Београдске новине
Strana 2 . - ' Pisma Iz Švajcarske xv. Najgore je naše zlo, koje vodi svoje poreklo od stvarainja radikalne stranke, što je partija istaknu* ta nad državora. Ima u svetu raznih država. ima raznih obiika vladaviue, ima čak i paTtizantstva. ali ga nigde nema u tolikoj meri, a najmanje da »ma toga da je partija i partijski Intercs preči i jači od državie i državnog bteresa. kao što }e bio slučaj u Srbiji. -«a vreme svenioći radikalne stranke, i kao što je sada sa Srbijom u izgnanstvu. Kad je u pitanju partijskii interes, prestaiu svi obziri, svi zakontsiki protptsi i svi moralni obzini. Oiuda je kod nas i poteklo neptoverenie u državnu ,vlast i izbegavanjc dužuosti prema dr%avL Masa naroda vidi, da anaj koji 4e malo istaknutiji u vLadajućoj stranci ima veliku sIoIhkIu kretanja. koja se kosi sa državnim interesima i postoje‘ćim (zakonima. Za njega ne važi ni zaIfon o porezi kao za otstali svet, već plaća kad mu je zgodnije. policijske tvlasti su prema njemu nemoćne, na sve stnane ima povlastice j u opštini 5 kod državnih vlasti. Parttzani gledaju da se na svaki naćin izvuku iz neprijatnih i težiii obavx-za i dužnosti icoje im država \ društvo nameće, i iKndk kod mase sveta ubijaju ugied i poverenje prema državi i prenia nepristraiiosti zakona, koji treba đa za sve podjednako važe. Kad se ovako učitii prodoa- u zakone. otnda svaki gle’da da se time koristi, i otuda je za Srbiju lcpo priličio izraz r a z g r a d j en a z c m I j a. Zbog toga su pojedini (partizani mogii da se-tafco osile da ne fennaju tVlast u zemiji, kao zlogiasni pop Minić i mnogi drugi njemu podobni u raziiim krajevima Srbije. To su bile iorinalne daiiije. koje su činile što £m *rce žudi i što hn rnteres diktira. Paritizanstvo je. kao što rekosm-o biio sve»noćno i jače ođ države. Gospodin L. Ž. je ispričao ovaj priimer: Za vreme rata bio sam u jtekfnoj van>Ši u unutrašnjosti baš u doba kada je najvtećma besnio pegavi tifus ■j ostale zaraze. U našu varoš beše poslat jedan francuski sanitetski major da uguši zaraizu. Jedau od prvih mera, kofu je an bio preduzeo, btia je da se održava što veča člstoća. Zato je naredro desinjetkciju varoši, čišćenje kaiana, knečenje nužnika. i t. d. Ni jedna ođ ovili mera nije se »nogla fzvršiti, ijer sc niko od glavnijih i uglednijih gradjana nije hteo povinovati naredbi, a kad je Irancuski major pitao sreskog načelnika, što ne kažnjava gradja*•£«? dine partije. Frasicus. koji je došao iz repuHikanske demokra'tHke zemlje čudto se i krsiio, kako vlast neina toliko moći da jeđuu potpimo opravdanu, meoidiodnu i opštekorisnu meru ne mo9c da izvede. Takvili primera ima na stotinc, i neana ^aijda čoveka u Srbiji. koji nije rmao prilike da svakoga dana posmatra takve pojave. Tako je bilo u svima oblastima državne uprave. Kafco je nefcad brlo u slobodmoj Srbiji, isto je tcfco, čak i gore, u sađanjoj Srbiji na strani. Radikali rmaju svoje orgasiizovane kiubove u svakome mestu. To im je bHa prva briga po prelasku iz Aibanije. pošto su ti khibovi posredničke T«wlnje za nameštanje na dobra rrresta, teradjivanje dijunic i izvlačenje iz vojsike. Tako je u svima mesiima: u •Parisu, Marselju. Nici, Ženevi i svuda.
