Београдске новине

Strama 2.

SriJC(Ta

BEOGRADSKE NOVINE

22. maja 1918.

Broj 135.

Njemačko-švajcarski privredni sporazum. Švajcarska Stampa o njemačko] prcdusretlj'vost!. tNarotitl brzoiav „Bcogradsldh Novlaa“.) Berlin, 21. maia. „'B e r l i n e r T a g e b 1 a 11“ javlia iz Berna: Švajcarske novine izra'žavaju se veoma oprezno o sukobu sa Ftfiicuskom, ali čak i FrancuskoJ naklonjena štampa priznaje dobru volju i predusretljivost njemačkiii ugovarača. Kao što se sada doznaje, Njemafika je i kod cijene uglja nešto poJrustila. Pošto je savezno vijeće objavilo tekst nepoipisanog utanačenja pojačava sc u sviina krugovima mišljenie, da je Njemačka do krajnosti bila predusretljiva. Naročito sc priznaje, da jc Njemačka spremna, da uprkos nengovornog stanja privremeno ne obustavlja liferacije. Prerna Francuskoj Eadržaia je štampa svoje povučeno držanje, da ne bi smetala pariske pregovore. Podniornički rat NOVA POTAPUANJA. Kb. Berlln. 21. maia. U zapomom pojasu oko Engleske naSe podmornice su potopile ponovo pet parnlh brodova i dva jedrenjaka, ukupno 21.000 bruto tona. Uspjesi su večinom postignuti na zapadnoj obali Engleske i u kanalu. Olavna zasluga u uspjesima pripađa pcdinomici pod zapovjedništvom kapetana Huntins a. Svi su brodovi, osim Jednog, bili lako natovareni. većinom ugljcm. Načelnik ađmiralskog stožera •* mornarice. Šteta usiijed podmorničkog rata. Kb. Beriin, 21. maja. Wolffov urod javlja: ,,Daily N e w s‘‘ je izračunao Stetu, koja postajo potapljanjem jednog jcđinog teretnog Iiroda, ovako: Kao SLo stručnjaci izjavljuju, za gradnju jednog broda od 10.000 tona potrebno je 6 i po mjc&cci dnevnog rada od 9 sati. Pošto go brod spusti u vodu trcba da pixxlje još šcst nodjclja, pa da brod postane sposoban za službu. Iz ovoga se vidi kolika je ogromna šteta vt rađu i matcrijahr koju našc podTnornic.e nanose neprijntolju. Razne brzojavne vijesti, Okružne uprave n Češkoj. Kb. Beč, 21. maja. Državni naredbeni list objaviće ministarsku r.aredbu, koja se bavi uvodjenjem okružne uprave u kraljevini Češkoj. U Češkoj se imaju ustairoviti 12 nadicštsva, koja će svršavati r>amj:sničkc poslove. Prva okružna uprava ustanoviće se 1. jamiara u Leitmeritzu i Kraij. Vinogradima. Prcd uovim putoni grofa Buriana u Beriin. (N:roCirt brzojav „BeoKrddskih Novina".) Bcrlin, 21. maja. Javija s-c iz Be>_a: Kako se čuic, preina dosadašnjim dispozicijama putovaće grof B u r i a n početkom jupa u Berlin. Niemačka 1 Eizas-Lotriugija. Kb. Berlin, 21. maja. „Norddeutscbe Allgem e 1 n e Z e i t u n g“ piše: U njemačklrn novinama preštampava se jedan brzolav ,,Az Esta“, koji navodtio iz neospornih činjenica izjavijujc, da je

