Београдске новине

Strana 2.

Pefak

8. lekmara 1918.

BroUS

aaimenovanja sudskog odLo.a jedan d o tinomika okružnog suda irjavio, da ne >će dalje raditL Svi li činovnici eu riješeni đužoosU. Odredjen je cd'or, koji fee ta stvar raspraviU j postav.'jen je re.volucijom sud. Svadja i/.mulju Kalcdjina ! Aleksejeva. Kb. Petrograd, 7. februara. Petrogradska brzojavua ageucija javlja: Smoljski institut dobio jc ovu viiest: Izniedju K a I e d j i n a i gcnerala Aleksejeva izbila je svadja. Posljednji je nagiašavao potrebu trajse borbe protiv boijševika, ne samo 3z donske oblasti, nego iz cijele Rusije. Pošto Kaledjbi — kako je poznato fcna za sebc simpatije radničkih klasa j| kazaka koji su boljševičkih princioa, lo je bio za pomirijivo držanje. Zbog ove svadje Aleksejev je napustio donaku oblast sa već skupljenom vojskom ;od 30.000 Lt'di. Smoljski institut jc pre'duzeo mjere, da dozna, kud krećc A!eksejev i da ovaj pokret za vremena apriječi. Siblrci za svoju samostalnost. Sfblrska duma otvorena. Kb. Petrograd, 7. fcbruara. Petrogradska brzojavua agencija Javlja: U Tomsku je otvorena siJb f r s k a diinia, koja ćc do sastauka nstavotvorne skupštine prcđstavljati izvršnu vlast. Duma broji .300 članova iz zastupnika zemstava, gradskih udruienja i sibirskih piemena, zastupnika ieljezničkili, poštanskiii i činovnika drugih javnfh ustanova. Pijiačkanje «i PetrograduKb. Stockholm, 7. februara. Jz Pctrograda se javlja: Noču 5. jebruara je opljačkana porodična kanela u paiati velikc knegiuje Marije Pavlovne, sve su dragocjenosti pokradene. Iste je noći naoružaua rulja od 500 Ijudi provalila u nekoliko trgovina u vesnefenskomf?) kraju grada. OpJjačkano je 14 draguljarskilt trgoviua, 17 trgovina gotove robe i 4 ljekarne. Cio taj kraj grada opkoljen je vojskom, oklopnim automobilima I tnašinskim ’puškama. Ogorčena je borba trajala •ijelu noć. Poginulo ie 120 Ifca, a još je .veći broj ranjen. Deuionstracija žena protiv zaplijene manastira Aleksandra Nevskog. Kb. Amsterdam, 7. februara. i

Borba Ukrajinaca protiv boljševika Kazad uz srcdišnju radu. — Poraz boljševika. — Novo Holubovičevo tninistarstvo. Kb. Berlin, 7. februara. Wolffov ured javlja: Predsjednik 25. vojnog zbora upravio je središnjoj Radi u K i j e v u ovaku bezžičnu depešu: „U ovorn istorijskom vremenu, gdje ukrajinski narodstojina pragu željenog raira i slobode, hoće gomila nasilnika protiv revolucije i svete stvari ukrajinskog naroda u osobi poglavicc novoobrazovane vlade u Harkovu da istrgnc iz ruku središnje Rade vlast i riješcnje o miru. Zbog toga nasilja do krajnosti ogorčen, izjavliujc zbor « inte 50.003 Kazaka, da neće da trpi takvu rioupotrebu Ukrajitiaca od strane slngu narodniit komcsara f da će na prvi poziv središnje Rade priskočiti, da rastjera boMševikc iz Ukrajinc". U drugoj jednoj bczžičnoj depeši veli se: U s t a n a k b o 1J š e v i k a u KI j evtt fe biizu svotne kraju. Središte grada je već rasčišćeno od boljševika. Samo (ovdje nema jedne rlječi u brzojavu) trajc slaba puškaranja. S v a n a d 1 e štva, željezničltu st an icu i arscnal zauzeli su Ukrajinci. Boljševiki su pretrpjeli znatue gub i t k e. Oubicf Ukrajinaca sasvim su neznatni. Središnja Rada povjerila jc Hoiuboviču sastav novog kabineta. On je pozvao u ininistarstvo ove iičnosti: Mnctnolovskog — za ministarstvo rata, Kačevskog (?) za ministarstvo pravde, Hrajčika (?) za niinistarstvo uuutrašnjiii poslova, Antonoviča za ministarstvo mornarice, O s t op o 1 i č a za ministarstvo iinansija, Oregorjeva za mitiistra pross'jete, T e r n i č n i j a (?) za ministarstvo privrede i Kovaljevskog za mhtlstarstvo ishranc. Rusi napuštaju aalandsko ostrvlje (Naročiti brzoiav „Seoerađskiii i\’avl:ia“.) Stockliolin, 7. februara. Ruske čete napuštaju ostrvl.e. Zasa/1 ima još 2000 ruskih vojtiika na ostrvrma, koji &e tako isk> spremaju za odlazak, 1

