Београдске новине

Strana 2.

Petak

BEOORADSKE NOVINE

Broj 67.

1. narta 1918.

novale preporod. Oospodaru! Bugarski se narod može s pravom ponosiii sa svojim kraljfim, koji ga je s toliko mudrosti vodio putem mirnog razvitka i na ćeiu naše hrabre voiske izvojevao na&em narodu slobodu i iedjnstvo. Učešće bugarskog naroda u ratu — neka mi se dozvoli da to s ponosom iskažem — nije malo doprinjelo triumfu zajedničke stvari saveznika a :ime 1 osiobodjenju drugih potlačenih naroda, ltami toliko simpatlčnog p o 1 j s k o g, ukrajinskog ifinskog naroda. Za Vašim stolom mi vidimo zastupnike ovog posljednjeg naroda i u njihovim ličncstima pozdravljamo mladu f i usku državu, kojoj posllje stogodišnjeg robovanja želimo napredak i uspjeh. Sretni kralju! Dozvolite mi da ovu čašu ispijem u zdravije našeg dragog državnog pogiavara i da Vam pože!im sretnu, slavnit vlađavimt, zdravjje i dug život. Kraij na to odgovori: Oospodine predsjedniče ministarstva! Moja gospodo! Sa osjećanjent zaiivalnosii sasluSao sam prijateljske riječi, koje ste meni uputili. Vi ste ispunili moje srce zahvalnošću za laskavu pažnju, kojom ste pratili moj rad u službi bugarskom narcdu. Medjutim smatram za tnoju prvu dužnost da dodam, da, ako su u toku mog rada za 31 gotlinu medju bugarskim narodom i njegovim vodjom postignuti povoljni rezultati, kako na poljn kuiture tako i na polju nacionainog jedinstva, da se ovo ima zahvaiiti sarno besprimjeruom patriotizmu bugarskog naroda i njegovoj težnji i ne.običnoj sposobnosti prisvajanja kulture. Zaiivaijujući ovom rodoljublju i težnji za napredak mi danas vidiino, kako se na istoku počinje javljatt zora mixu na bugarskom nebu svuda, gdje se širi kao zaštitnica nad Bugarskom. Skoro će izići sunce i ogrijati svu djecu nsše zemlje, poslije tolikih vijekova jedva jedared sjedinjenu u jednoj kraljevini. Zbog ovog velikog Jjela dijele našu radost kako naši močni saveznicl, kao i sprijateljene nove države, Kao Poljska, Ukrajina i Finska, čija je nezavisnost u ovom svjetžkom ratu dobila potvrdu. Ja sam sretan, da za mojim stolom mogii vidjeti zastupnike hrabrog finskog naroda, i pozdravJjam u njihovim ličnostima njihovu slobodnu i nezavisnu otadžbinu. (Ovdje je kralj uzviknuo na finskom jeziku: Živio slobodni i nezavisni finski narod). Moja gospodo! Dignimo čaše u počast bugarskog naroda, koji je dostojnim načinom stvorio svoje jedinstvo i naše valjane vojske, koja je svojom velikodušno prolivenom krvlju udarila osnove tome jedinstvu, kao i svojim junačkim djelima pronijda slavu tmgarskog Imena đaTelco iza nasui krajnjih granica. Živio bugarski narod! Zivila hrabra bugarska vojska! Dirnuta finska deputacija zahvalila je na kraljevom milostivom prijemu, kao i na simpatijama bugarskog naroda i digla čašu u zdravHe kralju I bugarskog naroda.

Rat protiv Italije Boje sc austro-ugarske ofenzivc. (NaroCiti brzojav ..HeuaraUshii) Novina'') 2eaeva, 28. februara. „Progres de Lyon“-u jav.j ju s UHjanskog raliŠUt, đa se na jj/eru G a rđi opažaju veći pokreti neprijateljsidb čela. Misli se, da 8e sprema avtsf.roiugarskn ofonziva.

