Београдске новине

Strana 2.

Srijeda

ratu, omogućitl, da dodje postepeno opet do predjašnjih prijateljskih odnošaja. Poslije zahvaiuosti, izrečene uredu za vodjenje pregovora 1 tumačima, lzjavlo je poslani.k pl. Merey, da je mirov* no pregovaranje završeno.

Pregovori sa Rumunjskom Cijela Dobrudža ustupljena Bugarskoj, (NaroCit! brzojav „Bcogradsidh Novlna") Budimpešta, 5. marta. ,,Az Est“ javlja iz Sofije: U sjednici sobranja od ponedjeljnika dao je ministar. financija. Tonfev, kao predsejdnik bugarske mirovna delegacije, obaviještenja o pregovorima s Rumunjskom. On je rekao, da je kao osnova za mirovne ugovore usvojenc •načelo, da se cijela Dobrudža ustupi četvomom savezu, a prema Ugarskoj ,tla se ispravi granica i da četvorni satrez dobije privredne olakšice. Pošto su jte'iegati četvornog saveza ostali eneriično na tim zahtjevima, p r i s t a o J e Averescu, d a s e t a j p r e 1 i m inarjii dokumenat potpišeS. snarta, Po tom dokumentu •iistupa se cijela Dobrudža 'ietvornora savezu. n o k on ačnim mirovnim ugo vor o m ipripašće ista Bugarskoj. Ova izjava Tončeva primljena je s velikim odobravanjom. Zatim je Tcmčev izišao iz sjednlce sobranja i odmali je otpu* tovao za Bukurešt. % Njemačka oriižana intervencija u Finskoj Kb. Stockholm, 5. marta. „Svenska Telegrani Byran“ javlja: Zvanično se javlja: Po zapovijesti svoje vlade ovdtašnji njetnački pos'.anik stavio je do znanja mlnistru spoljuih poslova, da Njemač-j k a s m j e r a, d a ii a z a h t j e v f 1 n- ; ske vlade pošlje svoje čete u PI n s k u, d a u g n š i p o b u n u k o j a tauto viada I da će se tečete, odobrenjem Finske, posiužltiutokusvojili operacija i a a I a n d s k i m ostrvima. Da bi ouietala vršenje čovječnog zadatka, koji je Svedska u pogiedu aaiandskih j ostrva na sebe priniila, Njemačka bi se ! ograntčila samo na to, da se ostrvima j koristi u toliko, što bi tamo ustanovila ! etape. koje su za vršenje operacija po- \ trebne. — Dalje je dato uvjerenje, da : Njemačka tieiua nikakvih tc-ritorijahiih Interesa na osti viiua i tia će se pitanje aatanđskHt ostrva. sa obzirom na ži.votne interess Švedske. naročitim spo* razuinom s njome dovesti u rcd. Primajući k znauju izjavu njemačke vlade, švedska viada }e učinila ozbiijne prigovorc protiv mogučc poslugc sa aalandskim ostrvhna, zbog čega bl ostrva bila uvučeiia u obiast ratnih operacija, te bi se 11 a taj način otežaio Svedskoj da Izvrši 1 ostvari zaštitu stanovnlštva ostrva, koju je humanitarnu dužnost na sebe pritnila. Švedska vlada mora smatrati kao dužnost časti, da istakne, da bi i sama ograilćena posluga aalandskhn ostrvima, koja bi prema učinjenom saopštcuju nastupiia, stvorila Švedskoj teškoće.u vršenju I ostvarenju pomenutog humauitarnog zadatka, Zapovjednik švedskog zbora aa aalandskim ostrvima izvješten je o namjeravaiiom dolasku njeiKačke ekspedlcije i o izjavama, koje je u tom pogledir Njemačka učinlia.

