Београдске новине

Strana 2.

Sub'ofa

BEOGRADSKE NOVINE

25. ma]a 1918.

Broj 138.

fjevače upozna 1 zamoll ih đa dodlu fod prozor. Bili su to njemački voj»ici, koji sad na caričin i kraljičta po*iv otpjevaše narodne pjesme „Die SVacht am Rhein“, njemačku himnu, „Ich ha-tt* einem Kameraden" i ,,Qlorla, gloria“. Kad su pjevači prekinuli pjevanje I počeli kllcati, naredi carica I kraljica, da se za njih donese pivo i vino. Njemački vojnici otpjevaše na 4o carskom i kraljevskom paru carevku, pri čemu su im pomagali i njihovi lurski drugovi. Poslije bavljeiu'a u San Stefanu od prillke jednog safa nastavio je carski i kraljevski par put it Soflju pa dalje put Beograda... Sa talijanskog fronta. Kb. Beč, 24. nrnja. Iz glavnog stana za ratnu štampu Javljaju: Kao što ie posijedtijih dana već javijeno, na jugozapadnom frontu se opazila neprekidno uvečana borbena djelatnost. .Većih bor«bi je bilo na tiro?!skom frontu. Napadi Talljana, izvršeni u tri navrata, izmediu doline Ečave 1 Cugna Torta bili stt odbifeni dva puta već u topničkoj vatri, a trećl iput u borbi na nož. I na M o n t e A s s o 1 o n e su odbijena tri talijanska napada. Djelo Čovječnosti. Njetnačko-talijansko utanačenje o obostraiton raćanju zarobljcnika i Interniranih. Kb. Berlta. 24. maja. i5. inaja potpisali su u Đernu zastupnici njeinačke i taliianske vlade UtanaČenje o posiupanju i vraćanju ratnih zarobljenika i interniraniii gradjana. Prema tome se imaju zamijeniti — glavu za giavu: — teško ranjeni ratni zaiobiienici, ratni zarobljenich koji imaju više od 45 gođina, očevi od nekofiko tinova, ako sn izmedju 40 do 45 godina, zatim sve voju-čke iičnosti, koje su ti zarobljeništvu bile duže od 18 mjeseci. Došlo je takodje do sporazuma o postupaniu sa ratnim zarobijenicima, koji ostaju i đalje u obadvije državet Ona njentačka iica, Što se ttalaze u talijanskim koionuama, imaju se po že'ii prevesti u Itdiju Naročita zahvahiost pripada švajcarskoj vladi I papi, koji su se trudili. da se ostvari ovo djeio piemenite čovjofliosti.

Slobodna Finska. Pregovorl za mlr sa Austro-Ugarskom. Kb. Beč. 24. maja. Državmt n.zavisnost Finske prler.olu jo Auairo-Ugarika u januaru o. g. Ođ onda je Finska imaia želju, da sa Austro-Ugarskom monarhijom zaključi ugovor o miru, kao što je zaključen u martu izmedju Finske i NJemačke. Austro-Ugarska je od svoje strane na to već pristala. Juče je c. i k. ministarstvo spoljnih poslova primllo prijedloge, koji se ođnose na sklapanje ugovora o miru, kao i na dodatak ekonomskom i pravno-političkom ugovoru. Vodjenie pregovora povjerila je Austro-Ugarska poslaniku pl. M erayu. Finski su opunomoćenici: državiii savjetnik E. H j e 1 d, fittski poslanik u Berlinu, otpravnik poslova u Chrlstianiji Serlasius.

Podraornički rat NOVA POTAPLJANJA. Kb. Berlin, 24. tnaja. Zvanično: U zatvorenoni podrtičiu oko Engleske potopljeno je opet 15.000 tona neprijatcljskog trgo-