P a b i rc i FRANCUZl PA FRANCUZI.

Pre cekih godina pojaviše se odjcdared u Parisit neki zaista neobićni specijaiisti. o kojima se tvrdilo, da su kadri uticati na dete, dok je još u majčinoj utrobi, ne samo na ćud nego i na pol detinji. Ćak se najozbiljtiije govorilo da ovi majstori nad majscoriraa mogu od kepeca napravit! ispolina 5 obratno, a osim toga i odrasla čoveka napraviti i ubojničke naravi da pvetvore u čoveka krotka kao jagnjc. Knžc se. da su ovi čudotvorci tmaH čak i svcje javno giasilo „Trlbune inortčde'*, koji jc neumorno uznosio tiaučnc principe novoga lečenja, koje se vrši — dijćtom. J ako, ako je ko imao ziu taštu a bez togr svet nikad nije bio — lekar bi od:edio pacijentkinji — naravno bez njenog znanja — da se hrani žutom nirkvom, jer jc to izvrsno sredstvo, da potpuno prcmeni narav u onih, s kojima smo u zajednici. i spanač se toplo prcporučuje u ovakini siućajevima, — ali ne tašti, nego zetu, jer spanać uleva čovekn zapo vednički karakter i vatren tempcramem. Kroapir se preporučujo Ijudlma. aa kojc se držj da su malo šenuil. Najčudnovatije dejstvo ima, po učenju ovih majstora, zelen pasulj, kojl od čoveka skroa prozračna, tako reći n< * stvore Jirskog sanjaiicu. Zreo, beh, pasuij razvija muskuic a kl»eo kupus besedništvo.

REC-DVE O PRSTENU. , Prsien je ukras na finoj, b lici, aii ih je vrlo mnogo, kojima flja njegova nepoznata. Toga ri

Podmornički rat NOVA POTAPI .1AN.IA. Kb. Berlin, 28. februara. Wolffov ured javlja: Jedna od našib pođmomira, zapo jed ik p mrr ki nadporučnik Lohs, nerla-.no je pobop la u irskom mora i u kanalu 9 paraih brođova od 25.000 tona, Kačeluia tđmiralskog stoiera mornarice. <• ■ Sa Balkana RUMUNJSKA. Njena uloga u ratu. lz đokumenata koja su bo jševiki objavik o rusko-dumunj kom ratn v đi se, da je Rus'ja u avguslu 191*1. godine obećalabilaErdcljBu n jslcoj kao nagradu za’ njen ulazak u rat; ali je Rumunjska tiažila još iBesarabiju. U maju 1915. godine Rumu' j !;a js postavila ponovo zahtjeve, bojs je Rusija odbila sa obzirom na prava nerumunjskih narodnosti. Tad je Engleska, a naročito Francuska uzela u svoje ruke vodjenje pregovora. U ovim pregovorima je Rnmurj ;ka, n e obziru |t j'se na načelo narodnosti, tražila još i pravo porumu njivanja banatskih Srba.

Najnovije brz. vijesti Odlazak finske deputacijc. Kb. Sofija, 28. februara. Bugarska telegrafska agencija javlja: Flnski delegati otputovaii su danas balkanskim vozom. 1 Spanlja prlzuala fiusku liezavlsnost. Kb. Madrid, 28. februara. Spanska vlađa priznala je nezavnsnost Finske. Žensko pravo giasa u Švedskoj. Zakonski prijedlog podnijet k o m o r i. Kb. Stockholm. 28. februara. Danas je vlada podnijela komori zakonski prijedlog, kojim se ženama daje aktivno i pasivno pravo izbora. Predavanje u SoffjlKb. Sofija, 28. februara. C. i k. brodarski poručnik V1 a d im i r S 1 a v i k držao je 24. o. mj. pred odabranom publikom predavanje iz mornarskog života. Vrhovni komandant bugarske vojske Žekov prisustvovao je do kraja tom zanimljivom predavanju sa projekcijonim slikama.

