Београдске новине

Subota

Broj 125.

BEOGRADSKE NOVINB . 11. tnaja 1918. , , Straaa 8.

NED3EUA CARA i KRAUA KARLA Pavlljon za prodaju Jela I pUa c. I k. centraSe menaža u korlst fonda cara I kralja Karla prodaju se:

^ ^ampanjac, likeri, sardme i razni drugi arfiikii. >rodaJa se vrši u korist fonda caraikralja Karla, kojemu se predeje sva žisSa dofi^it.

Ženski svijet. Turska žeiui. Još uvek je skoro opšte niišljenje, <ja svaki Turčiii ima dve ili ča k i više j žena, pa ipak to več od podužeg vreniena nije slučad već iz toga prozaičtiog razloga, što bi za prostog čoveka bilo i suviše teško izdržavati više Žena. Pa ne samo u pogledu toga, nego i u ipogiedu mnogog drugog koječega odnosno turskih žena vlada kod ’večine neposvećenog sveta po* grešno mišijenje. 1 ako turske žene žive povučenim životom, 'ipak nisu ostale nedodirnute od zapadnjačkih običaja, te se sađa ozbiijno opiru tome, da muž ima Više 'žeoa, ni one više neće da imaju suparrieu u kući. A bez pristanka svojc prve žene ne sme ni jedan musliman uzeti i drugu, dakle i to je jedan taktor, koji znatno otežava mnogoženstvo u iTurskoj. I ako zakon dopušia Turčinu, da može uzeti do četiri žene, ipak imu to s druge strane zagorčava otežavaju’ćini uslovinta. Po tomc zakonu on tnora svakoj ženi ustanoviti njenu naročitu ,,kuću‘‘, i!i upravo dati joj naročito „domovodstvo"; svaka mora doliti svoju vlastitu služinčad, kuvare, konje i kola. Svaka žena ili odaiiska iz otmenili krugova ima prava, <Ja očeikuje, da dobije za sebe klavir, {rancuske toaiete. a za decu stranca za učiteija. Sem toga mora joj biti stavijeno na raspoloženjc dovoijno sredstava, da bi mogla luksusno ugo- • šćavati svoje goste ! i priredjivati sku- j pe zabave, kojima se razgaljtiju i ra- j zonodjuju osmanlijske žene. Državni i verski propisi štite tiirsku ženu od zanemarenja i od rdjavog j postupanja, a nijedan Turčin neće se j 1 tie sme se usuditi, da povredi za- j garamtovana hn prava. Reč harem (turski: iiaremlik) označava upravo osvešten ogradjeni prosior, koji je zaštićen od svakog tudjinca, u koji ne sme ući ni sam donia’ćin, kad vidi pred vratima papuče, , što znači. da njegova žena ima žensku i posctu. U haremliku stanuju iskljueivo , mati, kći ili sestre donu'ćinove sa svo- j jim siuškinjama i robinjania; u „seia- ! mliku“ pak muški članovi porodice sa svojm slugama. Do navršetka dvanaeste godine života turske devojčice su isto onako ncogramičeae, kao Što su to deca kod tias,-one tnogu svuđa da se pokažu i ! da igraju sa svojim ivršnjacima, koiiko god hoće. Ali sa dvanaestom godinotn i to devojčice moraju metnuti jašmak i feredžu. Za njifi više nema nikakve javne zabave, pozorišta, koncerata i đrugog; one od ovog doba smeju da izlaze samo u dvoje ili u pratnji robinje i tnoraju, ako nernaju koia ili gavaza, vratiti se lcttći još pre sunoevog zaJaska. A onda je služavka dužtta. da 'domaćiinii detaljno saopšti sve, gdć su bile i šta sti radile. Aii ta nasiina nesamostalnost turskilt žena ide još dalje: one ne snteju eak ni da zaključaju vrata od svoje spavaće sobe i nernaju ni jednog jeđ> nog kuta, gde bi se mogle skloniti ispred očiiu svojih robinja. Dalje se sva pisraa, koje one dobijaju, hajpre pokazuju dornaćimi da ih on razgteda. Aii tutorisaiije turskim ženanta pokazuje se još i u pogledu njiiiovog odeia: gustina vela, koji se nosi na uiici, tačno je propisana jednim sulta, novim {ernianom. Krzno ili drugo kakvo slično optočenje strogo su zabrunjetti za uličnu nošnju; svaka ženska, koja se o to ogreši, bude neTnmovno uhapšena. S druge strane postoje u osmanlijskom carstvu već vlše od hiijadu godina zakoni, kcnjd idu u korist žena. iTako na pritner mora se od miraza, koji Turkćnja dobije pri udaji, poiovina uedimuta ostaviti na stranu. Pri razvodu braka tu polovinu donosi žena sa sobom natrag u roditeljsku kuću. Scni toga već u bračnom ugovoru tačno se utvrdjuje, koju sumu ima niuž da daje ženi na njene lične potrebe.. Tako dakle ima turska žena naknade za Žrtvu svoje lične slobode bar u tome, što su joj zakonom reguiisani izvesni obziri, koje bi komotno mogle da uzmu za ugled ! zapadnjačke . države. ... M—,