Srijeda
BEOGRADSKE NOVINE
24. aprila 1918.
Broj 109.
Kad dodješ u Paris, afco hoćeš ma što, moraš prvo da zakucaš na vrata komc radikalsfcom agentu. U Parisu je srpska kolcinija dosta velika. a velifci je i broj zvaničnili kancelarija. N,a čelu je poslanstvo, u kome je pored poslanika Vesnića i činovnika našlo uhljebija i nmoštvo Pašićevih Ijubrmacac Tu su razne individue, kao na prirner radikalski 'korteš Bajić, koji se natresa na svakoga, ko nije preixxručen od radikalnćg partijskog kluba. Veliku vlast ima vojni izaslanik, propali ministar vojni Dušani Stefanović, takodjc Pašićev ljubimac. 1 U Parisu je šef za izbeglice profesor Svetolik Radovanović, koji je udao kćer za jednog propaiog grčfcog gospodina, te je i ovaj taikodje dotbio uhljebija u srpskoj delegaciji. Tafco pored tasta, koji priina platu i pored tije mesečni dodatak od 1500 franaka, 1 ovaj Grfc grizc srpskih 500 franafca inesečno. Srpska vlada. koja je .,posvršavala“ sve drugc brige, stigla je. da za ovog Grka izradi u Atini oslobođjenje, od vojske. Pašič u ostalom samo te stvari i radi. On je svog rodjenotg sina ne samo izvukao iz vojske, nego ga čafc postavio (kao djafca) u Parisu na zgodlno mesto od 300 franaika mesečno, kako bi mu olafcšao raskalašan život da nc padne na njegovu sirotu kesu, jer se inače nrnogo istrožio meseca Januara, plaćajući troškove za pompeznu svadbu svoga ,,dobroga“ sina, koji se oženio sa jednom Grkinjom. Možete reći, da Pašić nije kriv, što mu stin niie dobar, ali može li se bramiti od toga, što ga fe ne saimo oslobodio od vojske wego bacio još na državnu kasu. To je najođvratiiiji primer nemorala i pljačke. I onda nije čudo, što Pašić izvlači iz vojske sinove sviii radifcalskiii poslanika i ageaiata i trpa dt u poslanstva sa dobrim dodatcima, ,.Stručni“ policisiki pomoćnik Radovanoviću jc zloglatstni Vatsa Akksič. Od ovafcviii tndividua, koje su u crno zavile krajeve, u kojima su nekad agovali, zavisi suđbina nesretui^ srpskili kzibeglica na strani. Kao da su naročito birani, svud su na vlasti najgorl medju najgornna, svakafco za to, što su. im poverile najgore stvari za IzvrŠavanje. To poneki put priznaje i po nefci čestit pošten radifcaJ. Ali ojio što }e na vrhu, sve je Jednafco. Po kaianama drže se često ’ sastanci i konfe.rencije, na kojima se olbično isteruju partijslki račutni. Tu je jiuiak dana ach’okat 6eda Kostić opet jedua individua. fcoja nešto znači u posijednjim danima radifcalskog carstv,a. 1 U Marselju je financijsiko radikalP!ij*t{\rKV. To Jv i u\liiiwloii i vUbvri LuRe Ueiovića. načelnlka Vildovića i advokata Djofcc Karajovanoviča, koji deJe zajmove. Zajmovi se dele prema preporukama radikalskih klubova. Spisfcove pravi odbor. a odobrava ih lično Stojan Protić. Ova če'lenka radikalsfca Jc mirfistar, Jtoji živi vau mfnistarstva, sam u Francuskoj, i vuče pet puta onolifco dnevnice. kdiko vuče njegov strtičnjak Lević, to jest 150 (sto i pedeset) franaka dinevno, poređ plate miinistarske i poslaničke dnevnice, što ukupno knisi 215(dvestotine i p e t n a e s t) franaka drrevno. O tome se zvanično zna, a kolifco vuče iz fonđova to on sam zna. Kako refcoh. radikalski su kiubovi u svima mestima gde ima srpakih izbcglica. Ko hoće da dobije mesto ili da iz Francusfcte predje u Švajcarsku, ima da se obraii radikalskom klubu, oduosno njegovim šefovtma: Otoradn
