Београдске новине
Slrana 2.
Subota
beooradske novine
11. maja 1918.
Broj 125.
Razne brzofavne vijesti. Noćnc plovidbe na Dunavu. Kb. Beč, 10. maja. Da bi sc uvećala mogućnor.t austro-ugarskog brodarskog poivoaa na Dunavu, koji će obzf'nom na predstoje’ćc velike transporte žita iz balkanskih zemalja. naročito Rumunjske, imati naročito značenje, siprema se za dunavski saobraćaj redovna noćiia vožnja, koja će biti po mogućnosti neza.visna od vremena. Glavna važnost 'dajc se pri tom osvjetlenju plovidbene linije, a za to će biti potrebna prijc svega sredstva za osvjetlenjc, naročito plutače (Leuchtbojen). Tako su na donjem Dunavu nadjene 42 ruinunjske plutače, koje su odimab upotnebljene oisvjetlenje. Činjeni su takodje pokuSaji sa reilektorima, koji su dali odlične rezultate. Pri tom se opazilo, da se reikktori mogu odlično upotrebiti. Noćas je izvršena prva zvanična vožnja sa reilektorima na putu dugom otprilike 75 km. Beč—Steiai. Vožnja je n prisustvu predstavntka vlasti upniličena pod patronatom c. i k. centraltie transportne uprave, koja je do sada vodiia računa o discitplini riječnog brodartskog saobračaja, naročito u vojničkom pravcu. Vožnja je sjajjto izved'ena, i ako je bilo veoma loše vrijeme I jak vjetar. Brodovi ntagjarskog riiečnog i pomorskog brodarskog dioničkog društva savladali su — uz upotrebu reflektora — noćnu vožnju bez enatnijih smetnja ili zadržavan.ta. Ovu ’ćo zamisao primiti sva brodarska dio 1 nička društva, i ostvariti je prema potrebi u graldjanskoni saobračaju. IdU'ćih datna biće slična vožnja kod Oierdapa. Za ovim će doći pokusi na Drayi i Savi. Opšta zabrana Izvoza u Norveškoi. (Naročiti brzojav „Beogradskih Novina".) f Kopenhagen, 10. maja. 10, maja 6e se u Norveškoj uvetsti opšta zabrana izvoza.
Grad i okolica Dnevn5 kaienđar Danas je subota 11. maja, po starom 28. aprtla. — Rimokatollci: Mamerto b.; pravoslavni: Jason i Sosipater, Casnlčka i činovniCka kasina otvojen.i jc počamod 15. fcbruara do 11 sati u noći. C. i k. v o j n i ć k i d o m: Citaonica, roba za pisanje i igranje, kanllna. Otvoreno od 7 sati izjutra do 9 sati uveče. Siobodau piistup svakome vojniku. Kinematografi: Vojnl kinouKraija Miiar.a ulici br. 55 (Koloseum): U 4 sata postije pođne opšta prcdstava; u 6 sati poslije podne pređsfava za vojnike, a u 8 30 saii uveče predstava časnike uz pratnju garuizonske muzike. — Ciki. gradjanskl kino na Teiazijama br. 27 (Paris): U 5 sali posiije podne t u 8 sati uvcčc cpitc pređstave. Večcrnja uz pratnju vojne muzike 409. etapnog bataiijuna. beogradski orieum (u zlmskom poZorlčtii, prije Boulevard): Počctak prcdstnve u 8 sati uveče. Biblioteka za pozajmicu (Balkanska ulica br. I, Hotel Moskva). Otvorena ođ !0—l sat prijc l od 3—7 sati poslijc podne. Noćna situba u l j c kai n a m n ; Od 5. do uključivo II. maja v.site noćnu službu u Beogradu o' . ijekarne (apoteke): M i c h l, Str.ra Crkvena ul. 8; K u š a k ov i