znala* U licu preblede-o kao krpa; usnice mu pomodrilc kao čivit a celirn jc telom ceptio kao prut. Stao gologiav i ued kmeta. Nešto ga u guši steglo pa |cdva Izgovara: —- Je li kmete? —• Sta je obrecnu se kmet. — Anta, Šta tražite vi po mojoj kuči? Kmet se napravio važan, na njega i ne obrće glave, nego naredjuje ijudima: — Popnite se i na tavan! Krsman besvcsno zvera čas u kmeta, čas u one Ijude, koji doneše lestvice i popeše se na iavan. — Ama kmete, vi kao da vršite pretres, tražit-e neku pokradju! jeknu Krsman. — Pa jcste ako baš hoćeš da znaš, reče kmet. Krsman sc zanija i posr<e. Osloni se na kućnji đovratak i tako ostadc nekoliko trenutaka. Onda f>ogicda u kmeta tako čudnim pogle'dom, da kmet ušeprtlji. — Zar ja lopov kmete?!... Zar kod mene pokradju tražiš?!.., — Ćuti, reče kmet blažije. Nije moja volja, ja vršitn zakon. On jaukuu od teška bola. Ode i čuči uz 'cdait kraj kuće. lice pokri rukama i zaplaka se kao malo dete. Ani*a zanemila, prebledila pa stala kao da se skameniia. Deca kad videše da lm otac plače, plsnuše kao da ili je gu•la ujela, doleteše ocu i obesiše mu se e vrat kao grontulja. Umiljavala «t se •ko njega i ljublla uplakane obraze njegove... Oko kuće Krsmauov« slegao se s!!an, radoznal! ivet. pa gledaju ita se ■ dvorištu radl. Nek! su osudjlv^l kmeta Ito pretreaa tu kuću koja Jo po-

vačkog brođskog prostora. Uspjeh je zadobiven naročito na istočnoj obali Engleske uz jaku neprijateljsku odbranu. Dva parna broda istjerana su pucnjavotn iz osigurane pratnje. Načelnik admiralskog stožera momarice. Posljedice podmortiićkog rata. Kb. Berlui. 24. maja. OskiKlica u brodskom prostoru, drvima i bartiji dovela je Englesku dotle, da novine moraju skratiti svoj obim. 4. maja izfšle sn ,,DalIy N e w s“ u sasvim malom formatu i samo sa nekoliko tabaka obirna. Izdanje je osiiudicu hartije objasnilo nestašicom brodova, koji su poriebni za transport trupa i namirnica. Ali izgleda, da su u Engleskoj i namirnice smanjene. U industrijskim srezovima objašnjuji naročiti zastupnici radnika fabrika za naoružanje, da dopuštena količina mesa ođ 85 pfeniga vrijednosti po osobi nedjeljno nije nikako dovoljna za rađnike. koji rade tcške poslove.

Razne brzoiavne vijesti. Odlikovaui turski državnicl. Kb. Carigiad, 24 maja. Njegovo Veličanstvo car I kralj Karlo je podario veiikom veziru T a a 1 a t p a š i veliki krst reda Sv. Stjepana, ministru vojnom E-n v e r p a š i i turskom poslaniku na< bečkom dvoru H u s s e i n H i I ni i p a š i veliki Ikrst reda Sv. Stjepana, a bivšem velikom veziru, senatoru princu S a i d If a I m i p a š i je poklonio svoju sliku u briljantima. Ručuo pismo o imenovanju sultana maršalom austro-ugarske voisite. Kb. Carigrad, 24. maja. Turski zvanični list objavljuje danas u turskom prijevodu ručno pismo cara i kralja Karla, koje se odnosi na imenovanje sulitana austro-ugarskim maršalom. Događjaii u Ukrajmi. — Hetman Sko* ropađskl opkoljen. (NaroĆltl brzojav „BeogradskJh Novina'*) Rotterdam, 24. maja. Iz Moskve se javlja: Ukrajinska rada je prikupila sve čete, kojih ima na raspoloženju i opkolila je hetmasa Skoropadskog u mjeslu niegovog stana. Oovori se, da je Skoropadski teško ranjen. Heiman Skoropadski spremau za mir. Kb. Moskva. 24. maja. Petrogradski brzojavnl ured javIja: Hetrnan S k o r o p a d s k i je zvanično izvijestio savjet narodnih lcomesara, da je gotov, d a o b n o v i o đnose idasmjera uskoro se upustiti u pregovore o miru. Veiiki raduički nomirl u Engleskoj. (Naročit! brzojav „Beogradskth Novlna".) Basel 24. maja. U Bristolu su izbili rađnički nemiri, vojska je pucala u gomile. U krvavim uličnint borbama je poginulo 24 radnika, medju njima predsjeđnik profesijonalnih transportnih radnika. Tako isto je u Svvansenti i Cardiffu bilo velikih nemira. Vraćanje suvišnog ratuog matcrijnia sa istočnog fronta n domovinu. (NaroSltl brzojav „Beogradskih Novtna’ 1 .) Beč, 24. maja. ,,M i 11 a g sz e i t u n g“ javlia: Prije inekoiiko dana je otpočelo na austro-ugarskom istočnom frontu razoružanje i vraćanje u dćmovinu suviš-

