Београдске новине

® r * 35. BEOORAD, četvrtak 7. februara 1918.

Iziaze:

flnevno u Jutro, ponedjeljkom posti|e p 0 dne.

Pojadinl brojavl: •~~-~rr.mil

M «. I kr. Mi n oljMl M

1a iMton

MJ(

itplati:

U MM'MU I ■ tra|,?Hn. m o. * 1 n Mjnn 1 .t*,, . . auo U ht(n(a u IbIkh ■ k.tu .... a<_ U ....**• U htMtnnatra 4-so

Ofllssl po cijonlku.

Ursdnlitvo: BEOSRAD, Vuka Karadžlia ul. broj 10. Talafon braj 83. Uprava I prlmanja pretplata ToplHMn vanao broj 21. Tolefoa br. 25. Prlmanja oglaaa Knaza Mlhajla ul. bro| 38. Talefon brel 243

Oodina IV.

Produživanj'e primirja sa Rumunjskom. Rusko-rumunjske borbe u Besarabiji. General Foch imenovan vrhovnim zapovjednikom engleskofrancusko-talijanskog fronta

RATNIIZVJESTAJI ! __ Izvještaj austro-ugarskog j glavnog stožera Kb. Beč, 6. februara. Nema uikakvih naročitih dogadjaja, Načelnik plavjtOK stože r a.

? Dva poraza Obmanjivačka polltika ruskog dettiagoga Trockoga doživjela je posljedhjili dana dva poraza. Desilo se to u Brcst-Litovsku, gdje je dvoiična maska apostolu mira skinuta s lica. Tamo se digao delegat ukrajinske središnje rade, Lubinjskij, te svojini govorotn, punim istinitosti, teniperanienta I pravičnostl, osvijetlio jadnu komediju, koju je TrockiJ inscenirao u Kijevu. Lublnjskij jc pošao od čiujenicc, da su boljševlki svuda, gdjc su zavladali, na tnjcsto principa samoodredjenja, stvofi!I režiin anarhije i rastrojstva. On je ppisao lijihoNm glad za vlašću u živim bojama, i označio posljedice, koje prirodno moraju nastupiti poslije njihovog tiestruktivnog rada. Sto se tiče satne JJkrajlne, on je konačno uništio bajku, da kijevska središnja rada ne predstavlja decidiranu volju naroda. On je dokazao, đa je nkrajinska vlada proizašla od zastupnika vojničkih, seljačkih il radničkih, te da prema tome pređStavlja prvo zastupstvo nove Rusije, »astavljeno od samih socijalista. Jasan govor brojeva, koji je pri izborima za konstltuantu Osiguravao šredišnjoj ralli sjajnu pobjedit, iznio je na svjetlost značajmi okolnost, kako se baš u UkraJinl vrše pripreme za jednu državnu Jvorevinu, kakvu je Trockij po hiljadu puta hvalio kao ideal svoje teorije. Pa jpak je pošao protiv nje, poričući joj svako pravo opstanka lažnini argumcntacijama, i to onda, pošto ju je odavna zvauično priznao. Pri tom se oslanjao na svoje ljude u savjetu, koji sii — kraj sve manjine — u Harkovu odjedared prok!amo\ r ali zasebnu vladu, te litjeli ognjem i mačein sebi stvoriti ngled l položaj pravih ukrajinskih predstavnika. Svc je ovo učinlo kao što je odavna poznato — iz stralia. tla ne bi došlo do sporazuma, koji je medjutim u Brest-Litovsku izntedju zastupnika četvornog saveza i delegata središnje rade sve više uskoravao zasebni mirovni zaključak. i i Sjajnije odbrane nije mogao Lubinjskij dobiti, nego što su donijele posfjednje vijesti o dogadjajima u Ukrajiiti. Po nepotvrdjenim vijestima zauzele su boljševičke čete prije kratkog vreinena Kijev. Ako 1 jesu ovi izvještaji 'pbzirom na maksimalističku manjinu i raspoloženjc Ukrajine sami po sebi jSumnjivi, sad izgledaju sasvim nevjerovatni uslijed vijesti, da je Ktiljenko uapšen, a boljševikl iz Ukrajine protjerani. Ali kako bilo da bilo: danas stoje ^tvari tako, da su pristalice Trockoga u zcmlji središnje rade svršili svoje. Ne santo Kijev, nego i. Mohiljev, dosadašnji ruski glavni stan, nalazl se u rukama Ukrajinaca, koje djclotn pomažu i poljske čete, a boljševički ustanak — zvanični radiotelegram upotreblja-