č, K""žCv spomenik 2; S c k u l i ć, Takijv 5 ka ul. 37, i Ijekarna „Crvenog Krsta" Bcogradska ul. 2. Parobrodarski saobraćaj. i. Izmedju Zemuna I Bcograda. Red plovidbe, koji važi od 26. januara do onoziva: Polazak iz Zemuna za Beograd u 6 30, 7-30, 8-30, 9'30, 10'30 i ll'30 pr. podno teul-30, 2-30, 3-30, 4'30, 5'30,6'30 7'30 i8'30 poslijc podne. — Polazak iz Beograda za Zcmun: 7, 8, 9, 10, ll i 12 satl prijc podne, te u 2, 3, 4, 5, 6, 7 8 i 9 sati pcslije podne. — II. Izmedju Zemuna i Pancsov u '•’ed ptovidbc, koji važi od 26. jznuara do
daljne naredbe; Is Zemuna u Pancsovu svakog dana n 6 sati ujntro I u 12 sati u podne. — Iz Pancsove za Zemun: dnevno u 3'30 sati prije podne i 3 sata poslije podne. Brod kojl saobraća izmedju Zemuna I Pancsove 1 obratno ne prlstaje u Bcogradu. — DL Izmedju B e o g r a d a 1 S a p c a, Polazak iz Beograda za Sabac svake srljede 1 subotc u T30 sat | u Jutro. Polazak iz Šapca za Beograd svakog i ctvrtka 1 iicdicljom u 7 s. u jutra — Putnički parobrodarski saobraćai izmedju O r š a v e i Z e m u n a I izmcdju Oršave I Bratla. Polazak iz Oršave za Zemun: ncdjeljom, utorkom, četvrtkom u 6 sati u jutro. Iz Zcmuna za Oršavu: poncdjeljkom, srijedom 1 petkom u 4 sata posllje podne. Iz Oršave za Brailu: poneđjeljkom i petkom u 4 sata poslije podnc (srednjc evropsko vrljemc). Iz Brailc za Oršavu: ponedjeljkom i četvrtkom u 1 sat 50 časaka poslljc podnc (zapadnocvropsko vrijcmc). — P.irobrodarski saobrać.ij izmedju Bcograda I Smedereva: Odlazak iz Beograda za Smederevo nedjcIjoin i četvrtkom u 3 sata posllje podne Iz Smedereva za Beograd utorkom I petkom u 8 satl u jutro. Parobrcdarski saobraćaj na pru 2 i Budlmpcšt a—Z e m u n—B c or a d. (Važi od 23. marta). Pol.izak iz udimpešte dnevno u 10 sati uvečc. Polazak iz Beograda dnevno u 5 sati ujutro. (Prvi brođ kreče 30. marta). — Parobrodarskl saobraća) na pruzi Szcged—Zemun Polazak iz Szegeda (1. vožnja 31. marta) srijcdom, petkom i nedjeljom u 5 sati u jutro. Poiazak iz Zerauna za Titcl—Szeged (1. vožnja 29 inarla) srljeđom, petkom i ncdieijom u 1 i satl u noćb Svečanost cara I kralja Karla za ratmi skrb ti Mb-ijevu. Kao što se u Bcogradu težilo, da se šio više priloga skupi za tond eara i kralja Karia, isto tako se radi i u srpskitn mjestima u unutrašnjosti. U nedjelju 5. maja, bila je u Mirijevu svečanost u korist ratne skrbi, za koju su se živo interesovaii kako posada tako i stanovništvo. Samo ttredjenje zabave bilo je u glavnom slično beograđskoj svečanosti, a posjetioci su u svakont pogledu dobili naknadu za svoje troškove. Dvije muzičke kapele staraie su sc za muzički dio, dok su razna zadovoJjstva pomogla, da zabava potpuno uspije. Vojnici su dobili večeru kao poklon od časnika iz garnizona, a stanovništvu je data prilika, da potrebe svoga žeiuca zadovolji u jedmom restoranu, kuda stt i vojnici u većem broju diolazili. Na svečanost je došao i sreski zapovjednik, a cijela zabava svršena je igrankom. Za fonđ cara i kralja primljen je znatan iznos. 