za vrijeme kancelara Bethmann-Holl■vvega njemačka vlađa bila spremna, da se odreče jednog ,,malog“ dijela Lotrinške. Ovai list naiazi se u zabuni, jer njemačka vlada nije nikada bila spremna čak nl za tako mala odricanja. Zabrana otpravljcnja tniniii šllara u Ruslji. Kb. Moskva, 21. rnaja. Moakovski kor.zulski zbor je uputio sovjetu vlađo zajcdnički piotest protiv zabrano otpravljania tajnih šifara. Traži se da sc la mjera ukino, jer je protivnai medjunarođnom pravu. Japansko-kitaJsbo vojničko utauačeujc. (Narofiltl brzojav „Beogndsklh Novina") Bern, 21. niaja* Kako ,,T e m p s“ zvanično izvješlava, javljeno je silama sporazuma, da jc zaključeno japansko-kitajsko vojničko utanačenje. Glau u Petrogradu. (Naročitl brzoiav „Beozradskih Novhia") Koln, 21. maja. ,,K 61 n I s c h e Z e i t u n g“ javlja iz Amsterdama: Petrogradski saradnik „Times“-a doznaje, da je glad ti Petrogradu sve strašnija. Dvije trećine svih dučana zatvoreno je, pošto nenia robe. Dnevni obrok hljeba iznosl Va funte. Hljeb je sasvim vlažan i nc može se jesti. Nema niče^a, čak ni knimpira. Sa Balkana BUGARSKA. GJasovi šiampe povodom posjete aastro-ugarskog vladarskog para. Iz pO'zdravuili čkuiaka, koji su tim povodom izišli u novinama, đaje &e rječit izraz solidamosti AusU'O-Ugai'ske i Bugarske. l'oluslužbeni iist „Naro'dni Prav.r* piše: Poajeta carskog para. no samo da jo izraz opro’banih savezničkih osjećaja izmeđju Austio-Ugarske i Bugavsko, nogo takodjv! politički dogadjaj od uloliko većog domašaja za položaj na Balkanu, što je bugaiski narod upravo namjoran da ostvari svojo narddno jedinslvo. Organ vojsko „Vojeni Izvestija‘‘ razlažo: Ova posjeta čini, da iodbinske vozo izmodju dvorova u Beču i Sofiji poslanu još tješnjo, ojačava austro-ugarsko-bugarško bratstvo u oružju i uČvršćuje još više vezo medjusobnog povjerenja i slogo izmedju obadvije zemlje, vezo, koje traju već 30 godina. Nezavisni list ,,Dnovnik‘‘ kaže: Cinjenica, da carski par dolazi u Bugarsku, jesto svečano priznanjc uspjeha, koje jo zadobila naša zemija, otkad je i>ostala nezavisna, i koje ja bugarski narod, zahvaljujući svojim neospornim sposobnostima, ostvario pod vodstvom svoga kralja, uz pripomoć austro-ugarsko diplomacije. Znamenitiii krajevi Srbije. Njihova istorila. U Srbiji, inože se slobodno reći, ncma ni jednog kraia, ni jednog mesta, za koje nije vezan poneki važniji iii manje važan dogadjaj iz davnašnjeg doba ili iz đoba postaianja i daijeg razvijanja države, koje ne bi bi!o kolevka pojedinih lica, kcja su se u tim istorgskim dogadjajima svoiim radom nalaizila ra prvim mestima. Istorija pojcdinili krajeva Srbijc, gradova 1 sela n rijiiria, prostavlja odscke njen-e celokupne Ktorije, pune zauimljivosti kao c-gledalo silnili napora jednog narcda u njegovoj borbi za siobodno razvija-