U k r a i i n a*) Nekoliko potcza o Ukrajlncitna, ujihovoni naroduom životu I karaktern. (Od Jcdnog đobrog poznavaoca rnsklh prllika.) Pod uticajem pn.ode, načina života i istori&kih prilika Ukrajinac je, i pored plemensLog arcdstva s VeLkoi-usom, savršeno zaseban tip. Kad 80 iđući *a severa spustite u takozvani crnozemni basen, podjete kroz neopisano piodne ravnioe divne Ukrajine, već po samim »eHma ćete primetiti, da ste lzašli iz predela naseljenih VcLikonisima. Nema više zbijeno nase.jenih i ušoienih s.la sevcrne Rusije. Ukrajinska. sela, obično pored kakvog pdboka, na uzv.šici, daju ufišak svećanog niira i tišine. Još iz daleka, na putu kioz stepc, spazićete: neh se crkva, seoska škola, opštinski dom, izdiguuti k nebu bunarski djeram, ili krila v<xlenicej vetrenjače. Potok, pregrađjen radi pribk i i Or'ajo pravopis piščev.

| se i rešili, da ukratko izložimo našim ; lepim čiiateljkaina, istoriju prstena. Zna se pouzdano, da prsten u prvo vreme nije bio ukras. Evo za to dokaza. Kićenje je čisto stvar instikta, 1 nalazi sc i kod najprimltivnijtli divljaka, jer i oni instiktivno osećaju potrebu, da čim blio ukrase svoje telo. A kada je pronadjena AmerLka i kada su Evropljani prvi put stupili na neka australijska ostrva. videli su urodjenike, istina tetovirane po celom teiu, ali bez prstena. Znači, dakie, da za prsten nisu znali. Pa lii Jelini iz Amizova doba nisu zna)i za prsten. On jc pronadjen muogo docnijc, t. j. kada ljudi dospeše na viši stupanj kulturc, i kad počeše da se dopisuju. Da bi se odinah znalo od koga je pismo, Ijudi su došli na misao, da Izrežu od kamena ili metala razue znakove, pa su ih utiskivali u voštanc tabiice, na kojima su pisali svoja saopštenja. Ovakc znakove Misirci su nosili na lančiću o vratu. Medjutim, nije dugo potrajalo, pa su uvideli đa je to vrlo nepraktičiK) i da se takav kamenčić može vrlo lako iigubiti. Dalde, trebalo je pronaći nešto praktičnije. — Misirci, ljudi dovitljivi, brzo su tome doskočili. Kamenčić su lepo svezali i utvrdili taukom metalnonv žicom, pa su ga poČeli nositi na prstu. I tako se Misirci osiguraše da ue izgube kamenčić, koji beše teško ponova izrezati. Eto, dakle, kako je pronadjen prsten i on je u prvi mah bio samo za tu potrebu. da je uvek pri ruci znak u raspoznavanje. Docnije, pak, prstea postade kao nejci simbol. Kad je čedm' Josif posiao prvim doglavoikom u Fa. raona, ovaj ga je naročito odlikovao. davli mn svoi zlatan prsten. Kad le