1 Parastos utejneljačima i dobrotvorlma hrama sv. Save. Sutra, poslije službe Božje, održaće se u crkvi sv. Save na Vračam — parastos svima umrlim članovima utemeljačima i dobrotvorima hrama sv. Save, O ovome se izvještavaju porodice oviit pokojnika radi prisustvovanja parastosu. Prekadifvanie na groblju crkve sv. Marka na pobtisani ponedjeljak. Uslijed toga, što će sveštenstvo crkvc sv. Marka na starom grobiju na dan pobusanog^ponedjeljk a prije podne prekadjivati na novom groblju, — tc se ovim stavlja do zna"7if> p^ibdicatma, čiji su pokojnici sahranjeni na starom groblju, da če prekadjivanjc grobova ovdje biti uoči pobusanog ponedjeljka i poslijc ix)dne toga dana. „Ivkova slava“. Večeras u S i pol sati uveče izvodi se kao šesta ljetna pređstava uspjela dramatizacija Sremčeve šaJe „Ivkov a s I a v a“. Ćist priliod u poznatc dobrotvornc svrhe. Ulaznice se prodavaju u knjJžararna ,,Jugo-Istok“ i „Napredak“. Upozorujc se publika, da je to posljednja pređstava toga koniada u ovoj sezoni. Igra ponajboljih ghunaca
gg. Oavrilovića, Todoroviča, Stancr jevića, Belkića, gdja Pavlovićke. Arsenovićke, Rucovićke, Stojanovićke, Boštijakovićke i dr., zatim pjevanje g. Pavfovića I kora zavrijedjuju, da svatko pogleda ovu odhčnu izvedbu u narodnom duhu s osobinatna niškog dijar lekta. Ulaznice će se prodavatl takodje i na veoeirnjoj blagajnicl Proin.ieiiIrivo vrijeme u Beogradu. Nek'oJiko dana u Beogradu imamo jako promjenljivo vrijeme. Cas je pravi proljetni dan, pa se odmali zatim pretvori u vjetar, inećatvu i kišu. Juče je preko noći pala dobra kiša. JuČe je bilo nešto čak i zahlađnjelo. Preko cijeloga dana bilo je tnttmio vrijeme. Istorijski kaiendar. Na jučerašnji dan. lb. niaja 1796. godine vodila se u toku ratovanja u sjevernoj Italiji kod mjesta L o d i (danas okružni grad u taiijanskoj provtrtciji Milano) krvava borba izmedju Austrijanaca i Francuza, kojima je komandovao Bonaparte, čije su trupe najzad odlučile bitku u svoju korist zauzevši na juriš most preko rijeke Addc. — 10. maja 1816. godine rodjen je u 11 a m b tt r g u plodni niemački romansijer i putopisac Friedrich Gerstlicker. Bio je sin nekog ugleđnog operskog pjevača. Pošto se neko vrijemc školovao pa zatim ba ; vio poljoprivredom. prešao je 1837. godtnc u Amieriku, gdje je prokrstario gotovo ciielti oblast Siedinjenili Država. 1843. godine vratio se u Njemačku i počeo se s uspjehom baviti književnošću. Prvo je izdao svoj dnevnik sa Jmtovanja pod naslovom „Slreif- und Jagdzuge durcit die VereLnigten Staaten von Nordiutmerike“, zatim kao prvo većc djeio ,,D i e ,ReguIatoren am Arkansas*', zaiim pojaviše „Mississippi bilrler“, „Reisen utu dio Welt“, „Amerikanische Strom- und WaJdbilder“ i neki prijevodi sa engleskog. Od 1849. do 1852. gođin© preduzeo jo Gerstacker putoko svijcta, 1860. do 1861. godine putovao je u južnu Ameriku, a 1862. godino u Egipat. 