Pitanje Japanske intervencije u Sibiru Kb. London, 5. marta. ,,Daily Mail“ javlja: Vode se pregovori izmedju Engleske, Italije, Fra-ncuske i Sjedinjenih Država o položaju u Sibiriji. Japan ne sudjeluje na ovim pregovo.rima, Dogadjaji u Rusiji I/.vanredna skupštiiia poslanika sbvjeta i kazaka. Kb. Petrograd, 5. marta. Pelrogradska brzojavna agencija javlja: Poslovni odbor sovjeta zakazao je za 12. mart u Moskvi izvanrednu skupštinu poslanika sovjeta i kazaka zbog savjetovanja o pitanjima, koja su u v'Ozi sa zakljtičkom rnira. Terješčenko I Kiškin puštenl na slobodiu Kb. Petrograd, 5. marta. Petrogradska brzojavna agencija javlja: Terješčenko i Kiškin, nekadašnji članovi privremene vlade, pušteni su juče na slobodu. uz obavezu, da na prvi poziv dodiu pred rcvolucijonarno suđište. Podmornički rat NOVA POTAPIJANJA. Kb. Berli-u, 5. marta. Javlja se zvanično: Na sjevernom bojištu potopile su naše podmornice opct 16.500 bruto registrovanih tona brođskog prostora. Medju brodovima nalazih su se dva parna broda sa tovarom od velike vrijednosti od 7000 odnosno 5000 tona. koji sn potopljeni na zapadnoj oball Irske. Sndeči po žestokoj detonaciji, kojn se čula poslije torpedovanja, imao je iedan od ova dva broda tovar nninicije. Kaćelinii -.flmiralskog stožera mornarfee. Lngleska pliieni ueutralue hrodove. Protest norveške vlade. Kb. Kopenhagen, 5. marta. ,,Rizan“ javlja iz Kristijanije: Norveška vlada je narecliia svom londonskom poslauiku, da kod engleske vlade uloži energičau protest zbog zapljene parnog broda „Dusseldorf'. Sa Balkaua Srbija, Politički , ix>ložaj ocrtao je prije kratkog vremena sada več demisiohlrani ministar predsjednik Pašič dopisniku iista „Corrierc della Sera“ na ovaj način: On je prije svega izjavio da Austro-Ugarska monarliija zbog ishoda rata, — kome je medju najglavnije zadatke spadala razdioba (?) Austro-Ugarske, — ima i u budućnosti da postoji, ona će se čak zajedničk im djelovanjem vojničkih i diplomatskih nadleštava i povećati. Pod danim okolnostima moraia bi ali vlada AttstroUgarske, da bi različne narodnosti održala u vezi, tjerati sedmostrukn politiku. Aii pošto svaka vladina politika smije biti samo jednostavna, to je, i biče, poiitika Monarhijo uvijck samo Habsburška politika. Prema shvaćaiiiju Pašićevom mora sadašnji rat ovaj položaj rađikaltio izinijeniii Da bi sc postigao ovaj cilj, mora po njegovom mišCjenju prije svega doći do

BEOORAPSKE NOVINE iskrenog i lojalnog sporazuma medju onim zainteresiranim narodima, koji st danas prema Austriji nalaze u istom položaju. Ova zajednica mora i u tom slučaju postojati, ako bi odnošaji ostaii isti, kakvi su bili prije rata, jer bi ti narodi i u budućnosti ostali u istom odnošaju preina Austriji. U vezi s time nastojao je najposlije Pašić da učini raspoloženje za bolje odnose izmcdju Italije i Srbije.

