Београдске новине

Strana 2. Srljeđa BEOCIRADSKE NOVINE

fcitav pakao od žučnostl. ogorčenostl I ©svetoljulrivih raspoloženja. Jer, najzad, ncko mora biti kriv i odgovoran kako za opštu narodnu neisrcću, tako l za pojedinačne štote! O naknadi štete iz nekakvog medjunarođnog foouk ne itreba ni misliti. Titi para netria, kojima ise može zameniti proi>ast pojodinaca i celokupnosti narodne! Šta će, dakle, Ibiti?! ticćemo ii samo produžiti život i rad onde. gde smo stali pre četiri go'ditie, kao kakav roman kad čitamo?!... Ko srae jamčiti, da bi naša, srpska policija bila pouzdađo sposobna da prihvati tako iopako stanje diuhova a eventuahio ida spreči u manjim rli većim razmeratna krvava fizička raziračunavanja, uiične borbe, pa nije nemoguće l opšti metež?!... Ne zsuun šta vi mis'.i!e, čitaoci, ali savesna procena za naiu poiiciju, kaikvu je znamo, ne bi sme« la dati takvo jenistvo. Ništa ne čini što #ad u zemlji nema oružja. Strasti Ijudske ue biraju sredstva, one se hvur.aju svega i šire se po zemlji kao i opaka

zaraza. A ako je zaista sve ovako, ouda kako se može uspostaviti nov i pravijan život u Srbiji?... Vi, svakako, računate, da če se paši otuda vratiti — ko se uopšte vrajli — veseli, raszdragani i neće imati ni na šta da zažale! Po&odiću vašu mijsao, kad kažem. da očekujete čak i frijumfalau povratak našili, uz radiosno klicanje, vence i mirisoo cveće, jcr još računatc na „sigurnu i konačnu pobedu“!... Kako Je teško shvatiiti javu, kako je analo pripreinljena srpska duša za razumcvanjc knipniii istoriskih dogadjaja?... Prošio je vreme. bračo draga, Jtad su Srbi nrogli biti slepe prdstalice Envente!... Naši su računi odavno otišli u arhivu i naša je dužnost jedina, Ua btidemo savesni i objektivni posmatrači ovoga svctskog okršaja. Ako se sarni ne pomogneino. niko nam ne mo'že pomoći. Mi nismo morali ovako da padneino. ali kad sn>o več pali, gledajmo, d« se saini dignemo. Veliki je rizik zasnivat: budući život i opstauak srpske dižave na sumnjivom verovanju i inadžijskotn tvrdjcnju: ah, oobeda mora biti na straui Engleza! Mi najmanje imamo razloga i računa da zasiiivamo svoju budućnost ua engleskoj pobedi. Svi vi, što volito da politiztrale i valreno branite ententinu za\ , ciru za otimanje tudjili zemalja, uzmite i prošJuđ'j'rajte koliko-toiiko istoriju Engleske a naročito sc poztvbavitei geo« grafskoni kartom Evrope! Vidite lepo gde i kako koja zcanlja postojava! Pcii.--’.v i svoju lepu i divnu Srbiju, pa sa cisri;m savcšću recite i presudite; može ii Srbija postojatd samo uz diobru volju Engleza i Ermcuza, lii bi bio po-

treban još i prija'djski odnos sa susedndm zomijama?!... Pa, ocenite i to, ix< čijim ćt »e željama pre srednja Evroipaure i i: po nesnačkim, ili engleskim? Na kojti je stranu upućena naša Srbija?.., ili, možda. držite kao u vosku, da centrahie države mće niko ni piiafci o sudbini i budućuosti Srbije?!... 1 ranije, a naročito dok smo bili u Nišu, moglo se tvrditi, da je Srbija ušla u rait saiiK) za tri ineseca. Pristalice .vlad'me inoglc su energično predstav]ja.i prostom svetu, da je Srbija ,,nai«ui.litUta“ i da se mora braniti i u istc vreme trubiti na sve stranc, da Srbija boće da se uveća na račun austro-ugar«kih provincija — da jc njcn piajt jugoslovensko carstvo! Pa se Je tada nioglo pa.riotski tvrdćti. da je Carigrad osvojen a Englezi zauzeli. Dardanele. Nijo veliki rizik bio n' kad su šireni po zemlji nevenii izveštaji o „grozjiom" porazu Ntmaca, kako su im Rusi zarobiii čitave korpuse a pad Berlina da jc u pitanju od nckoliko dana! Može se donekle oprostiti kad se u patriotskom cilju tvrdilo, da su Rusi u veliko prešli Karpate, doprli do Bele Crkvc, tako, 'da s>u jcidnom bezazksiom dsoktoru i prvaku skupštinskom čak „zujaie i uši" u Požarevcu od ruskih toi>ova. Pa, setitt se one giasine o npadu Rusa u Bugar«ku. revolucija, a Sofija sva u plauiC' *u! Tc grčka kraljica se pcsvadjala i lcraljem i u borbi ubila svoga muža; t« ■ekakav princ spustio se s aeroplan: aa Avalu i scđjacinu kazao, da su naš već tu, bllzu etc, etc . . . Sve je ovo- nvoglo i biti, nia da nij: dostojuo jednog junačkog naroda. A! tvrdkii, da cenlralnc sile neče biti pitane 1 da Srbija može postojatl mimc njiliove voije i pristanka, pa onda Još na takvoj groznoj zabludi za<snovati svoj« držanje prema Okupaaitu još sada i nadu na neku lepu budućnost — to je nizik vrlo veliki i nesunaijiv predznak vrlo nesrećnih dana! Obično sc pomeki naš l>atrk>ta odmševljaiva Beigijamcima; im■ponuje inu, što sc onl, i ako cikupiraitii, držo ntiprlja.'eijski prema Nemcnra! Medjutim, taj primer nije za podražavanje. Izmedju nas i Belgijainaca ogromna je razllka u svemu, pa i u motivtma zašto su i onf stupiii u rat. I mi smo, to se mo-ra priznati, priinili rat ne dia se 5amo odbranimo. već, otvoreno smo se tzjasnili i — da osvajamo!!... A ko se hvata takvili preduzeća, pa nc uspc ear je teško pogocM kakva ga ®ttdb!na čeka! Hrinciip samoodrcdjcinja I postovanje narodniii prava ima s<nage samo dotle. dok se ?oga princlpa držl t onaj, koji ga ističe i poziva se na njeea. Ali čim s* jedna strana maša tpSJih zemaija i zaboravt na taj lepo isplsan na harrlji prlnclp — odmah gubi -Vbv» fc w nJhric korfctAj posls s Y rie-

nog boja. I onda, druga su lodja kod Belgijanaca a sasvim slaba kod nas. Nema viš© sifcie i stnašne Rusije!... Da se vratimo, za časak. na ranije prtamje o uspost.avi Srbije. Rećićete mi, sve ovo što sam izložio — pogrešno je i stvar naša drugojaoiije ća so svršiti! Srbija će se poviratiti ne na ošnovu sporazumnog m!ra, već po sili oružja. Konačna pobeda mora biti! Naši če čak trijumfaluo ući u Beograd. Dobro! Da primimo i to volšebno predskazamje! Otpočela je, recimo, ofanziva ođozdo. Englezi i Frasicuzi s našima divno napreiduju. Befflobzirno begstvo neprijatelja, valjda, nećete ni vi zamišljaiJi. A u borbi, u cdstupainju koraiit po korak, možete već misliti — šta bi bilo sa celokupnim našim zemljištem, selima i gradoviina! To najbolje znaju Francuzi, kojima je prošlog proleća aa taj načiu ustupljen jedam manji pojas. Ali — mšta to ne mari, volite vi! Dobro! EntesB.ina vojska napred-uje, daije, sve daIje i — najzad oslobadja ceiu Srbiju. Ulaze u Beograd. Šta mislite, hoće li Englezi i Francuzi predati našima zemIju onako, kao na peškeš?!... Hoće li se vratiti otlcud su i došli?!... Ne, lite, ići će i dalje, goniti neprijatelja 1 zauzeti sve nama potrebne ix>krajiue. Recuno, da i tako bude. Dikcira se rmir! Moće li posle njcga otići engleska i francuska vojska iz naših zemalja?!... E, tu je čvca, tu je veliko pitanje! I sigurno sc neće uklo'iiiti anglo-francuska vojska. Jer, koman-da Je u njihovim rukama. Ostaci srpske vojske nalazili su so po<l francuskom komamdom na solunskom frontu i omda, odmah posle naše lude propasti, dok je još i bilo nešto više snpske vojske a to li bi dali koma'ndu srpskim ofici'rima