Београдске новине

Broj H8.

Pefafc

T NEPJEUfl CflRfl ll^UflKftRuT^ ^ iVEĆE RICHARDA (VAVHERaI

l mcja o. 9. u V f 9 sail uveče.

Mjesna etapna aienala-Terazile 25. B

Predprodaja karata već počela i ulaznice za oficire, činovnike i njiliove rodjake mogu se dobiti u časničkoj menaži br. I., a za ® gradjane u knjižari ^Jugo-Istok*. 1200 Postarajte se blagovremano za ulaznice

slično vezana za licenciju. Za sve dotične pojedinosti, oblik i sadržinu inolbi i driure obvezc ima se za vremena upitati kod okružne komand'e (polieijskog komesarijata). Loptačka utakmiea. U nedjelju 5. o. mj. održače sc prva loptačka utakmica na lijepo uredjetiom igralištu u Košutnjaku, Lzmedju dobro treniranih igrača loptačkog khiba ,,Beograd“ i ,,Kragujevac“. Ulaznice će se prodavati ua blagajni samog igrališta. Ćist prihod, nainijenjen je beogradskoj sirotinji, te će se s toga dobrovoljni prihodl primati uz zahvalnosS Za taj dan biće, naročito povećan broj tramvaja, koji će saobraćati izinedju Beograda i Topčidera. Utakmica će početi tačno u 3 i po! sati.

Svjetska proizvođnja vune U pregledu o proizvodnji vune u važnijim zemliama doznaje se uporedjivanjem godina 1909. i 1917., da uz sve veču potrcbu nema sve veće produkcile.. Sta više: nazadavanie produkcije je jače nego višak proizvod«je u pojedinim aemljiama. U najviše država proizvodnia vuue je nepromh jenjena. Nešto više pokazuju: azijska iTurska od 20.4 na 40.8 milijuiia kilograma t britanska južna Afrika od 40.6 ua 71.4 milijuua. Na protiv je pribiiježeno jako nazadovanje: u Australiji I Novom Selandu od 342.7 na 292.2 roUijuna, u Sjedinjentm Državaina od J48.6 na 130.6, u Argentini ođ 177.8 na 119.8. Oiavni udio proizvodnje vune otf iada na britansku državu, & onda doaze na red Rusija 1 Južna Amerika. iJkollko je NjemaČka u uvozu zavtsilta od tih zemaija, pokazuju ovi brojevi: Uvozom 1913. godine dobila je Njemačka vune: iz od iitrštenc ras« Merlno Britanske Države 56%' 80% 'Južne Amerike 32%’ 16% Drugiii izemalia 12% 4%’ Kao producenat vune stoji Rusija na drugom miestu. Pa ipak je od njenih 172 milijuna kilograma došlo u Njemačku jedva nešto više od 2 mUijuna kilograma. Uzrok je u nedovoljnom gazdovanju sirovinama, kao i u tome, Ito nema plem.enitije rase za ukrštavauje. Od 60 milijuna ovaca daju finiiu vunu samo 7.2 miiijuna. Totreba vune u ratu biia je izvanredno skočiia. Tako n. pr. Engles}ta treba za vojsku četrdeset puta više vimenili tkanina nego u mirno doba. ćarapa treba peđeset puta, a rvunenih pokrivača šezdeset puta više nego u normalnim prilikama. Kako je prekomjcrno sitočlia potreba vune, trcbala je i proizvodnia da bude u istoin razmjeru. što se niie dogodilo, jer }e JLP15. goaine biia suša. od koje je stra'dala Australija, te je stradalo irrflijunima životinja. Danas itna na svijetu — kako se piisli — 630 milijuna komada ovaca, koje poprječno daju po 2 kg. sirove vune. Kad bi pošlo za rukom, da se broj životinja povisi samo za 10%', a težina runa popravi samo za otprilike .'/j kg., onda bi to enačilo već godišnji prirast cd 285 milijuna kilograma, otprilike prosJečna godišnja. količina strižetiia u Australiji za posijednjih 5 godina. Sada doblja Australija od svojih ogromnih ovčjiii stada gcvdlšnje i po komadu prosječiio skoro, 3V 2 kg. sirove vune, prema tome bi se dobio znatno veći broj. Ali protiv mogućnosti takvog uveiičavanja po komadu i težini runa biva različitili dogadjaja. Tako n. pr. Argentina smanjuje brojno stanje svojili ovaca u korist stočarstva i poljoprivrede. Brojno stanje ovaca u Rusiji l Sjedinjenim Državama posljed’njili godina je znatno palo. Za Australiju se kaže, đa ie dostigla svoj najviši broi. Drugi opet tvrde, da podnosi priraštaj sa 20% svog brojnog stanja. Novi Seland može bez sumnje znatno povećati svoje brojno stanje. Ali najviše ima Izgleda ua PO’Vtćank} produkcije Južna Afrika, gdje pašniaci ni izdaleka nijesu iskorišćeni. Tamo je sada brojno stanje 35 milijuna, čija »triga daje prosječno po 2.2. kg. Kanada ima taJcodjer dobrih izgleda. Ona ima saida saino 2 1 /* miiijuna komada, ali ima pašnjaka za 80 milijuua. Ako bi uspjeflo, dići broj Kanade samo tia 20 miiijuna, to bi već značilo stvoriti priraštaj od 45 milijuna kilograma sirove vune. Prema našc-m mišijeiiiu došli bi daljc u obzir za znatno povećanje produkcije taltodje Balkan, prednja i isrcdnja Azija-. I ovdje, baŠ kao j u Rusiji, mogla bi se svjetska pijaca koristiti poboljšanjem kvalitete, uz istovremeno potpuno ograničejije velt« ke britanske premoći na pijaci aa vimoni.

