Београдске новине

Broj 56.

'Cetvrtak

BEOORADSICE NOVINE

28. teoruara 1918,

Strana 3.

Koncerat u c. I k. Casnlčkoj I Cinovnlčkoj kasini. Danas. u četvrtak. 28. lebruara poslije podne održaće se u c. i k. časničKoj ! činovničkoj kasini koncerat vojničke glazbe sa biranim progra•nioin. Popis 7eml|išta, poljoprivrednih mašlna i aiata. U dopunu raspisa br. 3139 od 13, Dvog mjeseca odnosno popisa ziratnog ^emljišia izdaju se još ova upustva: Od 1. marta vršiće se popis zemljtjta i poljopiivrednib mašina i alata. Svaki sopstvenik, zakupac ili obradji,vač dužan je lično predslati onome rcjona opštine grada Beograda, u komo mu fcemljište leži; a abo ima zcmljišta u dva ili više rvjjona, ima za svako zemljište papose predstali dotičnom rejonu. Iskazi moraju bdti tačni. Svaki vlasHik, zakupac ili obradjivač potpisaće svoj jskaz i potpis ili znak imena uzimaće se kao zakletva, da svjesno ili vodno nije pčinio pred komisijom nikakvu netačnu tzjavu. Raspored prijava je ovaj: Sopstvenioi, zaknpci ili obradjivači J., II., III., IV. i IX. rejona imaju pređptati 8vojim rejonima od 1. do zaključno j6. marta, od 9 sati prije podne ipa Jiadalje. Isto tako sopstvemci, zaKUpct ITi ot>rađjivači V. i VI. rejona, koji će se to dane Javiti u zgradi VI. reiona fSajtorna ul. 88). Sopstvenici, zakupci ili obradjivači u XI-, XII., XIII., XIV. i XV. rejonu predfctaće rejonima od 6. marta do zaključno 10. marta, ai oni čija se zemljišta inalaze |U VII., VIII. i, X. rejonu dolazićo 'u zgraSu X. rejona (Dečanska uk). Tyrozinialnj ispit. Juče stt polagali i položili ovi kau* Jidati Tyrozinitun: gg. Moša Kalef, Bojtivoje Božić, Radovan Nikodijevič, Dulan Rauenković, Mica Sokić, Cana Kuz. Milojković, Milka Brkić, Canko Deverdjić Toša Jovauović i Zag. MIletić. — Mladim asistentima čestitamo 5 želimo daijni us>pjeh! Beogradski orfeum. Od sutra, 1. marta, počinju večeriije predstave u beogradskom orfeumu « 8 sati uveče. JPočeo saobraćaj na pruzi Batijan!—« Ugrinovcl. Jiče je počeo potpuni saobva’ćaj Kia djelimičnoj pmzi Baujani- Ugrinov;ci po voznom planu. jLJepota je najuspjelije oružje žena. Ona je tnio dar Božji, ali se mora neprestano ičuvati I njegovati, jer ona nije vječna. l)iana puder ne pridiže samo Ijepotu, Đego služi i njezi kože i zdravlju.

Melentiie Stanišić: Blagoslov — Matil •— Ko ste vi? =— Došao sam da izmolun oproštajni fdagoslov. Ne odbijajte me tako! Budito pristupačni bar u ovx>m momentu! — Ja vas ne poznajem. Zato možete ića! — Odlazim, mat!, ali me možda nejMe vidcti više. Sažalite sc na molbu fctvorenja, koje za dvadeset godina nije jsteklo pojma o majci. Zar eam ja kriv? Ne prezirite Btvorenje koje vas ni rečju lijje moglo uvi’editi u momentu kada s’te ga odbacik od eebel Vi dobro z-nate ga jnoć blagoslova majke sinu. Zato... Mladić nije stigao da dovrši poplednju rečenicu, jer u istom momentu ivrata se od kuće naglo zatvoriše i sza Djih iščeze gospodja. Iščekivao jc neko pnreme, neće K ae ko ponovo pojaviti na pragu. Kada jo uviđeo da mu je čekanje jazaludno okrenuo se i ncsigmnim