Pisma iz Ženeve. VI. tnteresantno je kakav je utisak napravila ruska revolucija kod nas ovamo. U početku smo svi bili zbunjenl, jer je ona za nas, moramo priznati, došla neočekivano, ina da su nam ovdaSnji Rusi još na godinu dana ranlie govorili da u Rusiji mora doći do revolucijc, sem jednog jedinog slučaja ako car Nikola što prc udje sa svojom vojskom u Betrlin. Ko je imao vezc sa ovdašnjim Rusima, a to su maHom protivnici carizma u Rusiji, mogao je iz njihovih razgovora saznati, da su bile pristaiice rata, i to samo s toga što su držali da će rat bili neuspešan te će se tako carizam srušiti. Kad je neko od nas činio primedbe i kad im je rekao, kako oni kao Rusi mogu želeti neoispeh svojoj zemlji, oni su ladno odgovarali: „Rusija je i suviše velika. O’tia je Čitav ! svet za sebe, da bi se mogil bojati strane vladavine. Neanci nam mogu uzetl izvesne provincije, alf ne mogu zavladati Rusijom. Osim -toga mi imamo druge ideale, ni malo. nacionalističke niti rasne. Mi hoćemo nov poredak stvairi na prvom mestu u Rusiji, a posle u celom svetu. Mi hoćetno nov društveini porodak. be-z obzira na narodnosti, državu. vertt, tradicije. Nas ne mogu da pravilno razumu ni socijaliste na zapadu, a kamo li sinovi jednog maiog naroda, koji nema nikakve socijalne probleme i koji živi u nacionalističkim idejama pre pedcsot godina“. Ovdašnji nam Rusi nisu bi!i toliko sirnpatični i prinieitili'smo da pravih Ritsa medju njihovom inteligencijom ne-ma nmogo, već su većinom djurdjijanskog, maloruskog, jevrejskog, poljskog i tatarskog porekla. Ako ima i kakvog pravog Rusa on je -veći fanatik ii socijalizmu, nego svi ostali. Cudnovata su nacija Rusi i za nas Slovene, a još čiiđnjja' za ostalu zapadnu Evropu! Kad se pojavio Kereaiski naši su se malo umirili i napadali cara, jer su smatrali da on hoće mir protiv volje naroda, naročito su đržali da je carica na njega uticaia. Jedan Rus nam je ovako ocrtao 'ćara^Nikolu: ,,To je čovek po srcu dobar ali slabe volje i vrlo povođljiv. Kad s trojicom razgovara za svakim se povede i svakom odobrava, ali će učiniti ono što mu savetuje onaj, koji je poskdnK V njim razgovarao. Car je istinski mii;oljubiv čovek, ali je njemti, zbog njegovog takvog karaktera, bilo sudjeno da vodi dva velika i sudbonosna rata, kakve je Rusija ikada vodila. Car Nikola je slab kao ličiiost. da bude pravi autokrat, a slab je da u svoje ruke uztne reformu Rusije u smislu novih id’cja i novili potreba. Da je jak kao Iičnost, cm bi Rusiju poveo ma u kom od ova dva snprotna pravca i imao bi uspeha". D-r F-eux, je-dan ugledan Švajcarac, iz francttskog dela, ovako nam j© ocrtao politiku ruskih revolucionara: „Ruskim revolucionarirna ne može se sporiti čvrstina uverenja, i nešto više, Što mi na zapadu nematno, ne-

