A1 mog oca nema! Preko polja preko Kora, Preko morskih strana, Na daleki put je iš‘o ,Već godina dana ..." Ja sam čedo bio mall , Ali pamtiin živo, Pred ikonom kandilo je, — K‘o da sam ga sniv‘o. Privede me dobra majka, Mene sina mala, Prekrsti se, pa se onda, U molitvu dala: „Povrati ini Bože dragl, „Domu gospodara. „Osnaži nas svetorn verom*) ,,Sa svetog oltara. , „Nauči nas da budemo „Što su stari bili, „Naše gusle ne uskrati „Posestrimi vili. ,,I ovome čedu malom _ . „Oospode dosudi \ „Pravom stazom da korafiA „Kuda grede ljudi. „Još je majka šaputala „Tajanstvene reči. „I molitvu Bogu slala, „Koja tugu leči. . . i „A na sobi vrata nam s$, “V & „Otvoriše širom, -fj „Ožari se duša moja . • ,,Ko tamjana mirom. ' „Na vratima junak stoJJ ,,Ko iz priče stare. > .„Pokrila g.a kabanicđ „Pod njom skriva dare „Zadrhtala junačina r< Kabanicu skida, — * To moj otac stigo nansa* Zenici svog vida. Majka jeca od radosti, . . Duša rajem sniva, _ ' O sećam se prošlih' daiift, Ala ste ml žlva. 'Al šta žborlm? Čeđo mojft' Ne plaši se bajke! Neće naše slesne past!, Dok su takve majke,

4fiorad M. Petrovlć: Varnice i Ko pbdje u svet, da traS prsvdM H Ijudi, obično so vratii grba,v boga, jfiata. , ' ■ ~ • - C " i '-•f 7 '* t! * V ' r iLjudi koji irnaju Široka pToći t <iOfete' vratove, mogu na njima cla pone■a nmogo dobročinstava, ali ta pre muć,ptva Idiaju im. često mahove, čine obratno. j .u ■ ' ' ' p T i'" 4 Kaže se', da je mrav primer vreSooće, a da čovek treba da se ugleda na iijega. Zašto? Mrav oelog veka prfci S vuri mnice, da bi se samo nažderao I da bi bio sit. Covek, dabome, čjni to »Bto, pa još i onergič.nijo. y *• ' . \ ’V r Dva siisedna natoda eu kad S ?tva pusedna deteta. Cas se itraju i smeju, čas se svadjaju i tuku. Deca su, pa se vrlo rado i klackaju, i k&d jodan padne sa klackavice, onda se onaj drugi sme-