jije i samostalno napredovanie, ueobuzdanih težnji, da medju prcsvećenim narodima ostakig sveta zauzme dostojno mesto. JVlislimo, da'će podaci iz Istorije znamenitijih krajeva i gradova Srbije zanimatl naše čitaoce, pa smo se s toga rešili, da ih, po lzvorlma merodavnih raniiih pisaca, ovde u lćraćim potezima iznesemo, a neće to biti na odmet ni mladjem naraštaju. Požarevac i okrug. Mnogi ostaci od starina svedoci su da je nekad duž Duuava, od ušća Morave do Oolubca. a i u celoin današnjem okrugu požarevačkom, kiptio veorna razvijen život Ijudski. Ali se mi nećemo upuštati mnogo u daleku davninu. Dosta je što ćerno nagovestitl samo ono, što sc na ovom kornadu zemlje pominie za doba srpske države i za vreme dugogodišnjih borbi u njoj. Po domaćim beleškama današnjl požarevački okrug sastavljen je bio iz najvećeg dela Braničeva, Kučcva, Zvižda i Homolja. Požarevac je glavni gcad u okrugu, u ravni moravskoj tri četvrti sata na istok od Morave, a dva sata Južno od Dunava, na zapađnoj strani kose Sopota; on spada u mnogoljudnije gradove u Srbiji. Požarevac niie stari grad, bar se ne može nieriti starinom ni sa jedniin od Or.ih tamošnjih starih mesta na kojima i danas stojo oslalci iz starog doba i živola; belcško o njomu rnogle su se naći tek medju ouima, kojo su zapisano prcd kraj sedamnaeslog veka, promda u nnrodu jma ova priea, koja inu imo vezujo za izvjesne dogadjajo isprod kraja petnnestoga vc-ka: U loto 1479. udario jo Zmaj Dcspot Vuk iz Slankamena na Braničevo, oplenio ga, pa so zatim vralio u svoj Slankamon. Ne potraja dugo, a to so digne čuvoni turski junak Alifceg, te pohara Despotove dvoro u Slankamenu, kad Despola nije bi!o doma. Doznavši za to Despot, spusti se ladjorn niz Dunav, izadjo višo Smodereva i pozove Aliliega na dvoboj i rani ga. Alibog jKibognc u solo Udovice i tu so sakrije. Soljuci ga nisu liteli piokaza-i, a Despot, gnjev'an, pogubi 60—70 seljaka, te os anu samo udovice, od čega selu postano imo Udovice. Despot ga je i dalje gonio i sustigne ga baš kod Smederova i ponovoga rani. Alibeg pobegno preko Morave i slđoni so u jeđan rit, u koji nij-a niogao niko ući. Zmaj Despot Vuk zapali taj rit, i tako Alibcg izgori u njcmu, a mcstu od tog požara ostane ime Požarcvac. O Fožareveu veli Milan Gj. Milićević ovo: ,,U našim sp<Hnemcima ja sam do sad Inogao naći, da so samo jednom pominje ime ovog grada, i to u zapisu na jednoj petoblehnici u crkvi u Hcrceg-Novome. Taj zapis na staro-slovenskom jcziku glasf: Sija petohiobnica monastira Savine hrama Uspjenija prečistijo Bogorodico slcova se u Požarevcu rukoma majstora Neška, i o sem trudih se Evgenijo jeromonah, skončal Ijeto 1600. Kad jo požarevaeki mir zakijučen na Sopotu višo ovog grada, 21. jula (po st. kal.) 1718., onda sc kaže, da jo Požarevac bio selo. Aii svakojako kad še mcgla „kovati srebrna petohMinica“, to je mešto ličilo bar nekad više na grad nego na selo“. Froma ranijim letopiscima postanak Požarcvca na mestu, na kome je danas, nenagradjen nikakvim naročito ugodnim prirodnim pogodbaina,- ima se pripisati sa svim siučajnini prilikama. U staro rimsko vremo najglavniji grad za ovaj kraj bio je na ušću reke Mlave; to je bio Viminaciurn, a u san oj Moravi gtavni grad u to.nc 'kraju Margus (Moravište) nabodio se baš pri ušću Moravc, gdc mu so ,i danas nalazo razvaiino, poznate U