va izrijekom riječ ,,ustanak“ — svuda je ugušen. Njiliove čete bježe odasvuda u Rusiju . . . Tako dakle izgleda večina onih, za koje se TrockiJ usudio tvrditi kod prcgovaračkog stola, da predstavljaju jedinu i jedinstvenu volju ukrajhiskog naroda. Tako izgleda njihova velika baza u zcmiji, koja je mogla postavit! prema njima pola milljuna ukrajinskih četa, a ove upravo i prcdstavljaju narod u pravom smislu rijcči, a pored toga te čete imaju za sobom i masu orttžanog stanovništva. Brže, nego što se mogio misliti, srušiia se knća od karata, koju su digle dosjctke Trockoga, prcd neumoljivom stvarnošću. Jače, ncgo ikada, izobiičile su činjenice providnu mrežu, koju su it Brest-Litovsku isplele sebićnost i sujeta. Dva poraza Trockoga neka budu kažiput na putu, gdje su sc do sada nalazili tnirovni delegati četvornog saveza. Posijednji dogadjaji u Ukrajint potvrdili su tačnost njihovog stanovišta tt ovotn pitanjti, a jeđna jaka prepreka sporazutnu izgjeda, da je ukloujciia. Naravno sa pretpostavkom, da Trockij nlje mcdjutim izmislio novc splctke.

Pregovori za niir Grof Czernln I Ktihlinauii opet u TtrestLitovsku. (NaroCit! brzolav „Beosradslđh Novlna") Berlin, 6. fcbruara. Juče su završena savjetovanja C / e r ii 1 n a I K u h 1 m a ni» a. Obojica s.u noćas otputovali u Brest-Litovsk. U berlinskim krugovima so misll, da ć e s e m i r s a U k r a j i n o m z a k 1 j učit i, a 1 i n e i sa Rusijom. S R um u n j s k o tn j e j u č e o b n o v 1 j e n o p r i tn i r j e. Položaj je Rutnunjske s gledišta produžcnja rata bezizgledan, jer ćc Rutmmjska ukrajitiskim mirotn biti odsjećena od Rusije. V'ersaljske odluke smatraju se kao nova obiava rata sporazumnih sila.

Reči i dela 2. broj žencvskog ,,S r p s k o g L i s t a“ od 13. januara o. g. douosi slljedeći članak, koga zbog njegove intcrosantnosti u cijelosti i bez promjene prenosimo: „Svi gradjanl, đr/avljanl, na cc’oj icrifortjt jcdnakl su I ravuopravnl prcina državl i prcd zakonom. Krfska deklsrscija, t. 1!. Krajnjc je vreme da se više ne lažemo i tte olimanjujemo. Poglcdajrno u oči smelo i otvoreno gorkoj istini i tužnoj stvarnosti! Je li vlada s Krfa onalova, kakva natn sc pred'sitavlja i je li se ona zbilja rukovodila tnodernim i demokratskhn principima, kojitna se tako rado prcd svetom raztneće?