đanas, kada srpskih boraca ima jedva za dve divizije!! Treba se samo setiti časa, kad su povraćene ruševine Bitolja, nađ kojim su Francuzi htjeli da gospodare, jer da imaju na to pravo, pcšto da su ga o-iil oslobodili! ... U Beogradu i svuda vilo bi se prvenstveno engleske i francuske zastave; tu l>i se utrpali, sigurno, i „dmpatičm“ Talijani! Zemiju bi preplavila odvratna belosvetska tudjinština, vojska ljudojeda i cniaca, koja bi nam donda i svakcjake bolcštine (setite se samo ono maio ..kuražnih“ francuskih avi>atičara i artiljoraca u Beogradui), Jcdnoin rečju: kako se danas ratuje, zemlja bd bi!a bukvalno razorena i omda još i okupirana a sve pođ i zgovoroin, kako smo siabi I mali, pa da bi mas zašti.Jii, potrebno je, da saveznici pridrže zetnlju do leipših vremena, do ratifikacije mira, pa i dalje, dofe se ne obezbedi plaćanje jedno čeitiri milijarde franaka zlatiiih uzajinijenih vlađi i skupštini za vodjonjc raita. Eto, ro bl se dogodtlot Opet bi. daide bila okupacija! Samo. što bi umesto Nemaca i Austijanaca došli Englezi i Francuzi. Dogodilo bi se s mama isto, šho i s Belgijancima. Da niisu blagovremeno Nemci ušU kroz Belgiju, ušli bi, diocnije, Englezi i Francuzi da se navale Nemcltna odozgo, s glave. I u j&dsiom i u drugom slučaju oni su, zbog dvoličnosti u poiitici, bili osu-djeni da budu poprište ratno. Da su Bngiezi i Francuzi na vreme stigti, Belgijanci bi iste ovakve muke i>atiii a Nemcl bi b:!i ti. kcj; bi Jr4Jkovali, kako }e povređjena belgijska neutrainosi.! Takvo, dakle, naše oslobodjenjo od savezničke vojske iičilo bt još i na današnju severnu Francusku, koju drže i brane Eiigleizi i pitanje Je veliko, lioče li Englezi, na knaj-kraja, uopšte vratiti tu zmtlju naročito Calafe, Francuzima, koji ui'sti'iii i nisu u stanju vojnički držati i bramUH svoj rodjeni posed. Eto, dakle, šta bi bilo i kakva bi nas sreća očekivala od „konačne pobede“, od diklaranoga mlra! Teško svakoj zemiji, koja dospe u položaj da je drugi mora spasavati l braniti. Pa, kad se već mora stradati, ne može se. dakle, žlveti tako odulare.no prkoseći svakoinc, kako su hteli naši imidri državnici. onda, braćo moja, vraćajmo se na pravi put, pLriagodimo se evropskim prllikama, pronadjhno svcriom dcbrom voijom l čistim namerama svoje prirodno i pravo mesto u zagednici naroda, naročtto suseda i budućnost srpskoga naroda ncće biti ni nesigurna, ni tako nesrećna, kakvu je namolovala grešna mašta naših Jugoslovena. Srpski seljak, ženski svet, deca —* sve što je dan&s živo i u Srbiji, t na frontu, i u emtgracijf žeii l Bogu se moli i dan i noć za separatni mir, a ko bude imao moći i dobro volje da Srblju vrati životu, on će biti najveći dobrotvor i spasilac srpskoga naroda za sva vremeua! Ovo iskreno misli f prijateljski odgovor upućuje piscu iz Ženeve a Isto tako i čisto srdačnu poruku svima političarama i nesrećnim državnicinva srpskim u emigraciji N. P ć. b. viši državni činovnik. I Javna uhvalnost. Ovim putem Izrl’emo našu toplu zahvslnost gospodl lljetnicima, koil su našu milu pokojnlcu Oigu u bolestl bdžljlvo pazili, kao l njezinlm prljateljicama 1 gospodjaraa, kojc jc u bolestl obtlaZabu. Nađ.ilje zahvaljuJcmo Prvoj hrv. štedionicl u Zemunu, gdjc Jc bila pokojniea činovalc«, zatim gospodjama I gospodl, kojl položlSc vljenac 1 napokon svemu gradj.instvu iz Zemuna, kojl nam mllu pokojnicu do groba Ispratiie, na Izkazanom uučeiću. Zemun, 26. marU 1918. 36901 Obltell Parllt.

