Београдске новине

Strana 2.

Subota

BEOORADSKE NOVINE

10. martm 1918.

Bro| 72

nlh Država. Syi ostali morali su se vraoti u Norvešku. ma da su imali pro■pisne putne isprave. Francusko-španska eranica opet otvorena. Kb. Madrid, '15. marta. Listovi javljaju. da je opet otvore« »a francusko-španska granica. Sa Balkana Bugarski glas o SrbijHL ,,N ar o đ n i P r a v a“ (organ dra Kađoslavova) pišu: Srpska država ne postoji više. a srpsku vojsku su kralj !i vlada prinijeli na žrtvu smrti, ne samo na bojnim poljanama, nego i u snijegom zaveianim albanskim planmama. Zaostali dio srpskog naroda živi mir•no i sretno na okupiranom zemljištu, zadovoljan novim režimom. koji se stara o Srbima. Ako Pašič oko svoje ličnosti diže toiiko Iarme tamo na Krfu, onda iza•ziva ogorčenje cijelog svijeta. On ne zaslužuje czbiljne pažnje, jer je ianaiičkom mržnjom srpskih susjeda upropastio Srbiju. On je zahtjevao uništenje Crne Oore, Austro-Ugarske i Bu•garske. Ovai čovjek ne zaslužuje nikakvog velikodušnog opraštania niii saučešča. RUMUNJSKA. SHka raspofoženja u Motdaviji. Jedna ličnost, koja je došla iz Moi;davske, ovako prikazuje u ,,B u k a r es t e r T a g b 1 a t t“-u utiske, stečene u saobračaju sa raziiim društvenim ilasama. Veliki dio uaroda, naročito seljaci, potpuno su ravnođušni prema političkiin dogadjajima i pogodbama tntira. Stanovništvo želi i čezne samo za jednim, da bude oslobodjeno Iz strahovite nevolje, tt koju ga je rat doveo. Svaki izgled o nastavku rata odbija se sa ogorčenjem, jer se že!! mir pođ svaku cijenu. Kod časnika svih Činova javlja se jsta želja za mirom. Njihovo mišljenje rnože se ovako prikazati: ,,Mi smo potučeni. potpuno I beznadno. Mi ncmauno n! najmanje mogućnosti, da se ma!kar u kome pravcu protivimo. Jedino, Što nam još ostaje, to je. da se odmah sklopi rnir. da ne propadnemo sasviin, ie da spasemo ono, što se još može «pasti“, Pisma iz Ženeve. VIII. lz karata koje nas nekoiicina dobivamo iz Beograda vidim da su prvim pi?mrvn ir, Žcncvr minrgl n Pcugrađtt razočarani, naročito ženski •svet. Mnogi su cčekivali novosti, šta ovamo ko radi, ko se ženi, ko udaje, ;pa čak nain stavljaju pitanja za izvesnu gospodti, koja su ženjena, i čije su familije ostalc u Srbiji, da li je istina da su se ovamo po Švajcarskoj i Francuskoj oženili. Nas stt iznenadila takva pitanja, i ako znatno da se za vreme rata mnogo faže, ali šta kome treba da takve vesti širi. Osim toga nti sada inmino prečih foriga, večih nevolja, nego da vodimo računa o privatnim stvarima i o našim sitnim i ličnim zadjevicama, To nas večito prati i muti nam pogied, i izbog toga sino mnogo i mnogo do sada propatili. Nerado je čoveku pisati i :o ovdašnjim silnim, ličnim i partijskim svadjama i gonjenju, jer smo mi Srbi ovamo partijski i lično zavadjeni kao i rantje u Srbiji. Ovamo imamo i dva