A. Grin: DAN ODMAZDE (Nastavak). »Bio sam u onoj trgovini; pomoćnik, koji tamo služi, tačno se sjeća, da je on prodao taj revofver, i to u utorak posiije podne." Jaek ostavi na ; stoiu neki paketić. „To 'znači baš tta dćut u oči očeve i smrti? A je !i on sant kupio?“ „Nije. Pomočnik mi je opisao j kupca kao krupnog i razvijenog čovjeka, koji je po licu bio rošav“. Pozvaše Josefinu. da je pitaju kakav je izgledao onaj čovjek, što je dtolaizio g. White-u. Po njeitom iskazu moglo se vidjeti, da je to đolazio čovjek, koji je pot- j pimo odgovarao rečerioiri opisu. 'Io znači da je g. VVhite već dan p<rije đao kupiti revolver po naročrtom čovjeku, on,a nije ni u koliko rasvjetljavala već na protiv činila je još zagonetniju ovu i onako i suviše zamršenu tajnu. Ma koiiko je malo imao naide, da 'će. ikađa moći saznati istinu. Stanhope jc ipak preklinjao Jacka, dia svima sredstvima pokuša, da pronadje onoga Čovjeka, koji je dolazio kod g. Whitea, koji je po svoj priiici i kupio revolver. Ispratio je svoga druga niz stopenice i reče mu. kuda misli putovati. Kada su stigli pred vrata sobe, u koioj se nalsiziia fr.iada lidovica. obijica nehotice zastadoše. „Slušaj Jackn,“ tek će vtIo ozbiljnim glasom Stanhope, ,,ako bi ti docnije ikada pošlo za rukoni da osvoiis njeno gordo srce, zriaj da ćeš u njoj imati neocjenjivo biago, o kojemu ti možda ni pojrna nemaš." Jack ka promjeri zaSuidjenim pogiedom. ,,0d kada to ti tako mišijenje imaš o Fiori Hastings"? zapita ga. Stanhope se slalto nasmiješi. ,,Nemam tako mišijenje o Flori Tdastings, već o Flori White,“ odgovori on, „bol joj je povra'tio dušu; želiin ti od srca, da ona jedno-ga dana bucie tvioja..“ Sutra đau u jutru Stanhope krenu ladjom u Bay-Ridge. Kod utvrdfenja Hamilton Skinuo se sa lađje i prddnžki pješke malim putem ogradjenim živom ogradom. Bio je liiep jesenji dan, a ovo mjeisto budilo je u njernu mnogo siatkih uspomena. Uskoro se opet mtlazio u prostranoj, starinski namještenoj sobi, u kojoj ic godinu dana priie toga toiiko puta bio vidio svoju rnilti Mary. Sada mu sc srcc stezalo od bola. D;ok je još gledao naokoio po sobi, otvoriše se vrata i u sobu stnpi učiteljica, • gospodjica Grazija. Kada ona opazi Staniiopea, njeno inače lako đobro lice zaidiobi zabrrnut izraz. Jedva je otpozdraviia miadogia gosta. • „Vjerovatno dolazite da tražite adresu, što sarn vam je prije go.dinu dana obećaia?" On se pokloni ae mogavši izgovoriti ni jedne jedine riječi. ,,Na žaiost vam tu adresn ne mogu dati,“ nastavi učiteijica nepouzdanim glasom, ,,jer smo potpuno izgubiii iz viđa gdjicu. Mary; evo već tri mjeseca kako nam ona ne odgovora na naša pisma." „0 Bože, ta zašto nte niiste rasiije o tome izvjestili," uzvikim Staniiope, ,,ja biit je pronašao i možda bi je spasao. Ko zna, da li nije bolesna ili čak mrtv.a.“ „Priznajern da to nije. bilo pravo od mene, ali sam se iz dlama u dan nadaia, dia ću dobiti kakvih vij&sti o nj-oj. Biia mi jc obećala, da će mi pisati svake nedjelje, a u prvo su vrijeme pisrrra redovno i stizala. Vreinenom pak ona prestade odgovarati, a naša su se pisma cvbično vr;ićala“. ,,A odakle je posijednji put pisala?" ! ,,lz Phiiadeihin'je; evo te njene adresc, ali je u tom stanu više nema. Raispitala sam se preko tarnošujili prijatelja i dobila S2an izvještaj, da u toj kuči nikada nije stanovala kakva bila djevojka njenoga imena“. Sav drhćuči Stanhope u/.e kartu, na kojoj je biia ispisana ta adresa i ostavi je u džep od kaputa. „Najsrdačnije vam hvala“, reče učiteljici, ,,na svoj vašoj dobroti i ljubiaznosti, što ste je ukazali mladoj djevojci, kao i na učešćti, koje mi ukazujete u motne boiu. Mary mi Je najđraža na svijetu. Do duše se moj položaj od onog vremena. od kaiđa smo se posIjednji put biii vidjeii, potpimo promijenro, tako dia moram smatrati da je potpuno isključena mogučnost da Mary ikada postame moja supruga, ali mi je zato ipak prije svega stalo do njene sreće i đalie su<fb'mie“.