Novo Pašićevo ministarstvo Kb. Rim. ?6. marta. Uz saradnju dosadašnjeg kabineta obrazovao le Pašić svole novo ministarstvo, pošto Je bio uzaludan pokušaj sa koalicijonim kablnetom i stvaranjeru sporazuma mediu strankama. Podmomički rat NOVA POTAPLJANJA. Kb. BcrUn, 26. marta. W o 1 f o v u r e d javlja: Naše i>odmornice uništile su na sjevernom bojlštu 21.000 bruto tona proštora neprijateljskih trgovinskih brodova. Uspjeh je većim dijelom postignut, u prkos jakoj protivničkoj odbrani, na is.očnoj engleskoj obali. Medju potopljenim brodovima nalaze se dva velika engleska parna broda. Načelnik admiralskog stožera Inornarice. Najnovije brz. vijesti Privrednl pregovorl sa Ukrajinom. Kb. Carigrad, 26. marta. ' Potpređsjećnik kovnore je otputovao u Berlin radi učestvovanja u pri| vrednini pregovorima sa Ukrajinom. Austro-ugarsko-tursko pravničlto društvo. Kb. Carigrad, 26. marta. I ,,l kdam“ javlja da je obrazovano rditišfivo otomanskih pravnika i austrougar&kih i njemačkih pravnih učenjaka. Budimpeštanski honvedi u Carigradu. Kb. Carigrad. 26. inarta. Danas je prod sultanom priredila koncert budimpeštanska honvedska glazba. Ovih dana će giazba prinoditi još tri koncerta u korist gradjenja jedne džanrije u Budimpešti, kao i u korist turskog fonda za udovice i siročad. Prestao štrajk poštanskih i brzojavnih čiuovnika u Španiji. Kb. Madrid, 26. marta. Poštaaski i brzojavni činovnicl, koji su nedavno stupili u štrajk, ponovo sn o.počeli da v*rše svoju službu. Novi kitajskf niinfstar pređsjednlk, Kb. Peking. 26. marta. Re-uter Javlja: Naimenovanje TuaitCi-Ju-a za mmisfcra predsjednika znaci političku pobjedu guvernera sjeveniih provincija, koja potiče iz njihovih vojničkih uspjeha nad južnim provincijama. Tuauarii-J** viorovatna se ne 6c prlmili polbzaja, ako ne dublje opunomoćenje, da sređi unutarnje prilike bez mješavine predsjeidnikGvia 1 njegovih ratobornih pristalica. Posada krstarlce „Woil“ u Berlinu. Kb. Berlin, 26. marla. Na poziv grada prispjeli su juče poslije podne ovamo časnici i momčad njemačke pomoćnc krstarice ,,Wo)f“. Sa Baikana RUMUNJSKA. Sudbinu Runiunjske smatra L,Z fi r I c li e r P o s!“ kao ©poissjHi za ratoborne neutrale i pokajanje vlastitili pogrješaka, taj list piše u svome uvodniku; Sto je moralo doći do zaključenja prethoduog mira u Bufteu, bima jc krivica one rurnunjske viade i ruskili ratnih bnkača. koji su u zajednici sa slabim i slavoljubivim kraljem uvukli taj narod u rat. Rumunjska se nije nalazila u stješnjenom položaju kad je ušla u ovaj rat. Oko nje se vodila obostrana privredna l politička utakmica, ona }c< nagomilavaia bogatIstvo kao lii jedna druga država, njoj nije trebao ni Erdelj, poš.o je sebi surovim iskorišćavanjem prilika u baikanskom ratn prigrabiia Dobrudžu i time čisto bugarsku zemlju. Šta su središnje viasti od n)o tražilo, nije bilo ništa drugo nego neutralnost, » ua osnovu ove neutralnos.i ona j« mogla ninogo postići. Uvidjavni rumunjski političari opominjaii su sve do posljednjeg časa i vladu i kralja ođ pustolovino ovog rata. Medjutim vlada, koja Je sada nestala, ! kralj, kojl će možda sanio Još kratko vrijeme sjediti na rnmunjsko.ni prijestoIJu, prešli sn preko ovog savjeta sa ncodgov'omoni lakomišljenošću u ovaj raif, koji se sada završava iniTom sa odricanjem poslijei ogromuih žrtava ove zemlje. Rumunjska mora snositi troškove svoje ratne pustolovine. All runuinjski rat I njegov završotak čtnc potičan primjeir za sv» male zemlje, koje su još neutralne, a živo ih nagovaraju, kao I Rumunjsku. EKSPOZITURH PESTflHSKE-MiAliSHE KOMERGIALNE BANKE u Beogrado - Rnez Hihoilova br. 50. Spedlalfto odjelenj« ta iilianle novaca ratnlm iBrobtlenldwa I InSernlranima. Osnovna glavnica I pričuve 232,000.000 kruna. Wf

27. narta 1918.