lista na srpskom jeziku. Jedan le „Ujedinjenje" koga iz’daje „crnogorski odbor za narodno ujedinjenje", a drugi je „Srpski list“ organ nezavisnih Srba kome je urednik Borislav Sl. Minić. Pašićeva vlada i njeni predstavnici u Švajcarskoj potpomažu ,,Ujedinjenje“ a gone „Srpski list“, što napada vladu, iznosi njen rdjav rad i njene pogreške i njeno partizanstvo. „Ujedinjenje" napada cmogorsku dinastiju, kao đa je ona smetnja ujedinjenju Srpstva. Cuđnovate logike u čudno doba. Izgubismo obe slobodne srpske kraljevine, i sad se treba prepirati oko toga, da li će se Srpstvo ujediniti pod dinastijom Petrovića-Njegoša ili pođ dinastijom Karadjordjevića! I! Rada ilustracije ovdašnjih prilika potrebno je navesti ovaj slučaj. Početkom februara ovdc je ti Žcnevi izvršio samoubistvo Marko Grđjić, studenat. Razlog njegovoin samoubistvu navodi se, da je bio u novčanim neprilikama. Ljtidi pak koji su ga bliže poznavali tvrde, da taj razlog nije tačan, jer se on kretao iskijučivo u krugovi■ ina koji se nazivaju „zvanični", ,,merodavni" i!i ,,vladiiii‘‘, a kao ođiika ovih koji su u tom koiu, smatra se dobra plata, pa često dupla i trodupla, đođaci, pa pored svega, ako je potrebno, brz i lak načiti, doći do pozaj! mice od Narodste Banke. Sve su ovo nemile stvari i sve Još više zagorčtivajii život nas ovamo u tudjini. K tome je došla i skupoća, jer namirnicc ovamo skaeu neverovatno,-' naročito zbog toga što su torpedovane mnoge ludie s namirnicama, koje su pošle iz Amerike spccijalno za Švajcarsku. Naša je dužnost da odavde radimo, to jest, da pišemo, te da jednom za svagđa prečistimo pojmove o našoj celokupnoj ix)iitici, kako spoljnoj, tako uimtrašnjoj, privrednoj, prosvetnoj. Ovde u Švajcarskoj ima mnogo da se uči i da primi, samo za to treba imati volje i poštenja. Nije samo po naški navoditi već otrcanu frazu kako Jc Švajcarska kulturaa i napredna zemlja, a ništa ne primati Što je ovde valjano. Naši radtikali, odnosno tvorei radikalne stranke, pre četrdeset i nekoliko godina živili su ovde, a!i iiara u Srbiju nišra ne doneše ' švajcarskog, sem nihilističkih ideja i programa koga nisu vkieli i naučili ofl Švajcaraca, nego od Bakunina i drugih ruskih revoiucionara. Tvorci radikaiisma su sve stvari i sve pojmove ispremetali. Onl su tada govorili, da narod treba p r v o đa sve samo sobom doči. Srpski je narod bio politički siobodan i pre radikala i bez radikala.' Ali, reciino, da je bio u ekonomski j politički ropskom položaju kao što je bio ruski seljak, ipak radikaino tvrdijenje nebi bilo tačno. Što su političke slobodc u Švajcarskoj osigurane, što su politički odliosi soiidni i sredjeni, što narod zna i ume upotrebiti svoja gradjauska prava onalvo kako je za zemljtt ponajbolje, n(jc raziog taj što su Švajcarci imali velike politieke slobode, več drugi, Što je narod prosvećivan I vaspitan. Pri ženiđbi i udadbi, pri upotrebi gradjanskih prava, pri služenju vojske, traže se izvesni uslovi, na prvome nfestu pistnenost i znanje osnovnih gradjanskih dužnosti. Pomoću škole, pomočti vaspitanja i pomoću solidnost! dobiva Švajcarac sva gradjanska i politička prava. Kako je bilo kod nas? Radikali,