koracima uputio izlazom na ulicu. Suze bu mu navirale na oči. — Dakle i sadl... Posle dvađeeet godina!... D» U u svetu ima takvog materinskog srca?... Pa šta je to onda materinsko nežnost?!... Tako se razgovarao sam sobom, udaljujući se i gubeći iza ugla ulice. Za to vreme gospodja Nada bila se povukla u salon. Uzrujana spusli'a se naglo u, luksuzno ukrašenu naslonjaču, odbacivšr u stranu vez, što je pre mladićevog dolaska radila. N je znala šta da počne. Dohvatila je knjigu sa stola. Ne ide. Cita je na glas, ah smisao rečenica ne shvaća. I nju je bacila. Trenutno je bacila pogled na klavir. Stresla se i što je mogla brže vratiia se u preujašnji položaj. Nije se smela usuditi da mu pridje i uđari u dirke, jer bi joj svaka intonirala jecaj prigušeiiih bolova. Najzad, iklonula jo. Rastrojene rnisli postepeno su so koncentrisale u jednu polaznu tačku ■— prošlost. Da, prošlost slatkilr i gorkih uspomena. Sećanje’na veličanstvene moment© bujnog napona mladosti. Oni su joj imali 'da ostvaro idea.e Ijubavi, kojoj se polpunom veiom predala. Pred oči joj izlaze tienutci prvog poznanstva sa njime, mladim advokatom, Dušar.om. 'Za'tiin, trenutci ljubavi, čežnje, braka.,. omra* ze... sloma. Tišina osamljenostii koja je vladala u salonu, davala joj je maha da se zaroui u dubinu razmišljanjaj. I ona se >ome predala, t Upoznali pu se na jednoj zunskoj Zabavi. Njegova lepa i otmena pojava proizvele su kod nje utiske zaljubljenosti. On je to primetio. Kako nijo Ibila ružna a pritom bogata, osmeJio se i Tešio da još vdše utiče. To večc nijo ju ostavljao. Bio je iuvek pored nje, zabavljao je. Poslo tri meseca nazvaia zo njego(vom supragom. "Medjutim, tek je _ tada paznala da se u svemu razmimoilaze. Njegova naklonost bila je privremena t pritvoma, jer ciij njihovog braka imao je da mu poboijša materijahio stanjo a da ostvari udaju dve njegove seštre. Sve to trebalo je njenim mirazom da se iuredi. Prvo je to doznala za vrerae raspra sa zaovama, koje su stahuo bile gorde 'i nepristupačne prema njoj. On ih je uvek fiastupao. Jeđnog dana, kada je đošlo do razdora i prekreta, uverena njegovim prizjianjem o ništavosti: ranije ljubavi, zapitala so sama: s—- Treba li aidalje živeti u johmani? Odgovor je bio: — Ne! Pod tim utisdma, poslc- dvogodišnjeg braka, nastao je slom. Vratila se roditeliinia. U razočarenju zanemariia jo i omrzla ceo svet. Žalila je za idealima, koje joj je prošlost zapazila. Dvogodišnjeg mališana, njenog SJavka, ravnodušno mu ga je ostavila. To je on zahtevao. Docnije, kada je moralno fcolifco pao da nije imao nijednog klijenta i morao postati običan prepisač, u osikuđici materijalni'h sredstava pokašavao je da pomoću deteta eksploatiše njene materinske osečaje i iznudi novca'. U duševnoj borbi, koja je tada nastupiila, mržnja prema ccu održala je ravnođušnost i prema detetu. Po razvodu braka provela je se<dam g'odina u rod'iteljskom domu. Jednog dana potom pozvao ju je otac k sebi i gestom roditeljske nežnosti saop. Uio jo], da joj se pruža nova bračna prilika. Nije je prisiljavao .na ponovnu udajn, ali joj je savetovao da postnpl po njegovoj žeji. Bez protivljenja ali i bez volje đala je pristanak. Posle nekoliko dana došao je u njihov dom prosioc. Po spoljašnjem izgleđu moglo se odmah primetiti, da je to neka velika dobričiua. Crte lica i držanje karakterisale su ga kao čoveka pedesetlli godina, dok je ona tada brojala oko trldcset. Bio je činovničkog reda, hn.nćan a!i umeren u svemu.