Način življenja srpskog seljaka. Njegova hrana. U Srbiji, kao zemlji, u bojoj l>ez maio ceo narod pravoslavm hriščainn, vcra je sama od vecnna zamašnog jutieaja na način Djcgova hranjenja. Kad so Uzmu u račun četiri glavna posia u godini: uskršnji, petrovski, gospojinski i božičnji post, zaiim sreda i petak i izvesni praznici, u koje je opet post propisan, onda so vidi, đa je srpski seljak lupućon na najstrožiju biljnu hranu za vreme od čilave dve trećino dana u godiui. Ono ribo, jJto po katkad UZ post izeđe, u takoj jo nez.natnoj količuii, da saino stanjo stvari, možj sc reći, ui u koliko ne menja. U Srbiji Su na sel'U kod scijaka tri glavi-a obroka; prvi pada oko 9 sati pro i zove se ručak, đrugi u tri sata posle podm i zove so užina a treči đocne pod noć i to 8e zove večera. / Uz post je glavna hrana srpskom seljaku pioja: ldeb od kukuruznog brašna, za tim hleb ki3co ili presan Od pšenična, ječmena, osvena ili lieljdana 'brašna. U istočnoj Srbiji se jeđe skoro isključivo kaikuruzao brašno, umešcr.o u projii ili jikuvano u kačamak. Pšeničnoga "brašna tiajviš« sctroši u šabaž-kom i valjovškorn okrugu, zatim u manje brdovitim lcrajevima Suniadije. Hleb mese u selu reduše i peku ga na ognjištu, u Vrelim crvpuljpma. ili prećuči u vruć pepeo, Szmešau pa žeravucom. Ro u ’krajevima, u kojima je drveta za gorivo pone3talo, kao n. pr. u Stigu, ldeb peku vi pećima, Izažarenim »Tatoorn. Uz hleb, bio kukuruzni ili pšenični, ječrrcni itđ. prismačo &a Tcuvan pasulj, jgočivo, bob, oharen iti pečon lcrompir, Bz velike količine užasno ljut® paprike i nekoliko vrsla Iuka, zatim kupus, rotkva i krastavci. ( ? PasUlj, sočivo i bob dolaze u 'najSfiiažniju biljnu hranu, jer se količinora jhranjivih sastojaka znatno pritoiču me6u; prema tome, kada bi smok ibiljra', koji pornenusmo, bio prosečha dnevnalirana, kojom se narod u Srbiji, !aa vreme posta i osUlih posuiii dana preko godine, hrani, moglo bi so bez zamerke !reći, da. se on dobro hrani. AH na žalost nije tako. Retka je kuća u Srbiji, koja sc-bi preko lela spremi toliko variva i povrća, koliko joj je potrebno do rrovoga roda, s toga, kaci se ouo što je fepremlj'ono potroši, ohda se ’živi o su.home Mebu, najvišo uz prismok luka iii paprike. Kako se Srpški fieljak bcđno uz post hrani, daje ham verno svedočanstvo jcdaa od