R e u t e r Javlja Iz Petrograda pod | 3. o, mj„ da je nekoliko hiljada žena u | velikoj litiji protestovalo pred tnana- i fitirom Aleksanđra-Nevskog protiv i aioplijene tog maimstim. Na putu s ; Nevskog-prospekta do kazanske saborne crkve održao je petrogradski .vladika sa sveštenstvom bogosluženje pod vedrim nebom. Odbor je za odbranu Petrograda u jutru objavio, da su iiiiic zabranjeuc, ier izazivaju uzrujanost. Vladika i ostali sveštenici morali su primiti na sebe odgovornost za održanje reda. Vojnic! crvcne garde nljesn bili prisutni. Poihžavljanjc ruduika. Kb. Petrograđ, 7. tebruara. Petrogradska brzojavna agencija JavlJa: Privredno odjeienje savjeta narodnih komesara izjavilo je, da su svi rudnlci u oblasti D o n e c a, koje su napustiH sopstvenici, državna svojina.

Revolucija u Finskoj Bijda garda u ofeuzivL K r: men Jev mora pr ekinu11 s v o j p u t. Kb. Petrograd, 7. februara. Večeriiji listovi dor.ose: Finska bijela garda, koju je crvena garda bila potisla iz okoline W i b o r g a prema sjeveru, cpet sc tamo skupila, te primlvši znatna pojačanja, preduzela o f e n z i v u. W i b o r g j c u o z b 11 jnoj opasnosti, a oosada je preduzela mjere za odbranu t v r d j a v e. Željeznička pruga ponovo je prekinuta. Jedan voz, u kome su bili Kamenjev i Salkind na putu za Francusku i švajcarsku, tiijc 'mogao otići dalje od Tainarforta. Regrutovanje u vojskit. Kb. Stockholm, 7. februnra. ,,Ny a Dag 1 igh t AIIah an đa“. javlja: U finskotn uredu za regrutovanje vlađa navala. Takodje mnoge žene javljaju se za bolničarke.