0. iuarta 1918. kakav ve-rekl fanatizam za politička uverenja. Oni su tu jaki i nenadmašni. To zna svako, koji je pratio njiliovu liteiraturu i njihov rad, a naročito mi, koji smo ih iz bliže posmatrali i poznavali. Oni su kao oni mučenic! iz prvug doba hrišćanstva. AU je sva jačina njihova u tome. Oni &u jaki i silni u rušenju, negativnomc. Ali sumnjam da će bitl jaki u pozltivnom, u stvaranju. Ako bi u tonie pak bii! jaki, oni će imati protiv sebe celu Evropu. Evropa je ne samo politički, već I ekonomski silno zainteresovana i angažovana u Ruslji- Uvodienje socijaiističkog poretka, kakav žde ruski revoluc onari, dovešće do takvih promena u socialnoj i ekonomskoj strukturi Rusije, da će biti oštećeni ogromni interesi ostalih evropskli sUa, i to će složiti sve silc protiv Rusa. Neince 1 Francuze i Engleize. Ovi su narođi uložill i pre rata svoje milijarde u Rusiji, a za vrerne rata još i više, i onl su prinudjeni da svojc interese štite. Ruski revolucionari, narooito oni krajnji, izazvaće ceo svet protiv sebe, a inače ogromnih teškoća i u svojoj rodjenoj zemiji, jer će cela buržoazija, prislalice staroga režima. sveštenstvo, pa čak i v&liki deo seljaka biti p-rotiv njih. Oni će u početku primamiti seljakte na udicu obećanjem da im podele viastelinska imanja, ali Čim seljak postane posednik biće njihov protivnik. a sa radničkom klasom oni ne će biti u stanju da na duže vreme drže u škripcu ostalu Rusiju i njome vladaju“. Posle neuspeha Kerenskove ofenzive i sami su ra-ddkali počeli dizatl ruke od Rusije. Ka<l podju kola nizbrdo svaki beži, tako i naši rusofili stadiošč na sva usta grditi Ruse, kako su glupaci, kukavice, ncsposobni i tome podobno. Jedan je radikal čak rekao: ,,Mi smo se nadali da će ovaj rat diovesti Austro-Ugarsku do raspada i da će joj baš Rusija smrsiti konce, a ono doživesmo da se Rusija raspadne“. Ranije nijc čovek smeo našim zatrovanim rusofilima nl rečice rdjavo prozboriti o Rusiji. Bili su u stanju da se pO'biju s čovekom. Kakvo je stanje u Ru&iji lepo nam je ocrtao jedan naš oficir, vojnosudski, koji je iz Odese, preko Arhangelska, EngJeske i Parisa došao u Švajcarsku noveinbra meseca. „Ruake revoluciijonarne organizacijC’ u toku rata provele su svoje organizacije po sviraa pukovima i samo su čekaie momenat da podignu revoluciju u vojsci. Ruski oficiri bili su nemoćni da to spreče, jer većina nije imala ni pojma o tome šta se radi. Komandiri četa su ostavijali svoje čete na praporčicima i rezervnim podoficirima a ovi su rekrutovani od stuđenata i djaka revolucionaraca. Tako su revolucionari dobili vojsku u svoje Šake. Kad je borba praporčik vodi četu u borbu, kad je odmor praporčik se stara gde će svoje ljudstvo skloniti i kako suabdeti hranom. Tako su ovi mlađi Ijudi neprestano bili u dodiru s trupom, dok su oficiri ispustili trui)c iz ruku. Kad je car abdicirao revolucionarci su prešli na delo. Odmah su organizovali voine „sovjete" kod svake jedinice počevši od čete do arinije. U „soviet" su ušle njihove pristalice, i sad su vojnici raspolagali oficirima. Ko im je bio po volji ili prišao na njihovu stranu toga su ponovo izbiraii za starešinu, masu su oficira degradirali, još veču masu izjurili iz vojske, a veliki je dieo i sam podneo ostavke. Vojnici su se prestali javljati oficirima i ove su strašno tira-

( Broj 02. nisaii. O disciplini nije bilo ni govora svaki čas su se držali mitlnsi I o svakoj stvari imao je prvo da „sovjet“ reši, pa čak i za vreme borbe to se praktikovalo, 1 Četni i bataljooski „savjeti" imali sit pravo da za vreme same borbe rešavaju, da II je kakvo naredjenje više komamk umesno ili nc. v Docnlje se vojska podelila na dva tabora, na pristalice Kerenskog I na pristalice Lenjina. Pristalice Kerenskog nosili su žute, a pristaJice Lenjina crvene kokarde i ešarpe. Medju njima je nastala strašna mržnja i razdor. Na nas su Srbe pođozrevaji i bojali su se da ne predjemo na stranu protivrevolucionara, jer su Čuli da je veliki knez Nikolaj Nikolajević stupio u vezu sa Stevom Hadžićem- Ceo naš štab bio je nekoiiko dana Internirait u Odiesi, i jedva su dočekali kad je veći deo nas izjavio želju da Ide na sodunski front. Uvidjavni Rusi strašno su zabrinuti za sudbinu zemlje. Ima ih koji čak žele da Nemci udju u Petrograd i u Moskvu, jer drže da bi se na taj način oslobodili vladavine revoiucionara, pošto će inače revolucionar! još dngo biti rnoćni sudeći po sadašnjim rastrojenim prilikama u Rusiji" Kako su se prilike u Rusiji menjale tako se i kod nas menjalo mišljenje o Rusima. Ljenina i Trockog sir nazi« vaii prvo izđajnicima, kad su Čuli da DTistaju na pregovore o miru, a kad su prekinuii pregovore počeli su ih u nebo dizati. Eto s kakvom se pameču kod nas vodi politika! Niti se znaju prilikc ni ljudi, već danas ovako, sutra onako. Zato smo s takvom politikom tako lepo i doterali. ! St. V. I