Bro| 82.

• XII. DOBROTVORNA PREDSTAVA ŠTOPŠKOO ODJELJENJA VRMOV. VOJNE GUBERNIJE U SRBIJI u korist akcije ratne ishrane Njezinog Veličanstva carice i kraijice Zite \\u Kupljene ulaznlce vrijede sa tu večer. Prodaja karata u knjižari ,,Jugo-Istok“. Ulaznlce za časnlke I narudžbe loža mogu se predbilježiti putem telefona broj 217 .

.VESELO VEČE“

Grad i okoiica Dnevn! kaleudar L> a n a s je trljcda 27. niarta, po starom 14. marta. — Rlniokatolid: Ruperto; pravo»tavni; prep. Bencdikt. Oasmćka i cinovnlćka kasina otvorena je poćamod 15. februara do 11 satl u nocL Clk. vojnlčkl dom: Citaonica, soba za pisanje I Igranje, kautiua. Otvoreno od 7 sati izjutra do y sati uveće. Slobodan piistup svakome vojoiku. Kincmaiograit: Vojni kinouKralja Mllana ulici br. 56 (Kolojeum): L' 4 sata posllje podne oplta predstava; u 6 sati poslije podne pradstava za vojnike, a u 8-30 sau uvcče predstava za časnike uz pratnju garnizon.ke ^lazbe. — C. i kr. gradjaski kino na leiazijama br. 27 (Paris): U 3 I 5 sati posllje podne te u 8 sati uveče | - opšte predstave. Večernja predstava uz pratuju vojne glazbe 4-S). etapnog batalijuna. Beograuski uiieuui ,u zrmskom pozoriStu, prije Boulevard): Pttčelak predstave u 8 sati uveče. Biblloteka za pozajmicu (Balkanska ulica br. I, Hotei Moskva). Otvorena od 10—1 sat pnje i od 3—7 sati poslije podne. Nućna služba u Ijekarnama: U vremenu od 23. do uključlvo 30. marta vržice nocnu službu u Beogradu ove ljekarne (apoteke): M i c h I, Staro Crkvena ul ca 8; K užaković, Knežev Spomenik 2; Sekulić, Takovska ui.ca 37; Ijeitarna Crvenog Krsta, Beogradska uiica 2. Saobraćaj na ratnom mostu iznredjU ocograda i Zcmuna obustavljen je svakog daua od 7—8’3u sati p,ije podne od 12.30—z sala poslije podne. Posjet boie.,tiika u bornrcama: U bolnicl .BrČlto*: od2—4 sata poslijc podne. V bolnici .Brurm 4 : od 9"30—12 sali prije podne i od 2—4 sata poslijc podne. — U c. i k. gradjanskoj bolnlci: u utorak, četvrtak i nedjelju od I—3 poslije podne. Rimokatolička služba Božja u velikom tjednu. Velikl četvrtak (28. marta): U 9 sali u jutro svečana sv. misa. Veliki petak (29. marta); U 9 sati u jutro obredi velikog petka i postavljeinje sv. groba. U 3 saia poslije podne križui put. U 5 sati poslije podne njeanačka propovijed i lamentacije. Velika subota (30. marta): U 7 Sati U bL*ft»ol V