ualazc se tu kustodi, poverenlci kandidata. Ulasov! se pcrtom odnose u naroČitu državnu zgradu za skrutmijume. iTa se zgrada zvala diribitijura, a posao taj vršili sti diribatori pod nadzorom kustoda. Ime svakog kand'data ■zapiše se na veliku tablu od voska i za svaki gias, koji to ime dobije, načiui 6e ubod na tabli. Kad se to svrši, tabli;ce se sireste u kožne kese i, radi docnije kontrole, čuvaju se u državnoj zgradi. Rezultat izbora svake centurije (odredi od 193, docnije 375 gradjana imućnili klasa rimskoga naroda) objavljuje se, a svetina ovo objavljivanje dočckuje i propraća živim klicanjem J uzvicima. Ali je već i u ono doba bilo pođ.valjivanja o izborima. što su vršill ljudt pojedinih kandidata, da bi mu osigurali Izbor. Koga bi uhvatili na tom ružnom oslu, zlo bi prošao zajedno s dotičnlm andidatom. Svaki bi dobio po 300 udaraca, a uz to bi ioš kandidat otpao od Izbora. Na izborima su Izbijale strasti. Medju strankama je vladala mržnja, Doiazilo je i do tuče, Često bi i krv pala, a ni politlčka ubistva. kao izlivi narodnog odisaja, nisu spadala u retke pojave. U prvo vrenie kaudidati su na iavuim jnestima skupljali glasove sami za sebe, idu i od glasača do glasača. DocDije je to dovelo korupciji i kandidati su kupovali glasove od giasača. Već godtne 922. pre Hrista moradoše u R'mu izdati zakon protiv pre-vara i zioupotreba na izborima.

U samom magistratu vršile sć najodvratnije zloupotrebe i spletkama n ! je bilo kraja. Magistrat je imao jakog utjcaja na izbore. Dakle, na svetu uišta novot M i I o j e. MALI PODLISTAK Istorijski kalendar By r g i. — Reaumur. — D 611inger. — B. Auerbach. — Savez u Kališu. — Karl Hilty. Na današtijl dan, 28. februara 1552. god. rodjen je u Lichtensteigu u švajcatskom kantonu St. Gallu znameniti fizičar, matematičar i astronom Jost Byrgi (Burgi). Byrgi je 1579. g. postao dvorski časovničar vladajućeg grofa Filipa Hesenskog. pa je u Kasselu otpočeo astronomska ispitivanja. 1603. god. došao je na dvor rimsko-njemačkog cara i češkog kralja Rttdolia II. u Prag, kojl se mnogo interesovao za astronomiju, a još više za astrologiju. 1622. god. vratio se Byrgi u Kassel, gdje je i utmro 31. januara 1632. god. Byrgi je naročtto znamenit po astronomskim globusima, što ih Je izradlo. Osim toga je on pronašao trijangnlacijoni sistem i jedan sistem I o g a r i t a m a. — 28. februara 1683. god. rodjen je u L a Ro c h e 11 e-u francuskl fizičar Rene Antoine Ferchault de R 6 a u m u r, čije je ime svakom poznato po njegovom sistemu termometra (toplomjera), koji se dijeli na 80 stepeni, za razliku od novijeg Celzijevog, koji se dijeli na 100 stepeni. O obojici, kao i o Fahrenheitu. kon-