Traže se DruŠtvo Crvenoga Krsta uc, f Jc vojnoj glavnoj guberniji za Srbiju, po* ziva radi primanja novca niže imeno« vana lica, da se jave, ako su u Beo* gradu, lično sa legitimacijom (prijavnom listom), inače da pošlju tačms adresu i označe najbližu poštu, koja’ prima novac uputnicom. Zastupniku Društva Crvenoga Krsta u c. i k. vojnoj giavnoj guberniji za Srbiju g. dr. Marku T. Le k u, prof., Dobračina ul. 16, svakog radnog dana ođ 2 i po do 4 i po sata poslije podne, sa pozivom na broj. koji se pred svakim imenom naiazi: B. Broj 6859 Blagojević Iiija, višl intendant u penz.; 6646 Blagojević Milenija udova i djeca Cedonlira, Amerić; 6533 Bošnjaković Stanka porodica, Se* naje; 6861 Brajković Dragomira dijeite. šlosera: 6930 Brkič Persa Stanoja, seIjaka iz Orocke: 6929 Brkić Persa Sta* noja seljaka; D. i Dj. Broj 6639 Damjanović Stevana Sretena djeca, Vrčin; 6928 Dimić Roksanda Lazara, Vel. Selo, srez vračarski; 6314 Ojorgjević Leposava i djeca Bran., Junkovac; 6872 Ojorgjevič Cvetko trg. iz Mladenovca d a p r e d a Vukosavi Petrović Koraćica; 6627Ojorgjević Stevana porodica, Vinča; I. Đroj 6651 Isajlović Čedomira porodica, Kaiinovac; 6652 Ivanović Stamenka udova i ćerka Čedomira. Riiđo* vac; J. Broj 6926 Jovanović Angelina, Kr. Aleksandra 63; 6854 Jovanović Marija Miloja, Leštane; 6636 Jovanović Ra-

Sva veseia, da Jc prvi dau prošao j bcz kvara i da se guskama nlje ništa ; ckigodiio, pedcikne od veselja: — Maj6-6... draga mnjo-6. Evo j nas.,. evo. Bab‘-Staša planula k6 ris. — ‘Es tl poIudTa... 'es ti, bitango jedna, lendura pusta. Zar t‘ nis' kaz‘ia da mi prije šeste ne krećeš kući... prije mraka. ‘Es ja tebika kaz'la. . I običajnl bubodci samo što se prosuše po ledjima Boje. Nije se tu saslušao ni izgovor. — No znasn ja. što j‘ to cifranje.,, «ema t‘ to u ovoj kući. Kad znaš jisti, a ti i radi . . . nis‘ ti više dite. Ako m‘ *utaa ovako rano dodješ — pokazat ču V sve tralje, pa onda idl kud 'oš , , . nij' mo briga ni zašto . . . ni ‘voliko. Bab'-StaSa kvrsne nokat o nokat i sva ljutita postavl Boju za kaznu runiti kukuruz. Sutradan pošla Boja čvrstoin r>diukom, da će nastojat! ustrajatl, dok se ne srnrači. Pa joj bude IJepše I da se ne dugočas!, dogovwila se guščarlcom staroga Tadaje i njc- dvije podjoše sJtupa. Kad bilo pođne, Bo.la upita Ofenu, ima II još što za jesti. — Nemam, al‘ lako zato. !ma t* tu na Martinovom polju krompera. Jn miam cindellca, pa ć‘mo peći. U tili čas i one se dogovore I podju ga krišom iskopavati. NaJtupill su jiun opreg. Od bflsa postavili ogradu oko iskopanc rirpo, knimpir natakli na šibu, pa daj pcci. Zaboravill u poslu I pa gttske, o one u kvarti. K večerl strkala sc l žena i dječurllja, da tuže Boiu bab‘*Stašl. a Ojemi »pet starom Tadljt. Sud pukao u prilog