v «-<»«-» svljece i krstne vode, a oko pol 9 sv. misa. U 5 sati poslije po-dno uskrsna procesija. Zahvalno bogoslužeiue u Priiepolja. Povodom rodjenja nadvojvode Karia Ljudevita Marije Franje Josipa održano je 17. marta u rimsko-kaitoličkoj kapeli u Prijepolju svečano zahvalno bogosluženje, na kom su pod vodstvom okružnog zapovjedništva pukovnika Josipa Saiiora pi. N o r d e ndorfa prisustvovali svi časnici, ‘ kao i njiliove porodice i sve čete, što se tamo nalaze. Mojsiievsko iiog^'iuženjć ua praznlk pashe. U sinagozi mojsijevske eškenaz. crkvene opš.ine, Kosmajska ul. 51, biće bogosluženje na praznik pashe oviin redom; srijeda, 27. marta, početak praznika u 6 sati 15 minuta poslije podne; četvrtak, petaik I subota: prije podne u 10 sati, posiije podne u 6 sati 30 minuta. Vojna služba Božja o jevrejskoj pashl. 27. i 28. marla u 7 sati uveče prinediće vojni rabin Hoffmann za svu momčad mojsijevske vjcroispovjesti garnizona beogradskog U lokalu Veliki trg 13 (ugao Vatrogasna. uVca) religioznu svečanoSo' (seder), kojoj mogu i časriici i njima ravni učestvovati, ako se prethodno pnijave kod c. i k. mojsijevskog vojnog duhovnika (Car Dušanova ul. 48). 28. i 29. marta u 10 sati piije podne »sti vojni rabin će držati vojnu »iužhu Božju u glavnoj sinagozi eefardijske mojsijeveke vjerotspovjedn« opštine n ulici Cara Uroša br. 20, Narođis® dobrotvorne predstave. (,,K o 51 a n a“) Za predstavu ,,Koštane“ od subote prodate su vcć gotovo sve karte, i zato se oiui poruivlja u neđjelju. Još nekoliiko karala što jo ostalo za drugo večo mogu se dobilt u knjižarama Cvijanovića i „Jugo-Islok". Ulogu Koštane oba večera glurcu gdja Draga S p a s i ć. Ostalo uloge su ovako podijcljcno: Hadži Toma — g. S. Todorović; Mitka — g. I. Stanojevjć; Kaka — gdja Rucović; Stojan — g. Gošić. I oetale eu role u dobrinr rukama. Režiju kna g, I. Stanojavić. Obraća se pažnja, da oni, koji *u » pretplatili na karte, a nisu ih još podigli, uzmu nlaznice, jor ako to nc učine do četvrtka, karte će im gc prodali; koji *u položili novac unaprijed, dobiće ga u tom slučaju natrag. • , Prilofit za beogradsku sirotlnju. Danilo P e t k o v i ć, Rakoczl-utcza 41. Sitoraljaujhely (Zemplenska županija, Ugarska), poslao je sirotlnjskom odjelenju opšttae grada Beograda svotu od 50.— kruna, kao svoj prilog za slroijnju beogradsku.