BEOORADSKE ffOV!NE Apšenje gradjanskDi vlasti. Kb. Petrograd, 7. februara. Petrogradski brzojavni ured javlja: Olavni stožer u Wiborgu je izviješten, da se glavni stožer bijele garde nalazi u K a r b i e 1 u. Odjelenja revclucijonarnih finskih četa poslata su na kcpno. Ona su opkolila sjedlšta gradjanskili vlasti 1 napsiia sve. Obrazovanje revohicijonarnog odbora. Kb. PeU'Ograd, 7. februara. U Helsiiigroreu je ohrazovan oTRor koji će up avljati opš in kim poso.i.r.a. Glavni izvršni ođbcr u IlelsiTig'orsu je uputio poklić rađn’ama svih o; ština, kopm ih poziva đa obrazuju revoluei.onamc Odbore radi ))-e r 'o , 5a vb sti 'u ruke ra'đuika. Neboliko odbora &e vć obrazovak), kao u W i b o r g u i 'đn’gim građovima. SrediŠTi)" i-vrsm rdbor je upu'uo pokiič stanom’Štvn, fc'T" 1 gi po ziva, đa sruši staru vlast senata » da ■ B« pokori sadanjoj, jc ći o zako ib j vb.di. Radikaino soc -'a'islički središnji ddbor je uputio poklič pro'elorma rijciog svijeta za socijahm revoluciju. Dčzertiranja kod ruskih četa u Francuskoj (tiaročtđ brzojjv „Beasrads.kib Novlna“J j Bem, 7. fvbruara. Učcstala su dezertinuija vojuika iz | kontingonata ruskih četa u Francuskoj. Svajcarska štampa 'dcnosi đnev. o i vješlaje o tome, kako manja od'cki }\ ruskili vojnika i časnika stiiu u Sta.'carsku, pošto im jelva pod'e za ruko.m, da iz Francujke pobjegnu. Tcko „Gaze'. te de Lausanne“ javija, <hi ja juče došlo opet deset Rusa, koji su se tužih' tia loše postnpanje u Francuskoj. Rusija i Japan (NaroČitt brzojav „Bessradskiii Novtna' 1 .) j Stockliolm, 7. februara. „biovaja 2iznj“ jav ji: Japanska vi'ida je odgovorila na p o'esthu notu j ftusije: Japaaskt’ krstaši povućićc se l'z 1 Vladivostoka ako i američki'biođov; napusle Vlhdivostok. Narodni pokret za samostalmi Flanđriju | (Naročltl brzcjav „Becgradskib Nov'.na") Bmselj, 7. februara. (tVoltfov ured.) l en ra'lni iiamanski 'đopism uređ javlja; Flamansko narodno dlaaatije z a fiaudrijski # a v j e t ide svojtra nonnainim tokorn. Do sada su održane veiike narodne skupštine u otprilike stotinu važnijib mjesta flairanske zemljo, p'đje je sudje 1 ova 1 o mnogo hi!jađ a 1 j udi. Od najvećeg ef^kta hile so ma' ifestacije u G c n t u, B rusfe 1 j u, A n t ve r p enu, Loevvenu i Lekerenu. U Geatu je povorka od 8—10.003 Jjudi p.oš!a kroz varo« prenia „Trgu s!obode“, g je je odušev '; ia gomila oi-.iLia cvi.ećern spornenik Jakoha vau Arkvel'desa, najvećeg flamanskog narodnog juraka. Antverpen je 3. ov. mj. imao 6liku pravog belgijskog izbornog dana, šio — po obb čaju — nije prošlo bez suko' a. F.araaaski protivnici naiavno nijesu mo li osujetiU veliku flamansku pobodnu man'festaćiju, uz koju je pnatajala ojbvi’dno većina st novalšiva.

Vojnička pobuna u GrČkoj

ApšenJa u masanta n AtenL (Naroćiti brzojav „Beogradskih Novlaa“J Lngano, 7. februara. Milanskl ,,Secolo“ javlja, da atenska štampa traži kažnjavanje podstrekača vojničke pobune n Lamijl, što je bila u korist predjašnjeg režima. Pobuna Je ugušena. Bivši predsjednlci ministarstva Lambros I S k u 1 u d i s, knez Y p s i 1 a n d i, general Triangiaphilokos i po-slanici: Salakosta, Balđazzi, Kornundupos, Anastasiopulos i R h a 11 y s (ml.) uapšeni su.

Borbe na zapađu FngJe ka je 1917. g. izgubila na zapađnom frontu 90(U)00 Uudi. Kb. Amsterdam, 7. iebruara. .Aigemeen HandeI sb 1 ad“ javdja, da jc u ,,D a i 1 y M a I l“-n objavljeno otvoreno pismo, upućeno ratnom departmanu, gdje je broj britanskih gubitaka na zapadnotn frontu u godini 1917. označen sa 900.000 Ijudi.