„Smrt vašcga oca , , zaipoče gdjfca. Orazia. ,,Da, smrt moga oca iznenada je potpuno proniHjenila prihke", upađe ioj Stanhope u riječ. ,,To vam sada kažem za to, jer sam vatm ranije govorio o drugojaičim svojim namjerama. Mary je izgubljena za nas, mi je možda nikada više ne ćemo vidjeti, ali za to ipak ne bih bio rad da me vi pogrješno razumijete. Ja je volim i poštujem kako samo čovjek može voljeti i poštovati djevojku, koju je sebi bio foabrao za sulprugu; ali mi važni razlozi zabranjuju, da je tkada uzmem za ženu“. (Nastaviće se.)

P a b i r c i ZLOČIN NA KONGU. IT celoj civilizovanoj Evropi izazvala bu u svoje vrcmo najVeću scnzaciju otkrića, koja je ser Couau DoyIe, poznati pirac čuveuih detektivskili roniana o She-rlock-u Holmes-u, pre desetak godina objavio, na osnovu obilnog materijaia, u knjizir „The t-rimc of tiie Congo' 1 . U toj knjizi iznet je uiz nečuvenih svire, posti, kojo EviopTjani v«ć godinama vrše nad nesrcćnim emačkim slanovnišlvoni u afričkoj državi Kongu. Posle brisđslce kouferencij“ u go3ini 187G. obrazovaJo se u Belgiji pod patronatom kralja Leopolda jedno Jnlernacion.ilno Druftvo za ispitivanjs i civilizovanje centrahic Afrike na osnovu izveštaja. o značaju tnga pređeTa, što ga je doneo Stenli posle svoga putovanja kroz Afriku. On je tada nagovcs'.io da ee ona., gila koja aobijo kontrolu nad tim predelom, bili gospođar u centralnoj Africi i imati u svojim rukama veliki trgovački put, što vođi iz unutrašnjosli Afrike nfl zapađ, Ova ,.s!ol.odna država Kongo 1 ' obuhvatiia je prostor od 2 i po milijuna kvadralmlt kilometaja sa oko 14 milijuna stanovnika. Ona stoji pod suvercnstvtom belgijskog kralja, koji u njoj ima i' sam znatnih svojih privatnih inleresa, jer je tamo jedna oblast, koja je prostranstvom veća otl Belgije, njegova lična s'vojiiia. Kongo samo jednim kratkipr dclom izlnzi na Atlantski Okean, a ostalo sc graniči francuskim, parlugalskim, brilanskim i nemačkim kotonijalnim posedima u Afrn ci. Svoje ime Jiosi ono od ogromne i veorna razgranate rcke Kongo. Stanovnići mt crnci od raanih plemena, koje tamošnji evropski naseijenici, fanneri, trgovci i drugi, upolrehijuju za poljoprivredno i iudustrijske radove. K’aročito se ovi cm, ci 'eksploatisu kao radnici na vrlo rentabilnoj proizvodnji kauču'.a. Sa ovim crriim ljudima •—> kako veli gorepomenuti čuveni autor Holmsovih dogiuijjja - postupaju njihovi beli gospodari sasvim kao sa robonma iz ranijih vremena, zlostavljajući ih na najodvfatniji i