1867. godine ponovo je otputovao u sjevernu Amerilcu, a odande u Meksiko i najzad .u Venejzuelu. Posljednje godino života proveo je u Braunschweigu. Od njegovi’n docnijih mnogobrcjnih i još danas vrio rado čitaniJi djela, >— većinom putopisnih romana i biijožaka, — pominjemo: „Reiseu“, „Aclitzelm Monaie in Suuatnerika", „Tahiti", „Kaliforniscbo :Skizzen“, „Unter dem Aequa(oi“ (Kulturna »tika sa Jave), ,,Gold“, „Die beiden Straflinge", „Die blauen und dic Gelben“, gdje lijepo opisuje gradjanski rat u Venezueli, itd. itd. Najzad ćemo pomcnuti bumoristički roman , ,Herm Mnhlhuvers Reis abentcuer“. — 10. Tnajn 1871. gpdine potpisali su njciuačld državjti kance'ar Bismarck i francuski minisiar spo'jnih pofelova Jules Favre u hotelu „zum Schwan“ (,,kod labuda") konačni m i r, nazvat irancuskim mirom, kcjiin jo i fonnalno i definitivno okončan njemačko-trancuski rat. Ovim iniiotn u glavnom su potvrdjene odrodbe pretbodnog rnira, zaključenog u Versaillesu, satno su izvršcne sitne izmjene granicc, lačno su odredjeni rokovi plaćanja ratne ođšteteiu govoicne su pojedinostl odnosno uspostavIjanja privrednih odnosa. 20. maja iznru jenjeno su u islom holelu i ratifikacije ovog ugovora. >— 10. tna.ja 1904. godino untro je u Loadonu čuveni afrički putnik-ispiiivač lfcury Morton Stanley, koji se pioslavio svojim čuvenim pufcovanjciu po Kongu i centrahroj Africi. Rodjen jo 1841. godine. Na đauašnji dan, 11. maja 1686. godino uinro jc u Hmnburgu poznati l'izi-
odsekli nogu, pa saTi idc l;ez nogc... Zar vi ne znato onog u nogonij? > — Ne znam — reče kapelan, — niBam ga video. — Pa sve prosi pred cikvoml — Hml — - Uh, Bože! ■— Blagojc su sticse. •— Ovakav liadrijttk samol Bolje bi rnu bilo sto puht da jo umrot A on nišia ždv 1 Pa još puši! Ništa mu, kaže, ne škođi! •— Pa da/bogme! - Samo to mi se ne dopada šlo prosi. — Pa luora da jedel ■— Znara! AH on icad je u ratu izgubio nogu, treba da mu se plaiil Ix>po da Wiu kažu: ,,Na ti, brafcol Hvaia tebi, koji si za nas prolevao krv, i takve s'lvari... Covčk je u njjoi ruku, t<> se vidi — kako da kažem? — izgubio nogu, ido na staci! §ad njeinu treba da jede, da pijo. Iioće, bogmo, i lulu duvaira.. Covek j»... Kapetan se oseti jjozvan da 6! jasni kazandžiji položaj invaiida: ■— To je lepo što je on za svoju zemiju osakalio sebc. Ali zafco on no može tražiti sad da bude savetnik. Vidite: svaki onaj, koji jo prolio krv z;i svoju zemlju, Ireba da se računa u srećne, jor se odužio svojoj ijjajci, svojoj zemlji. Svaki je dužan svojoj zemlji, zendja nijo m kome ništa... — E, znam i ja te vašo filosofije! iZnan. j.i, ako 6eš, i „zcmlja jesi, u zoniiju oLidcši“l Ali daj ti, brale, šfcogod u živa ušla! Vidifce: to je čisto... kako da kazem?.., to je »trašno pogledalil l\>vdo odseČeno — a čovek boće Iilebal Pa sad zai ila proa? Moral Ne može da ore, no fnože da kopa! Pa još, može-biti, ponekipjit slabo ito i n&proej. Bre, da je meni vjaft. ja bih znao, šta bih radiol Ja bih K'po ir. biće ii knću. Udjenv umitra —