kao „narodni Ijudi" nisu narod u tom pogledu, po ugledti na švajcarsku, ni trunke unapredili, već na protiv laskali su narodniin Instinktima i podržavali i razvijali rdjave osobine u narodu. Oni su svojirn agitacijama mnogo đoprlneii rušenju zadruga, te neobično korisne i lepe srpskc ustano\e iz starina. Pismenost u narodu nisu unapredjivali, čak su u posljednje doba partizanskim zakonima ubili voiju mladjim učiteljima zbog Čega jc nedostatak ti učiteljskim snagama i školama. Narod nisu vaspitivaii dužnostima, što je csiJika svake valjane, poštene i napredne društvene zajednice, nego su mu govorili o nekim pravima, koja čak nisu nikakva prava, kao to, da narod ne plaća porezu, da zauziina državnu šuniu ili utriuu i puno tome sličnog. Kad čovek posmatra ovdašnje prllike i ovdašnji narod mora se čudom čuditi kako su naopački, nakazm i nepošteni pojmovi šireni u narod od naših radikala. Pa opet je sok našeg narođa ostao poštedjen ođ ovakog naopačkog političkog i gradjanskog vaspitanja. SoJidna moralna konstrukcija srpskog naroda nije se dala potpuno inficirati radikalskim pojmovima. Ona je više naiiazila na odziv kod poluinteligencije, kođ ćata i nmogih uča. ali masa srpskcg seljaka, ono što je najholje i najjače, ostala je i daijc verna svojem predanju i onim dobrim csobinama, koje su srpskom narodu priba’vljali poštovanje i od stranaca. Da je narod istinski primio radikalna učenja i za njima se poveo, šta hi bilo od Srbije, najboije će nam pokazati ovaj primcr. Radikaii su biii protivnici vojske u opšte, a napose stajaće vojske. Stajaća je vojska uvedena mimo radikala i to je zasiuga kralja Milana. Srpski narod ima izvrsiie ratničke osobine i sposobnosti, al! bi on te sposobnosti, jmi rafikalima. imao upražnjavati ne u kasarai, nego u odmetanju u iutjduke, u paljenju stogova i kuća u protivljenju vlastima kad su radikaii u opoziciji. čim Srbin postane vojnik odinali u njemu preovladaju one specijalno srpske oso!> : ne, koje su u protivnosti s osnovnim učenjem radikalizma. Da je duh radikalizma i onog nihiiističkog učenja, koga su radikaii u početku sejali u narod zaista inficirao duštt srpskog naroda, onda Srbija u balkanskim ratovima ne bi pokazala onakve sjajnc uspjehe, a posie ovog poraza imali bi iste pojave — boijševističke — kao i u ruskoa vojsci. U tome su se pravcu vodiii razgovori izmedju našeg kruga i jednog umerenog radikaia M. S. M. koji je **fcrrJ j** carske nisu doveli ove dobre stvari političke i gradjanske — koje su trebali propagirati i uvoditi u Srbiji, ali nije davao nama za pravo, što smo njihov rad toliko podvrgli kritici. On je tvrdio, da jc naoružanje vojskc delo Pašićevo, i da to najbolje demantuje, kako stt radikali protivnici vojske. Na to je odgovorio naš prijatelj D. S. R.: „Radikali su zapustiii naoružan<je naše vojske kad je od tijiii to saniili zavisik). Tek kad su ušli u polliiĆke kombinacije s velikim silama i obavezali se, da če Srbija biti uz njih, tada sti te velike sile tražiie da se Srbija potptmo i moderno naoruža. Inače su radikali u/vek davali dokaza da su protivnici vojske. Gni stajaću vojsku nisu mogli iikinuii, jer nisu smcli, pošto je ova počela živeti, ali su uvek gleđali da je oslabe, poccpaju. Pođ kraljem Miianom, kao komandantom aktivne vojske, prilnano je godišnje u

vojnu akademiju 150 do 200 pftomaca, radikali posle 1903. svedoše na 2it— V. Oni su razdor u vojsci sistematski i veštački održavali i zbog toga nije savezničko pitanje blagovremeno i valjano rešeno". U kl'tićem pismu posiaću /am jedan opširan razgovor jednog našeg starog i iskusnog državnika o ulozi koju je pok. Hartwig igrao u Srbiji. U torne izlaganju ima dosta novih stvart, koje jasno ilustraju poiitiku Srbije posljednjih godina.