najsvirepiji način. Najbratalnije, preteiano varvarske svireposti vrše se u ime evropskc ,,civilizacije“ nad tim nesrećnicima, da ji najzad čak i nemilosrdna „r. vropid' kao počela po malo uvidjati, da tim ddvrat.nos'tima treba jednom učiniti kraj. Neka je ovde pomenuto kao karakteristika za cvropske ,,kulturti'agei < ‘-e >veli se daljo >— samo nelooliko od onih mnogobrojnih slučajeva, što ih donosi Uaša (engkska’) štampa, propraćajući ih Čak i. strašnim, ilustracij.una. Jedau kaplar bclgijskih irupa u Kougu imao je, kao i ostaLi, strogo naređjenje, da za svaki izbačeni tnetak đonese desriu ruku jeđnoga crnca. Kako je on po kadšto pucao i na divljač, to je u takvim slučajevima sasvirn spolcojno odsecao rukc živim ijndima! Medjutim utvr.djeno je, da je samo na reci Moubonu u roku »d polfl godine izhačeno 6000 patrona: io čini 6000 ljuđskilr ruku, ne računajući tu žrtve u deci, koje su vojnici prosto premlaćivaii kundacima! Mister Kazmon, erigleski konzul u Bornbi, koji je još gođine 1904. poslao svojoj vladi opširan izvcšiaj o zločinima u Iiongu, pornirije dva slučaja o unakaženim urođjeniciraa, kojo je vidio svojim očima. Jcdan je bio jeđau mladić, kome su ohe ruke bile metnute na jeđno drvo pa onda razmrskane kundacinia, drugi je bio dečko od dvanajest godina kome jo desim šaka' biia odsečena u zglavku. On se nije, uz prkos strašnorn Lx>iu, pri tom mučenju usuđio ni da se mrdne iz straha, da ga ne ubiju. Jedan švedski sveštenik pričao jo -'oman Dovto-u ovaj dogaidjaj. „Jedan stražar iz urorijeničke trupe jdodje k merii pa mi reče: Iioću dfl ubfjem ouoga taino; on je dianas bio na reci, da hvata ribu, mesto da je jšao da zbira kahčuk. Bosle nekoliko trenutaka ovaj stražar pun gnjcva, ptitrea onome čoveku i u! ije ga na moje oči. Onda naptmi svoju Jiušku pa je naperi na osfale, što su stajali u društvu sa ubiierum, tc se svi rasprše kud koji. On sad narerli jednom detetu od đevet godina, da ubijenome čoveku odsečo desnu ruku. Onaj čovek još nije bio .mrtav te po kuša, kad je osedo sekiru, da trgne ruku. Siroto deio mUku je videlo, dok je nesrećnorae odseklo ruku, koju onda spusti pored i-dnog obaljenog dr\ T eta. Malo docnijc ruka budie isušena na dimu pa onđa poslata komesaru. Držim, da nema ništa strašnijo ni ncčovečnije, uego naterati malo dete, da čovekirodseca ruku". 1 U ostaioin i profesor Daniel Bersol sa žcnevskog imivc-rzitetta, koji je godinu dana proveo u Kongu, opisnje n svojoj knjirzi „Pol B16em“ slične svireposti sa