Blagojeviću, Mrlanu Gjordjeviću, Lazi Marfcoviću, Dobri Mitroviću ili Tomiću. Po njlhovim naredbama postupa i policisika delegacija i konsulat. pa čak i vojne vlasti. Kad ktoga treba izvući iz vojs'ke, anda ga Crveni Knst upućuje, po rešemju radikalnog kluba, u Tulon kao kurtra s naroćitcm preporukoni i taj se uvek vraća. Šfcolovaniji Ijudi od ugleda I časti, koj-r nisu hteli prodati svoju savest i upisati se u radifcalue, izbacivani su lia ulicu i oglašavami sti za vojne begunce, i ako za vojšku nikada nisu bili tsposobni. Eto gazđovanja, poštenja i pravde radfkalsfce! Da je tako, svaki se može preko svojih kartom uveriti. Aii to nije sve. Solun je kruna svega.
Traže se Društvo 'Crvenoga Krslu U c. I k. TOjnrj glavnoj guberniji za Srltijtt poziva nižc imenovana lica radi primanja novca, da se jave ako gu u Boogradn hčno sa lcgitimacijom (prijavnom listom), inače da pošlju Bvoju tačnu adrcsu i označe najbližu poštu, koja prima novnc uputnicom. I. Zastupniku blagajnika društva Crveroga Krsta u c. i k. vojnoj glavnoj gubcmiji za Srbiju g. đr. Mnrku T. Lcku, prof, Boograd, Dobračina ut. 16, svakog radnog dana od 2 i po do 4 i po eati poslijo podne m pozivom na broj koji se prcd scTikim imenom nalazi: A Broj 7640 Ajdačić Kosia, nadz. fabr. đuv.; 7642 Aksentijerić Ljuboniir, carin. reviz. U penz.; 7644 Aleksić Dušan, čin. drž. gi. kontrole; 7643 Aleksijević Miljko, carin. reviz.; 7645 Andjelić Milova, udova penzionera; 7646 Andjelić Mileva, čin. rn. fin j 7832 Andjclković Gjorgja poiodica, tipograhi; 7647 Arsić Katarina, čin. monop.; 7599 Areić Milorad, sresk. čin., Umka; 7639 Avrarnović Nastas, nadz. fabr. (duvana; B. Broj 7648 Badnjevac Mileva Svetofika K., supruga pores. čin., Stepojevac; 7651 Badžović Nikola, učit. gimnaz., Kumar.ovo; 7649 Bajić Mikui, čin. u penz. ; 7650 Balugdžić Katarina, čin. poljopriv. min.; 7893 Barjakta.re\’ić Draga, učit; 7807 Basurović Ivan, bolničar; 7653 Bogdanorić Ilija, pošt. posluž.; 7654 Bogdatiović Milan, pošt. konbrolor u penz.; 7656 Bojičić Jefta, raden. nmrkarn.; 7879 .Božić Svelozai-a porođica, pomčn.; 7600 Brnnković Milana R. porodica, svešt.., Vrčin; 7880 Branbović Sinm, polic. čin.; 765S Brzaković Milnn, posiuž. univerz.; 7598 Bugarčić Jekna, Begaljica. srez gro čanski okr, beogradski; t c.. C. i C. rvroj iff/o iw—, ca, Služ. sanit.: 7803 Cvetanović Ceđomir, služ. miiL £in.; 7873 Cujić Zivka J. porodica, rez. ppomčn., Pećani; 7876 Cavić Dirnitrije, sbiž. sanit; d. i gj. 3 : : Broj 7836 Danilović Aleksandra porodica, prakt. knjigovo<l.; 7670 Desić Milan, carin. čin.; 7896 Dimić Jovana porodica, svešt.; 7671 Dimitrijević Dragut, sl. mon.; 7672 Dimitrijević