ranja vode, obrastao u žalosnim vrbama. Ta pregrada služi ujedno i kao n os , mali put, boji spaja jodnu s drugom stranom potoka. Obično je tu i mesto za seoske skupove u letnje vreme za vieme praznikla. I s feđne i » droge s rane potoka, u živopiisnom neredu, razbacane su seoske kuće, okružeue pašujakom za živiau i sitnu stoku. A sami vrhovi potoka. vidite, obra. l. h:as!ovom gorom, vrbom, divljim kruškama. jablan ma i tamo je, u hladovini, om''jano me to za sastanak, provođnju i igranke niladeži. Oko sela redjaju se bogate nj!v:, d v-.a, zelena polja i bašte s lubenicama, dinjama i suncokretom. Bez bašto ncćete videti nijedn kuću. A u prozoiuma seoskih kuća, naročito još ako ima u poiođici ili zadruzi devojaka, spazićetc saksje karamfila, ruža i drugog mirisnog cveća a bašta za povrće, koja se tako. j.-, tu, oko kuće, nalazi, sva je načičkana, iša ana, kao kakav ćihm, suncok etom, razaobojnim makom, jorgovanima i plodnim drvećem: trešnjaina, višnjama, š!j!vama, kruškama. Kuće su, obično, od naboja, krovinjare, ali u unutrašrjosti je svuda primeraa čistoća. Vi-edna đomaćica kreči svoje odrje svakoga meseia, ukiaš-v zidove vezenim peSknima a kti — vencirna od poljskog cveća, lcrj m obasapa i pođ. Uopšte, mora se primetiti, da Ijubav prema čistoći i poretku'-ćfni jednu od boljih osobina Ukrajinca i time se on uvelnco izdvt.’ i odlikuje kako o3 Velikorasa i Belorusa, tako i od Poijaka. Leti, kad seio po.one u zelenilu š cveću, u praznične dane na uh'cu iz'azi stacovništvo, ukiašeno prazničniin ruhorn. Sredovečni kozaca s đugim brkovirna i vrhuncem, odciio, zamotanim oko uveta, u visokim šubarama, belim košuljama i (ulepijenim smolom čakširama, sa nabačenim gunjcima na remenlma, skupljaju se na razgovor oko škole, ih rađoznalo posmatraju igre i zabavo mlađeži. Mladići u bel!m šubarama l fankim košuljama, u novirn cfpelama od jyhta i sahtijana, s crvenom trakom oko vrata povrh košulje, zagrjeni, hcdaju razđiagani od jedne kuće do druge, zastajkuju i zapodevaju razgovore s đevcjkama. Ove, pak, zbog praznika, takodje su ukras'k: svoje glave pantij kama i p iroinim, s.ežim cvećem. Preico bele košulje, izvezeue čak do đole kao i preko rukava, bogatije devojke navlače i skupocene zubune a sirotnije — vunenc a preko njih iake marame — i to u drečećim i sarenim bojama. „Girset", t. j. kratka gornja haljiua bez rukava, bele, tanke bluze, cipele od sahtijana sa pofkovicama, — đopunjavaju praznično ruho i inače vilih, cmomanjastih i graoioznih Ukrajinaka, koje se uopšte elave sa gvcje lepote, živosti i veselosti. Ukrajinci se, i po svojoj spoljašno Sf.i. dosta jalco »*' vUI. U vemih jeđnopkmenika. U crtama nj hova licaima nečega azljatskog, što pJdseća delom na Tatare, Se!om na Cerkezc, ali ipak se sve te crte gube u piemeuitom i ozbiljnom izrazu lica. Kosa je u njih maJiom cma, oči, takodje, crto lica, ako ne baš uvek pravilne, ali ža to uv.k kiupne, izrazite. Rasta, uopšte, n.su velikoga, ali vrlo dobrog sastava i ni-su veiiki ljubi'eiji razgovora. Na Lcu Ukrajinca odmah ćete zapaziti ozbiijnost, zamišljenost, i kad on s vama razgovaia, nekoliko minma stoji, gotovo, nepomičau, le.ko 6? vam Ćak okrenuti i glavu i kao da se s mukom udubijuje u vaše reči, tražeći u njima skriveni smisao i tek za tim odgovara, iagano, 8 prekidima. Takav je Ukrajioac i u radu Bvome, otfipeien, Bmišljen, pielazi ou jednoga načiua na drugi, radi ćutećlri, sav predan radn • nije mu pravo ako ga za vreme rada feo sa strane posmatra. Sudeći po toj ćutljivosLi, iaganom