Odinah ćeuto rećt da nije! Ona je daicko od onoga kakva bi trebala da je, a još manjc onakva za kalcvu sm izdaje. Na bno što pozrtatom krfskom deklaracljom obećava jedva ako i pomišlja. Za pritner, za sada, ncka nant posluži 11. tačka vladinih tnodernih i demokralskili princiipa, koju gore istakostno: „Svi gradjanl na celoj tcritoriji jednaki su i ravnopravni pretna državi i pređ zakonom". Oorka irouija! A u suštiui, u primeiii, evo kako ta sitvar stoji: Ona još i sada na svc srpske gradijane tte glcda podjectaako i tu netna ni pomitsla na jednukost i ravttopravnost! Orta u opšte na sve srpske građjane ne gloda kao na gradjane, vcć samo kao na glasače. Ona zna za svoje privrženike, za oue što joj trcbaju i za protivnike. Privrženikc jc natovila i zauzđala; onc Što jnj trebaju, primamljuje obećanjima i ticenama, a protivnici su svi oni koji sntelo istupaju I neće da rade orntko kako njoj godi i ne idn u brazdu. Zato se jednhna daje sve, drugima ništa; jedne zastićuje, druge goni; jednc favorizira i koruinpira, druge uprnpašćuje. Zat« joj tni nismo svi jednaki; Da ltatn ne bi prebacili tla govorimo na painet i proizvoljno, evo dokaza: Za porodice naših ratnika, pogiimlili heroja i invaiida ovđe ili na domu ncina poinoćf, aii se iz diržavne kase daje pomoć porodicanta ltjihovih privrženika i glasać;;. O tomc svedoče tnnogoUrojn:v picmf i ok’oo! ; posvednevnn đouose ..Beogradske No- > vlne“. Za ljude spremne i upotrcbljive netna shižbe i iriesta; ali ima mesta za ltjcne privrženike Lako lietnitotrebijive. Đovoljno je zaviriti u ovđašnji Crveni Krst, pa se o tomc irueriti, dok ijttdi školovani i oprobani za kancelarijske poslove gladujtt i zlopatc se po fabrikama kao obični argati — nadničark Pišu se ukazi za položaje koji ne postoje, a ranije stcčena prava pojedinaca ittjorišu se. Dokazi: nezapainćcni ulcaz za predscdinika suda u Slcoplju (Ovo je valjda vrltunac ironije! Op. Ur.) i druga postaviianja n mefetima, koja stt još pc>d neprijateljem. S dritgc strane: stavijanjc van zakona lindi. koil stt bili dugogodišnji činovnici. U državna uadieštva trpaju se ; skroz i skroz ncupotrebljivi ijudi, a siprenmi i školc«’ani Ijndi morajit se da j laćaju najtcžih fizičkilt radova da bi se mogli da ishrane. N'pr. s a d s u d rž a v n i s 1 u ž b e n i c i s 1 tt g e, p os 1 tt ž i t e 1 j i, k a v e d ž 1 j c i t o m e s 11 č n o, a a d v o k a t i, p o r e z n i c i i d r n g i d r 2 a v u i Č i n o v n i c i m o r a j n i> o f a b r i k a in a d a r a d e. Sa froutova i vojnih služba puštaju se ffiudi i nameštaju so na adminisfrativne službc u dubokoj pozadini

u inostraustvu, a fizičkl onesposobljeni trunu ]>o rovovlma i u prvim borbcnitn redovima, U Parizu, Rintu, Ženevi, Nici ! drugitn inestima ima oficira, podoficira i vojnika fizički potpuno sposobnih, a tt Tttlon i na front se gura i kljast i bogalj, i star i istrošcn. U državnim nadleštviina skrivaju sc vojni begunci, sposobni vojnicl, podofidri, pa, čak, i oficiri, a oni koji su staino kvaltikovani kao nesposobni i za vojničke službe fizički neupotrebIjivi oglašavaju se za vojne begunce. Takvih i u Crvenom Krstu i oko rijega u Ženevi ima vrio tnttogo. G. Obron Nikodijević, činovnik Crvenog Krsta u Ženei’i, zato je jedinstven primer. A o zakidisnim radoviima, o podmićivcutju i potkupljivanjima, i da ne govorimo. To se sve ne možc izložiti u jednom Članku, o tome bi se čitave knjige mogle na/pisati. Prema torne je jastto, da vlada g. Pašića jedno govori, a drugo radj, da jedno niisii, a drugo obećava. Posle svega evoga što sc zbilo i što sc s nama odigrava. verovati u nju, tijcriu dobiu volju, njenu iskrenost i čiste namere značilo bi da je čo-vek i suviše naivan, slep i đctinjast, da nc rečemo lttd i glup“.