Gjoigjc, Bresk. kapet. U penz.; Dimitrijc-vić .Tovan, nađz. fafcrike 'duvana; 7675 Dobrić Marko, alnž. Skupštine, Staro Crkvena 50; 7678 Dimdjerski Mihajlo, čin. monop.; 7837 Dušić Svetozara poroćbca, artiij. pponičn., Umčari; 7813 Gjoigjević Angelina, radcsn. drž. itarup.; 7882 Gjorgjević Dimitrija porodica. vojn. krojača, Ginuiaziska 30; 7679 Gjorgjević Gaja, križač dnv.; 7880 Gjorgjević Jovan, služ. II. gimnaz.; 7681 Gjorg 'ević Milan, okruž. upravn. u penz.; 7814 jorgjević Nikoia, sresk. ekonoin, 'Užice; 7682 Gjorgjević Ruža Jovana, profesora,
Kosmajska 37; 7816 Gjorgjević Tasa, nad. Btov. duv.; 7883 Gjorgjević Zivana popodica, trgov.; 7838 Gjurašinović Sime porodica, prakt. knjigov.j 7839 Gjurić Dragiša, luanevrista; 7683 Gjnrić Milan, Bluž. inin. pravde; 7684 Gjurifić Jevrem, Čja jcriionop.; E Đroj 7840 Erakouć Dragiše poiodicrt, pporučn.j F. Broj 7799 Fjiipović Petar, nadzorn. inonop.: i G. J3. 7664 Gavrilović .Tovan, pcišt. kond.; 7665 Guvrilović Miloš,carin. reviz.; 7666 Gligorijević Milosava, čin. min. fin.; 7601 Golub Matija, žel. čin., Kr. Milana 118; 7668 Grujić Mihajla porodica, faktora,' Pop Lukina 19; 7667 Grujić Vojislava porodica, inagac., Pop Lukina 19; ! H. Broj 7831 Jladži Ilić Milcva \ r ladimara, sres. ekonoma; 7631 Haljecka Dr, Eva, lekai’ niškc Jioinice; I. i J. Bioj 7690 Ignjatović LjuL'a, križač duvana; 7691 Uić Drag., knjigov. n penK.; 7604 llić Drugorrtira porođica, svešt., Bregalnica; 7842 Ilić Jovana porodica, mašiniste; '7688 Ivanović Miloš, služ. min. fin ; 7843 Jakovijević Vladimira porodi. ca, poručn.; 7818 Jankorić Pavle, činov. vojn. lnin.; 7606 Jercmić Milenka porodica, s\ - ešt., Popović; 7607 Jinđrih Holub, iel. čin.; 7705 Josipović Zivka poiodica, sros. ebonoma, Sopot; 7695 Jovanović Dimitrije, služ. škupšiine; 7696 Jovanovič Jovan, Llag. u penz.; 7697 Jovauović Ljubotnir, elcktrolehničar; 7698 Jovanović Mi bca, prakt. min. fin., Bitoljska 43; 7699 Jovanović Milutin, olcr. ekonom u penz.) 7815 'Jovanović Nikoie porodica, bJuž. vojn. talin.; 7700 Jovanović Stevan, čin. U penz.; 7701 Jovanović Todor, služitelj rnonofi.; 7702 Jovanović Toma, nadz. fab. duv.; 7703 Jovanović Tome porođica, poštan. čin., Molerova 93; 7608 Jovanović Vukašin, 'sozov., Bogojavljenslva 7; 7704 Jović Danilo bibIiotekar; 7846 Juza Večeplava poroiii'ca, adrnin. čin., Vojv. Dobmjca 15. K. Broj 7847 Karabašević Milama porodica, toz. kapet-; 7707 Klajić Vladimir, padz. Sabr. đuv\; 7708 Knežević Pantolija, feres. kapet. u penz.; 7710 Kostić Leposava, Učit. u penz.; 7878 Kovačević Ljubica, Učit.; 7709 Kovačević Natalija, prakt. tain. fin.; 7609 Kovočević Novka, učit.; 7819 Kovarević Danihi majka, slaga!a 'drž. štamp.; 7848 Kovarević Jovanka, Slagačica ’hartije; 7712 Krstić Aleksandar, blag. mln. fin., Kumanovo; 7632 Krstić Gligorije, učit., Vodanj sada u Umsčarima; 7610 Kujundžić Darinka Anđre, uSir.. Mi!xovica Kos.- 7713 Kuzmanm'i? iMilan, nadz. fabr. duv.; i714 Kuzm«no vić Spasoje, služ. skupštincj (Nastaviće se.)