Grad i okolica

Dnevni kaleodar p a n a s J« subota 16. raartfl. j>o stnrom 3. marta. — Kimokatolici: HilariJ 1 dv. muč.; pravosiavni: Evtropijc i Klconik. Casnička t cinovntčKii Kasina otvo»ena Je pcčam od 15 februnra do 11 sati u ĐOd. c l k. vojnifki dom: Citnonica, aoba za pisanje i igranjt, kantina. Otvorcno od 7 sati izjutra do 9 sati uvečc. Slobodsn piistup svakorae vojniku. Kinem aiOKiaii: Voini kinouKralja Milana ulici br. 56 (Koloseutn); 4 sata pcsiijc podne preds.ava za sve (časmke, voisiike i gradjane, 1 ; u sstl podije podnepređstava za voinikc; u 8 - 30 sati uvcče prcdstava za časnike uz pratnju garnizcnskc ntuzike. — C i ki. grad,ansKi kino na leiaZijam« br. 27 (Paris): U 5 sati posllje podne i u 7 sati uvcče opSta predstava uz pratnju vojne muzike 409. ctapnog bataljuna. iseogradski oiieum .u ziraskom pozorlš'.u, prijc Bouievard): Početa!: prcdstave a 8 sati uvecc. Blblioteka isa pozajmicu (BaiJsanska utica br. 1, Hotel MoskvaJ. Otvorcna od 10—1 sat pnje i od 3—7 sati poslijc podnc. .voćna sluzba u ljekarnema : Oa 10. do uključivo 16. marta vršiie u Beogradu nočnu službu ovc ijekarne (apote.ke): S c 1 aK o v 1C, Kneza Mihajta uiica 45; V i k t orovič, Terazije 28; Prcndić, Kraija Aleksandra ulica 64; Stojlć, Ssrajevrko nlica 70. aaobraćaj na ratnorn raostu Szmcd.u tscograda 1 Zemuna obustavljca je svaaog dar.a od 7—8'0'J sati p.lje podne od 12.30 —i sata poslije podne.

Parobrod8rEki saobraćaj. L lzmedju Zeranna i Bcograda. Rcd plovidbe, koji vali ođ 26, januara do opoziva: Poiazai; iz Zemuna za Beograd u 6 30, 7-30, 8'30, 9-30, 10-30111*30 pr. podne te n 1'30, 2-30, 0-30, 4'30, 5'30, 6 30 i 7'30 poslije podnc. — Roiazak t 2 Bcograča za Zemun: 7. 8, 9, 10, 11 l 12 sati prijc podnc, te u 2, 3, 4, 5, 6, 7 1 8 sati positje podne. — I!.izmedjuZemuna iPancsove Red plovidbe, koji vaii od 26. januara do daijne narcdbe; Iz Zeraima za Pancsovu avukog dana u 6 sati ujutro i u 12 sati u podne. — lz Pancsove zs Zemun: dnevno u 8'30 sati prtjc podne i 3 sata poslijc podne. Brod kcji saobraca Izmcdju Zemuna i Pancsovc i obratno ne pristaje a Beogradu. — 1U. Izmedju Bcogrzda i S a p c a, Poiazak iz Beograda z& Sabac svake srijedc i subote u 7-30 seti u jutra ci’«l ;mrt t PtVTil'C 1 uedjctjom u 7 s. t; jutro. — Putničkl parobrodarski saobračai iztsedju urSave 1 Zemuua i izmcdju Oršavc 1 Đratl8 Poiazait lz Cršave za Zeoura: nedjcijom. titorkom, četvrikom u 6 satf « jutro. iz Zemuna za Oršavu: ponedjeljkom, srijedom i pctkom u 4 sata pos'.lje podne. Iz Oršave za Braiiu: poncdjcl kom i petkom u 4 sats r ;!!je podne (srcđnle cvropsko vrljeme). Bralle s« Oršavu: ponedjeljlcora i četvrtl:om u 1 sat 50 časaka poslije podne (zapadnoevropsko vrijeme). — Parcbrodarskf saobratajizmcdju Bcograda i Smedereva; Odlazak iz Beograda za Smederevo ncdjeliom i četvrtkom u 3 sata poslije pođns iz Smedereva za Beograd utorkom i pctkom u 8 satt u jutro. V o j n o parno topio kupatiio n Car Dušanovoj ullci. — 1. Kupatilou kadama: s)Za vojnc osobe otvorcno radnim d.mlina od 7 sati prije podne do 5 »atl posiije podne, a nedjeljom I prazniciina od 7 sati prtje podnedo 12*/ sati u pođnc, — b) Za gradjanstvo radnim danima od 9 sati prijc pod.ne do 5 satl posfije podne, a ncdjeljom 1 praznicima od 9 satl prije podne do 12>/ s seti u podnc. — 2. Parno S upa tilo za časnlke i njima ravne činovnike otvoreno