najboljilr poznavalaca njegovili kod 'nas. ’Kr-sno je ihio najznatnija domaća srpska svetkovina; ona so svetkuj« i slavi svakim tobiljem', što ga je jeclna kuća u opšte kadra pokajzatir I na taj najznamenitiji đan U godini evo šta jeđan svećar iz iužičkog okruga sprenra, da dočeka i počasfi svoje goste: lukaj rotkve, kiselLh paprikiV, paf iule ili čorbastog pašuija, krompii'c, kisea k'upusa; telc ako je bogatiji imaćo jos i pirindža, ribe, rncda, pekm<-za, i pšeničnog hleba. Prerna tomo može b<j piisliti šta 8o iamo Jed« u đrugim tobiČhim dariima uz post! I t'ako luje 'samo u uzičkom oknigu. Ko za seljaka, dakie za ogromnu voćinu naroda u Srbiji, biljna je lirana giavno kojom 6e on hrani i U sanri mrs. U krajevirna stočnim prismače «o istina boli stook: sir, skorup, mleko siatko i kiselo, jaja., aJi sve to štedljivo. Ali ja jeIdenje rnesa i u samim tim krajevitna već znak neko raskoši; ni tamo se ono ne jode svaki d;m, a korne jo to mogućno on mora da je dobargjazda, i o njemu so govo.i kako ima svaki dan nicsa. Inače so rneso obično jede vrTo rotko, tek od nedcIje do neđolje, o prazmcima, o felavama i gvadbama. Jedino u Mačvi i Posavini, zatim u donjem Pomoravlju i Stigu meso se jode Čosće. Tamo je istina mnogo nranje stoke, a naročito mločno, aii je tamo zemljoradnja najnaprcdnija u celoj Srbijr i narod je mnogo boljega imovnog (ptanja, pa i' podnosi da, viša 'troši ha ineso, rtm pre, što jo u tim žitriim Tcrajovim'a beloga smoka veoma malo. Preko’leta »o najvišo troši ovnujsko mcso, ziml pak više so jode svinjslco rne80 i većinom sulio. Svaka lcuća gltda da po mognćstvu 8premi zimnicu —< pastrmU, — kojom će se proko ziino osmočiti. Pastrma jc najvišc svinjska, ali U Čačan»komc a naročilo užičkqpi okmgu limogo 6o vi'- suši govedjeg, ovnujskog ili kozijeg mesa. Kozijo se rnoso u opšte svuda tnanje jedo; ima krajcva u kojima ga nikako ne jedu, ma da su kozama bogali, jer drže da so noko bolesti oa tog mesu pozledjuju. Od žirhnc so najvišo jedo ’fcofcoŠ i ćurka, a u mjeslima pornt većili vod;\ /' bara jodu sc višo gusko i palke. No ma kako da so srpski sćlj ik u opšlo lošc i nodovoljuo hrani, ipak infa jedno vremo u godinij u kojo ion, s.raanjc-ruu, najboljc stoji s lu'anoin, a to je od Velikc Gospodja do božićnih poklada i uz mesojcdje. U j«sen, po međjudncvr-