U novom supružanskom domu imala je svega, ali je lz dana u dan hodila stazom života punog monotonije. U ogorčenju na život, nije marila za svakodmeviK) i bezbriž.no ćaskanje njenog muža o običnira dnevnim ćtogadjajima, polilici i uslovima za dobar apetit. Najvećma je volela osamljenost. — Da, svemtt je on kriv. Bednik jedan. Usne su joj nečttjno šaputale ove reči, kojinta je iskazivala roržnju prema ranijem mužu. Suton se polako spuštao, obvijajuči svojom koprenom osamljenu siluetu gospodje Nade. Pored prozora proiniače neka prilrka. Chia se tolfko bila zanela u mislima, da nije ni obraćala pažnju na ulicu. Tek što je izrazila misli prošlosti izlivom gtievnih rečenica nad vinovnikom bračnog sloma, a u saIonu zasvetli. To muž u pređsoblju otvara sijalice. Trgla se, naglo digla i pošla mtt u susret. Dočekttju se uobičajenian svakodnevnim pozdravima, baz nežnosti, ozbiiljtio i po dužnosti. Trebalo }e jedno drugome i potrebu života zadovoljili su brakom. Istorijom njenog ranijeg života on je bio pre veirid'be upoznat, Na bralc je ipak pristao. Ta njegova đobrovoljna pomirljivost prema njenoj prošlosti činila je, da je ona unekolfko iakše snosila sudbimt sadašnjeg bračnog živofa. U njegovom prisustvu klonila se i najnianjih sifcnica, koje bi svo1 jom vezom prešlc na prošlost. Današnji neočekivani dogadjaj toliko je uticao na iijenio duševno spokojstvo, da se zbunjemo usiljeno držala pred suprugo-m u elementu obične mirnoće. Po obedti, kada se spustila u posteiju, san joj zadugo nije zalriopio oči. Napa'ćena duša tražila je u njemu pokoja, ali ga nije davala uzbudjenost materinskih osećaja, koje je jakom energijom danas ugušila. Još su joj neprestano danas u ušhna zvoniie reči jnladića, koji je preklinjao: — Mati! Ne odbijaj. Oproštajni blagoslov tražim. ¥ ¥ ¥ . Tri godine prošle su t za to vreme Izredjali stt sc krupni i nezamišljeni dogadjaji. Rat ntši i pali sve tekovine, ubija i ništi hiljade života. Strahote njegove osećaju se tek oaida, kad se stvarno ispolje nad onim koji je vezan za tok njegovih dogadjaja. Gospodja Nađd ustala je jutros kao i obtčno, posle nemiruo provedenog sria. Laka nervozhiost ostala je kao po» sledica prošle noći, ali je ipak kao i uvek pravilno otpravljala stalne svakodnevne domaće poslove. Prethodno, po uobičajenom redu, ispratila je muža. Dok je jedno devojče, koje je stajalo u njih u službi kao pomoćna snaga, otišlo na trg đa kupi namirnice za taj dian, gcspodja Nada uspremila je. salon i sobe. Potom kada se devojče vratilo sa kupljenim naml,nucadna prireidila je što treba za kuvanje. Pred podne Irila je gotova sa celim poslo-m. Baš se htela povući u sobu, da tarno ostatak vremena do ručka provede u nekom drugom posiu 1 tako dočeka dolazak nrniža'. U toan momentu ueko zakucn na vrata. Bio je pismonoša, kojl Joj predade pismo sa adresom na njeno ime. Začudila se, jer se slabo dopisivala. Zato, interesujući se da vidi od koga Je, naglo se pcvukla u sobu, da fcasno, u 1išini, pročita njegovu sadržhiu. Razlomila je pečat i počela čitati. Primetuo bledilo nadvijalo joj se md čelom sve jače i jače. Najszad, klonulo se sruŠiSa u naslonjaču, jecajući. — Sine moj! Bogom da tl j® pro* sto! Budi blagosloven! Tako Je, više krikom, propračala Iznenadni udar.