okolini pod imenom Kuster-grad, gđe je l oko 400 godine posle lirista bilo pn>- J atrano pristaništa za moravsku flblilu. U srpsko doba na istom mestu je bilo Braničevo. Kako je nestalo ime starog BraniČeva i kako se raširilo imo Požarevca, to rai jodan lctopis ne umc da objasui. Nezgodu i neprirodnost položaja Požarevca uvidio je kncz Miloš, ali su so njegova navaljivanja, da 6o izmesti gde bilo na Dunav, razltilo o lične intcrese nckoliko požarcvljana onoga doba, koji su sc tamio već bili okućili na širem temelju. • Na SopOtu, kosi odmaii istočno od Požarevca, zaključcn je, k;vo što pomcnusnio, mir na 24 godinc izmedju Turske i Austrije, po kou.e jo Austrija ovladala bila većim delom Srbije s pTostonicom Beograđom. Kroza Srbiju je granica, veM so, bila do planine Hatnosa(?) i do roke Tirooka (Die freivviUige Theilnalnno der Scrboti und Kioaten an đcr vicr fc tztcn osterrcicliischen Kriegen. *—• Wien 1854. Seito 247). Na samorn mestu gdc jo taj akt potpisan stoji i sada zemljana unika, koje jo podignuta za spomcn log mira. Mir koji jo tu zaključen zove se požarevački mir. Za kosu Sopot prtća se ovo: U vreme cara Konstaniina bio je sve jedan grad od Dunava čak do Svilajuca, sve kosotn Sopota. I sada se, veic, poznajo povijarccin to kose drum Konslaritinov, kojim so išlo čak do Carigrada a da se nigde vođa ne pregazi. U početku prošloga veka, baš kad jo buknula buna na Dahije, Požarevac je već bio glavni grad u tomo kraju. To se potvrdjuje pravcom radnja prvih ustanika u tome kraju. Pctar 'iodorović—Dobrnjac, Milenko Stojković i Momir iz Lučice, dignuše naiočl 1804., odrnah su se uputili pravco to.no gradu, kao giavnom u okrugu. U Požarevcu je tada bilo, po kazivanju letopisaca, 1000 turskih kitća i do 1600 Turaka. Prvi jo sukob iztnedju Turalca i Srfca bio 12. rnaja isle godino kođ sela Čirikovca. U tome sukobu je poginuo Uiraiin-aga, brat Mula Jusufa, koji je poslo predao Požarcvac Srfcima. Od tog đoba u Požarevcu nije bilo Turaka do 1809., kada su ga oni, posle poraza Srba na Kamcnici, bili opot zauzeii, ali na kratko vreme. Turci su ga ponovo uzeli, kao i svu Srbiju, 1813. i utvrdili ga bolje.no ikad. Kad je bukmio u Sumadiji ustanaK 1815., u polovini meseca juna te godino kod Požarevca jo biia krvava iKirbn, u kojoj je knez Miloš, svojom ličnom hrabrošću, uspeo da potučo vojsku Tahirage i da uzmo Požarevac. Mi smo o toj borbi, govoreći o životu ' kueza ililcš.i, doneli na ovom mesiu neke pojedinosti. Posle to borbe Turći su se poviflći u Cupriju i više se u Požarevcu nisu vračali. Posle Djakove bune, 1825. godine, kncz Miloš je izabrao Požarevac za svoju drugu preslonicu, kao šbo niu je dotte bio samo Kragujevac.. On je tamo načinio konak i zapovedio da mu tu živi žcna s đccom. Knoz Miloš pak boravio jo u Kragujevcu, pa jo često putovao iz jeđnog grada u drugi. U kuči „čardakliji'* stnnovao jo tadanji savet, kad god sc knez Miloš bavio u Požarevcu. Gođine 1834., na Uskrs, knez Miloš s knjcginjotn Ljubioom, s braćom i dogfcuroicitna svojim bio je u požarevačkoj crkvi na službi. Tada jo na liturgiji čitao apostol mlađji knežev siučić Mihaj'o na „obšto uđovoljstvije“, veli iodan kroničar. Iz Požarevca so krenuo kncz Miloš put C-arigrađa 9. jula 1835., a vratio so oluđa 11. novcmbra isto godine. U Požarevcu jo docnijo stanovaio i nešlo re. dovne vojske, za koju js podignuta kasarna pođ sarriim brdotvi Sopotom, do mesta