Ojene, a zlo po Bojtt. Jer da je ona počela ,.prva“. Prva — prva . . . misiiia Boja. — Oiepst ću ja njezinom gusetii par nogu, pa ć‘ ona v eć znati ko sam ja. Stara pako bab‘-Staša, sad gdje jtt poijar pozvao na red, da nadoknad! štetn njezinilt gusaka, piamiia dvostruko na Boju. T dok ju sttsjedc nagovaraše, da jtt dobro istuoe i ne da cio dan jesti, dji'uge joj svjetovahu, neka ju otjera mužu pokojne sestre, a njczlnom ocu, koji se po urugi put oženio. Za ovo potonjc bila bi se Staša i odiučila, đa ne> bijaše velika zapreka, za koju ona ne lujede, da selo u apče i sazna. Kada je naime Bojina maja bila još na samrti, obećala je svojoj sestri Staši, da će po »tjezina djcla prepisati na ujn, ako dijete uzmc jx)d svoje i odlirani do udaje. Kako je Staša račuuala i na taj dto i na jedrnt radnu sllu, kad Boja odraste, a ovamo njezin Jaša n&ma djece, privoli objemčkc, a privdi i tatno u općini pvcđ svjedoci . . . S ovoga razloga, I ako sc često Boji prijetila, da ćc ju otjerati, nikako ne Ivtjcde pristati na prijedlog susjedil. Ona ga dapače odbiia ppezjnojti. — Di b‘ ja to, druge nioje, i mogla učiniti. Ta Bog bi me. A ja i pokojnoj svojoj sestri obećala: biti joj diiuga maja. Di b‘ ja to i smjela i mogla. Već ja ć‘ . . . aha . . . ! fcab'rStaši sinula nova, a zgodnija pomisao " ’ . — Zatvovit ću Ja nju tamo u onaj ‘aanbar . . . tamo *š tl, Len-Boša ... tamo. Bab‘-Staša uhvatl Boju za ruku, pa s njom ravno do praznoga hambara. da Ju kazni. Boia kao ođsudknik tap-

kala za starom, a ova sve sipa na pregršti, kako ćc ona znati, što je to „rešt“. Pa da je samo to. Ali oko pO noći trese se hambar, pa kada za ncdjelo riojino sazna Lud-Mandena-a.., ona Liid-Mandena-a, što nevaljaloj djeci kida iz glave „kikti za ktkom“, pa kada je svc poiskidala, onda onoj, koja krade „tudje krompijere", na žari pofspcee sve prstc. — Sve će t‘ ona ispcći, pa ne‘š više nfkada s tudjega polja krasti, vcć paziti na gttse . . . tako, da. A da će Lud-Mandena-a zalsta doći baš danas, kad će Boja biti u hambarni zatvorena, uvjcravala jc bab'Staša dijete bogmajući se. pošto jo ona to, maio čas prije, kad je od umora utsnula kraj bešike Vojc, sanjala. A kad sc takova šta sanja i još usto vidi u stiu jasaio broj 7 i 13 — ouđa je to pra* va pravcata f&tima, A to je ona doživila i zato to mora biti. — I zaoto ‘š se ti danaskc već opamcUti . . . oš bonts'. Bab‘-Staša zalupi s vrati, a Boja ouako hezsvijesno zaokruži okolo sebe, pa kad n!je mogla napipat! ni vrata, a ni Stašu, nitl jc čula vi5e iijezin glas, uvjeri uapokon sama sebc, da je zatvorena u hambaru. Kako od naravi ne bijaše plašljiva, nasmije se preko voljo I stane oplpavat! u raraku, da U bi se gdje mogla naleći. Slučajno napipa na hrpu vreća. Razgrae I Icgne. — Kaka Lud-Mandena-a .. . Ala j : ta moja star-maja- luda. Mcne ć‘ ona titn plašiti . . . me-ue-e-ć . . . Kako je bila tmtorna, vjodje Joj se počeše sklapati na san . . . U to one hrastove daske zaškripe, a po podu, kao da se nešto skotrljalo. Boja se tirzTie. Nemlr stiša. Malo kasniie i opet