struktoru trećeg opšte poznatog sistema toplomjera, već je bilo govora na ovom mjestu. — 28. februara 1799! g. rodjen je u Bambergu teolog Joh, Jos. Ignjatz D 611 i n g e r. 1826. godine postavljen je za profesora sveučilišta u Miinchenu, od 1847.—1849. god. bio je suspendiran, a prilikoin -vatikanskog koncila bio je istom kao slavni Strossmayer protivnik dogme o papinoj nepogrješivosti. Od njegovih djeia najpoznatije jeste ,,L e h r b u c h der Kirchengeschichte*'(„Udžbenik za crkvenu istoriju"). Urnro je 10 januara 1890. godine. — 28. februara 1812. god. rodio sc u N o r ds t e 11 e n u u Wiirttenberškoj njemačlcl lcnjfževnik Berthold Auerbach. Gimnaziju je učio u Stuitgartu, pa Je zatim počeo studirati prava na svenčilišti. u Tfibingenu, da bi doctiije prešao na filozofski falcultet. Filozofske studije nastavlo je docnije u Mfinchenu i Heidelbergu. Kao student osudjen je jednom prilikom zbog nelce političke krivice na nekoliko mjeseci tvrdjavnog zatvora. 1637. godine teašao je njegov prvl roman, ,,S p I n o z a“, a 1839. godine roman ,,D 1 c h t e r u n d K a u fmann*. U isto se vrijeme Auerbacb bavio prevodjenjem Spinozinih djcla. 1842. godine Izdao je popularnu filozofsku knjigu „Der gebildete Bfirger, Buch ffir den denkenden Mittelstand", u kojemu je pokušao da dovede najvišu filozofiju u sklad sa svakodnevnim zdravlm razumom. Opšte priznanje izazvale su njegove čuvene seoske pripovijetke, koje su 1843. god. izašle u Mannheimu pnd naslovom ,,Schwarwftlder . Dorfgeschichten", U .vremenu od 1848.

Ispustila je iz ruke pismo. Ono je lcžalo pored njenih nogu, na podu. U njemu je pisalo: „Majko, ovim te opet molim za orroštajni blagoslov. Daj mi ga bar sad. Duša mi dotle neće naći pokoja. Kad ovo pismo dobiješ, više me svet neće gledati." U produženju pod primedbom, stajalo je: , Teško ranjeni redov Slavko Petković izdahnuo je na pukovskom previjalištu. Opojao ga i sahranio svešten;k Dimitrije, koji Vain po uputu samrtnika na posljednjem času, izručuje poslednju poštu." U tom katastrofaJnom položaju zatekao ju je muž. Prvi put od drugog venčauja, stala je tad pred njega i dostojamstvenim !zrazom predusrela ga: — Imala sam sina. A potom, utučeno je dodala: — On je nedavno poginuo. Zato Ćcš mi dozvoliti da ga žalim javno. Sutradan, dekorisana crninom, otišla je u crkvu i pripalila posmrtnu voštanicu. Poslijednje brzojavne vljesti REVIZIJA VERSALJSKIH ODLUKA. (NaroCItl brzojav „Beogradskib Novtoa".) Rotterdam, 27. februara. ,,D a 11 y M a 11“ lavlja, da se brltanska vlada izjavila voljnoni, da prlstupl reviziji versaUskih odluka o ratniin cilj'evima, koju želi Wilsou. VRAĆANJF. AUSTRO-UGARSKIH ZAROBLJENIKA DOMOVIMA. (NaroCitl brzolav „Beogradslcih Novlna") Budiinpšeta, 27. februara. Kako javljaju listovi, povjereno je mlnistarskom savjetniku dru J e k e I u, da organizuje povratak austro-ugarskih zarobljenika iz Rusije. Dosada je kod vojski, koje leže na ugarskoj granici prispjelo 20—25.000 zarobljenika. I BOLJŠEVIKI RATIFIKUJU BRESTLlTOVSKl UGOVOR. (NaroJttl brzojav „Boogradsldh Navtoa".) Stockholm, 27. februara. Prema jednoj petrogradskoj vijestl brzojavio ie narodni komesar S t a1 j i n iz Kijeva, da će boljševička Rada ratifikovati brest-litovski ugovor o miru sa Ukrajinom. NOVA POLJSKA VLADA’. Kb. Varšava, "27. febraava, Namjesnički savjet potvrdio jc ovi£kav sastav privremenog kajineta: Državna luprava, narodna prosvjeta i poliličko odjclenje: Ponikowski; ministar spoljnih poslova: Drobiewski; rninisfcar pravde: Manowski; ministar nnutrašnjih djela: Bziegulawski; ministar finansija, trgovine i industrije: WTefciawski; ministar za rad i socijaina pitanja: Patek; ministar poljoprivrede i ishrano Janieskr. POTPUN SLOM RUSKE VOJSKE. Kb. Lugano, 27. februara. ,,C o r r i e r e d e 11 a S e r a“ javIja ’iz Petrograda: Krib’enko je šzjavio u izvršnom odbo-ru sovjeta, da ruski vojni odredi nigdje ne pokušavaju, da zadrže njemačko nastupanje ili bar da spase obilni željeznički materijal. Teške su baterije i z g u b 1 j e n e, mornatf napuštaju svojc brodove. Tako je u Pskovu Nijemcima potpuno neoštećcno pao šaka neizmjeran ratni materljal, medjunjime stotine baterija i ogromna skladišta ž ivotnih namlrnica, pošto se posada povukla, izbacivši tek nekoliko metaka i ne razorivši ni željezničku prugu. Pokušatia mobilizacija u Petrogradu pretrpila je potpuni neus-