Ncdjelia

BEOORADSKE NOVINE

je i onrauio. A kad se obojtca prevmu onda trećr se : ri i smeje se. •fako ie i kod susednih narooa. * buze su jedi'ta i najveCa uteba ucve. ljenog čoveka. One razgale dušu nj^govu i umiju je ton inom, posle čega ona orošapuće: ,,Bože!“ - . * Hristos je došao na svet da spase Covečanstvo od prvorodnog g eha i ljudi su ga iz biagodarnosti razapeli. * J Neko Je kazao da je Ijubav gradl| na, u kojoj magarci pasu. — Ja misLm, da su u toj žene sočna otava. * Kartanje je jedna zaiuđnica otnienih i vrlo ograiiičenih ljudi. Ljudi osrednjih vrednosli njkad ne poisvećuju ni treivutak toj zaludnici. 5 ‘ 1 * * ' SlepS Ijuđi ikuaju vrlo jak.b~ bazvijei. no čulo pipanja, za to od, njih treba čuvati kese. ' ' *•' ' * Na svetu nema sifcmca, i IjUdi sa varaju, kad got-ore o sdtnicama, jer na krajn krajeva, ona te sitnioe grupišu i dobijaiu — krupnice. * Voće i biije, ne propada od mraza^ nego otisunca koje posle mraza đođje. j * Od sviju puteva u živofu najikraći Je put istini, za to se Ijudi zamore trčkarajući tome svetilištu, i onda skrenu na drugu stazu, koja je duža & inia odmoraka. • -1, _ r *• * 'Petlovi Objavljuju zoru i onđa kad ise očupa rep i sva ;>era na kriiima. Stan i novi kalendar i Godina Premla izvorima i pođacima Kop riam sfoje na raspoloženju, ova objašn'ava, koja u produženju dorosimo, mislimo, da će zanimati naše 'Čitaooei na početku nove godine. Zemlja se oicreće oko same sebe £ oko sunca. Vrijeme koje proteče ’dokle zemlja jedan put obidje oko sunca zove se godina. Ovo kretanje zemljino oko sunca može se Uporedjivati ih prema zvijezdama, i onda se zove sideraka ili zvjezdana godina, ili prema onoj tački gdje se zemljina putanja siječe sa lekvatorom, £ onda se zove tropska godina. Trajanje zvjezdane godine je promjenljivo i iznosi 365 da.ua, 5 sati, 9 minuta i 10.7 sekunda, Naprotiv tropska ili obdčna gradjanska godina ne traje uvijek jednako (jer se tačka, u kojoj se siječe zemljina putanja sa ekvatorom i po kojoj se tački mjeri tropska gođina, porr.iče zbog mjesečevog utjecaja na zemlju). Da se ne bi za svaku godinu posebdce vodio račun o njenom trajanju, izračanata je iz dugog niza tropskih gođina jedna srednja tropska godina; i ona i|ma 365 daua, 5 sati, 48 minuta T 48 sekunđa srednjeg sunčanog vremena. Ima još i mjesečeva godina. Vrijeme, koje protekne dok se mjesec okrene jedan put oko zemlje, zove se mjesecdana; kađ okretanje mjesečevo uporerijujcmo p- ma suncu, onda imamo s i d o n s k * mjesec, koii traje 29 dana, 12 sati, 44 minuta i 2.9 sekunda. Po ovome sidon-kom m'esecu računaju se obični ka'enda s'd mjeseci. Kad proteče 12'takvih mjeseca, onda se od prilike vrati isto godišnje vrijeme, i tako se u godini računa lb J mjeseci po 2C, 1 /! dana, što iznosi 354 dana. To je taio zvana mjesečeva godina, po kojoj neki narodi (Turci) računaju vrijeme, ne obzirući se na obrtanje zemlje oko sunca. AL. i tropska godina, kojtl su najprije usvojili Egipćani, a zatirn i RimIjani, nezgodna je za računjanje vremena, jer £ u njoj nema izvjestan broj cijelih dana niti sati. Pa kako je to clalo povoda hotimičnom m jenja"ju godine kod Rimljana, to Julije Cesar pozove