Aleksanaar Veliki bio na umoru, on je, utnirući, hteo da pokaže da bi žeieo da mu Terdika bude naslednik, pa mu je predao svoj zlatan prsten. Posle loga svet je, od liekuda počeo verovati, da prsten ima čudotvornu nioe, da sačuva čoveka od razniii neduga i nesreća. Ceo svet udari tada u kićenje prstiju prs'enjem. Razume se, da bolesti i raznc drugc nesreće nisu iščezle «a sveta. Ubrzo zatim prsten otpoče služiti svojoj današnjoj nameri: da njime verenik obdar* svoju verenicu. Samo što se n io vremc prsten nijc davao zato, što je to takav običaj, komc se za pravo ne zna razloga. Verenici onoga doba znali su mnogo boljc od današnjllt, zašto prsten daju verenici. Pošto je u ono doba prsten siužio poglavito kao znak za raspoznavanje, nije se moglo očlgledmje dokazati svoje poverenje, nego davanjem prstena svoga drugom kom ljudskom biću. Dati svoj prsten značilo je u ono doba što i dati samoga sebe. Kada je, đakle, verenik davao svoj prsten svojoj budućoj ženi, onda je to značilo, da joj posvećujc ceo svoj žlvot. Ovi verenički prstenovi postađoSc vrlo brzo remek-dela. Jevrejl su u zlato umctali prilično veiiki kamen, Izrezan kao kuća. na kome jc obično blo natpis: „Srećna zvezda“. £ rsten i e Ptvih Hrišćana u Vlzantijl idanašnjem Carlgradu) bilo Je još isklćenije. Na njima sc obično nalazila slika Hristova. kako blagosilja čoveka i ženu, i obično ovakav natpis oko prstena: „Gospođe, zaštlti svoje siuge!" a u satnom prstenu: ,,Ja vas otpuštain s mirom“. U srednjem veku bili su ovl nafpis! mnogo poetlčnijl. fcao: „Imajtc srca I