r utorkom, srliedom, petkom i subotom od satl ptlje podne do 5 aaU posiije podne, • nedjeljom i praznlclma od 7 saU prije podnc do 12>/j satl u podne. — Za grndjanc muškogpola otvoreno icparao kupatilo ponedjeljkom i čctvitkom tako n te dane ne pada kakav pr.tznlk) od 9 satf prije podne do 5 sati poslljc podne. — Casnldma i njima ravnlm člnovnkima stoje na voiju da se služe parnlm kupatllom 1 u danc odredjene za gradjanstvo (ponedjelj* * kom l četvrtkom). Blagajru se zatvara radnim danima u 12>/, satf. a ncdjeijom i praz nicima u 12 sati u podne. Posjet bolesnika u bolnlcama: U boinici .Brćko*: od 2—4 sata posiije podne. U bolnici „Brunn“: od 9'30—12 sati prlje podne 1 od 2—4 sata posiije podne. — U c. i k. gradjanskoj bolnid: u utorak, če* tvrtak i nedje!|u od 1—3 poslije podne. K u ž n a b o I n i c a: i*osjeia nije dozvoIjena. Obaviještcnja c bolesnicima dnevno od 11 do 12 sati prije podne naulazu n baiiv bolnlćke zerade sa strane VidinsKe nlicc Rhnokaioličko Bogoslužje. U nedjclju 17. marta: I. u konaku: U 8 sati izjutra zu vojnike. Magjarska propovijtd i sv. misa. II. U župnoj crkvi: U 8 sat? izjutra tiha misa za škoisku djecu. U 10 sati propovijed na srpsko-hrvatskom jeziku. U 3 sata pos’.ije podne litanija. Za vrijeme posta svakog petka križni put. U radniin danima počinje prva sv. misa u 7. a druga tt 7 i po sati izjutra. Evangeličko Bogoslužje. U nedjelju 17. marta služiće s!ui» bu Božju u evangeličkoj crkvi n ulicf’ Vuka Karadžića 9, etapni sveštev n l k H o I z h a n s e n. Ljfekarsko veče. Na poziv c. i k. vojnc gluvne gobei* mjc đanas će u 6 sati posl ja pcđne u hirurškom o-ajclcnja prićuvne boln'cc „B rčko" održati predavanje poznati buđimpcšlanski hirurg, stožerni uad j č.i. pro fesorđ r. Tibor pl. Verebely o „Korektivnim operadjama u rata po\Te< janih extrerniteta“. Predavanje će sc održati tt okvira vojno-Ijekarske refeicntske večeri kao sedma sjednica pcd predsj :dništvon» načelnika saniteta, stožernog na T j čnikjP rojnc iplavne gubcrnije, <lr. Kandut8 c h a. Prcdstava ,,Kod biieloga koii]a“, Jučer se prvi put poslije dugv stanke odigrala ova solidna, vedra i deceutna kome-dija stare i dobre bečke finne Kadelburg—Bhimenthala. Ka* ko su je već ođ prije pratile simpatije beogradske ptiblike, tako ni sinoć nije mogao izostati uspjeh, ma da nisu bilc potpuno zastupane one glumačke silc koje su je prije igrale. 0 predstavi sa moj progovorićemo sutra, a za danra konstatiramo, da je publika bila u osobitom raopcl'crtcirju. r'i’CcllllCtOlll OV?.' cija bili su gdja Stokić kao gostioničarka i g. Stanojević kao ,,gost“, a naročito g. Todorović kao odiića:; tip profesora. Predstava se ponav! f u utorak 19. o. mj. Za uspomenti na svog dobrog teču, Teofilo i Dragoš V. Spasojev i ć, učenici osnovne škele za uspomenu na svog' dobrog teču M i h a i 1 s Posriikovića, o četrdesetnici njegove smrti priložili su preko sirotinj« skog odjelcnja beogradskoi sirovini? (100) jednu stotiuu kruna, Đobrovoljnf prilog. Društvo cn r enoga krsta u c. ! k. vojuoj glavnoj gubernlji za Srbiju sa najvećom zahvalnošću prjmilo je od gdje Jelene Gj. L a za r c v i ć a iz Beograda 50 krima da'se podijeli siromašnima u Beogradu, za pokoj duše njeniT? sinova M i k e i A c e.