BEOGRADSKE NOVINE

&. maja 191b«

cama, već sva ktina stiže do mku; novto vmo prevrelo i voć so može ’otakati, često stiže i nova rakija, beli jo sniok v«ć u čabrovima, ovce i kozc su btovljone, svinjc se pristigloru liranom već popravijaju; na sve strane sarno mogućno izobilje. Jesonji dani su za seljaka pajveseljji u godini, jer je tnda i hmno na.jviše. Tako je i3to obilje jos i Uz mesojedjh, sarno jcclino što je tada voća pones'falo. Od mrsriih jela najčešćo so it seijaikoj kući gotove ova: , Kisela čorbaj ona se gotovi od kakvoga bilo mesa, govedjog, ovčog, kozijeg ili svinjskog, ali najčešć© od živine, začinjava se mlekom, Bkorupom ili mašću, jajima i sirćctom. Pasulj, u zrnu ili kao l>or;inija, zatiru sočivo i zelje g mesom ili slaninom, opet svc začinjeno nrnšću ili skoiupom, a boranija još i mlekom. Kiseli kupus sa sianinom ili su\dm mcsom. < i Piktije, lU’jčcšćo od svinjskib, pa onda od govedjih nogu i Iglave. . Oa brašnenica se najčošćo gradi: Gibanica, za uju se najprijc juvkc uineso, pa so razvuktt i na vreloj .tepsiji ili saču dobro osuše. Ovo so 'juv. ke posle slažu ti 'du'boku tepsiju, 'ali so izmcdju njih razliva sir izmćšan s razmućenirn jajima, svc go pak raziiva rastopljenim skompoin. Kad se u sir i jaja porncša još f zelja, gibanica; še zove i' Zeljanik. Kad sc pak, mesto svcga toga izmeclju juvaka naslaže kupus sit'no isečen, bilo sladak ili kisoo, gibanica ge zovo kupusara ili kUpusnik. Giba. nicn jo najraskošnija brašnenica ii scljačfeoj kući'. > O’i c v a r a, ona se gradi od pšenična brašna, začinjava so mašću', skomiKim i sirom. ; Kačamak se gradi orl kukuruzna brašna na isti način kao i cicvara. Pečenjo so uvijek peče na ražiiju. Rod tako pcčcnint prasetom, piletoin ili jagnjetom' nern'a poslosticc z-a sdjakft u Srbiji. , Posna jela gotove go još na proatiji načic. Pasulj, sočivo i boh, Soranija od pastilja iii iroba, kupus, šladak ili kiseo, prosto 6c skuvaju u vodi i kui retko, za tim se đoda iskrižana cma ili bela lufca, paprike i soli. PasUij se gotovi još i kao jprebranac i papula. U prebrancu bu zrm occdjena i cela, a u papuli istina ocedjerm, ali i izgnječena tako, da ]sie ne raspoznaju. Papula so graiii i od bobaj a bilo jeđua ili druga olučno jse spivmaju da ge ponesu na ptit, U izas'trugu. U đaniniaj u kojima je o-kvom jdoZvoljen jcsti zojfin, sva se ova Jela začinjavajU zejlinora. i 1 I *< K r o m_p t r se oličnb samo baxi, abi ee čes'to i peča i jeđe sarno posoljen. Zimi dok traje rasolLit i (on fee rado jedo, saruo jako zapapren. ( j ; R i b a