Dogadjaji u Rusiji l giišivanje protivrcvolucljoiiarnog pokreta. Kb. Petrograd, 6- fcbruara. Jedtia vijest rz T a m a r e od 30. januara javlja: Jmros su čele sovjeta posjeie Kargelu. Jedait zaplijenjeni žcIjezftički voz nosio je sobom 6 balona zagušljivog plina i cksplozivne.metke. 31. januara prispjelo je izvršnom odboru od stožera revoIucijonarniU četa i sovjeta grada Orenburga saopštenje, đa je u gradu i okolini ugušena protivrevolucija. Vojska Dutova je potpuno potučena i rastjerana. Orenburg su zauzela revolucijonarna odjelenja. Preduzete stt energične mjere, da sc konaČno i’čini kraj protivrevolucijottarnom pokretu. BoJjševiki gube upliv tnediu radnicima. Pojeđlnosti o apšenju Kriljenka još netnaKb. Sofija, f>. februara. ,.\ o j e n i j a 1 7 v j e s t i j a“ donose iz Babadaga: Netnu još pojedinosti o apšcnju Kriljcnka i njegovog stožera. Po ,,D j e 1 u N a r o d a“ počiniu boljševiki gubiti upliv medju moskovskim radnicima, a takodje ti Minsku i drugim mjcstima. 8000 radnika Obrichov'skih tvornica primilo je rezoluci.iu protiv crvene garde i izjavili sc u korist konstituante.

■*rnr* u’ : pean cag—fer^—a ■ ■ ■ P/vl zbor crvenlh seljaka. Kb. l’elrograd, 6. febmara. GJavni zapovj^Sn'k p tr grr’dak'g} vojnog okruga je nare'd o, da se o’tozoi jo prvi zbor ervenih sel aka i radničko j vojske. Zapovjednik 420. pješnčkcg puira, 'drug Potapov naim°n«vua je za' organizadono'r naslnvn’ka zt ora. Guvanle pollskih istorljskih 1 uinjctničkih tvorevina. Kb. Petrograd, 0. februara. Pctrogradska brzojavna agencija javlja: Jednom narcdbont narodniii kotnesara odnosno očuvattja istorijskih ! drugih poljskih umjetničkih tvorCvina, koje je fuska vojska n svotnc poviačenju ponijela iz Poljskc, proglašuju so tc tvorcvine kao svojina poljskog naroda 1 stavljaju se pod nadzor koritesara, lmenovanog za zastupnika poljske vlade, i pod nadzor društva za Čuvanie istorijskih spomcnika. Rusko-rumunjski rat Rtiinunjl razoružavaju ruske čele. I. Kb. Lohdoti, 6. februara. Po jednom zvaničnom brzojavu iz Jaša razoružao je I pobijedlo je jeđan velikl dio rumunjske vojske ruske čete. N a p u š t a n j e r u s k o g f r o n t a u M o 1 d a v i j i b i v a s v a k i m đ anom sve vcće. Čitava ruska odjclenja povlače se ka ruskoj granici i u (oin povlačenju napadaju na rumunjske čete i rutnunjska seia. U ttapadu Rusa tta Galac razoružale su rutnunjske čete poslije jednodnevne borbe 9. r u s k u d i v i z i j u i z a p 1 i j e n i1 c s u 50 t o p o v a. Neka odjeienja {ii' vizije prcbjegoše u njemačkc rovove, i Posljednje srijede nanade 5. ruski vojni zbor teškitn topništvom na Faltic e n i u sredini Moldavije, ali ga Rttniunji opkoiiše, razoružaše i prctjeraše u Rusiju. Ositn graničnih četnih odjtieuja napuStaju i pukovi i satinje ruskf front- Nova rentibiika Besarabija itntnliia ,fo TiimunjsKu vtaau zu toto. j<. tt se osujetilo pustošenjc zemlje. U unutrašnjosti Besarabije prigrabile su boljševićke crvcne garde u svoje rttke trthgazine sa zalihom za rusku i riununjsku vojsku. Zaustavili su i vozove sa životttim natnirnicama, odrodjcne za stanovnišivo Moldavije. Na molbu besarabske vlade posiela je riiniunjska vlada željezničku prugu Kišcnjcv—Ugeni —Jaš i neka sređišta sa zalihama. Borba izmedju rumunjskili 1 itoljševičkih četa proteže sc po svoj Bcsarabiji. Rutnunjska vlada jc preduzcla sve •tnjere„ da saćuva čete i stanovništvo od glađi. U Rusiji, a naročito u Odesi, poapšeni stt lnnogi časnici i parlatnetitarci. Revolucija u Finskoj ! Nastavak borbl izniedjiu crvene 1 bijele garde. \bo i M iborg u rukama rad: uika. Kb. Petrograd, 6. iebruara. _Pctrogradska brzojavna agencija javlja: Kod Helsingforsa, R im i a k i-a, Pervo-a i S i b b o-a nastavlja se boj izmedju crveue i bijele garde. \\ iborg je u rttkama radnika. . 1IWI— ■ I II 8»!^—■