egipatskog matematičara (oko 60 godlne prije Hrista) Sisigena i naredi mu da popravi tadašnje pogriješno računanje vreir.ena, Sosagen predloži, da se kre. tanje mjesečevo sa svim izbaci iz računa, i da se trajanje gođine odredi jedino prividnim sunčevim kretanjem. T*ko se utvrdi trajanje rrodine na 365 dana a 6 sati. To je Julijeva gođina, a na njoj je osnovan Julijevkalenđar (stari). Kako se pak godina ne može početi jpošto proteku 6 sati, to je utvrdjeno, da se svake prosto godine raČuna 335 dana, a đa četvrta godina bude p restupna d da ima 366 dana. Trajanje Julijeve godine od 365 dana i 6 sati luzeto je u okragloj cifri, jer tropska godina traje od prilike 11 rninu'a kraće, i oni, koji se služe starim kalendarom, odocnjavaju za to'iko s početkom svake godine. Poslije 128 godina ođocniće za čitav jedan a kad bi to trajalo vjekovima, došli bi do toga, da mjeseci padaju u dragoidoba godine. Tako n. pr. kad bi se za 1.0.000 godina os’a’o pri starom Julijevom kalenđaru, oktobar bi bio najhlađniji, a april najtopli.i mjesec. Po Cesarevom ka!end;:ru padala je proljetnja ravnodiievnica 21. marta. —* Na Nikejskom saboru, 325. god- p. Ilrista, gornja je razlika već izno ila tri dana, pa s toga kalendar na saboru bude za tri dana popravljen. Od tog clana pa do pape Crigorija XIII ta pogrješka nije popravljana; s toga papa Grigorije naređi 1582. g. — pošfco je ta razlika izmosila već 10 dana i proljetna ravnodnevpiea padala 11. rnarta — da se t h 10 đana izbace i đa 5. okfcobar te godine buđe 15. oktobar. A da se ta pogrješka ne bi više vraćala, naređi on, da one vjekovne godine, kojih se cijrde stotine ne mogu podijeliti sa 4 bez ostatka, postann proste, a ne prestupne. Tako je gođina 1600. bila prestupm, a H700., 1800. i 1900. proste, a tek 2G00. godina biće prestupna. Time je eornja pogrješka (po bojoj 1 dan dznese posiije 128 godina) u fcoliko popravl.ena, što će ona tek poslije 3200 godina iznositi 1 dan. Ovako popravijena godina z ve se Grigorijeva godina, a kalendar na njoj osnovam Grigorjjevi kaienda* ri (nov kalendar). I tako do 5. okfobra 1528. godine daturm oba kalendara su se po'puno slagali medju sobom. Od tog đana je medju njima nastupila razlil r a, i evo kako je išla prema onornd što smo gore rekli. Grigorijev kalindar ide napred za 10 dana od 5 okt. 15^8 đo 18 februara 1700. za 11 dana od 19. febr. 1700 do 17. febr, 1800., za 12 dana od 18. febr. 1800 do 16. febr. 1900., za 13 dana od 17. febr. 1900. do 16. febr. 2000. Starim Julijevim kaleridarom služe so pravoslavni narodi (Rusi, Srbi, Rumunji, Grci, a do prošle godine i Buvari). Novd, Grigorijev kalendar su usvo.il i godine 1528. u Italiji, Francuskoj, Dan-koj, Lotaringiji, Portugalskoj, Spaniji, Ceskoj d Holandiji; godirtfe^ 1583. u katoličkoj Svajearskoj, godan© 1584. u kafcoličkoj Njemačkoj, godirtdf4586. u Poljskoj, godine 1587. u Ugarasoj, godine 1700. u protestantskoj Njemnčkoj i u pr te.ri.mtskoj Svajcarsboj, godine 1751. u Toskani, godine 1792. u V. Britaniji i Irskoj, gođine 1763. u Svedskoj i t. d. Početak goddne. Kod raznh naroda bio je i početak godina vrio različit. Svi isfočni narođi počinjali su godinu proljetnom ravnođnevnicom. Juli'e Cesar, uredjujući kalendar, uzeo je za početak godine prvu mladinu po kratkoidnevnici, t. j. 1. januar. Hrišćansko doba, t. j. b’rojanje gođina od počelka Hrisfova rodjenja tusvojeno je u XVI vijeku po prijodlogu kaludjera Dionisija Malog (Dionysius Exiguus), koji je umro oko 556. go(dine. On je izračunao, da je rodjenje Hristovo bilo na dan 25. decembra 753, godine od osvojer.ja Rima, i za prvu godinu hrišćanskog doba o/.načio gcdlnu 754. od losvojenja Rima. s. r.

našto sva čeljad odgovara: „Amin da Bog da, I da si nam tl živ i zdravl'* Preko dana Je spremljena puna .vreća slame i sad, da bi se te godino patili dobro pilići, — majka — domaćica uprti tu vreću na rame, a deca se sva po starešinstvu uhvate i to, prvo na vreću, a ostaJa jedno na drugo, I ta lesa tri puta obidje kuću. Majka je kvočka, a deca su pilići. Deca vlču obilazeći oko kuće: „Piju, pijul,, a mati: „kvoc, kvoc! . . .“ Kad završe treće obilaženje oni ulaze istim redom u kuću i mati onda tu slamu razaspe po svima odajama, a najviše po sobi u kojoj se spava. Slama se razasiplje radi uspomene na to, što je Hrtetos rodjen u slami. Kad domaćin unese badnjak, on ga postavlja na ognjište, al! tako, da on može dogorevati' celu noć. Ceio badnjaika presiplje se vinom, da bi rodlla te godine „vinova lozica“. Po tom nastaje praznovanje Badnjeg večera. Naš narod nije još usvojio ,,Je!ku“ („Božićnje drvoe“), I alto je to čisto sla-venski običaj. Proslava badnjeg večera u nažeg naroda svodi se na to, što se, poslo ovih napred izradjanih običaja, očita domača molitvai, i po tom se seda za večeru. Na večeri se dele deci orasl. smokve, suve šljive, suvo graždje. Tu se lomi oranica I ostali kolačl, koje sve posne — spnema mati za to veče. Pre večere, otac, domaćin baca po jelan orah u svaku ćošku: prvo. na

istok, pa na zapad, sever 1 najzad na jug — i to se vailja. Na badnje veče-, kod nas se ne sedi dugo, jer treba sutra u jutru raniti, odmah posle pola noći, kad počinja Božić.