NEPJEUA CARA I KRAUA KARLA ^

i-i

U 4 SATA POSLIJE PODNE. ft

U NEDJIUU, 12. MAJA 1918 >t u be Promenadni koncert, zabave tombola, Saljlvo nadmetanje

| Zivot u bežkom „Pratoru

1

PROUETNJA SVEdANOST U TOPGIDERU S

kod „Rampaša" („Heurlgen") ,,Schrammelmusik“ u Čardl: Clgan ska kapela. Vellka bltka konietima. - Buiettl su dobro snabdevenl. Ulaznlce rnogu se dobttl po cijeni od Knina 2 50 (djeca Ispod 10 godlna K 1—) u knjižari Jugo-Istok“. Ulaznlce važe ujedno za bcsplatnu vožnju na tramvaju u Topčlder i natrag. . Čisfia cSobifi u korlst fonda <ara i kralja Karla m ipra —M—iki » r^L'om mm**=z*m w — Ji

l

željom', da skrene pažnju drugili nacija na tu sramotu evropsku. On tu cilira i jednu 'đirljivu posmrtnu pesnrU urođjenika iz jednoga sela: Bili smo srećni —> dodje beli čovek, imao sam dvadcsetoro dece, muške i ženskc, gđe su ona? >—> Dodje beli čovek. — Više netnamo rihc, divljači. >— Dodje beli čovek >— itd l < Ne samo Ijudima, niego i ženaim, koje ne liferuju dovoljno kaučukr svojim gospodarima, na varvarski način sc odsecaju jjuke i noge. U oblflsti koja je pripadala lično kraiju Lcopoliu, vrših su se još po najsvirepiji zločini. Tamo nisu imali pristupa ni putnici ni misionari; taj nesrećni deo zcmlje potpuno je bio ođsečen od odoga sveta, • MOC POZORIŠNE SVETL0ST1. Mlada, elegantna kneginja Aurora N., jedna otl najpoznatijih dama pariske aristokracije, primetita je >— a zaboravismo reii, da jeto bilb pre nekoTiko godina—, da se njen muž, za koga je bila tek dve godine udata i koga je žarko volela, nekako čudno ppnaša prema njoj. Ccsto puta ga mora po dva-tri puto oslovili, pa da joj odgovori'. Za nju jo hilo jaSno, dfl se on višo ne interesuje ni Za nju, ni za kuću, u kojoj se pro nekoliko mesecfl rodilo njihovo prvenče. Kneginja so zabrinuto pitala, šta li lo rnože bid razlog takvom njihovom otpadjivanju. Naskoro joj đodje do znahja, da se bjen rnuž 'u po3leđnje vreme pbb.eo jako interesov r ati za pozorište i to naročito za jeđno parisko operctsko pozorištc, u kome je igrala i jecLna subrettonja, koja je svojom igrom' i pesmom zanosilfl muški svet. Kneginja ne budo lenja, nego nadjo vešte ijuđe, od kojilr dozna, đa i njen muž rmiogo obleće oko te lepo i opasne leptirico. I onda se kneginja brzo ođluči šta i kaiko da radi. Jednog jutra ode direktoru tog operetskog pozorišta, pošije mu svoju kar, tu i on je