.
Grad i okolica Dnevn« kalendar D a n a s je Erijeda 24. aprila, po starom 11. aprlla. — Rlmokatoliđ: Fldclis miif.; pravoslavnl: Sv. mnč. Antipa. Casnička I č'novntćka kasina oivorena Je počfim od 15. lebniara do 11 sati u noći. C. I k, v o j n I č k I d o m: Citaonica, soba za pisanje i igranjc, kantina. Otvoreno od 7 satl izjutra do 9 sati nveče. Siobodan* , prisinp svakome vojniku. Klneraatografi: Vojoi klnouKralja Milar.a ulici br. 56 (Koioseum): U 4 sata posiijc pođne opšta pređstava; u 6 satš posltje pođne predstava za vojnike; a u 8'30 sati uveče prcdstava za časnike nz pratniu garnizonskc muzikc. — C. i Itr. gradjanskl kino na 'Terazijama br. 27 (Paris): U 5 sati poslije podne ! n 8 aafi nveče opšte predstave. G’ečcrnja prcdstavs uz pratniu muzike 409. ctnpnog bataiijnna)
Beogradskl orfeum (u zimskom pozoriStar, prije Boulevard): Početak pred ’' itave u 8 satl uveče. Biblioteka za pozajmicu (B«Ikanska ulica br. 1, Hotel Moskva). Otvorena od 10—1 sat prije i od 3—7 satl poslljc podne. Noćna slttžba u ljekarnama: Od 22. douključ. 27. aprilavrštče nočnu shižbu u Bcogradu ove Ijekarne (apoteke): Se* laković, Knez Mihajlova ulica 45; Vr. ktor ov 1<5, Terazlje 28; P r e n d 1 ć, Kralj Aleksandrcva uL 61; Stojič, Sarsjevska ulica 70. Proslava iincndaiia Niczinog Veli* čanstva. Povodom Imendana Njezinog VeličanBlva carico i kraijice ZiU» održaćo ee d Biibota 27. ov. mj. u 9 sati prije podn« u crkvi u dvoru sveča.na služba Božja už Budjelovanjc garriizonško muzike. Ptočas'. na četa 409. pu'čko-ušiaškog etapnog bataljuna isnaliće u fakvim prilikama uobi. čajene počasne plotune, a artiljerija 6« jfzbaciii tri put po ogam mctala. Narodne dobrotvorne predstave. (,,Cast‘‘, od Sudei-manna) Prva predstava Sudermannovo dru. žtven« drarne „Cast'* odrodjena je z* Bubotu 27. ov. inj. Pred Ixogradsku pu. bliku iziaze ovc«n pribkom njeni IjmLinrci, jgđja Taborska, u ulozi Leonore, i g. M. Gavrilović, u ulozi grafa Trasta. Starog Hajnekea prikazojo g. J. Stanojević, a njegovu Eonu gdja Pavlović. Al'mu igra, kao i ranije, gdja Stokić. G. stalo Be uloge nalazo n rukama: gdja: | puoović, Arsenović i g.g.: Todorovića. Pavlovića, Gošića, Dinulorića i Spiridocovića. „Cast"’ je irnala uvijek veiikog USpjeha kod pnhiike svojim raznovrenirn 'i lijepo izradjenim binskim efektima. .Kako su ukznic.e za pmr predstavu gotovo Već sv« rasproda.no, to so ,,Caš'1.