sedi gažda i jc-do pitu od oralia. — ,,A, ti jedeš pite?“ — „Jodeml" — ,,‘A jo li krv jeftinija od pito? A karno ononie | oirde s niogom?“ — ,,A šta me sc on tij če?“ — ,,Ha, ne tiče te so, jo li ? Daj [ ovtimo doktore! Jedan, dva, pet — koliko j ih treba! Dede, sccil Socite mu nogu j ovdel Jok, jok, rte piUun ja, treba li, ili ! ne treba: seci ti samo! Tako! Sad vidi l' kako jeonorne on’de! Ha, sinkol 1 ' KapeUn vide da se s Bbigojorn n<- tla j objašnjavati u višim regioniina. On se : spusti niže: — Tako je. tako je! Ali će oiii i dobiti svi pristojno izdržanje iz državj ne kaise, kad se svrši rat. Nemajte, vi, ! brige! — To. tt), moj gospodine! Satno ako je to zacelo i onoliko koliko treba, da ne stoje opet pred crkvom i da ne prosjače po vašarima. Zar kad bi neko zbog mene izgubio samo niali prst, pa ja... A ovamo država .,. SIušaite!... Zviždi! — Ne zviždl! — reče kapetan. — Ta- zviždi, Bog s vama! Blagoie istrča na vrat na itos napolje. Malo posle vrati se pokunjcn: — Mora biti da je neko vablo vaške. A ima i ugursuza, pa duvaju i u ključ. Tu pre, kad je ono Sreta išao u Beograd, a onaj obešenjak Mićm sakrlo se za direk, pa pišti n ključ. Svi poskakaše, i sani načelnik skoči! Posle se samo vratiše — i načelnik se vraiti. Psuju onoga ko je svirao — i načelnik psuje. a ne zna, ko jel Ja... O, brate. ja ne znatn, što je se to tako zajđocnila! Da li je to još kadgod 'bllo? Je li, tr? Ej, momče! Hodi ovarno! Ono prljavo stvorejije pomoii s« opet. • •
- — Jc ii se ladja još kad ovako zdravo zadocnila? — Ne znani — reče stvorenje. — Ne znaš! Smetenjače! Pa šta ti onda znaš? Sta itnaš za piće? —■ 'Svašta! — reče stvorenje. glupo &e smešeči. — Pijete li vi rakiju? — reče B!agoje. okrenuv se kapetanu. — Ne! — 1 ia slabo.., Anta šta đa se radi sad? Cekaj-de!.., Je li to zviždi? Ućuta i sluša. — Aja... Donesi rakije! Ne može više ni da se puši. Već mi srce pocrne od duvana! Pi! Ta ovo tiekakva šoma! Patrna! pi, pi! Pošto istresc polić, kaio da mu očt maio oživeše, i ceo izgled dobi mlrnc odsudnosti. — Ala tnl je i to ladja! Sanćitn ona ide brže od koia! Da je čovek seo na kaku mu draigo^ mrcinu — gdc bi bio dosada! Piha! Šta velite. na dobront konju? Svi konjički oficiri voie da govore o konjima, pa nta to bilo i s kaludjericama. I naSem kapetann čisto semiše oči. On jc izvcsno mislio na kak■vog arapliju, kad reče: — Za osam sahata! — Za osann, bogatni — reče Blagoje, kome je ova pristrasnost išla u račun. — A ovo je već koje doba! Da sam ja samo znao!.,. Nego ne bih ga, opet, stneo tovariti na kola. Istina, njegov drug Jo!e kaže: lako je nanjen, sasvim lako; aii, znate. rana je. a ja bih njega nai kola! Eii, kaka je bila u mog majstora kobllal... Ej. ti. slepi mišu! Donesi još rakije-*. Kobila kao srnal Pa satno ovako savije glavu. (Svršiće se.)