-- Kau što ste dosadašnjim odgovofom upoznati, star sam i nemoćan. Jpak, doskora sam se borio, da poštcno živipi u društvu. Nesreća ie htela da mi otmc i to jedino blago. Imao *am sina. Pre nekoliko godina izgubio je saputnika u bračnom živoiu. Opterećen sa trojc sltne dece, bio je prinudjen da, pored nadničenja, vodi i brigu u kući. 'Ođ to doba i bolest dece rastrzala ga >ie i zagorčavala inu život. I on je podSegao pre godinu dana, slomljen uapofima. Došao je red na mene, da se staram. Založio sam sc sav i ovako star razapeo sam sve sile da što zaradim. Aii, zarada je bila huda. Prodavao sain pokućanstvo i time ih ishranjivao. Juče nisam imao šta da prodam, jer je sve bilo rasprodatio. Sinoč su crvici tražili hleba, a ja im ga nisam mogao pružiti. — Deko, mnogo sam gladan! plačući mi se obračao najmanji crvić- Nisam niogao više slušati te vapaje. Izašao sam iz kuče i krenuo ulicom. nadajući se da ću doći do makakvog ■sredstva. Ali, uzalud. Tu me je naŠIa ! duboka noč. U povratku kuči zastac sam pred jednoin radnjom, čiji je izlog ouumc. Tu je bilo raznilriireilnieta, čija foi vrcdnost našla izlaza tnojoj nevolji. Meki umitarnji glas hrabrio me je: — Zašto da ne? Ti umireš sa tvojim < od giadi, a drugima je to zarad zadovoijv.va. Napređ! —■ Koprena nepoštenja, prvi put u životu, navukla mi se na oči. I ja sam pristupio i 2 vtšenju nečasnog dela. Nevešt u tome. a star I nemoćan, nisam mogao'ostati neopažen. Zato me, evo, sad ovde. . Dok je starac mlrao očekivao re*ultat presude, pohcajac }e bio obuzet sifnoin nnutrašnfom bo r hom. Sve je