Engleska poiitika u Ferziji (Naročiti brzatiav „Beogradsklb Noviaa“J Berlin, 7. februara. Bcrlinsb dopisnik ,,3V y a Dagiigth Allahanda“ razgovarao se s drzavnim podtajuikom Busciieoin o eng!©skoj politići u Perziji. Pdšto En».c-kj. o strv'ij . u Perzijj' ang!o 'nd jske če'.ne fcontingente, odbija ona da p: z a Fe.z j .ncima pravo samoodio«Jjenja, što perzijska žandamier!ja po l upravom šveds' ih časnika žeh'. Ukidanje englesko ruskcg ugovora od T907. gotiine ?n ci, da Ea 0 Ieska žc'! sad rrna oa * >ene ruke u sjevemoj Perzijt, da joj sp ? radbinu Irske, Egipta i Ihdije. Dogadjaji u Portugalskoj (Naroćitl brzojav „Beaar idssih Novica“i Beru, 7. februara. Spanski bst ,,E 1 S o 1“ javlja o ozbiljium dogadjajima u Porlugal ji. Putnica, koji su prisp'^h iz Viga, na špa- • njolskoj granici, javljaju, đa su zbog uemira morak hajbržim pu.em napusiiti Portugaisku. Cjeiokupni žeijeznički saobraćaj je prekinut

Podmornički rat NOVA POTAPLJANJA. Kb. Berlin, 7. februara. Wolffov ured javlja zvanično: Našim neumornim podmornicania pali su kao žrtve u Kanaiu 5 parnih brodova, 1 engJeski jedrenjak i 1 ribarski čamac. Parni brodovi bih su skoro sasvirn natovareni. Na jednom je brodu, kako se čini, bio utovaren ratni materijai, a taj je brod istjeran pucnjavom iz jakc pratnje ribarskiii brodova. Načelmk idmiralskog stožera mornarice.

Najnovije brz. vijesti Nestašica životnih natnlrtiica u EitgleskoJ. - Kb. Rotterdant, 7. februara. Kako ,,Nieuwe Courant“ javlja, lord R o n de je izdao manifest, kojim poziva sva ona lica, koja su nagomilala životne tuuniruice, da zalihe dobrovoljno štave na raspoloženje radi