do 1853. godine izašle su nove zbirke pod istim naslovom. 1847. godine Aucrbach se oženi u Vratislavi (Breslau-u), pa je poslije neko vrijeme putovao po Italiji. 2ema mu je uskoro umrla. Utučen njenoni snirću i drugim domaćiin neprilikama otišao je Auerbach u Beč, da se razonodi. Tu ga je zatekla laniošnja oktobarska revolucija. DoživIjaje oniii burnih dana opišao je Auerbach u knjizi „Tagebucli aus Wien“ („Beoki dnevnlk") — 1849. g. 1850. gcditie ponovo se oženi i nastani se u Drezdi, odakle je 1859. godinc prešao u Berlin. Radio je i na dramskom polju, ali nije imao uspjeha. 1851. godine tzašao je njegov roman „Neues Leben“, a za oviin međju drugim pripovjetkama ujegova uajčuveuija pripovjetka ,,B a r f fi s s e I e“. Za ovim su redom izašli romani: „Auf der Hoiie", „Das I,andhaus am Rhein", ,,Waldfried“, „Lamlulin von ReuterschSfen" i „Der Forstmeister 4 '. 1876. godine izašla jc nova zb.rka seoskih pripovijedaka pod naslovotn „Nach dreissig Jahren". Svoje gcvore i svoja predavanja o znamenltim njemačkitn književnicima prikupio je Auerbach u knjizi ,,D e u t s c h e A b e n d e“ („Njemačke večeri“). Berthcld Auerbach umro je 8. februara 1882. god. u Cannesu u tužnoj Francnskoj. — 28. februara 1813. godine zaključen je u poljskom građu Kališu savez izmedju Rusije i Pruske protiv Napoleona. — 28. februara 1833. godine rodjen je u Werdenbergu u Svajcarsko! znameniti pravnik i etfčar Karl H i 11 y. Od 1874. god. bio je profesor na sveučilištu u Bernu. Umro je 1909. gedine.

pjeli. Javlja se samo mali broj vojnlka i vojnički neobučeni radnici, tomvŽ ukupno n.iih 10.000. Na više mjesta u gradu opet je otpočelo puškaranje. Ulad i bijeda uzimaju sve većeg maha*

v V

SRPSKA SKUPŠTINA. Kb. Lugano, 27. februara. Talijanski-lisfcovi javTaju: Juče je na Krfu otvoreno zasijedanje s-ps'ie Skup* Stine. Predsjednik Andra Nikolić i pr< vi potpredsjednik Milovan Lazarević dali su ostavku. Pn otvaranju održaoi je govo- drugi potpredsjed 'ik G oka Bra činac, koji je pozdravio srpsku voj-' sku i saveznike. Zatim je Skupština prfi stupila raspravi zakonskog projekta o. poništavanju eksproprijacija, p odaje ne. pokretnina i hipotekarnlh op.erećivanja, izvršenih za vnjeme neprija eljske okupacije, kao i zakonskog projekta o pot< pomaganju sfcanovmištva okupiranih krajeva zeroljo.