šlena i ako je sirontašna, drugi su mu opet odobravali. — More, more, siromah!... PoŠtcn!... Sta mu znaš ko je kakav... A on lepo živi... Ima vele u štedionlci i gotovih para ... — Pa čovek radi i štedi... a ko radi Bog ne branl, dodaje drugi. Neki su se opet glupo smejali suzama i bolu duše Krsmanove. — Ole, gle, kako plače k‘o da je strina! Ceo ta] svet oko kuće njegove kao da mu je stajao na giavi I on je osećao težinu njegovu. Na Jedanput, njemu kao da nešto u glavi puče i senu pred očimak On skoči i ubrisa suze. Mrko pogleda onaj svet oko kuće, kmeta, ljude koji baš u taj par izidjoše Iz kuće ne našavši ništa od pokradje. Stisnutih pesnfca, kroz stegnute zube, oti procedi: — Osveliću vam eol... Osvotiću vam so svimal... Poznaćeta Krsmana!.* Pretres je bio svršen i kmet sa Ijudima pcdje. Krsman stade pred njeg&- Oči su mu scvale. a ruke grčevito stezaie u pesnicu. — Nadje li, kmete, 8to sl tražk>? — Nisam Krsmane, odgovori kmet smešeći se, jer nije osećao bola njegova, ali, ne ljuti se, molim te, ja sam morao. — A što si morao? gaca Krsman a Jedva se uzdržava i savladjuje. — Naredba je od vlše vlasti. da se pretresu svi sumnjivl domovl, reče kmet ravnodušno. Te reČI ubodoSe Krsmana kao nož u srce. — Pa zar je raoja kuća, J ako je slpottajska, Rumnjtva, kmete?! ciknu on I sav uzđrhta.

nog 1 nepotrebnog ratnog materijala. Tu Ima stvari, koje su vrlo dragocjene, ill s toga se u sadanjim prillkama ne mogu nabaviti ili pak žto su uslijed jefttaoće vrlo probitačan materijal za nabavku. Podjela će se lzvršit! po utvrđjenotn rasporedu izmedju Austrije 1 Ugarske. U stručnim krugovima se cijeni, da vrijednost materijala, koii će se staviti stanovništvu na raspoloženje- iznosi 3 i pol miiijaric. Brod^rski saobraćaj na Visli. Kb. Ljubljm, 24. maja. U Pnla wwy-u je csnovano akcionarsko društvo za brodatski saobraćaj na Visli. Sa Balkana. RUMUNJSKA. Za koga ćemo morati raditi? Pod ovim nasiovom donosi ,,L um u n e“ članak o finansijskom položaju zemlje, u kome se izmedju ostalog veli: Do danas je Rumunjska utrošila za ovaj rat najmanje 10 milijardi- Po računu nadležnih stručnjaka cjelokupti' prihod Rumunjske u naipovoljnijem slučaju je iznosio prije rata 1 i pol milijardu, a od toga je samo pol milijarde upotrebljeno za javne potrebe. Ako se uzme da će rumunjski državni đug pusiije rata iznositi 12 milijardi, onda će kainate za državni dug iznositl oko 700 milijuna leja; kad se ovome đoda 400 milijuna leja kao najmanja svota za javne izdatke, onda će za sve potrebe stanovništva ostati samo 400 milijuna. Treba još uzeti u obzir, da je Rumunjska veći dio svog duga učinila u inostranstvu, te će sve svote za kamate i otplate iči u inostranstvo i smanjiće prinos naciionalnog rada. „Oodinama će“. veli list, „rumunjski narod morati raditi, da polovinu svoga prinosa šalje naročito u zemlje sporazumnih sila, da plaća svotu, koju su nam te zetnlje pozajmile za jedan rat, koji ie samo njima koristio i koristiti mogao. Pa injesto da prime na sebe jedan dio tih tereta, za usluge koje stno im učinili, izjavljuju natn sporazumne sile, da će odnose održat! pod uslovom, ako priznamo sve dugove, koje je zakliučila kod njih vlada Bratianu—Take Jonescu nemilosrdnim i bezumnim načinom. „Da li u takvom po!ožaju“, završuje Iist, „smiju ostati nedimuta imanja, koja su postala preko noći, kojima se pravo porijeklo ne zna? Da li će runtunjski narod u znoju i sirotinji godinama raditi, da ofakša život onirna, koji su se sprdali s njegovom prošiošću I budućnošću?“ Grad i okolica Dnevnl kaleitdar D 3 n a s je subota 25. maja, po starom 12. maja. — Rlmokatolid: Grgur VIL papa; pravoslavnl: Eplfanije i German, Cnsnlčka i činovničlsa kaslna otvorena je počam od 15. februara do 11 sall u DOČl. C. I k. v o j n 1 č k! d o m: Citaonlca, roba za pisauje I igranje, kanlina. Otvoreno od 7 sat! izjutra do 9 sati uvcče. Slobodan pristup svakome vojniku. Kinematografl: Vojnl kinouKralja Milaua ul.'cl br. 56 (Kotoseum): U fi satl poslije podne predsfava za vojnike, a u 8'30 sati uveče predstava za časnlke uz pratnju garnlzonske muzlke. — C. 1 kr. g r ad j a n s k t k i n o na Terazijama br. 27 (Paris): U 5 sati pesllje podne i u 8 satl uvečc opSte predslave. (Posljednja uz pratnju voine muzlkc 409. clapnog batalijuiia). Beo’gradski orfeur.i (u zimskom pozorlšiu, prlje Boulevarđ): Početak predstave u 8'30 sati uveče. Noćna služba u ljekarnama: Od 19. do uključivo 25. maja vršiče noćnu sltižbu u Beogradu ovc Ijekarne (apotekc): Dr. P a n t <5, Saborua ul. 77, D e 1 i n i,