se jcđe bilo suva bilo sirova ili iz salarnUre. Sirova se obićno jede kuvana, ali se često i poče; suva pak i Jz safemUrc jcdo go uvek kuvana, najčešće s piririđ&om ili ako tog neina s pasuljom. Osim solij koja se mnogo troši U seljačkoj kući, za z'ačin jela hpotrobljuju so još i svc vršfo luka, jzadini aljma i ylažac, f na poslcdlcu, paprifca, bifo ’zrela ili zelcna, ali uvok što ijuća. Luk i paprika troše sc u velikoj ko. ličini 'u soljačkoj kući preko cele godine. Oboje se za z'iinu sptoma s takom isfom pažnjom kao i pastrma. Grdno veliki venci luka i paprike kito tavan BVako seIjaČkc kuće, jer jo i jedno i drugo, onako sirovo, veoma 'Često jedirii prišmdk za vreme posTa uz proju ili pšoničhi hleb. paprika so meće u sirće, turšiju. Sjrće se takodje za začin mnogo troši. | Od p*ća pred jelom so pljb rakija, šljtvovica ili komovica, obo ima meke i ljutc. Gdje vino ne rodi, rakija Se pije i za vreme jela pa i posle. Gde pak jma vina, tu sc ono pije i za jelom f posle jela, ali oliično samo na častima i kod bogalijili ljudi. U šabačkom okmgu, naročito u Mačvi, inesto vina pije e<> češtd 1 j&bukovača. Pivo se u sciu redje pije, ali 'u seoškim mehananm i njega jma, pa riod 8ani'ih seljaka. Kava se u riprodu toddmaćila. Hrana varošana se sve viŠ« izjsdnaćila s hranoni varošana u drugim zemijatoa, no i klanas još neka od oniii jeia, koj.t pomcnusnio da se po selima gotove, rado su gledana i ua gospodskim sovrama. Tamo su, porcd novih cvropskili jeia, vrlo rado vidjena i ova istočnjačka cjla: kapama, papaz-janija, sarma, djuvcče, janija, pilav, červiš, ćcvap i još neka, koja su po gradovima balkanskog polUosfrva svakiđanja jela. U narednom našćm napisu govorićemo o odelu srpskog scjjaka. ' A n rln * DAN ODMAZDE (Nastavak.) Da li mu nrožda nije Samo zato narodjivao, da stupa u lako čudan Lrak, đa mu opšte no bildao da so ženi?. Cirijenica, što jo ipak došio do vjeričatnjt i što jo Wbito u imo oproštaja uputio riječi puno njožnosti i povjerenja svojoj ntladoj žejii, još jo učvršćavaia Stanhopc-a u njogovom vjerovanju. On je znao, da viteški karaktor nj’/gova oca ni u kom slučaju ne bi dopustio, da na dobri glis njegove suprugo padno makar i najmanjn sjenka. On so svakako no bi svctio (nevjcrnici ni u slučaju, kada Lji imao opravdanog razlogu da budo ijubomoran. Jedina salisfakcijn, koju jo želio sobi pribaviti, soštojala se u tom<s što jo htio sitia apu'Lati u budućem fadu. (j, dtt strašnih prelpoatavkl, da groznih mogućnosli. Pri samoj pomlslt na \tt’humtc oćajanja i uvrijedjenih najiuiEjih'