MALI PODLISTAK Istorijski kalendar Na današnji dan, 6. januara 1766. go d i n e rodio se u W 11 n sd o r I u blizu Drezdena major Ferdhiand pl. Schlli, Čuven sa svoga pohoda izvršencg za vrijeme napoleonskih ratova. Schi’l je 1788. godine s»upio u jedan pruski husarski puk. U bitci na Auerstadtu (14. oktobra 1806. godine) bude ranjen u glavu i ode u Kolberg da se UječL Kada Je ozdravio, a kada Francuzl otpočeše opsadu Kolberga, Schill obrazova dobrovoljački odred od 1000 Ijudi, sa kojim je učestvovao u odbrani. Poslije tilsitskog mira Schill postade major, a uskoro za tim bude postavljen za komandanta gardijskog husarskog puka. IBO 1 ). godine usrijed mira on se riješi, da jednim smjelim ispadom izazove nov rat izmedju Pruske I Napoleona. Pod izgovorom, da će vršitd pođužu vježbu iz ratne službe, on se 28. aprila 1809. godine bez znanja svojih pretpostavljenih krete iz Berlina I podje ka Labi. Na putu mu se prforužiše Još

nekoliko oficira iz drugih pukova i jedna četa nekog lovačkog bataljuua. No Scbill se u svojim nadatna prevario. Ni u samoj Pruskoj, a kamo li tek u Saksonskoj nije niko htio prislatl uz njega. Izdržavši nekoliko borbi, on podje sa svojima natrag kroz Brandenburšku u Mecklenburšku, gdje se nadao, da će ga s tnora pomoći. Englezi. Ovdje podjoše protiv njega danske i hoiandske trupe, saveznici Napofoonovi. Schill se zatvori u S t r a 1sund i poče popravljati stara utvrdjenja. 31. maja Danći i Holandjani sa 6000 ljudi napadoše Stralsund i prodriješe u grad, gdje se razvila ogorčena ulična borba, u toku koje je pogir.uo i sam Schill. Oko 200 ljudi 1 nekoliko oticira predadoše se, s time. đa ih puste u Pntsku, što je i učinjeno. Pošto siu stigil u domovinu vojnici su raspušteni, a oficiri stavljeni pod vojnl sud i lišeni čina. Ostalih 500 ljudi pak nastaviše borbu d)o kraja. Što nije od vojnika lzginulo u borbi zarobljeno je i odvedieno u Francusku, gdje su ih otjerali na robiju. 11 oficira pak odvedeno je u W e s e 1 i tamo strijeljano. Schillov je pohod u njemačkoj književnosti u više maha dramatički I pjesnički razradjen. — 6. januara 1831. god. umro Je u Zenevi komponista Ruđolf Kreutzer (rodjen 1766 godine). — 6. Januara 1871. godine vodile su se u toku njemačko-francuskog rata krvave borbe oko Le Mansa.