oldmalr primi, koiiko Ijubazno toiiko i začudjeno. J sad se izmedju njih dvoje razvije ovaj dijalog: <— Kakav srećan slučaj mi donosi čast, da me goBpodja knc-ginja poseti? ■— Glavnu ulogu U vašoj najnovijoj opereti „Slepo kuče‘‘ svako veče jgra gospođjica Margareto? Da, i gospodjicfl Margareta neobično se jd opada publici. To je pravi magnet, komo ništa ne odoljeva. Eh, vidite’, ja bih vas, gospodine direklore, lepo molila, da meni date nje, nu ulogu. Direktot liamalr postade hlađan i povučen. . . r— Za to nemfl nikakva raz’oga. Sad kneginja izvadi iz svog zlatnog poir.padura jednu šarenu harliju, koja se u običnom 'livotu naziva hiijadarkom, pfl još jednu i onda oipet još jednu. Zatirn ’ mu J'ečo, da će na slučaj, ako se ne bi dopala public-i, dati još secLam lakvih hartijica, a zfl njegovu ljuhaznost i za uspokojenje gospodjice Margareto neka odmah zađrži ove tri. Direktor poslade odmah ljubazan, nflročitc kad. mu kneginja ohjasni, da onfl žeh samo jedanpht igrati. Dodjc to veče i gospodjicu Margareta zameni đražesna kneginja, koja je glogu izvanreclno proučila i naučila. Kad jc došla na pozomicu odmah je poznala sTOga, rnUža u loži, koja je bilfl najbliža pozoroici. Prirrietila je i to, da je on jeđnako gledao na olvorenu pozomicu. Po završenoj predstavi dcmeso pozorišni siuga mladoj kneginji jedan ve. liki buket, u kome so naJazila karia rije, noga mu’ža. U oblačio.nici iza kulisa oaa je očekivala posolioca, i može sc zanhsliti, kakvo se iznenadjenje ispisaJo na Iicu kneževom, kad ga je u budoaru dočekaia njegova rodjena žena. Kažu, da je razgovor izmcdju njih dvoje bio veoma interesantan. Sad biio kako mu drago, tek je knez tom prilžkom došao do uverenja, da je pozoniica bezusiovno kadra da vrlo dobro osvetli Ijupkost jedne ženske, jerje na svojoj ženi. naravno na otvorenoj pozomici, našao sad draži, koje izvesno nisu zaostajaile iza draži gospodjice Margarete. A on je imao prilike da ta ista svojstva i ranije posmatra, pa iii tađa nije mogao uočiti. Direktor operetskog pozorišta nudio je said sa svoje strane kneginji ve- I likn svoitu, ako hoće đa nastavi svoje I gostovanje. Ali je muž bio drugog mišljenja I na njegov savet kneževska „trenutna subreta" moraJa je odbiti tu ponuđu. Eto. tako je to biio. M—. CELAVO 1 BEZZUBO POTOMSTVO. Jedan engleski l«kar došao je, posto dužeg ispitivanja, do žaJosnog rezultata,