— Pa nije samo tvoja, reče kmet ravnodušno. hna vas puno sirotinje u selu!... A neće, valjad' gazdinska kuća biti sumniiva!... Krsman se nije mogao više uzdržatf. Kao ranjena zver skoči na kmcta i dočepa ga za gušu. Kmet iskolači oči, i ko zna šta bi od njega bilo, da ga Ijudi ne oteše iz Krsmanovih ruku, koji je besvesno glcdao za ljudima koji odvedoše kmeta. On podje za njima. — Pustite me. molim vas, da ga slatko udaviin. Ali ljuJi vratiše Krsmana. dok drugl odošc sa kmetom, na čijem sc vratu pi/navali tragovi prstiju Krsmanovih. Za malo pa se i svet razidjo... Sutra dan je već Krsman bio s one strane katanca. ,,Za napad na vlast, pri vršcnju zvanične dužnostl," sreski ga je načelnik osudio mesec dana zatvora. Taj zatvor izdržao je u apsani sreske kancelarije u Šapcu... Kad je Krsman izašao iz zatvora, prvi mu je posao bio da se osveti lcmetu. Prvo je namislio bio da ga iz zasede ubije, aii je od te namere odustao i mislio nešto drugo, Jednc noći plamuše kmetova sena. Od jedan put je buknuio dvanaest veJikih stogova. Tu veštinu paijenja naučio je Krsman od društva u apsani sreske kancelarije. Požar je bio strašan i veličanstven. Plamen od dvamaeist velikih sena dizao se nebu pod oblakc i osvetljavao celo selo. Sumnja za paljevlnu pala Je na Krsmana, jer je on pretio da će se osvetitl. SpetLiaše ga I opet oterašo sreskoj vlasti. Tamo je, pod isledjenjem odležao neka tri meseca u zatvoru. All, nJegova se krlvica nije mogla dokazati, sud ga nije znogao osuditi I pustlše ga u slobodu.