^ 19* Posljednji put ove sezone 1K Danas 11. maja u 8 l / 2 sati u veče vj jjvkova slava“.j Ulaznice tt knjižarama ,,lugo-lstok“ i ,,Naprecfak“, te na večernjoj blagajni. !££“■ Cist prihod domaćoj I ratnoj sirotinji. “H
čar Otto pl. Guericke, o kojemu jo već bilo riječi na ovorn mjestu. — 11. maja 1778. godino umro jc na svom imanju Hayesu čuveni engleski državnik MOlliam Pitt stariji (za razliku od njegovog sina, isfco tako čuvenog državnika Williama Pitta hiladjog), grof Cbattam William Pifcfc stariji rodjen jo 15. novcnibra 1708. godine. Prvo je stupio u neki drag'onski puk, ali je uskoro napuslio vojsku, da bi so odao politici. 1735. godine bnđe prvi put izabran za poslanaka u parlamentu, a 1746. godine budo prvi postavijen za držaniog sekrotara, aii jo ubrzo opet dao ostavku, jcr se nijo slagao sa načciima, kojinra so Eiigleska rukovodiia pri vodjonju s-edntogodišnjeg rata. No pod pritiskom javnog mišljenja Pitt je uskoro opct pozvat, na ministarski položaj i pošiigao je u svojoj Epoijnoj politici potpun trijumf nad Francr.skoin. Čim jo 1761. gođino doznao za francusko španski fcajni ugovcr, tražio je, da se smjesta objavi rat Španiji, ali jo u kabinctu nadglasan i dao ostavku, pa je na čclu Whigovaca poveo žosfcoku opoziciju, 176G. godino opet. je pozvan na čelo vlade, sastavljeno iz predstavnika sviju političkih stranaka, pa je uskono kao lord Chatian postavlj'n za čla. na gorrijeg doma. 1768. jjodine dao je iz zdravstvenih razloga ostavku. Dugo je bolovao, a život je okončao pođ tragienim okolnostima: kada je 1778. godine Francuska pristupila ndvoobrazovanim Sj dinjonim Državama, u parlamentu i vladi bili su skloni sklapanju mira sa Sjeditijenim Državama. Čuvši to, a srnatrajući, da bi to bilo veliko poniženje, Pitt je 7. aprik 1778. godine bakoreći na samrti, iz bolesničko posfceljo pojurio u gornji dom| i rječitim govorom sktonio vladu da ođuslane od to namjere. Tek što jo izgovorio posljcđnju riječ sntšio se onesvijcšćen i odnešen iz dvorane, pa jo umro na današnji dan 1778. godine. >—> 11. maja 1860. godine iskrcao se talijanski četovodja Giuseppe Garibaidi | sa svojim dobrovoljačkim odredom u MarsaH na ostrvu SiciHji. Na tom je ostrvu, koj ;■ je u ono vrijenio još bilo sastavni dio napoHtanskc kra’jevine u proljeĆQ izLio ustanak, kojcmu jo bio ci!j, da so napuljska kraljovina pridruži Sardiniji i tako ubrza ujeduijcuje Italije. Garibaldi so onat'no spremao, da svojini dobrovoljcima pridje u pomcć ustanicijma, a sai'dinski predsjednik ministarstva grof Cavour pobijno je pomagao tu ideju. Jedno noći ukrcao so Garibaldi U Genovi sa ncšto Inalo preko hb'jađu dobrovoljaca (oluda jo ova smjola ekspedi| cija nazivana ,,pobod hiljade"; i iskicao [ se na današnji daa u Marsali i oiimali j se proglasio z;i diktatora Sicilije u imo j kralja Viktora Emianuela. Već 15. maja poI tulcao jo napoHtanskog gcnerala I.ardia, Sicibjanci su niu u masi prilazili, te jo ! njegova vojska rasla kao bujica. 27. maja napoo je na Paienno, a već 6. juna natjerao je taj grad na kapitulaciju, a već 28. juna zauzco je Messinu, pa je zatim prešao na kopno, pa jo u naglom poliodu ućinio kraj napuljskoj kraijevinj. Mast za maj, Sve pradavnice životnih namirnlca opštine grada Beograda izdajti graj djanstvu za mjescc maj niast. Mast ! se izdaje na osnovu ktipotia za mast i I staje kilogram 18 kruna.