PODLISTAK VoJ. Jov. Kulundžić: Iz uspomena jedne gospodje ii. Vladitnlr Mirković, sekretar jednoga minlstarstva, celu noć nije trcnuo. Latn©a tnu jc gorda na stolu i pokraj nje sta)ala jc puna bcla flaša sa vodom. jedna tanka čaša, kutija od palidrvaca, tabakera ! jedna ncdopušena cigarcta. Jedan hroj nckog jutarnjeg lista stajao je još tterazvijcu, onako kako }e kupljen. Vladintir Mirković je ležao sa pr-ebačcnim rukama pod glavu, gledajuči u bcii plafon, olviČcn 'sa sviju strana jcdnom širckom, kao pantIjikotn, štraftom, po feojoj su l>iie razastrJe ruže, Mislio je na ovo posljodnje Vrcrne, koje je proveo u Beogradu i sravni _sa pnim vremenima, kojo je pro\ n od : o u jeidnoj maloj paiancl, gde ga preniestiše. 1 po hiljaditi put, on poče da misli iz početka. Vidc sebc kako gleda u plavu kosu jcdne sirote devojke, što mtt otkucavaše ncki akt na mašini, zatim obično poznanstvo. Vretno sprovode Intimnost Izmedju Wih dvoje, koje se pretvorl u ijubav, a Jroje se završi gorko: njcga dovede do pčajanja, a nju do bezbroj suza. Vladimlr Mirkovlć W> Je sl" Jednoga

inalog činovnika, koji je sav _ svoj vek zakopao tx aktima po mor.oton.irn sipskim palankama. Da li vas ie ikađa sudbina bacilau takvn palanku?Pa ipak. kolikojo 1 kcliko Je Vladimlr Mirković voleo tu svoju paianku, lcpu ružmj ti isto vreme, dosadnu i prijatnu, tužnu i veselu, sa s\1ma svojim osobinama, najraziičitijim. sa svojim' stardin niskim fenjcnma na krivim direciina, sa svojom užasuom kalđrmom, sa koloritom u pazarne dane, sa starodrevnom crkvom od pocrnciiii, liatrnlelih groda. Itri. Ijubav ispMjiia mu s; o?.'.to jcdnoga datia, kada je on pošao u prestonicu ua studile. Prvo školovanje bilo jc svršeno i on ie trcbao da produžl svoje školovanje dalje. Znao je, dn ic otac ncmoćan, aa svaSim rtan >m orfvaja po neku godinti i da starost lagano približuje sve bržc i brže, svc vlše I više. Osećao jc, l ako mali, da će jednoga dana otac zaželeti, da ostane kraj toplog ognjišta, da odalme i da u tišini pogkda na probujalc dane. Znao jo on to sve, jer so u njinoj kući od uvek satno ozbiljno mislilo. I kada je pomislio u svojoj djetinjarskoj ozbiljnosti, da se treba rastaviti sa svlm ovim, što ga tako tesno vcže, bilo rmt Je vrlo teško... Bito je scptembarsko veče. Eto, on ]oš sada živo vidi tu sliku, koja mu Je blla kao prek>m, od koje je počela nova pcrioda žlvota. Otac I matl ga ispraćaju. Otac ooguren. savijen. gleclav.u jednu tačku