dobro pojmio. — Da !i je čovečuo unišriti četiri života? pitao se on za sebe. Kod ljudi nastajn n momemima bcde raznl nagoni. Zakon ih kažnjava, ne predvidjajuči cinizam nevolje. Starcu se može pomovi i dati pravac zaradc poštenim načinom. — Uzmi ovaj novac, stari. pa idi kući. Vadeći deseticu, pruži jc starcu. Bolom utučeni starac nije mogao verovati svojim čulima. I stražar ae našao u čudu. Dok je starac suzama blagodarnosti okupan izlazio napolje, u slobodu, policajac je zgužvao tabak saslušanja i bactc ga u peć. — Ne mora niko za ovo da zna, obratio se zapanjenonr stražaru. — Razumem. odsečao je odvratio oslovijeui, okreuuo se i otišao na svoju đužnost. U jutarnjem policijskom raportu staj30 je izveštaj dežumog činovnika prošle ncći, da su nepoznati kradljivcl izvršili pokušaj kradje u jednoj radnji glavne ulice. Starac je, medjutim, nahranio svoje gladne tiće. Više se nije prihvatao namere za kradju, nego je dohvatio prosjački štap i tako ih ishranjivao. P a b i r c i ZNAMENITI LJLDI. Ludvik XII. dočujc, da ncki njegov vlastelin zlostavlj’a svoj« potčinjen© zemljoradnikc, pa zato naredi najvižem sudu: da ga đostojno kazni. Vkrstc.'in ne bude zatvoren, ali oko njegovog zamka bnđe pevstavljcna stražs, koja je osndjeniku da-

vata mesa da jede i pića da p’jo koliko hoće, ali bljeba m jednog zalogaja. Poslije deset dana posjetjo je kralj osudjcnog vlastclina, — Milost, Vclićanstvo, preinačito kamn! Doflijelite mi makar sam h’jeb, jer jc on glavna hrana! — Priznajem i ja, odgovorio mu jc kr.ilj. Ali zašto zlostavljaš one, koji te hljcbom hrane. Vlastclin je »otom razrajsšcn osude, ali jc prcflnodno aao iskreno ohećanje. đa viš* 1 ne će hiti surov gospoS.ir. Marija Kristiim, švedska kraljiea, glcdal* jc u Rimu Ijemionova statuu, kcja je predstavljala Istinu. Kra'jiVa je tom p:L likom izraziJa s\*oje dopadanje. — Vaše Veličanstvo je p.va kTiinisana glava, kojoj s« dopađ.u gola ifrtma —> kskario ju jc obasipao jcdan kardinal. — Ali je ova isttua od k-nrKna, odgovoriV. mu je kraljica. * Prije nego što 6e na guTiLšta izvršiti sinftnu pivstidu, eapitaju dielati slavnog grčkog vojskovodju Fokiona za p» sljcdnji amaaet. — Poručujcm i zapovjMam morae sinu, <la zaboravi na nepravdu, koja se danar fcini meni, i da mu nikad ne padnc na um osvetn — odgovorio je junak. <i Poznato Je, sa kolikim je naporima knez MIloš osvojio Požarevac. Da bi osigurao uspjeh, morao je provaliti Ztd od crkve i kroz njega upasti u turski šanac. Neki od vojvoda sumnjali su u uspjeh, napominjući knezu Milošu da prethodno provjeri jačinu operacione slle. — Pitate ine, sa kolikom sllom raspolažem ja, a koliko imatu Turci?