‘' ponavlja, odmah drugi 'dan, u nedjelju Uveče. Još mali broj proostalih ulaznica za ova pretlstavu dobija se u knjižarama „Jugo-Istok'* i „Napredak”, Nainienovanja. "Zastupnik direktora e'Lipne poštanšk« I telegrafske dirakcije, c. k. gradjerinski nadinspcktor Josif Tauber imenovan j« c. k. gradferinskim savjctnibom, a poItaiiski komesar dr. Ottokar R u ž i č V a poštanskim se-krctarom. . Kopriva kao fcorisna bitika. Za predavarije svcuČilišnog profesoia ffr. Osvralda Ricbtera, koje će biti danas pošfije podne, žekaće tačno u 2 šaia po^ slije podnc pređ gubernijom petoro sprempiir naroTitili kola elektriČnog tramvapv. Za povralak stoje ista kola takodje n» raspoloženj«. Vrijeme za povmatak iz Topčidera urediće se prema potrebi. Kola su odredjena za časnike (činovnike) i rijibovu svojtu. Vožrija je besplatna. V. simfoutiski fconcerat. Otpočeia je p*e;prodaja ufaznica Za v. smiroiiljskl koji(-■*.-[,V(. u okviru sedmic« cara i kralja Karla. Ulaznice za vojna lica mogu s>; Uobiti u kanoelariji časnick« mendže I., a za gralijanska u lzflava?: koj knjižari „Jugo-Istok‘‘. Najljubaznije su 'bbećali s\mjc sudjelovarije toga večera c. 1 k. dvorsk t ojjc-rski pjevač iVnton A r; *i o 1 d i prvi tenoriat bcčke pučko opei’e Heinricli Pacher. 8avjetno je, još sa'd bo snabdjeti ulazniauna za. taj konceral, za koji se već opaža veliko inferesovanje. Kriz za djecu. Više prodimiica životmh namimica opštine grada Beograda dobile su p»« H i č n i k r i z za djecu. Kriz se izđaje kao i klo sada isključivo samo za nedoraslu djecu Ba dokazima starosti djcc« proma redanstvcnim prijavama. Za kupovinu kriza, treDa se onrauti prvo gkivnoan nadzonrištvu u Bitoljskcri nlicj, koje će ođrediti prodavnicu u kojoj se taože đobiti kriz. Kriz staje 1.50 kiuna po kilogramu ? 'dobija se u sljcdovanju kao i do sada
isfcnstva verovaia u sve... črni mi se Sfa je tad boljei bHo! I>ugo je jos govorila. Oji je slušću) pitanja i otteovoro njene dnše. ia kad je svuAiia, on počc da joj ra'zreša:va mu&ia i tešfca p'rtanja, koja su joj SSbala svest. Izuosio joj je duboke i jednostavnt? odgoviare vdftih esteti'čara i p&snika. Pozivao <se na dTa'gog mni bfiiea i Šopenhanera i drnge fiio■vofe metaiizićare, što iu 3e diostatom najviše i ntućSIo. — Zitam. oćfeovai ida *nn js oua. od nas jedano zavlsi. iioće»no li imati poezije i n životu. U živo*u ipafc ima rnrrojro poetzfcic. Ta sam ife Život ideal mnctnosti. nzviknjn svi lestetičari sa Guyau-m. U dugoj I otinenoj dfefcusiji uašk) fb je veče. Ona čarahuo, »eodoijivo lirolećnje veče, kad *e na sve strane ^iri itiiris hpovož cveta 1 kad jedino ’srečral pesiiifc siavuj, svojom pesmom -zanosi do zaborava. Nlkad više i jaće Wsu asetili da bu tafco blizu jpcfco dru« 5 osii. On )e voJeo taJco mladn, strasnu, ffiecHsfcriiKivljeoa živiotam i ljridima .., <xi je žeieo. Gua je to oseićaJa i afco joj iMi to nikad do sad nije reSmo. To je jsilno uabudjivalo. Znala je fco je om. znala je da nija slobodaai. Oboje su sagorevaji a nšsu ntogk tsagoreti. Veče jc padalo sa onun nostaJgičnan proJctnjioi sutunoen, i fcađ se isvi predmeii ugasiSe u večerujem žaru. t^Mištale -su se scnke i (obavijale lafcini i PK>vkhiim oblakorn. —