gde je 1816. u borbi poginuo Jovan Vukomanović, brat knjcginje Ljubico. I sad stojc dva flrveta, jalilan i dud, koja j« oba zasavliki knjeginja Ljubica na tomc mc«tu gde joj bral poginuo. U Požarevcu ’jo kncz Miloš đolazio samo o velikim praznicima da ih provcde sa svojom porođicoin. Gorhne 186i., ptcd jesen, zbog borro barđovanja Bcograda, bila je cela beogradska gimnazija premcštena u Požarevac, a kad jc ona opet vraćena u Boograd, osta* la je u Požarevcu polugimnazija, koja je tek u r.ovije đoba pretvorcna u 'osmo* razrednu. Godine 1872., u septcmbru, otvorcna je u Požareveu zemljode’skc-šurnttrska škola, koja jo đocnije zamerijena ratar. skom škoiom u Kraljevu. Nedaleko od Požarevca a porcd Mo* rave liafcodi so dosla prostrano državno imanje Ljubičevo. Kad je kuez Miloš za vremo svoje prve vlade s<xlio u Poža, revcu, onda je on kupio mnogu zemlju u' talco zvanoj Moravi, tri četvrti sata pešačkog hoda od Požarevca na zap;ul ’i ju< gozapad. Na toj zemlji držao je kncz Mi. loš svoju stoku, kojoj jo glavna stanara bila sama knjeginja Ljubica, konjušnico i drugo gazdinstvo. •— Docnije nešto od' te zemfcje jo prešlo u privatne ruke, a nešto jo bilo uzeto u đržavno imanje. Godh ne 1860. knez Miloš svu tu zemJju pokkmi državi, tu so ustanovi zavod državno ergele, namenjen popravci konjifkog soja u Srbiji. Godinc 1866. knez Mihajlo usvojr pređlog svoje vlado i naredi, da se mesto prozovo Ljubičevo, u spomcn kncgi. njc Ljubice. Tako mu dodje ime kojim sc zove i danas. To je mesto Požarevcu ono, što je TopČider Beogradu. Tožaievac je pozna’t kao glavno rna sto Srbije za gojenje svinja. U Požarevcu ima danas lepih đržaVi nih zgrada, on je odavna bio sreuišie dosta živoj izvoznoj trgovini. Zanati su u njcrau obični, kao i u ostaloj SrbijL Mno-gi mu stanovnici rađe zemlju i vi, nOgrade, Sv. R ! , Đnevne vijesti Zbliženje izmediu Chile i Argentinć. „V o s s i s c h e Z e i t u n g“ saznaje iz Berna: U VVashingtonu je izazvalo živahno interesovanje posieta argentinske misije u Santjagu, pod vodjstvoirr argentinskog ministra spoljnih poslova. Zvaničiri je zadatak argen.tinslce misije, da učestvuje u proslavi stogodišnjice nezavisnosti Chile. Ali ia poznato, da su izmedju obe državc prethcdili pregcvori o savezu. Američka štampa je iz \Vashingtona upo< z-orena na stare granične zadjevicc izmedju Chile i Argentine, zbog kojil' izgleda da je nevjerovatno zbliženj« izmedju te dvije najvažnije južno-amei ričke države, koje su za sad još ne? utralue. Njeniačko-talijanski pregovori o post«: panj'i sa zarobiienicima i iHterniranima ,,V o s s i s c h e Z e i t u n g“ saznaju iz Basela: „Basler Nachr i c h t e n‘ javliaju, da su završeni njemačko-talijanski pregovori o posiupku s ratuim zarobljenicima i interniranini gradjanskim licima. Prodaja tovara 9a zapliienjenih njemačkih brodova u Braziiiji. ,,D e u t s c h e Tageszeitung*; javlja: Tovari sa njemačkih parnili brodova, zaplijenjenih u brazilijanskini vodama, imaju se, prema odredbi ca^ rinske inspekcije u Rio de Janeirm ovih dana u Braziliji iavno prodati.

taj glupi ponos pobedjivao je moje žeJje i zadržavao tople i iskrene reči, koje su lebdiie 11 a usnaraa. Ja ti nisam nikada rekla dragi, koliko tc silno volim. koliko patim i čeznem za tobom, ja ti nisam rekla, da si jedjna sreća, jedini bol, da si Bog mojih snova; ne dragi, ja sam se bojala ponlženja, ja sam se bojala da gnusna masa ćiftinskih pojmova ne oskrnavi moje najsvetije osećaje, da ne zarije svoje prIjnve prste u dušu moJu, da ne razorl svetinju moje velike Ijubavi. Dodji dragi! Noć sanjivo trepcri 1 moja duš a čezne snova puna i srce drhće i usne šapću strasno: Dodji dragi...

istorijski kalendar Na dan, 19. maja 1593. godine rođio se u Anversu (Antverpu) znameniti slikar Jacob Jordaens. Slikarstvo je učio kod A. van Noorta, kome je docnije postao zet, pa ie 1615. godine priznat majstorom, poŽto su onda i slikari biii organizovaui u esnafe kao zanatlije. Jordaens Je posiije Rubensa bio najuglednUi siikar u Anversu, pa ie poslije sinrtl toga čuvenog slikara izrično i priznat kao najdostojniji nasljednik njegove slave. Ma da je u pogieđu kolorita i izbora svo|ih sujeta dosta bio pod Rulvensovim uticajem, on Je ipak vjernije od velikog majstora sačuvao nacijonalno flamansku originalnost, koia se odlikuje detaijnfm tretiranjem formi I zdravim, jedrim humorom. Medju njegovim ve«e!im sltkama Iz narodnog života vidimo narofiito slike gozM j narođnih svečanost!, r.a kojima svima dolazf do svoga izraza zdravi humor i koja su lijcpa karakteristika flamanskih narodaih osoblna. Te njegovc slikc rasturene aa po galerijama slika u njegovom rod-