Vijesti iz unutrašnjosti Baksuz želieznica. Baba Sindja Martinović iz Bogatića" u svojili 60 godina uikada do danas nijo putovala željeznicom. Pošto je danas u ncstašici podvoznih dragih srestava, bila primorana da đodj-e u Sabac da kupi Šta joj treba za slaira Sv. Gjurgja, riješi se i sjodno u voz. U varoši kupi svega •— punu torbu, i 6 zemljuuih lonaca, jer plavo posudje bijaše dosta skupo. Dušari iončar preporuči svojoj mušteriji, da lonco poredja oko sebe' na tkanicama, je>' veli biće dos!a kabasto da ih pakujo u kakvo sanduče. Taito baba i Uradi. Ide baba preko varoši sa loucima po sred ulice a jx> Širini zalivalila 2 metra, nikog nesmije očcšati, svc so sk!onja. U ruci jc držaJa veliku slavsku svijeću. Kad je voz prispio u Ihnjavor, Siudja jo trebaia sići i pješice produži.i put za Bogatić. Ali kako je ona smela s’uron, gdje troba sići, tO kad se voz krenu za Loznicu, povikaše seijanke: baba ti ođo za Loznicul... Balia se uznemiri i bez mnogo razmišljanja, uze torbu i jedva udesi da iz kupe-a sa Ioncima izudje na stepenice baci torbu na zomlju, zatiiU polako litjcde đa sidje. U tronutku, kad ona mišljaše, da jo sišla s voza, za kači joj štangla od stepenica prvi lonac, baba se okrenu na Hjevo krug i kohka je duga prostre ee po zcmlji. Meka trava pored šina učini, da se baba ni mato nije povrijediia, ali od lonaca ni trsga a alavsVa svijeća srrmdjena u stotinu ko»
madal! Stala baba i plače, skiđajući sa tlomicA same ušice od lonaca, svijet ša voza pijeslcft a sirota Sindja traži svoju torbu i krsti se: sad oprosti Sv. Gjur, gje l li ne bi bolje prošao na ovci) l>ak, suz željcznicil.^ , >; TkaČka radinost kod balkanskih Slovena. (Nasavak). Ako treba predju bojiti, onda oua' razvuče na ,,koloe“, a tek se poslij ■ na bojenju smota na klupče. Boji se običtvo na alevo — crveno —; pembe — ružiča. sto >—• moravo — rno’Šro •—; žu’to. Bazboj na kome se tka, sastoji se iz ovih' dijelova: Dvije ,,noge“, dva ,,čapa“, „klin‘, ,,irit“, „džudžija'* u kojoj su niti, „čitnpir“, „paičenik", klin koji drži džudžiju; „listak“, koji drži predju da se nebi mogla ni širiti ni stijesnili; ,,šim. šir“ kazuje zijev kroz koji so džu piovlači na kome je prcdja. Dža je podebeli šta:p 0.75 cmt. dugač?ik, na koji se predia namota radi tkanja; „čibuk", na njemu se počinje snovati; ,,tarak“ sa zupcima služi za sabiianje tkiva? „krsno", „vratilo", ,,zervalo“. drvo valjkasto što pokazuje cijev. Mutavi — pokrovci —, torbe, vreće, bisage, djebre, sarlapasi, izradjuiu se na toin razboju. Sukno izradjuju našc veoma priIježr.e žene. Ono je ođ ovčiie vune bijele, sive i!i mrkocrne boje, prema bojf upotrebljene vune, vrlo đugotrajno l jako. Dovozi se i na trg sukno zvatioi ,,aba“, koje kupuju isključivo Aibanci i Turci, koii mnogo ne polažu na trajnost, tto