osjećaja, fcoji su njogovog oca morali rubovoditi kada je pisao ono pismnnce, Stanhopea je hvatala jeza od stida i bola. Otaic ga je za iivota uvijek mnogo voUo, a svakako da ne bi samovoljno razorio sreću svoga sina, na čiju jo budućnost mnogo polagao, da ga nisu pomutili Brdil)a i gorčina. Rana, što jc on zadao sinu, bila je mnogo dublja i strašnija, nego što sp uvrijedjeni olac mogao nađati. Stanhope čak i nijo bio radoznao, koja li je ta Ratalija Yelverton. On u opšte nije nt vjerovao, da postoji lice toga fmena; za njega jo ona bila suno imo — hiita drugo. Po njegovom mišljoiiju očeva mu je zabrana u opšle onemogućavaL sva, ku sreću u životu i stupanjo u brak, za koji je baš kao rijetko ko bio stvoren ne samo svojom vdikorn ljubavlju pre. ma domaćern životu, nego i po svirna oBobinama svoga uma i svoga siCa. Da bi već jcdnom odbio cd s- bh ove fltrašne misli, riješio se, da produži sa ranije započotiin traganjein. Bio je uvjoren, da su u paketu, na kojem su bilo ispisano riječi „ličnol u ruke l‘‘ nalazio revolvcr, kojirn je pokojnik svršio sa sobom. OČevidno ja njegov otoc želio, da svoju smrt obavije v-lorn tajanstvenosti i 0a no "dopušli, 'da se pojavi sumnja, da je on izvršio samoubij. stvo. Ali Stanliope je pošto-poto htio da buđe načisto sa svima tim okolnostima; preturao jo po svmia fijokama, n» bi li našao etui, u kojemu jo bio revolver i najzad ga je i naŠao. Sad sa njegova slutnja potvrdi. Na ime oblik toga etuia točno se slagao sa savrjutcima sure harHje za pakovanje bio našao. koja se pored onog parčeta zeknog kanapa nalazilia u košu. Etui jc bio nov novcat, a na njegovom dnu bila je ispisatia adresa firme, kod koje Je kupljen, 7. tf 1 a v a. Pratnja Samuela Whitea blla Je veličanstvena. „Zbilja je čast za b'loru, što je udovica čovjeka, kojemu su na pratnju došli toliki Čuveni Ijudl!“ reče tonom zadovoUeine suiete gosipodja Ilastings kada je izlazila uz kuće. Stanhope, kojt se ti taj mah silazio niz stepenice, čuo je te ’riječi, koje. ga ispuniše bolom 1 srdžbom. Ako je mati imala takvlh (pogtelia, čemu da se čovjek tak nada od ćerke?, pitao je on sam sebe. Poslije pratnje smatrao je Stanhope za dužnost, da saopšti mladoj udovici, kakvi su njegovi plmiovi za budučnost. S toga je pred veče poslao Fdixa, da ga prijavi kod nje. Zatekao je usirijed sjajno osvijetljene sobe; njen vitki stas u crnoj haljini jasno se ocrtavao od žute boje namještaja i tapeta. Bila je zauzela dostojanstveno držanje; ponosito je bila podigla lijepu glavu, ali Iz njenih pogleda mogli ste pročitati usrdnu mo!bu, a usne su joj drhtale. „Zbilja je Ijubazno, od vas, što ste me se sjeti!i“, reče ona blagim, umlijatint glasom, koji bi bio u stanju da umekša srce mnogoga čovjeka. No Stanhope se malo obazirao na sve to; njemu je bilo prije svegs stafo do toga, da naidje najzgodniji izraz za ono, što joj je htio reći; pravio se kao da i nije primjetio, kako mn ona oklijevajući pruža ruku. „Došao sain“, započe Stanhope, ,,đa se oprostim od vas. Sutra niisiim da uapustim Ne\v-York.“ „Zar tako brzo?“ odgovori ona, vješto krijući od njega, koliko su je te riječi uzbudlle. Mišlila sani, da ćete još neko vrijeme imati da dovedete u red poslove svoga oca ?,“ (Nastaviće se.) PosHjedrsje brzojavne vijesti Izvještaj njemačkog vojnog vodjstva Kb. Berlin, 2. maja. Zapaduo bojište: (Vojna skupina bavarskog prijestdionasljednika Rupprechta i njemačkog prijestolonasljednika:, Na bojištima je poiožaj neizmijenjen. Pojačaia se topnička borba u odsieku visa Kemmela. Isfo jo tako topnička borba u više maha oživjcla 1 izmedlu Somme 1 potoka Luce, kod Montdidiera. Lasigny-a i N oe y o n a, U ostaiom je borbena djeiatnost ostala ograničena na iz.vidiania. Front vojvocic Albrcchta vviirttemb'erškog: Na lotrinškom frontu bilo je po»liJe podne živahno francusko topništvo. Odbijcni su tnanji nepriiatejsk] uapadi. Istok: Ukrajina: Pred Sevastopoljem siomili snio ncprijateiiskl otpor. Oval je grad 1. maja bez borbc zaposjeduut. Prvl zapovjcdnilč glavnog stana pl. Ludcndorff. Njemačkl večernji izvještaj Kb. Beriui, 2. maja. Wolffov ured javUa: Sa ratnih poprišta nema nićeg novog: BRANDES O NJEMAĆKO.I f FRANCUSKO.I. Kopcnliagon, 2 . maja. Čuveni <lanski literami ispiLivać Georg Bran'defl, fcomc so no mož« pre baciti Hla jo prijafcolj Nijemaca, objavio je ovih dana u đanskolri časopisu „Vortid'* čianok, u kome odlučno odrife ; . i * „