norn mjestu Anversu, zatini u Bcču (dvorski muzej), u Farisu (Louvre), Berlinu, Muuchemi, Drezdi i t. d. Od njegovih vjerskili slika pominjemo ove: „Tajna večera“, „Mučcništvo svete Apolonijc 1 *, ,,Sv. Karlo boromejski moli se za bolesnike od kuge“, ,,Sv. Martin liječi bo!csnika“. Osim toga radio je Jordaens još i mnoge slike iz grčke mitologijo. Jordaens je umro 18. oktobra 1678. godine u Antwerpenu, ali je kao protestant morao biti ssliranjen na holanđskoj teritoriji. i to u selu Putte na samoj granici. gdjc mu Je 1877. godino podignut spomenik. — 19. nraja 1765. godine rodjen je u Rammenau-u njemački filozof Johann Gottiieb F i c h t e. Od 1794. do 1799. godine bio je profesor na univcrzitetu u Jeni, a od 1810. godine u Beriinu. Za vrijeme Napoleonskih ratova istakao s* kao veliki njcmački nacijonalista. Umro je 27. januara 1814. godine u Berlinu. Kao filozof Fichte se odlikuje vanredno logičnim tokom misli. zasnovao jc franscedentalni idealizam, a kasnije neku vrstu panteizma. Od niegovih djela najpoznatije jeste „Die Tatsaclien des Bewussts«ins“ („Činjctiice svijesti“). — 19. maja 1825. godine umro je u Parisu književnik I jedan od teoriiskih zasnivača socijalizma Claude Henri grof Saint-Simon. Grof Saint Simon rođjen je 17. oktobra 1760. godine u Parisu, sjajno je vaspitan, nastavnik mu je mcdju osialim bio čuveni d'AIembert. U svojoj sedamnaestoj godini stupio je grof Saint-Sitnou u vojsku, pa je otišao u Arneriku sa francttskira ekspedicijonim lcorom, koji ie išao u pomoć Sjedirrjsnim Državama u borbi za nezavisnost protlv Engleslce. Proputovao je mnoge krajeva sjeveme Amerike 1 pokušao je još onđa da za-

niteresuic španskog guvemera Meksika (Meksiko je tada još bio španska kolonija) za gradjenje kanala, kojitn bi se spojili atlantski i Tihi Okean. Ta je ideja privedcna u dielo tek prije nekoliko godina gradjenjem panamskog kanala. 1783. godine vratio se grof Saint Simon u Francusku, dobio je pukovnički čin, ali je uskoro zatim istupio iz vojske. Stalno se nosio velikim planovima. Tako je 1785. g. pokušavao da zadobije mjerodavne državnike zapreduzimanje francusko-holandske vojne ekspedicije protiv engleskiir koionija u Indiji. 1787. godine otišao je u Spajniju, gdje je proučavao projekat, da se izgrađi kanal, kojim bi se grad Madrid spojio sa morem, ali jc francuska revolucija, koja je ti niedjuvreinenu izbila u tolikoj mjeri, privukla pažnju i španskih mjerodavnih krugova, da sc na izvodjenje te ideje nije moglo ni pomišljati. Za vrijeme francuske revoluciie izgubio je grof Saint-Simon ve>Jtkl dio svoga imanja. Još je tada njime bila oviadala misao, da radi na opštcm društvenom preobražaju, kojirn bi se uklonila s>a svijeta sva moralna i privredna zla i nepravdc. 1797. godine napu’Stio Je trgovačke poslovc, kojlm se đotle s uspjehom bavio, da bi se sav pesvetk) toj svojoj ideji. Studirao je nekoliko godina na pariskom univerzitetu istoriju i prirodne nauke. pa jc poslijo mnogo putovao po Njemačkoj i Engkskoj. Vrativši s« u Paris, oženi se 1801. godinc sa ncto ii gospddjicom do Uhatnpgrariđ i ođaclc se usfcoro po štupanju u taj brak vrlo lmruom životu, pa jo za godinu dana potro? io svc šfco mu je još bilo osUlo i ubrzo se opet rastavio ođ svojc supruge. Sarla je su.atrao, da j# okončao „ekspcrimeaUlni“ dio svoga života i spremao sc da preda javnosti svo»