Neodaijiva čar većera saviaJ ”* je. Cjirilo im se da se stvari pre ffuju, da svafco drvo, žtnui i kame «nia poeziju. Sve je lebdeto u 1 metooj lepcii. a ufcra-s ««a je njiliova liubav. Cutali su c nefci n-emH'. To je ecnrrfla
nji.ma. Peli su se uz strrni \isofci brcg i on je lafco piridržavao. Ona se oislanjala na njegovu ruku i fcad bi ga se dotakJa telom nesvesno hi ohoje zadviitalt. i Ona obauire. Om ju je čvrsto držao u naručju sjcdfnivši usne. Zesiina strasti s\ r eg ga je prožimaia i m se tnet&ao kao u groznici, držeći čvrsto to mlado telo. Tako je silno pritisfcivao sebi na gruđi. da je osećao njeae igrudi »a svojima. To je biJo stanje bez svesti: iz njc<govili očiju izbijao je žar razbuktaJih strasti. Usne žedne nisu se ođvajale i kao da su svi efejneati tela i vrele krvi pomereni. driao jn je, pjjući sav nebesni iotrov fjubavj sa njenih usana i griKli. Neođoljivom omamoni silno Ju je hteo, a toliko je voleo, da nije mogao ostaviti da posle toga pati: „mezimica njegov-ifi nežriosti”. 1 oboje su zaželeli umreti posle tog slavlja.,. Madjiska uoč puna šumoreuja 1 ■odjeka, pima Imirisa i secike, zapaiila ian je sva cula, a mešec koji je čas \zlazio iz obiaka i Opet se zaviačio u mrak, raspaljivao je 1u večitu žud. Miris vlažne trave i zelenfla zag>ajao iJj je sa svih strana, a svud ofco njiii širiia bc »trasna valpurgina ncć, u kojoj se razlegao deimonrfci fcikot uesaigorelih 'strasti... i P a b i r c i CRNI FRANCUZI. Karakteristščan je razgovor izmedju dva cma Francuza. koji se vodio na dan Muluda, — praznik proroko1 vog rodjenia, — izniedui sve^tenika
F-!-Abai>.i iz Zmula I nefcog pastra, njegovog zcmljaka. Evo kako ga iedaTi pariski list saopštava: — Kako ste sa zdravljem, vi pod vašim čergama? pita sveštenifc. Ne mož' bcrije biti, odgovara pastir. Samo da nrje ona.i kobac. znate.... onaj što ste ga vi pripitorrrrii i jako voljcii... •— Pa šta je s njiinri — Ništa, crk'o je! . — Steta. zaista! A, šta mu bi? — Prejeo se mesom. Prejeo se mesom?! A od kVd mu tohiko? --- Vaša četiri konja... •— Moja čotiri konja?! — Da, da. oni su krivi. To jest vaši konjušari, koji su ih gonili da cio dan vulcu vodu, pa od uniora pocrkali. — Na što hu tolika voda?! — Bože moj! Da gase vairu. : * Vatru?! A šta je gorjelo? — Izgorjela je skoro polovma naŠega seia. — - Polovina?!! šta reče?!! Što ini to prvo nšsi kazao? Ko podpali?. — Vaši momci. w •— Moji momci?!! S čfnie? . < — S buktinjama. — Do djavola! Šta su titjeii s njima?!!! —• NosiJi su ih pri sprovodti vaše inajke. — Je l’ moguće. mati mi uinrla?! A ti razvezao o kopcu, konjima, vatri i drugim budalaštinania, i to onda, kađ sain izgubio najveće blago ovog svijeta. Onda, reci mi, bar, od čega je umrla? — Od jake ljubomore. — L.tubomore?! Mnja mati! A zašto?