8. jami3ra 1918. Crvenkapa [BožićoM priča.) Zvali en je pCrvenkapa", m tnlmđfatim ona nije bila ni iz daJeka ni i* bliza rod onoj, koju je kurjak pojeo. To je bila jeđna mala seljančica; ona nosaše crvenu kapuljaču i zbog toga je i prozvaše seljaca „Crvenkapa". — Na đve milje u okolinl poznavahu je pod fim iimenom. Ona beše vrto sirota devojčica, koja ne imadjaše više ni oca nJ majke, što je činjaše još siromašn jom, a slnnovaše sa svojom starom majkom u jeđnoj trošnoj kući u sredinl šumo. Stara majka pogrbljena ne mogaše više radili; ovđe, onde, ona skupijašo suva drva u šumi: aii to beše sve. Crvenkapa se đovijala i ishranjivala obe. Prema godišnjom dobu, ona je brala salatu u poljani, punila male korpice pd pletene trske sa mirisavim jagodama, ili se velike pečurke širile po njenim korpama. Po nekađ, kad jesen raznese 7 posleđftje lišće, e kad je zima sekla jako, ona je braia l'ubičaeto plavo tmjine. Natovarcna tim bogatstvern, ona je silazila u se'lo. —* ,,GIe, evo Crvenka;xri" uzvikivaiiu dobre žene. I kako su gofovo sve bile rnajke, one se otimahu koja će pre cla kupi od 6iroT;ce. Jedna dodavaše uz novčić i parčb vruća hleba, a druga 1 šolju mieka. Tako su stara majka i siroče žveli, ili boije životarih. Devojčicina se suknja dscopala, đrvene c' : pele tako isto a njcna kragna i karm’Jača natapane k šom behu izgubile svoju lepu boju iz vrcrnena vilinskij priča. Ali šta da se radi? Crvenkapa ipak nije bi’a tužna, ona ’je siušala, u šumi beskrajne pesme poznate eamo rjJoj, i bila je srećna. Ali kad se nalazdše na sve’tkov'ini seoskoj, ona vldjaše đecu skupljenu uz njihove rod'telje, ujeno se srce oepalo. ,,'Kako su srećni, jedan Kla, jeđna mama, brača i sesire rumena ri puni s kojuna se mogu igrati'", mišljaše ona. Jodne zamske večeri Crvenkapa se beše zadržala u selu; Zemlja bila ispucana i sredjena, ona skliznu i pade u jednu provaliju. Tu je ostala'đugo bez života, pa najpošle pokuTa da se dovuče do kućdce. I baš kad stizaše ječeći, etara majka, nespokojna, olvaraše vrata da ide da traži malu skitni : u. Kađ je vide u tako žalosnom stanju ona luzviknu: „0, nesreće, moja sirota maJišanko, šta ta se (»esilo?l‘ < Sirota mališa.nka je bila rnno’o iznemogla da to kaže. 7ak kašalj je tresao, dok je drhbala svim telom ispbd iskrpljenog odela. Kad bi u svorn krevetu, ona l>eše takoi bleda, da se stara majka poplašf. ,,Ma!a“, ieče onS, ,Ja rderrt 'da Uzmem moj fenjer pa ću onda u ob'ižnju varošicu po dokfcora“. I uvijajući se u svoje staro japundže. i proliv smetova snega ona ode oslanjajnći se o s'’oj veliki štap. Crvenltapa nije više ništa ču. la, ona je trpela bolove u celom t°lu, a groznica je vodila u daleka prividjenja. Jedva idući stara sva izlomljena stiže u selo, zamoli doktora i dovode ga kroz crnu noć. Doktor uze fcnjer iz ruku staričinih, pogloda malo blcdo lice na kome su se vfde'e crvene pege, prisloni svoje uvo uz slabo tflo devoičici o i uzdabnu slušajući ubrzano đisanje, kojo izlazaše iz slabih grudi. To je bio jedar. otac, a kako je treba’o previti rane idetinje, on joj govoraše po'ako, da utoli bolove zbog kojih je sad v'.kala. Cncnkapo, reče on, ja te poznajem, to si ti što donosiš lope koipe sa jagodama, koje moja devojčica talco volel — ,,Vi ilmate jednu đevojčicu?“ pita Crvenrapa, koja višo ne plače, i Ij'ubop'tljivo zapitkuje za vreme, dok se pod veštom rukom uvija bandaža o'co s.irote nagnječene noge. — Jeiste, ja imam jednu đevojčicu koju mnogo volim, i ja ću te negovati tako po(ako kao što bih negovao nju samu. — Vi ste dobri, reče s'roče; ala ja bih želela ... ja bih tako želela... reče ona uznemirujući se. — Sta to? upita Idokfcor. — Ja bih tako žeiela da vidim vašu malu devojčicul Ali ovđe je tako ružno’da je dovedefe, đodade malatužno sklapajući ruko na svo ; s'romašni pokrivač: „Gde no.m je dobro nije nikad ružno, Cnrenkapo, buđi dobra i ne pokreći se, kad ponovo do ’jem, dovešću J ti moju maiu đevojčicu". I mečuči neko- i liko novčića u ruku stara majki, doktor j ođe. Poslušna, Crvenkapa se jedva po- i meraše na svom siromašnom k evetu. — j Iđučeg dana reče: „Stara majko, doktor , će doći meti lie'i čaršav na moj krevet“. j Stara majka žurno uzima iz ve’Ikog ormana Jedini par čaršava od grubog p’at- j na, što je islkala još n : ena raajka, i ko- i je ona čuva kao neko blago. — Sad, sta- i ra majko, idi u šumu i nasoci grane ođ j zimzelena okićena sa crvenim bobica- I ma. Stara majka, sa svojim starim no- . gama odo u šumu, i sa srpom obara I zitmzelen, i donogi ga na svojim leđji- ! ma. Meti ih kao žbunje na moj krevct, okiti ognj'šfe đa bude lepo, reče bol anica kašljućd. Tokl tokl đoktor ulazi. „Vidiš Tečo on nasmejan dovodim ti moju malu devojčicu, jesi dobra?“ Ohl kako je lepa, uzviknu Crvenkapa ushićena, pred đeletom sa dubokim očima. Nežna posotde’jka foela bol ’sn'cn: ,,A!a je kod tebe lepo, kaže ona sa svojim ljup. k.im ustima... Knkav Iep kre\ , et imaš, sa svimtim malim crvenim bobicamai... Nikad nisam slične videla!.. Pusti da te poljubim, hoćeš liP‘ — Hoću K uzviknu sirotica začudjena i oč&rana, videći do.