Umjetničko veče „Belgradi Hireka". U 8ubotu, 23. ov. mj. priredilo jć uredništvo 1 sla „Belgradi Hirek“ u Pan čevu konceitno i umjet<.ičko veče, na kojemu su učestvovafci ugledni umjetiuca, umjeUrice i književnici. l’spjeh ja tio izvanredan. Cist prihođ, koji j3 n&mijcnjen dobrotvornim svrhama, v<k> jj zn»tan. Uvodjenje Uefnjeg vremena u SrblJL C. i k. vojna glavna gubemija u Srbiji izdala je naredbu, prema kojoj se za vrijeme od ponedjeljuika,!.' aprila 1918. god. do nedjelje, 29. s e p t e m b r a 1918. g o d. uvod* Ijetnje vrijeme pomjeranjem vremena za jedan sat. Prema tome so sat 1. aprila 1918. god. u jutro u dva sata po dosadanjem računanju pomjera za jedan sat u naprijed, a 29. septembra 1918. god u uri sata u jutru po tom naročitom ra čunanju vremena („ljetnjem vremenu")’ vraća za jedan sat. Pošto će tim pomje< ranjcm sat toga dana d v a p u t a pok-azivati vrijeine od 2—3 sata u ju-, tru. to će se za razliku p r v i s a t od 2 —3 (prije pomjeranja) obiiježiti ozna« koni ,,A“, a d r u g i s a t (posiijc pq mjeranja) oznakom ,.B“. Otvorena advokatska kancelarija. G. T i h o m i r u P e t r o v i ć u, ađ« vokatu iz Kruševca. izdato je na« redbom vojne glavne guber. VII. odj. br. 402/1918., privremeno odobrenje za obavljanjo advokatske praks<v Vojno-ljekarsko veče. Na poziv c. i k. vojne glavne gubemijc u Srbiji držaće danas 27. o. mj. u 6 sati poslije po'dne, u hirurškom odjelenju pričuvne bolnice ,,Brčko“ c. kr, dvorski savjetnik, sanitetski nadsavjetnik, profesor dr. Jaksch vitez War< t e n h o r š k i prodavanje o ratnom „Oedemu". Predavanje će bž i u okvini vojno-Ijekarskih referatskih več-ri, kao 8. sjednica, pod predsjedništvom načelnika saniteta vojne glavne gubernije u stožernog nadliječnika. dra. Kanautscha. uosti dobro došJil Naš novi roman. Zbog nagomilanosti u materijalu, a u vezi sa najnovijim vijestima. morali smo za danas objavljeno izlaženjc našeg romana ,.Dan odmazde“ o d i cžiti. t Tasa J. Milcnkovlć. 23. ov. mjeseca u jutru uraro jc poslije dužeg boloranja a 25. jc sahianjcii Tasa J, Milenković, načelnik ministarstva u peuziji i književnik. Poko) nik je bio jedan od naujgieđnijih i najza 8lužnijih srpskili činovničkih velerana., ProLavivši duže vreincna u inost.austvu marljivo je proučavao uredjtnje policije u veiikim evropskim državama, pa je poslije svojim radom rntiogo ko.is ia svojoi domovini, u kojcj je dugo vremvna važio kao najlo ji njen policijsia činovn.k. Tast* J. Miienković je i kao književnik iskorisiio svoja opažauja u toku svoga s.užbo vanja. Pisao je veKki broj kiiminalnib pripovjeđaka i skica („Tasin dnevnik“ i dr.), a u koniadu ,,2ivot za dinar* dramski je razradio jc-dan istinit krimtnaliu dogadjnj u beogradskoj 8avamal». Osam toga pisao je i zanim jivih studija 0 beogradskim zločinačkim kiugovima, metlju o8lalim je prvi naučuički prikazac Izv. „Satrovački govor“, o čemu je dao materijala i čuveuom lingvis.i pioieeo.'u .Vatroslavu Jagiću. Bcogradsiii crfeum. Očekujući r.ovi uskršnji prcgram, koji počinje 1. a*prila, a za koji jc uprava orfeuma angažovala prvokiasn« unija.aiike, bcog.radska se publika i sada, ispraćajući drugi martovski program, odiično zabavija. Odlilta jc ovo« ga programa, šio učesnici skoro svako veče u nekoliko nrijonjaju svoj ropertoar, te ni najmanje nije dosadno m onima, koji i po dva i više puta gledaju isti program. Akrobatkinja Paulinetta lako i gracijozno vrši svojo produkcijc na žici, a Colini nam se prikazuje kao snažau i precizan glmnastičar. Opštu razdraganost lzaziva svojim pjcsmicama Ijupka mala Ros a, dok uam A r in a u d sa svojim psima pruža dokaz o Jedinstvenom savršensKvu u dresuri. Armandovi su psi Jcdna od glavnih atra<kcija programa, lcao god l liunvorista Theodor Wol1 e r, koji kao god ! prilikom svoga pojavl)ivanja u toku prošloga pTOgrama izazlva prave bure smJčha medju publikom. Poslije veiikih uipjeha, što su ili u „Beogra-dskom Orfcumu" postigil Schenk, Nlederliofer, Ammon, Batimann, Woller I dr„ nadamo se, da će orfeumskoj upravi poći za rukorn, da sehi za svaki program obezbijedi kakvog dobrog humoristu. Ritmlčke Igre Irme i Alekslje Thurnerove tzvode se sa mnogo barmonije 1 razu-