krelanju, isprekidanos'.i u plianjima i odgovorima, Ukrajince neki smalraju da sa bez osećaja, apatičm i male pamefi. Ali to je ahvatai.je pogrešno. Ukrajinac ncosporno lma vrlo razvljenu posmalračtu moć, strogo polezc, sposolian jc za dugotrajne i upome postove, ma da t nema veliku oštroumnost, ali za to razgovetno i temeljno shvata a svc praviluo procenjuje. Oscća vrk> mnogo, lcud- -kamo silnije i dubljo od Veliko.usa; to se njegovo osećanje, istina, raspa'ju> vrlo sporo, pa se, zatim, širi i prolazi u odušcvljenje, strast, koja ga, ćesto, ne napušta na ceo život. 0 tome n."jl pše svedoče čuvenc maloruske pesmc, pune života, toplino i izvanredne skladnosli u melodijama. U r jima. jo Ukraj nac izrazio svoju žarku ljubav i prema prirodi, i prema ognjištu, prema rodtini i đrugo vima a specijalno se tu ogleda njegov karakter pun poštenja, islraj -os a Ho uporstva, tako, da Ukrajmac, da bi postigao što že'Ii, u Čezuji da ostvari svoj.i nameru i— on smatra za časf, lobfl.vezu i čak nasladu! Prilično prikriven i nepoverljiv, a m to su ga. navikle isloriske prilike, borioe s Tatarima i Foljarima a za poslednjiii dvesta godina i tegoban ei stem velikoruske hegerrorije ud.u.'en sa apsolutizrnoin — Ukrajinac ima u sebi još i dovo jnu meru lukavstva, a'i bez sebičnih računa, sem toga, sklon je i na ismevanje, koje sc često prctvara u pra\i humor. Najomiljenije i giavno zanimanje Ukrajinca je zemljoradnja, kojoj po-v ćuje sve vreme i svu hrigu. Proieće u UkTaj.ni počinie. otFno, u pokmni mar.a, liko, da su vtIo često jiolja zasejana već do Blagovesti. Oru zerniju vclikim i malim plugovima, pomoću volova. Od veii:uh vrućina crnaca se isuši, zapekne u toiikoj meri, da se s malim, 8 a.njim volo. una ne može orati. A česfco se moraju i novi komadi stepa obdelavafi, da b. se etvofila nova paša. Pošto tri, ili četirj Ipara volova, potrehnih za pktgove, rnogu imati samo jako bo ati se!jacf, to se s'romaš.. .i, obično, udružu'ju i oru zajo&njčfefi. T feik što je završen taj *teški posao, a več nastupa, oko poloviiie juna, vreme kosfJhe. Kos dba i sredjivanje s:;oa, koje iziskuje uvek brzinu, vrŠi se, ohično, mobo^, i'j pomoću najmijenih kosaČa. San* po se! i zamoma kosiđba obavlja se So'J Ukiajinara. vrlo veselo, kao da je praznik. Ncuoglednu stepu oživljavaju redovi kosača, vide se vatre i privremene peći, oko koje se, u veče, skup j'iju kosači. I takav upravo logor dobija j.iš veću živost, kad mu se pridruže i mladići 'i devojke. Svojiin veselim glasovima f divriim p smama oni prolamaju vazđub, pe°m' ma k ja se razležu po stepi daleko poslc ponoći. A čim je seno zdenuto već i u stogove, otvara se nov rad — žetva. Za vreme žetvo osta ju p o a elima sa mo iznemogli starci i nmTa oeca. VJtlojoau . 1 , 0,0 mai-re sobom i polaze u 'hladovinu, nacinjenu od snopova. Zetva — to je nnjtegobnije vreme u Ukraj’ini i zahteva neobičnu brzinu i marijivost, poš.o žita br20 prispevaju jodno za ‘drugirn i za to se retko možc obići bez strane pomoći. Posle žetve nastajc vožnja, lcoja ćesto oduzima dosta vremena, jer se u nekirn mestima njive nalaze pnlično udaijene od seia. 2ito se svozi' na gumno, gđc će se pomoću konja vršiti i onda snosi i u ambare. Cim nastup* jescn, opet je na redu posao, seje sc ozimica a. žene pribiraja povrće iz baštovana. Zirni, pak, novi radovi. I tako u radu protiče život Malorusa, fcoga bez razloga kore za hnost. Jstina, u svima radnjama t pokretima Matorus Čim utisak lenog čoveka, ali ta jo tenost pre posledica južne felime i flegmafifmog temperamenta a nikako porok, (Svršiće se. ) WIB,IIIM|11 * 1 ————— _ svel“, „Biću ti veran, kao smrt meni!“. ,,Ne ptželi dragoga!“, i t. d. Zatitn stt se prstenovi, kao I sve ostalo, tr.enjaii i po veiičini i po obliku. i po lepoti i po trkusu, dok nistt došli do današnjeg oblika, lepote i ukusa. Sad više prsten nije simbol. Danas već vise niko nc veruje u njegovtt čudotvornu moć, da nas zaštiti od bolesti i ncsreća; na njemti jc natpis prava retkost. Ali ga žcne ipak još jednako vole i sada, kao a staro doba, a tako isto 1 Ijudi. Samo ga danas vole zbog njegove lepotc, zbog toga što jc divan ukras na ruci. A mnopi ljudi, pored toga, volc ga i kao retkoga prijatelja, koji u nevolji ntože da ga izvuče, kad se itputi tt ka* kav zavod, gde se za njega možc dobit! novaca. Eto vam u kratko istorije prstcna! KOD SLUGU BEZ SLUGE, ima zabeleženo, da krajetn osamuaestog stoleća ni u koga i uigde ue beše gorilt slugu, do u kraija i kraljlee Francuske. Kraljica MarUa Antoancta imala je svega 578 poslužitelja. Za njih se rnože reči, da ogromna većina r&je uišta ili pc gotovu ništa radlla. Po vazdau su so svadjall oko posla, t. j. šta je čiji ptsao i ko treba ovo iii ono da radi. Razmnc se, da je, na kraju, sve to išlo na raeun kraljice, koja je vrlo često morala santa sebc da poslužL A njen kraljevski suprug, iraao je 957 poslužitelja, ali se nije ntogao pohvaliti, da je bolje uslužen. Još Luj XV. imao je muke u tom pogledu. Cesto puta bivalo je, zimi, u njegovoj sobi za spavanje kao u iedenici, da se morao sam dtzati lz postelje da potpali vatru u kaminu, jer su mladji imali druga posla — zabavljaJi su se Ifi spavalf. a onđa dnžnost nije