pređa $e; mati nut đajc savctc'neprcstano i neprčftrduo, zakopčavajući ni« dttgmc na kaputti. On trtisli, oseća,, kako sa ncka drhtavica podulivata. Zatlm se ne seća ništa. Zna da je posle \1deo ogromna, mrtva polja i mrak. U daljini viddc su sc svetiljke a po tom —i cn je počeo da plače... O! volco je on sroj zavičaj... Hotclski mornak udjc 1 apita ga: da li želi da večera u svojoj sobi. Vladimir Mirković odgovori, nc ntičeći se, da će sićl dolc. Zatim počc da traži, besvesno, gde su tnu prekinute misli. Da, d.i, Beograd. nastavi svoja razmišljanja Vladimir Mirković. Zatim je došao Bcograd, sjajni Beograd, gdc se sve sticalo iz lmutrašnjosti, gde je sve bilo drukčije, gde je život bio vcseo I bujan. Beograd sa svojlm činovnidma, sa svojim paradatna i banketima, sa svojint proslavama, sa studcntima i stuđentkinjama. sa svima vrstatna razonodjenja i veselostl. Eto, tu je i on otpočeo svoje školovanje. Uzimao je učešća u toni liaosu, ulazio u društva 1 kako je zadržao čistu dušu jednoga paIančanina, sa veliko-varoškim manlrima, svi su ga voleli. Bilo je to dete odgojeno neporočnlm životom, neiskvarenlm, imalo je zdrav razum, sa jakim razmlšljanjem. Sam se je šlifovao primajući manire otmenih krugova, pohodio književna predavanja, znao je da

čuva po kakvu diskrctnu tajnu mnogili lepih žena, sa dubokim ćutarijem jednc jake duše. Ophodio jc uvek prema sreditii, ne čineći ništa Što bi ga kompromitovalo. Zato je bio svttda primljen. U iijenm je bila sredjena ozbiljnost, malo reči,' biti iskren, to mu je btla deviza večita. Stuđcnti su ga voleli, studentkinje za njint ludovale, miade ga žcne obožavale a starije cenile. 1 bio je zvat I primljeti, u družinama je uzitnao otvoreno reč, na lumpovanju je bio u sredlni, profesori su govorili da je obdaren, drugi da ie inteligcntan, razuntan, dobrodušan •.. I život je prolazio sa svima manifestacijama, sa burtiim đemoustracijatna, sa uzbudjcnjima, koje su tc godlne donosile. I on je svuda učcstvovao, svega je dizalo, zanosilo. Tako prolazile godine; on je prelazio sa klupe na klupti i došao na univerzitetska vrata. A svake godine, pod jescn, on je išao tako poznatim putcm, išao je ka svotne ognjištu, kod dvoje starih, koji bl ga dočekivali sa suzatna u oku. Svake godine on bi sve jače primećivao, da su očeva ledja sve jače i jače pogrbljena, da rttke drhte poput suvih ogolelih grana, da majčine očl svakim danom postaju sve ugasitije I ugasitije. I njemu se učinilo da onl postaju sve tužnlji, I kada ih je poslednjl put video

pri dolasku da su ga tužno pitali; da U se on britte o danu, kada treba da ih prihvati. I uvek, kada bi se vratio iz svoje tnalc palanke, on bl hrlio i žurio đa radi sa udvo.stručenom snagom. U veče bi zapalio lampu u svojoj ugodnoj djačkoj sobici i prevrtao tabakc, i kad god bi slučajno zagledao u ncku daleku tačku, d,a bl otpočinuo dva-tri časaka, on bi u srcd tc ćutnjc, dubokc i tihe, ugledao, kao na javi, poslednju sliku svoga doma. Video bi njih dvoje, kako čekaju, kako govore, kako pričaju o njemu i kako misle na njega.. , 1 na mah bi se trzao pod dojtnom t utiskom te imaginacije i radio do neko doba noći. Dočekivao bi zoru mnogo jutara sam mnoran. ali šve bi sc to zaboravljalo brzo. I kao četiri doba godišnja prošle su četiri godine studentskoga žlvota, Za starce to su.bile četiri godine, za njega četiri dana. Najzad, položio je sve ispite. Te Jeseni stari su ga dočekall beskrajno radosno. On se reši da provede zimu sa njima, sa ttjima koji su ga tako že« leli, od kojih se odvojio tako dugo. Onl su ga uveče slušali 1 smejali se njegovim pričama, donosili su mu sve šta su imali najlepšega l nestrpljivo nudili. Stari bi prvo njemu pružio čašu sa rakijom od višanja, koja je imala bofU