sarno na privremenu potrebu. IJporedo sa tkačkom vjestinom ide bojadžijski zanat, u koliko sama seljanka doma taj posao na predji ne-< vrši. Kod ovoga zanata se upotrebljava ova orudja; Kazam, dibek, vogati za vrtenre; ćup za čivit; mamelugi za trvcnje. Boji se na modro, čivituo, krekavo. crveno — broeno, alevo, žuto, mrko i crno. Naiiskupije je bojenje na alevo — staje dvadeset groša oka predje. izradu srpškog platna pamučnog nije isključivo samo dotnaća radiuost. vcć se profzvodnjom bave naročiti majstcri sa esnafskim ustanovama, većinom Orci, a i Cittcari. Čini mi se, da je ta vrsta zanata ostaia nama kao na< sleujc \ izantijske, stare kulture sttde-* ći po terminologiji zanatskoj, koja je malicm grčko-latinska. Na trkovima u Skopljti, Velestt, Prištini, Mitrovici koso\ skoj, Prizrenu i t. d. videćemo na, za tkiva i veziva, plctiva odredjenom mjestu, i tanko, fino tkano pamučno prcdivo. često pnigasto — nežno modro, crveno, žuto ili zeleno svilom prot- 1 kano parrrnčno tkivo, koje žene u go-, milama na trg na prodaju izuose. T» je poznati u starom istočno rimskont carstvu hvaljeni bisus. Inta ga tako tankog kao veo, i gnsto tkanog za košulje. Obično je širok do 0.75 cmt. TkaJu ga seljanke nu njihovom prostoni razboju. Predju kupuju u varoši po nttmeri a osnuju same. Prosto platno jc fli čisto bijelo ili žučkasto prema boji same predje. Ima i od svile tkivo zvano ,,venedig“ naročito u Prizrenu. Djevojčica od pet godina počne več da uči presti konoplje; u šali njima žene vele: „prede pupavcu za gaćnjik". Oni u tim godinama prave sebi rado ,,kukle“ t.j. lutke vrlo iijepe. Poslije sedtne godine počnu več vesti. Predenju, tkanju i pletenju uči ih mati ili snalia. Radi daiiega usavršavanja u vezit. daju djevojčicu kao ,,čirak“ „majstoru“. To je već odrasla djevojka iz kuj će ili susjedstva, koja u zimnjc doba uči djevoičice u ,,zenitiici“ tli „kućarici“ — naročito za taki posao u dvorištu gradjenoj. Kao nagradu „majstor" dobrva platu u tri ro'ka; prve zime prostu mahramu od 6 groša, druge zime jednu od 10 groša, a treće jednu lijepu šareno veaenu od dvadeset groša. Učenice su uvijek potčiniene „majstoru“, i slušaju je više no svoje matere. Ako su nepažljive, nehatne, aijkave, bivaju kažnjavane. 2aliti se nesmiju za to nitpošto roditeljima. Prvo se djevojčc uči vesti „koljir" — ogrlicu i zarukvice. Tu se upozna sa prvcima i nazivima narodne srpske ornar mentike. Kada to nauče, prelaze na košulje: člm i to sasvim tačno nauče, t j. kad izvezu cijelu košulju na ,,k>rstove", a to je u 15 godini starosti, onda se vell, da je dievojka ,,za udavanjejL Izučila sve načbie veza na „koljiru'', učl se ostale vrste veza, boda i šava: „zmiifrice", „pauke". „provezice". ,,prutove“, ispuplce, iskrsnice. preplet 1 L dL
(Nastaviće se.)