Grad i okolica

Doevnl kalendar Da nas jc pctak 1. marta, po sUiom 16. februara — Rlmokatolici: Albln b., Svibert b.; pravoslavni: Muć. Pamfil i dr. Casnićka i clnovnlćka kaslna otvorena je poćam od 15 februara do 11 satl u noći. C. 1 k. vojnlčkl dom: Citaonifci, soba za pisanje I tgranje, kantina Otvoreno od 7 saU izjutra do 9 saU uveće. Siobodan prlatup svakome vojnilcn. Kinemaioi 4 rafi: Vojnl kinouKralja Milana olicl 5& (Koloseum): U 3, 4'45 i 6 - 30 saii poslljc podne predstave za gradjanstvo. — C. i kr. gradjanski kino na lerazijama br. 27 (Parisj: U 5 sati posiije podnc 1 u 7 saU uveče predstave za gradjanstvo Heogradski orieum ,u zimskom pozorištu, prije Boulcvard): Početak pređstave u 8 sati uveče.

Biblloteka za pozajmicu (Baikanska utica br. 1, Hotel M rskva). Otvorena od 16—1 sat prijc i od 5—7 satl posiijc podne. iNoćna sl užb a u i J e kar na m a : U sedraici od 21. iebruara do ukljućivo 2. marta držaće u Beogradu nocnu službu ove ijekarne (apoteke): Dr. Panić, aabornaujica 77; D e! i n i, Kneza Mihajla 1; N i k o 1 i ć, Bitoljska ul ca 2; Protić, Kralja Milana ul ca 87. Barobrodarskl saobraćaj. I lzmedju Zemuaa i Beograda. Red plovidbe, koji važi od 2(3. ,anuara do opoziva: Pol.izak iz Zcmuna za beograd o 030, / -oO, 8-30, 9'30, lO'bOi 11*30 pr. podne te u 1-30, 2-3o, u -30, 4-30, 5'30, 0'30 i 7 ' 3 q poslije podnc. — Poiazak iz Beograda za Zemun: 7, 8, 9, 10, 11 1 12 saU prlje podnc, te u 2, 3, 4, 5, 6, 7 18 satt posiije oodne. — 11. izmedjuZemuna i Pancsove. Keu piovidbe, koji važi od 2a januara do tlaijne naredbe; lz Zemuna za Pancsovu svakog dana u 6 S3ti ujutro i u 12 sati u podne. — iz Pancsove za Zemun: dnevno u 8'30 sati prije podne i 3 sata posiije podne. Brođ Kojl saobra.a izmedju Zemuna i Pancsovc l obtatno ne prisiaje u Beogradu. — UL lzmedju neograda I S a p c a, Polazak :z Beogroda za Sabac svake srijede i subote u ToO sati u jutro. Poiazak iz Sapca za Beograd svak.og i etvrtka I ueijeljom u 7 s. u juuo. Vujno parno topio kupatilo u Car UuSaaovo; allci. - 1. Kupaiilou kadama: a) Za vojne osobe otvoreno radnim danima od 7 sati prije podne do 5 satl posbje podne, a nedjeljom i prazmcuna od 7 sau pnje podneuo l.i l j šati u podne. — b) Za gradjansivo radnira tianima od 9 satl prije podne do 5 sat) posiije podne, a nedjeljom i praznicima o<J 9 »au prije podne do 12*/* sau u podne, — 2. Paruo Kupaltlo za casnik« i njtma ravne činovmke otvorenc je utorkom, srijedom, peikom i subotom od 7 sau pnje podnc do a sau poslije podn« a nedjeljora i prazmdma od 7 sati prij« podne oo 12h 2 sati u podne. — za grtd j a n e muikogpola otvoreno je parnc kupaUlo ponedjeijkora t cetvrtaom \ako ti te dane ne psda nakav praznikj od 9 satl prije podne do i> sau posllje podne. — Cat niciraa i ojima ravnira anovuicima stoje na volju da se sluze parmm kupatiiom i u danc udreojene za gradjanstvo (ponedjeij. kora i ćeivrtkomj. Blagajna se zatvara rač* ntm danima u 12’*/ 2 saii, a nedjeljom i praznicima u 12 sati u*podne. voejci noif.rnti u bnlaicama: (j bolnici .Brcko 5 ; od 2—4 sata poslije pođne U bolma ,Bruim“; oa y3u—12 sati prije podne : od 2 —i sata poslije pudne. — U e. i k. gradianskoj boinicl: u utorak, će» tvnak i nedjelju od 1—o positje podne. Kužna boinica: fosjeta niie dozvc* Ijena. Obavijestenja o bolesnianu dnevno od II Uo 12 sau prije podne naulazu u baćtv bolnicke zcrade sa strane V'idmshe nSce,