zakotrlja po podu. Drugi, treči puta. Kao kad se djeca kululukaju dlrvenim loptama. Boja zažmiri, pa ni da se maknc. Na Lud-Manđenu ni da pomisli. Ali zato Stašine riječi: „Oko po noći . . . i ‘ambar će s‘ potresti jako... kč da sc šijiva trese“. Sa stropa u to nešto palo kao kada mačka skoči i pane na pod. — O — 6 . . . B-bože. Boja zakvoca zubinta, a tijelom samo prostruji kao leđeni vjetar i znoj ju teški, oblijc. — Lud-Matidcna-S . , , Lud-Mandena-fl. Boja zakriknc Što jače mogaše I prvi puta zaokruži rukama, pa da ćc onako sva mutnih očijtt potrčati, ali sc skotirlja sa posteljc . . . — Sirčeita . . . sirčcta . .. nagni u usta . . . nek pije, Svi u brizi. Dijcte glade i tniluju ... — Bojo-6 . . . Bojicc-6, Bojena-fi. A Boja santo što lež! uepomično, a okom ni da trenc. Dalnja neka strina Ojurđja nagovarala, da je dobro uliti u uho crnila, jer da onda bolesnici, ako nagluše Oiknah pročuju. Druga je tvrđila, da se to sipa vrttće ulje, u tte crnllo. Medjutim došla Boja k svijestl, pa kađ vidila, da ćc joj sipati crniia u uho, udari u jauk, jer da će Joj se ostala djcca narugati, ako spaze, da su joj uši crna, što se tako brzo ttc opere Nedeiju dana kasnije slavili „karmluc". — Pa i boljo'. . . bolje takcv — Sta b' itnala dobroga na tom svltu —■ štfl?! — Imala J‘ 1 onako dosta . .. A nij' to ni lako tudjom dicont. Pa onda.., eto ... Bi će... u strik* Jašinc

drugo j‘ na putu. Evo t’ ondakar Staša dvostruka baka. — Indi . . . indf. Bab'Staša ni blizit. Kanrtinskn /a» kiju a ni kolače ni okusila nije. Sćućuriia sc kraj petnjaka, p>a ma da je več prošao ukop, oplakivala u narodnom aesetercu. a svaki Je stlh s\T§avao multlo i isprekidano: — Bojo slatka, Bojice tnedena.,. Ili. — Bojo sla-tka, Bojena srdačce, aikad tebe prežaliti ne ću . . , MALI PODLISTAK isiorijski kalendar Michelang«Io. — Progtaskralj*vinc u Srbijl. Na daaašnji dan. 6. marta T475. godine rodjen je u ’CapresJ bti/.u F i r e nze slarai vajar, slikar i arhitekta Mi-. chclangclo Bounarotti, jeđan ođ najvećili umjetnika sviju vremena. Aprila 1488. godine počeo je učiti fcod čuvenog umietnika Domenica Ghirlandaja, docnijc mu je mnogo koristila veza sa domom Mcdicijcvaca, koji je čuven sa. svoga m*. censt\-a prema umjetnicima. 1506. godf ne pozvao ga je u Kim papa Jui js II., ko ; i mu jo povjerio mnoge umjetničke rađovc. Vremenom Michelangelo je izašao na glas nc samo kao vajar, več i kao znamcniti slikar i arhitekta, nenadmašan po vc’uČAnstvenošti i uzvišenog.i svoga 8tila. Pi'cšh bi grao okvir T zadatak ovog istorijskog potsjetnika, kada bisno hljeh nabrajati i okaraktcrisati sva veličanstve na Micheiaogdova djela. Samo radi navodimo čuvcnu grohnicu pape J* lija II. Mojaijovim kipom. frvske u Piv-