javne podjele. Za ovo Je ostavljen roić od nedjelje dana sa obećanjcm. da onl, koji se ovom pozlvu dobrovoljno odazovu, ne će biti kažnjeni I da će im se vratiti polovhta od one svote, koja se dobije za prodate namirnice. Sa Balkana TURSKA. Iz tuske štampe. Opšte interesovanje Ostnanlija ogleda se najbolje u njihovoj štampi. Ono se u pogledu spoljne politike odnosi poglavito na Rusiju i to ne toliko na njezin unutrašnji položaj, koliko 03 pitanie o ratu i miru. Nas fnteresuje samo pftanje „rat ili mir“ veli ,,T a s f i r-i-F k f I a r“, razmatrajući docadjaje u Rusiji. —< ,,Aafi“ piše: „Raspuštanje zakonođavne skupštine je dokaz kako snage tako i slabosti boljševičke vlade. Njezina sriaga se ogleda u tome, što još ima vlast u svojim rukama, a njezina slabost leži u tome, što nema većinu u ustavotvornoj skupštini. U ostalome teško je govoriti o većini i manjini tf Rusiji. jer uvijek treba imati na umii, da ogrotnan dio rttskog naroda sačinjavaju neznaiice. koje se povodc za praznlm cbećanjima. — „Tardiman H a k i k a t“ smatra ‘raspuštanje ustavotvorne skupštine kao povoljan znak za mir. jer su time Lenjin i Trockij oslobodjen? od obzira prema nstavotvornoj skupštini. te mogu po svon) sopstvenorn naitodjeniu da rade. Položaj Ukrajine se u opšte povoljno ocjenjuje l svi se slažu u tome, da Ukrajina prije svega želi da se ure* di kao država. ,,S a b a h“ se bavi pftanjem, zašto ne može da se dodje do o-ršteg mira^ pa naiazi. da je za to Engleska kriva, 1 koja se bojf, da bi mir s obzirom na trenutno stanje stvari jako nahudio njezinom svjetskom prestižu, a prije nc što do toga dodje, ona je voljna da ! dalje podnosi sve moguće žrtve. ,,Ikd a m“ govori o flamanskoj samostalnosti, pa veli. da se sad može govoriti o više belgiiskih zemalja. kac što se govori o više ruskih zemalja, RUMUNJSKA. Prekidom diplomatsldh odnosa sa. Kusijom svođi se po izjavama rumunf? sfcog poslanika Antonesca u „51 a-! t i n“-u na to, što su bo'jšeriki p ek'đom vezc s Itusijom htje’i ’da prirrorrju ruskoi čete na izlazak iz Rumuujske a ujeđno da Rumunje izlože gla'di. Ruski vo'nic. su počeii đa pljačkaju po Besa akiji, k> se ova ohratila Ukrajihi za pcmcć, a Ukrajina se opef rad: toga obrat'la na ge*' nerala Sčerhačeva, koji je ođ svoje strane umoiio rumunjsku vladu da ćdaši janje če'ra radi zaštite Besarab je i ruskih kao i rumunjskih stovar šta o’ruzja > muiucfje u njoj. Da ne bi bili napadnuli s iedja, morali su Rumunji posj sti Ki šenjev, Reni i Bjelgrad.

Trik 2. broj ženevskog „Sipskog Li> sta“ od 13. januara ov. god. dorrosi pod gomjim nasovom ovaj članak, koga zbcg njego.e interosantnosti u ci.elosti i bez p omjene prenosimo: „Kao Što smo več obznanili, iz Crvenog Krsta u Ženevi otpušteno je preko dvadeset činovnika pod izgovorom, da nioraju ići u Tulon da se kod tamošnje kom : s ! je utvrdi njihova vojnička sposobncst. Opet partizanski probni kamen! Medju c-tpuštenima su većina vladi i

ni osetila, niti je mogla da je osetl, ali Joj je bilo žao, kto ona mora da priml te iste nazore ko zna koje generacije, što niora da se upravlja po njima. Ta zar ona nije sretna? I kakvu sreću pređpostavlja njena mati onoj sreći koju iniaju dve duše istih tnisli, istih nsećaja koje se volu, žele, traže. Predpostavlja li ona toj srećl onu sreću, gde je dosta novaca? A zar može biti sreće izmedju dva stvora koja se i ne poznaju. Ona joj bratii, ona je odvraća. ona joj veii da nema ničega od te Ijubavi. A zar se može nazvati srećom ona pod krovom gde dvoje misle različito, gde se vreme provede u ćutanju ako ne u raspri, gde ako ne vlada antipatija onda — ledena, zaledjena. ravnodušnost! Zar to nije lagano ubijanje sebe povlačenjem u ravnodušnostt Ona poće da misli. U sobi je bllo vidno i ona je videla svaku stvar. PoIftir sa obližnjeg stola se sjajio pod ^svetlošću sa ulice. U kutevima sobe padale su duboke i teške seitke. Ona očima potraži nešto na stolu, gde jc 8?3." a njegova siika, pa kada joj se liCu.i da ju je našla, ona poče da-misli o njemu. Pomisli, da će cele ove noći. ou misiiti samo na nju. Bolno ju je pekla Istlna, da su se oni već jednom rastali. Bilo jej je vrlo teško kada je pomisliia na to i nepsetno joj se ote duboki uzdah iz dna grutii. Zabacivši glavu dubokp na jastuk, ona po stoti put htede da traži njegovu sliku koju je večeras videla. Polako zatvori svoje plave oči kapcima i dugim 'trepavicama. U mraku morlla se da Izazove poslednju sliku, ponavljajući lagano njegove rečl. Još joj je u užima »vonilo sve onal *vonki izgovor: Vra-