(NaroClU brzojav „Beogradskili Novtaa“.) Zfirieh, 27. februara. ' Talijanski listovi, u prvom redu ,,C c r r i e r e d e 11 a S e r a" i ,,S e c cr lo" veoma su zabrlnuti zbog neoček i v a n o g sastanka srpske Skupštine. Oni u tome gledaju izraz scparatističkih težnji srpskih' državn'ka i misle, da će Srbija u r.ajkraćem roku otpočeti pregovore omirusa središn j i n v I a s t i m a. (Kako je našitn čitaocima poznato iz naše jučerašnje brzojavke, baš su neki talijanski listovi bili javili, da će se Skupština sastati tek 20. niarta. Op Ur.)

ISl OPiJSKA NOĆNA SJEDNIC4 SOVJETA. (NaročUt brzojav „Beozradsklb Novtoa' 1 .) Ženeva, 27. februara. Pariski listovi vele, da je u istorijskoj noćnoj sjednici sovjeta L e n j i n zadobio protivnike mira bhrno pozdravljenom Lzjavom, da bi odbijanje mira značilo triumf buržoazije, koja željno očekuje ulazak Nijemaca u Petrograd. PROKLAMACI.IA GENERALA MANNERHEIMA. Kb. Stockliolm, 27. februara. , Finski general Mannerheim izdao je proklamaciju, u kojoj se zaklinje, da ne će vratiti mač u korice sve dotle, dok ne bude uspostavio mir i red u zemlji, povratio sve tvrdjave i izba* clo posljednjeg Lenjinovog borca iz' : Finske i ruske Karelije. FRANCUZI TRAŽE JAPANSKU INTERVENCIJU. '(Naročiti brzojav „Beozradslito Novtoa".) ij, Zeneva, 27. februara, . Svi francuski listovi ponovno trale od Japana, da s vojskora udje u Sibir, a pozivaju Wi!sona, da u tome n€ smeta Japana.

FRANCUSKI INVALIDI ZA MIR. . (NaroC'itl brzojav „Beogradsicih Novina") Bern, 27. februara/ Na kongresu francuskih ratnih ittvalida u L y o n u traženo je, da se smjesta zaključi mir na osnovu Wilso* nove poslanice. IZDAVAN.IE SENATORA HUM-> BERTA SUDU. (NaroJia brzojav „Beogradskiti Novtoa“J Ženeva, 27. februara. Senatski je odbor odlučio, da izda senatora Humberta sudu. ZAPLJENA RUMUNJSKIH POTRAŽIVANJA. .(Naroiltl brzoiav „Bcogradskto Novina") Rotterdam, 27. februara. „Morningpo'St'* javlja, da su u Engleskoj, Francuskoj i Italiji zaplijenjena sva rumunjska potraživanja ra< di obezbijedjenja kredita. datih Ru* munjskoj.

Najbolji puder na svijetul Mala dozastojt K. 2-— Velika doza stojlK. 1 Možc se posvuda doblti Olavno prodavalištc’,,DiANA H Handels A. <5., Budapast V. Nador utca 6. 14 EUM&nU PESUIUKMieiUKE KOMERCIALNE BANKE n Bcssrafia — Knez Hitioilovo br. SO. Sjedjalno odjelenje za »Hjanje novaca ratnim zarobllenicima I interniranima. Osnovna glavnica l pričuve ! 232,000.000 kruna. B „