da će naši praunuci biti bez kose i zub’a. Sportoin na siobodnom vazduhu može se ova grdoha đonekle Bmanjili, aJi se nikako neče moći đa odstrani. A koje tome kriv? (JN^ikf'Oi i lijšta drugo, do ceo naš moderau život. Umtti rad, koji jo najveći neprijate]} našc kose, uništava tri četvrtino naše energije. Bećju, mozak mnogo račlL Treba samo pogledati žene. Celavost jo kod njili vrlo retka, jer se onc mnogo umho bafl ne naprežu. Od 1000 tridesciogodišnjiii ljudi, 300 ih \je ielavih, dočim od 1000 ženfl, imaju njih 950 kose do 40 gođine. Najviše je ćelavih medju matpmali.arima, fBozotima i književnicima. U velikim je gradovimfl ćelavost mnogobrojnija, nego umanjim i na selu. Isto jo takva sudbina i zubimfl. Tu SU ojiet uzrok razne hemikalije, koje uzimamo u, namirnicama. M« KLUB JUNAKA POD PAPUCOM. Takav klub postoii u Lede-u u Erv gleskoj. Njegovi su se čianovi obve* zali: 1. da će pripravijati doručak; 2, da će sami kuvatj i prati sudove, ako u kući nema služavke, i 3. da će noću, kad žena ode od kuće, čuvati decu. M. PosHjednje brzojavne vljesti Njemački večernji izvještaj t Kb. Beriin, 10. rnčja « ' AV.oIffov. ured javlja: Odbijen je jedan engleski djc-limični ttapad sjcverno od St. Alberta. Isto je tako osujećen jedan fraucuski napad u apremontskoj šumi. JEDAN GLAS RAZBORA 1Z ENGLESKE. Amsterdarn, 10. maja. „ A11 g e m e e n 11 a n d e 1 s b 1 ad e t“ doznaje iz Londona, da je u srijedu prilikom ratne debate 1 o r d Lansdorvne đržao govor, u kome je naglasio, dasamo na osnovi pregovora postignuti nrir može učiniti častan kraj r a t u. GENERALA MAURIZESA POZl,VAJU NA ODGOVORNOST. Amst’erdam, 10. maja. ,,A T1 g e m e e u H a n đ e 1 s b I ad e t“ javiia iz Londona, da je ratm savjet pozvao generala M a u r i z e • s a, <Ia opravda. svoje držanje, pošto je on kao časnik objavijivanjem voinili informacija u štampi bez predhodnog ođobrenja predstavijene mu vlasti oovređio vojničku disciplinu. NOVA TRANSBAJKALSKA REPUBLIKA. Petrograd, 10. maja. Kazačke trupe zaposjele su uzduŽ transsibirske željeznice više važnih željezničkih stanica. Njiliov vodj Selerk (?) proglasio je transbajkalsko područje slobodnom republikom i sam se postavio ha čelo vlade ove nove države.

Zvanične objave , OBJAVA. Ovira se skreče pažnja publici na tabiu sa opomenom, što se nalazi u svakim tramvajskim kolima. Preraa toj opomeni Ima svako iz publike, čim stupi u koia tražiti od konduktera tramvajsku kartu. Svaki, koga poslite tri tramvajske stanice nadje kontrolor. da nema tramvajsku kartu, ima uzeti kartu za kaznu uz pladanje ođ K 2. Ako to ne učini. irna se stvar javitf poiiciji, L'. i kr. okražno zapovjedništvo Bragrad. U, od. broj V166 i .18. OBJAVA i o roku za naplatu dugovanc takse za vodovod 1 kauaiizaciju iz H. polugodišta 1916. i I. i II. polugodišta 1917. Na osnovi naredbe vojno glavno gubemije u Srbiji, odjdenje XIII., broj 5035 ođ 18. aprila 1918.: v j? Dvim so pozrvaju svr potrošaci' vode, da dugovanu i nepTaćeaU laksu za vodovod j kanalizaciju iz II. polugodišta 1916. I. polugođišta 1917. i II. polugodišta 1917. polo). odmali, a najdalje do 15. maja 1918. blogajnici nprave vo3ovoda u Jugovića ulici broj 1. , Taksu za vođovod i kanalizaciju, koja s© do ovoga rokfl ne plati, naplatićc pohcijska vlast eksekutivnim putem’, a porei toga će nemami platiša biti kažnjen novčano do 1000 krunfl, odnosno zatvorom 'đo 30 Vlana. • * >■