ti se Miia! A možc li da se vrati! Da li treba da se vrati? Ona uzc o tome da misii, počevši lagano od dana kada su se voleli. Na jednom joj pade jedna crna, brza tnisao: a da li ga vole? Oseti pri tome kako joj srce jače zakuca pri pomisli na njega samog. — Volent ga, odjeknu šapat neosetno. U njoj otpoče borba. Razlozl i protivu razlozi neprekidno su je gonili, izazivale najkontradikcione tnisli koje su se sticale, upletaie jedna u drugu, gradeći jednu konfuznost u njenom mozgu. Ljubav je hteia svoje i iskala je sa pravom, dok karakter je iziskivao drugo. Opreza se radjaia izmedju to dvoje i ona se borila sa time starajući se da pobedi jedno od ‘toga dvoga... * * 4 Mila Jovanović je bila verena. Imala je duha i urodjene inteligencije, govorila je jedan jezik; imala je plave oči sa piavom kosom; kada se smejala pokazivala bi dva sjajna reda lepih zuba i to je bilo dovoljno. Jednog letnjeg večera ludo se u nju zaljubt jedan pešadijski kapetan, crn kao djavo, sa bezbroj avantura. Po njegovim rečima ona mu se upi u dušu i on je jedne letnje večeri doprati do kapije. Od te zlokobne večeri počinje tužna i žalosna istorija koja se svrši jednom aferom o kojoj se govorilo mnogo Bilo je predvečerje, Vladimir Mir.ković, novo postavljeni pisar u Ministarstvu P. radio Je nad aktima f kada je ušla Mila Jovanović on je pogleda svojim otvorenim očima. Ona udje oblačeči svoj kišni ogrtač, koga beše Jutros ponela, boječi se kiSe l upita ga

radoznalo: zar još radiš? Vladimir Mirković joj odgovori da će večeras raditi duže i sakri svoju uznemirenost. Namestivši joj jaku, on propusti da joj rekne ma što i sede opet za sto. Ona htede da ga zamoli da se prošetaju, ali videći hrpu akata, ona pomtsli da ima mnogo rada i oprostivši se lagano ode od njega. VTadiinir Mirkovič ostao sžm izvadi ispod akata pismo, koje je rnalo pre držao. On je ludo voleo ovu devojku i sada su ga ovo nekoliko stranica iz plsma potpuno uzrujale. Mislio je da će poludeti i sva snaga ljubavl pretvorila se u neizmernu mržnju. Pročita još jednom pismo i nervozno zavuče prste u svoju dugu, crnu kosu. Zatirn oseti kako nokti prouzrokuju bol, zabadajući se duboko u kožu na glavi. — Da II je moguće? Da li je moguće? ponavljaše jednako. Pridje lagano prozoru i otvori ga. Zagleda se u sjajno nebo i zvezde. Seti se dana, kada su mnoge večeri provodili tako zajedno, jedno pored drugog. Ah! taj kapetan, pomisli u sebi. Misao, da bi je mt»gao imati, naterivaia mu je tamu na oči i iupnjavu u slepoočnicama. Napolju je bila vedra, letnja noč. Pod prozorom bagrenje je šumilo svojim listovima. Vladlrnir Mirković ponovo sede za sto i pogleda pismo, potom ga stavi u notes. Uze sjajni nož sa stoia, kojim seče hartiju, i baci ga na sttanu. Izvadi časovnik 1 uverivši se koliko je sati, obuče se žurno i izadje. Na Terazijama sačeka tramvaj pa prugom do Kolarca uputi se peške. Zabasavši u male ulice, stade da se orijentiše gde Je. Preko puta sebe, na uglu, vlde sijalicu 1 odmah se seti. Brzira korakoin požuri n krivn oli&icu: noge su rau