Puike dobrotvorne predstave.

(T r e ć e v e č e ,,C i g a n i n a“.) Ulaznice za večerašnju predstavu „Cigannia", u koliko su još preosiale dobivaju se u kniižari ,,Sfid-Ost“ (lijeva strana) i S. B. Cviiauovića (desna strana). Budući da je navala za ovaj na* rodni koraad kod publike još uvijek ve* lika, ponoviče se „Ctganin" krajera druge sedntice još dva puta, a od tuga jedan put kao ,,matineja“ u 4 sata po* slije podne. Naredni komad iza .,Ciga* nina“ oglasiće se u svoje vrijeme. fmes na dobrotvora, koji su dosad preplatilt, donosiruo u sutrašnjem broju.

padala na pamet ovim gotovanima. Ni Luj XfV. nije bio bolje sreće, ali je bio uosetljiviji i utnešuiji, ua što ga jc, naravno, nevolja naterala. Pošto je već bio stekao uvereuje, da ntu zvonce ništa ne poinaže, jer se posluga siabo osvrtaJa nu te koještarUe, morao je kraj pnstelje njegove, tamo sniže rtogu, da spava jedan paž, za čUu je rukit biia privezaitu jedita uzica, čiji je drugi Kraj bio kraliu pri ruci. Na taj način, kadgod bi kralju štogod prekonoć zatrebalo, on b: samo povukao za uzicu, te bi se paž probudio. Ako ništa drugo, kralj jc tako blo u srećnom položaju da nije trtorao sam prcd zoru potpaljivatl vatrn u kamiuu. RA20CARANJE. Na jeduotn baiu na dvoru saksoti* skog kraija Augusta 11. 1732. godine, bila ’C, tnedju ostalim zvanicama, i vanredao lepa pevačiea Faustina Bordani. žena znaincnitog kompozitora Adoifa Hasa. Kad je po svrseiku koncertnog dcIa, otpočela igrauka, Faustina je, u valceru, kad datne biraju, iriput uzastopce igrala s dvoraninom fon Ekstata, koji je bio mnogo sujetau, a ni ma!o lcp i ouhovit. —- Ah — osmeli se fon Ekstat da joj prišauc — ja sam val rob, divna ženo! loiiko odlikovanje... —; Ta idite molim vas, kakvo odlikovanjf!? *— na to će vescio pevačica. — Uvo činim samo inoine inužu za ijubav... — Tako? — izncuadjeno *>romuc* fon Lkstat. — Fa naravno — Ijubazno mu objasni pevaćica. — Muž mi je, znate. strašuo ljul'omoran. pa stoga igram san» s takviro Igračima, na kofc nc može da bnđe UnbomoraTi! *