■ \ . v (. . Strana 8. ’ Francuskoj pravo, da se smij^ hvaliti, kako stoji na vrhu cfJ vilizacije. On navodi, da privredn.'l/ Francuska stoji daleko iza Rjemačko ( da je francuska provredua Btručna sprcma izoslala iza njomačke. Francuska oraiucftg prirodom Loije obdarena acgr> njemačkti* ne dajo m iz daleka toliko koliko njemačj ka, pošto franeusfi po jopfivrediiik, nerna. jući ni pojma o agrikulturnoj hciniji, obradjuje svoju zemlju po melodi svojih praotaca. Francusko zanatlijstvo i in. dustrija su u zastoju, jer fiancusko ban. ke pozajmljuju svoj novac inozemst\Ti u mjesto da ga kao njcmačke banke upotrebe na oplodjavanje domovinske njailji. viosti. Državna, uprava, samo p r i v i d u o demokratska, ne može da se oprosti starog šlendrijana, ft uz to je skupa i troma. Opštinska samouprava i ne posto ji. Sve se sa višeg nijesta naredjujo. Pii, hod velikog dijela francusV.og narotft, na. ročibo radnika i činovnika malcn jo, pro'. sječno 4 franka dnevno. Pa zar ta Fran. cusLa, koja nije u stanju ni da svojo sa, 'dašnje gradjane pcdignc na izvjcsnu prosječnu visinu civihzacije, može imati ika’ kvo morahio pravo, da za sebe fiotražvsjo, Elzas i Lotringiju? POTOPLJENl ENGLESKI RATNI BRODOVI. Kb. London, 2. maja. Reuter javlia: Ro iednoj «va-', nlčnoj vijesti potopljen je 26. aprilai britanski topnički brod ,,Cowslip“ jednim torpedskim pogotkom. Nestato je 1 časnijta i 5 momaka. Torpedsikž čamac br. 90 potonno je 25. aprila prj velikoj buri. Nestaio ie l časnika i 12 moroaka. REIMS U PLAMENU. Bern. 2 . maja. s, Po „Journal de Debats"-if iraje još uvijek veliki p o ž a r u Reimsu: Do sad je izgorjeid preko 100Ć domova. IZM.IENA NJEMAĆKIH I TALI.IAN* SKIH ZAROBLJENIKA. Bern, 2. maja. „Idea Nationaie 14 javija, da će se u skoro sastati u Švajcarskoj zastupnici Njemačke i ItalUe radi sporazuma o ugovoru za izmjenu obostranih zarobijenika starijih gođišta na istoj osnovi, kao što je to već postignuto Izmed'ju Njemačlce i Frarri cuske. CRNOMORSKA FLOTA PREDALA SE UKRAJINCIMA. h Lavov, 2. maja, \ Po jednom izvještaju ukrajinskotf brzojavnog ureda izjavili su zapovjed* nici 5 natnih brodova i nekolikih kriharica I podmornica, ukotovljenih precj Sevastopoljem, da su gotovi da bez borbe predadn grad ukrajinskim čcrtama. STARA UKRAJINSKA RADA SRUšENA. Kb. Berlin. 2. rnaja. Seljački posianicl, ko.il su stfgii 6 Kiiev. srušiii su uitraunsku staru Radu i dosadašiiju vladu. Nova vlada ie ođ* mah iziavila, da stoil na stanovištu brestditovskog niira. GLAD U PETROGRADU. Stockholm, 2. maja. Iz Petrograda ovanro prispjeii II-, stovi javljaju o pobuni zbog gladl. 4, apriia zgrnuia se velika gomila naroda pred cirkusoni, tražeći promjenu li upravi za nabavku životnih namirnica. 5 . aprila proglašeno je opsadno staaije u Carskom seiu. Kasnije su se dogodile u Petrogradu nmogobrojne pijačke. 1. MAJ U PARISU. Kb. Parts, 2. maja. DanaŠnji je dan prošao sa svim mirno. Većjna organizovariih raduičkih stručnih udruženja riješiia su da n<3 obustave rad i da ne priredjuju nikakve demonstracije. Izuzetak je učinio samo savez gradjevtnarskih radnika. lHiHtlli mm l Kmllg Hnrla Vrtno juečnnosi 5. maja 1918. car. i kr. auto-grupe u Beogradti u parku Konaka. ^ Raspored: Ulaz u 3 sata poslije podne. 3— 4 sata pronienadni koncerat garnlzonsko glazbe. 4— 5 sati tombola.

5 sati razdioba nagrada kod natjecanja u ljepoti. 5—7 sati boj koufetima i koriandolima. Uspinjanjc zračnilt balona; hranjem« svih grabežljivaca menažerije, 7—8 sati stanka za osvježenje.

8—8 2 | a sati vatromet. i 8i| 9 —10 sati predstave na svim pozomicama, 10 sati jedenje guljaša u ugarskoj gostionicij Poslijc 10 snti zabava kod grlnclnskih ort« ginalnih kvartcta, u ugarskoj gostioni kraj ciganske glazbe t t. d. Ulaznice se n ogranlčenoj mjeri uz cijenu od 3 K mogu dobitl u svim Easnlčkim menaiatna n Beogradu, u kitncel. direkcije MGG|S n Cas-, ničkoj I člnovnlčko] kasinl 1 n zapov|edni5tvu _ ^ anto-grnpe n Konaku 'EjJ