upadale u rupčage i on se treskao teturajući se čas tamo, čas ovamo. Opazi preko puta široku kapiju I stade skriven dubokom senkom. Sav je kipteo od besa i osećao je užasnu mržnju. Cini mu se da bi smoždio onoga koj; bi mu prvi protivurečio. Tako prodjoše časovi najduži u njegovom životu. Cekao je. Anoninmo pismo govorilo je, da već tri večera kapetan prati nju do kuće. Poče da misli, da se taj nije prevario? da uije to zlobno nečije podrugljivanje. Ali se uteši, da će sve v!deti. Verovao je i nije verovao. Imao je dokaza njene ljubavi, znao je svaki tajni kut njene duše. Pomislio je: ne, to je nemriguće od nje, ja znam svaki njen dah. Kao varuica senu mu kroz tnozak. da nije niati ta, čija sc ruka oseća izniedju njih dvoje. On je uvek imao antipatije prema toj ženi koja je iraala smisla samo za materijalnost. Umorni stražar prodje lagano pokraj njega. On se sakri joŠ više u udubIjenje. Nasprant svetlosti od sijalice sijala je sjajna, bela tablica na prsima žandarmovim. On poče da sluša, kako čizme udaraju o pokvarenu kaldrmu sve slabije i slabije. Kada se izgubi u dnu, on počd da misli. Trže se tek onda, kada ču neki govor. Pogleda preko, na kapiju 1 ledena struja prostruji mu ccliin telom. Uhvati se za direk od kaplje i zagleda se. Osećao je. kako srce udara kao maljem I kako svaka vena podrlmije u njemu. Od jednom slike ntsta i mesto slike on vide beli zid i mrtvačku, belu svetlost električnu. Pogleda još jcdnom — nlgde nikog. Otvori oči jače i pomisli: da to nlje san. Prevuče rukora preko čela 1 leđen znoj se nahvata na njegovoj mcf. Obmana.

promrmlja u sebi. Lagano predje preko sokaka i ne vide nikog. Kapija beše otvorena i cn udje u dvorište. Brzo nadje njen prozor, gde su toliko puta sede’i zajedno. On je bio osvetljen i on stade da b* se umirio.Oscćao je, kakc mu srce bije i lupa. U jednom momentu kao da je čuo neke glasove. Podiže se na prste I regleda kroz okno. Učini mu se, kao da «e sve naokolo kreće oko njega u jeđnorr. krugu brzo, iudo, sunianito, jako. Misao rnu stade kao za*kovana. Sami prsti se skupiše grčevito kao u agoniji. Grlo mu ispusti neki glas. ropac, koji je ’ičio na urltk ili glas zvera. Čuo jp kako u hiljadu parčadi prosuše se okna. On jurnu u noč Iud, obezumljen, ćuvši za sobom kao potmuli udar na tlo kao pri padu nekog tela... Tek kada je se tianovo našao na Terazijama on vide, da je sav krvav« Iz isečene ruke o staklo. kapala jc neprestano krv. I on s\iratl u pomoćnu ambulantu. Lekar mu izvađi brzo i vešto staklo, čudeći se mrtvačkom bledlIu i njegovoj uzbudjenosti. Zapitkivao ga je ne dobijajući odgovora. Zaključt da je ovog mladića snašao neki potres. Svojint malim očima ponledao ga je za^ čudjeno kako ovaj ustaje, odlazi, kako mu usne drhću, oči drže jedan bezsvesan pravac, otvorene i razrogačene... — Anemia, nesvestica, uzbudjenje, nepravilno udaranje bila. Jadni mladić završi doktor lagano svoja razmlšljanja, zatim klimnuvši glavom I sede za beli sto gledajući Ijubopitljivo na vrata gde se beše izgubila figura Vladimira Mirkovića. (Nastaviće se.)