Imam toliko, koiiko je potrebuo da ih potučem! Ovaj lakonski odgovor unio je ohrabrenost i samopouzdanjs u zapovjednike. Sutradan počeo je napad, koji se završio potpunim porazom Turaka,

MALI PODLISTAK Istorijski kalendar 0 h m. — S u 11 y-P r u d h o m m e. Biuginann. Na da.nažnji <1an, 16. marta 1787. godine rodjcn je u F.rlangenu fizićar Georg Simon 0 li m. Umro je 7. jula 1854. godinc kao profcsor u Miinchenu. Ohm ima naročitih zasluga na polju elcktrotchnikc, gdje j-e pronašao zaicon o jačini ckktrifcne struje, prozvan po nj.*mu Ohmov zakon. Ohmov zakon glasi: Eicktričnn jc struja ravna elektromotornoj snazi podijeljenoj kroi: otpor. Kako su u elektrotehničkoj terminolog'ji za elck.ričnc jcdinicc (mjcre) uzeta imena zashižnih fizifc.ua ua tom polju (Volt, (po Volti) Ampere itd.), to je za zajednicu za mjercnje clektrifcnog olpora uzet na/jv O h m. — 16. marta 1839. godine rodjcu je u Parisu fmncuski pjcsnik Renć Arrnand Francois Armand Su lly-Pr udhommc. Pošto j« Prudbonun« u ranoj mladosti izgubio oca, to ga je njcgov ujak, notar (biljcžnik) Sully uzeo za posinka i ikolovao ga. (Otuda njegovo dvostniko prczimc SuUy-Prudhomnre.) Prudhomme je počeo studirati prava, ala ae uskoro potpuno odao književnos’ti. 1865. godV ne izašK su mu pjesnićlri prvenci pod casfovom „Strances e't poemes 1 '. Prudtoommr je i'mao otpCu. fto je tu rifaoru

j zbirku opazlo čuvcui fnuicusb' k.iučar Charles Saintc-Beu ve (ž'v.o od 1802. do 1864. godin«), koju }e ukazao na s« vršenstv o oblika pjcsrne , L '• se biisć", koj.i se nalazila u toj zbirc'L a koja je ođ tađa unošena u sve antologije fiancnskcpoezije. Za ovom zbirkom dodjoše ,,Les ipreuves", „Lcs fccuries d' Augias" i ,,Croquis itaiiens". Svojc pjesme o ratn 1870.,1871. godine sknpio jc Sully-Pru'dhomme u 1872. godirn’ u zferku „Imprcssions »ie la guerre" („Utrsci iz rahi“). Iste se gtKlinc pojr.. 'knj'ga ,.Les des.ins" o. za njom zbirka soneta ,,La France“. 1874. godine ugledaia je svijela ,,L>a rć volte dcs flcurs", a 1875. godine „Lcs vaincs fendre.:sis. Utini svoj'm pj-*. mams. ostao jc Fuliy-Pi-udhommt \ j raa ideabma svoje mkuiosti. Odiakuju s« fcistoćom i dubinom osjećaja, kao i pkmeiiiiošću ideje, koje nikada nisu pomućene mka kvx>m dishamiorijom. Docn : j ■ preov’adjujc kod Sully-Prudhomme-a neki više filcaofirajući pravac. U djciinia jusfice“ i ,)Le bonheur“ opaža se pjrs. Lovu težnja, da posreduj;) izinedju l;oinc alvarnosti i božansko pravde. SuUy-Pradi)onw me jc pored svoj!h oiiginalnih djeia prcvouio i Lukrecija. Osim toga js napisao dva đ^ela iz istorije turijetnošli, t to» JL' expressiou dans les beaux-ar‘s“ (1884 godin«) i „Rćflesions sur l' Art des vcrs“. Od njegovib djela filozofske prv ro<ie pominjemo „Que sais-je'? Examcn de conscience 11 i ,,Psychoiogie du librc ftfbitrc“. 1881. godinc izabran je Sullyfrudhomme za fclana fnuicusko Ukademije, a 1901. godine doljio je Nobelovu aragrađu za književnost, k»ju pak nije zadržao za sebe, već je njomc utcmeljic fonđ za mlade pjesnike. Sullv-Prudhomme umro je 7. septembra 1907. godine u svome zamku Chatenay-u blizu Parisa. —- 16. marta 1849. sođine rodjen je