unje oči koje se og.eJuju u njeuun, i osećajući svilene lokne prislonjene ua r njeno goruće čelo. Poseta završena. Ti' ćeš doći? ja sam tivek samal prošapta|. Crvenkapa potovo jecajuća. Ozh 'jna mnla( gošća odgovori: Jeste... sa tatom... alf ja mislim! Sutra je Božićl Ove idućd noći kad inje iskiti naše krovove, ima' jedno tajanstveno dete ko'e pre'eti sav, svet, noseći maiima igračke i radostil On stanuje tamo gore, iznađ ob aka i zove se Hristos itl joS mali^ Božićl Molf ga "da dodje por<5i tebe. slgurno će td naučiti rajskim i?rama“. Onda sve do * veče Crvonkapa sanja o tom d vnom de< tetu, Tepšem i od male doktorove devof« čice, i koje dolazl iz daleka! Ding, dong,, ding, dong! čine udaljena zvona sa svo, čanim zvonenjera. Stara rnajko, kaže si« rotica, idi na ponoćnu slnžbu. Cuješ I< zvona? Oh! kako su radosna zfoo što prate mala Božić na svorn putu. Ne, roa„ la, ja neću ići ti ćeš ostati sama. Ohl i.ii stara majlso, da čuješ lepe pesme. T< ćeŠ zatvoriti vrata, i poslušna ja ću čo, kati tvoj povratak. Stara rnajka, ondi oblači svoje drvene cipele i sibizi, po*. lako, !ynueni put pokriven snegom koji \rndi u crkvu. U kućici kioz uzana sta' ia od prozora, plavo nebo, veliko zvezdano decembarsko nebo, baca svoju sve« tlost, dok ognjište šalje na daleko var« nice svog velikog panja, sa crvenim ol« biescima. Zvuk zvona b'^ sve veselb ji. Cr\ r enkapa ih s'uša mirno. d'jri i-.rrt ona čuje jednu divnn harmon’ju. nkid šuma nije za nju pevala tako slatku mu ziku. Jel' to uspavanka koju joj nekacl šaputaše njena rnajka? Možda je fco tiu žba v#ra u ogolelim granama. Devojćica sluša, sklapa ruke, spušta oči, Kai ih' opet podiže, u kući koja se osvct'i, jed« no dete obučeno u belo, sa čelom u r kvu renim zlatriim vencern, približava se njojb Na kosu sirotice on spušta jedan poliubac a ruka mu se zadržava na grudima cenanim od kašlja. Ja sarn kaže ou, polako, Taj kome se nadaš. kao ti bio sam siromah i bilo mi je hladno. Tvoje nevolje su svršene. ’Ti nisi vifo sirot. če! To je Božićl to je radost: u beskraj« nim poljima igraćeš se samnom. I dok andjeli sa đugim krilirna prave svitn, mru la duša osiobođjena odiete u raj. Ali. naj, posle da nebi bilo suza u toj zračnoj I veseloj noći, stara majka, u svojo' kltrpi u crkvi, zaspa polako. da se više ne probuđi. S francuskog prevela: Vera Gj. Jovanović (Beograd).

! Izašlo! Novo ! NovoI Juraj grof Oršić-Slavetićkf; ,,Na konju i u rovu a Cijena 2 K. Može se kupiti u knjižari S. B. Cvijanovića Beograd Knez Mihajlova ul. broj 16. Porudžbine sa strane šalju se na gomju knjižaru ili na samog pisca: Uredništvo „Beogradskih Novina“ t — Beograd.

Lijepo odiielo “

prtstnje samo lltpome Ucu. Lljepo se pak ttee doblvi nmo upotrebom Dlana Alabaster pudera I Crćme. Cljena male doae III lonflća K 2.— Vellke doz* 111 lontlća K 4.— Može aeavagdje doblU. Olavno pndtvalMUc ,.DIana M . Handels A. <3. Budapest V« Nšdor utca 6. fl