jo stiulijo na osnovu stečenih životnili j iskustava. 1802. godinc pojavi se njegova : prva rasprava: }l Ijettro d’un habitttnt do | Gcncvo a ses coatempoi'aius‘‘ („Lrismo jodnog stanovnika Ženevo svojitn savremenicima 1 *), kojim jc težio da obiljcži sušlinu građjanskog društva i da zasnuja novu drušlvcnu nauku i novu religiju. No njegova fantastična ’i nejasna izvodjenjr nisu naišla ni na kakav narociti prijcm u javnosti. Tabo su isfo prošla i njcgova slijedeća đjela, kao „Nouvello Enciclop.e. dio“ (,,Nova euciklopcđija“; 1810. godinc), „Meraoire sur la science dc Fhomm<i)“ („Momoar o nauci o čovjoku“; 1811. godine). Sađa jc Saurt-Simon z:pao u strašnu malcrijaluu hijodu. Morao jo tražiti zarađo kao prepisivač po raznim trgO\inama, dok ga nije uzeo u svoju trgovinu neki Driarđ, koji jo nekada, đok jo SaintSirnon još bio bogat čovjek, posiuiivao kod njega. Kada je Driard poslijo dvijo godino umro, pomagali su i izdržavali Saint-Simona njigovi prijatejji. 1814. godino pojavi sc njogovo djokt ,,Roforme do la societo europeenne“ („Reforrna evropskog društva“). U fcorn djelu i mnogobrojnhn drugim djelima s'ična prirodc, koj;r su se za njimo pojaviia, SaintSimon naglašava supiotnost izmedju poslodavaca i radnika, izjnetiju kapitaja i rađa, nepravednu podjclu svojiue, pia\o radnika na rei'onnu p:oiz\-odnje itd. 1820. godmo slavijen jo pod sud zhog j-dnog njcgovog djela, u kojemu je državni tužilac našao uvrijcđo za kraijevski dom, ali su ga porolnici na prelresu pustiii kao nevinog. 1821./22. godino napisao je svo« j© voliko djok> „Sysiem« ir.dustriel“, u ko. jomu je pokušao iznijoti istoriju rada. Sada su tok njegova djela počiojala izazrvafi opštu paižnju javnosti, pa mu so trskoro pridruži čitav niz uglodnih učenika, kao što su biii Augusiiu Thierrv, Au- I gusto Cosnte, SamtAuhiu i drugi. No

j poređ svega toga Saint-Simon nije moi i gao p^stići cilj, kojemu ’je težio, t. j. ds 1 paučnici od glasa uzmu u ozi i/no r iv smatranjo njvgova ražlaganja. Zbog tog» njegovog neuspjeha i zbog bijednos materijnlnog stanja, u kojemu se nala> izio, obuze ga očajanje, pa jc 1823. goi> dine pokušao, da izvrši samoubijstvo pri čemu je ostao bez iednog oka. Pot sijednja i najčuvcnija djela bila su mu. „Catechisme des industrie!s“ (1823 godine „Katehizam industrijalacu“) I „Nouveau christianisme" („Novo hrišćansivo“; 1825. godine). Umro je na današnji dan 1825. godine, obožavan od svoiih učenika, koji zasnovaše prvu naučnu socijalističku školu, t. zv. Saint-Simonizam. Na prekjučerašnji dan, 20. maii 1631. godine zauzeo je u toku tridesetogodišnjeg rata carski general Tllly, pod čijom je konundom bila I vojska generala Pappenheima (čije su trupe kroz kapiju nazvanu „Krdkentoi" prve prodrle n grad) poslije višemjesečne opsade grad Magdeburg, koji je bio prišao Švedjanima. Grad je braniio 2000 ljudi. koje magdeburških gradjana, koje nešto Svedjani. Prilikom prodirania carskih tnipa u grad poginuo je u uličnoj borbi šveds-kj komandant Falkenberg, a zatirn je na nekoliko mjesta jednovremeno izbio požar. Osvajači, ogorčeni zbog ovoga, pristnpili su strogira represalijama, većinom na svoju ruku. protiv voije komandanata. Treba imati na uniu, da su vojske ža vrijeme tridesetogodišnjeg rata biie sastavljene iz najamnika iz sviju zumalja na svijetu i da se medju njima nalazio veliki broj pustoiova, koji su polaziii n rat samo [ iz ličnlh koristi. S toga i nije čudo. što je prilikom osvajanja Magdeburga došlo do pokolja. u kojetnn je pobijc*