— S toga, što se vaš otac oženio družotn. Da nije bilo medju svijetom, ko zna šta bi ovaj rkibio za svoje fzvještaje ,,ojripate!ne“ picsnice smirenoga sveštenika. *= DVUE GLAVE. Prije izvjesnog vremena bavio se neki pufnik u Amsterdamu j za vrijeme svoga bavljenja njješi se. da obldje i tamošnji nnizej. Cuvar nruzeja bio je dbolio, te ga je zastupao pomoćnik, ikoji nije bio vješt u davanju podataka o izloženim predinetinia u muzeju. Kada je putnfk razglcdao izvjesut ćovječje kosture, zapba pcrsmatrajući jeđnu hibanju: ~ Čija je? *— To je lubanja slavnoga Herkula, odgavori mu čuvarev pouroćidc. I Mafc> dalje putnik se zaustavi kod drugb iabanje, mnogo manje. — A čija }e ovo? — Ovo, i ovo je glaaa siavtioga Herkuia, odgovorio je ovaj. — Čmlnovato! Zar je Herku! imao dv'de glave?! čudio se piitnSk. — A, nc! odgovorio je bomoćnik bez zabune. Ova giava mn je tz onog doha. k<a<d je bio još momčić! Živa mu laž! ZAMMljrVl SITNIŽ. Lk) skora su uaseljenici u Austrahji inogli uaeli pod zukup hekt&r držamo? eemijišta za 40 hekra gođišnje »-. i _ . * li Viuo u Spauiji često je lako jcvtino, da bc ćesto upotrtbljujo mjesto \-.)d- m razmućivaTije vilrsa za oJuiću. v •
2. januara. 1603. gođine izašie j»rve rnske movine, i tou Moskvi, ■* i Najmanje ijčije jajc jesto od Diokfiikanskog bolibrija. Veliko je ne baš t*. kr> veJike glave orl > iorle, >;< ll Kaukcsn }e dokazauo. da se aiogti proizvesti talasi, koji čine u ««knndi 4e Bet mjlijardi freperenja. 1< Na' Bvijet.u sada iiu'a osamriesci. i Jest vladara, predsjednika vepublika i r«. femafci.
Književnost i umjetnost. Narodna Zaštita. Izašao je 3. bToj „Narodne Zaštite ratnih nemočnika i siročadi* 4 zh mjesec mart 1918. god. Kao u prijašnjeiu dvabro^u, tako sada i n ovom brohi imada vlše vrlo zgodnili i afctueiniii članaka 1 vijcsti o socijahioj sfcrbi ratne siročadi | raluih invalida. Nauose su spametu vTijcdni članci: Dr. Sašel Dragan: Jedna ttzorna narodsia borba protiv alfcohoia: ivan Tomašić: Iz optužnice djeteta: Stjepan Širola: Uzgajalršta za zapuštenu djecu; KolonizaciJa invalida u Hrvatskoj; Dr. Fran S. Oundrum Oriovčanm: Skrb za starce i sirotinju. U mjesečnifcu je govora i o radu organizacija za zapuštenu djecir. pa kako je to pitanjc sada najvainije i najafctuelnjje. potreba je. da se ,,Nanodna Zaštita“ što više proširi u sve slojeve našega naroda. — Uredništvo i uprava nalazi se počain od 23. o. mj. na Kipnom trgu broj 2, I. sprat. Pretplata je na cijelu godm« 15 K, pojedfcii broj K 1.50.