Knez Mlhajtova nL 1, N 1 ko I Ić, Bltolltka ul. 2, I P r o 11 4, Kralja Mllana ol. 87. Blblloteka za pozajmtcu (Bal■ kanska ullca br. 1, Hotel Moskva). Otvorena od 10—1 sat prlje 1 od 3—7 saU poallje podne. Saobraćaj na ratnom moatu Izmedju Beograda i Zerauna obustavljen Je svakog dana od 7—8'30 satl ptlje podne od 12.30—2 sata posltje podne. Narodne dobrotvorne prcdstave. (..Ht' sanaginica“.) Večeraa četvrta predstava „Hasanaginioe‘‘, dramo u tri čina od. dia Milana Ogrizovića. Početak tačjio n pola devet sati uveče. Malen broj još preostalih ulaznica mofo se dobiii u knjižarama „TugoIstok‘‘ i S. B. Cvijanovića. ,,Hasanaginica‘‘ se daje još sulra u nedjelju po peti i ujedno posljednji put kao večemja predslava. Budući da je i za ovu pređstavu živ interes u publike, treba da se evatkOj tko žeii viđjeti „'HasanSgiiacu‘‘ još ove sezone^ požuri i nabavi kartu u gore poir.enutim knjižarama. Cist priborl sveukupnih predslava ide izravno u korist beogradskc osiion.ašcno inteligencije. Istorijski kaiendar. Naldanašnji dan, 25. maja 1085. goIdine umio je u Salemu čuveni papa Grgur VII. Grgur VII. izabran je za papu 1073. godine, zaveo ja mnoge reforme u crkvi. Medju ostalim on je uvco obligatni celibat (zabranu ženidbe) za evešbenstTO. Došavši u spor sa rimskonjemačkim carem Heinridjom IV. ratovao je sa njime. 1077. godine car Heinrich se pokorio papi u Canossi, ali je poslijj opet digao oružje protiv njega, te je Grgur VII. 1083. godine morao bježati iz Ilima. — 25. maja 1681. godine umro je u Mađridu čuveni i vrio plodni španski književnik Don Pedro Calderon de la Barca, o kojemu je vcć bik> riječi na ovom mjestu. — 25. maja 1803. godine rođjea je u Londonu englcski književnik Edward L y t L o n-B u 1 w e r. Skolovao se u Cambridge-u. Njegovi prvi pjesnički pokušaji pokazuju uveliko Byronov uticaj. 1827. godme oženio se Bulver PLOsinom Wheeler, sa kojom se poslije razveo, a koja ga je docnije žigosala u jednom svome romanu. Dok ja isprva pisao pod pseudonimima, izdao je pod punim imenom djek> „Pelliam, or the ađventures of a gcutleman - '', sa kojim je posiigao grdau uspjeh. Preduzeo je duža putovanja i nove ozbiljno studije, kojima sc znalno usavršio kao književrik. Sa svakim novim njegovim roinanom rasla je i njegova popularnost. Za ovimsepojavišenomani ) ,T.ke Dis owned“, JDevereux“ i „Paul Clifford". Sada je Bulvver stupio i na političko polje, pisao je satiričko slihove i izabran je 1832. godine za člana donjeg doma. U parlamentu je zastupao grad Liuooln, a pripadao je liberalnoj stranci. 1838. godine, prilikom kiun’isanja kialjice Viictorije podareno tnu je pkmslvo. U ovaj period njegova života spadaju i najveći književnički uspjesi Bul\ve;x>vi; tu je roman .jEugene Aram“, čiji jo siže uzet iz zlikovačkog ži\X)ta i koji je docnije i đramatizovan; zatim lijcpa knjiga ,,The piilgrims on the Rhine“. Ova se knjiga pojaviia 1834. godine, a iste godine izišlo je najpoznatije Buiwerovo djelo, „The last days of Pompeii" („POsljednji đani 'Pompeje“), koje je prcvedeno gct vo na svo žive jezike. Gradju za ovaj divni roman prikupio je Buhver na jednom pnlovanju u Italiju. Isto je tako plod toga putovcnja i roma.n „Ricnzi, tlre last of the tribunes“. 1837. godine pojavio se roman „Ernest Ma!travers‘‘, nešto na formu Getheovog ,,Wilhelma Meistera“, a kao njego- nastavak 1838. godine roman ,,Alize“. Od manjog su značaja đjela „Lcila, or the siege of Granađa‘‘, (1S40. gO'dine) „Nigiit and mOrning‘‘ i đrage ntke slvari

Kad je izišao iz zatvora, Krsnian je bio sa svim drugi čovek. Ne sanio da Ve u licu promenio, opao. postario i proahkavio, nego nije više ni za rad mario. Otpoče piti i opijati se. U kuči, sa Anicom, poče rdjav život. Prvo su se svadjali a posle je stade i tući. Oteo jc od žene knjižicu, podigao sav novac, i malo po malo sve propio. Ode iz seia pa ga nema po nekoliko dana. Bog bi ga sveti znao, kuda je sve lutao, po raznim selima, sa novim poznanicima sa kojima se u zatvoru poznao i sprijateljio. Uz to otpoće I krasli. Često puta, krađje }e vršio ne da sebi k-oristi, no samo da pokradjenoga ošteti. Na pretrese kuće već oguglao, pa, kad ljudi dodju kući mu, da izvrše pretres, a on im se smeje i zajedljivo ih pecka: — A ja, baš poručio za vas da dođjete!... Dobro došli!... Dobro došIi!... Naći ćete... Evo vam!... — Šta je tebi, Krsmane? pita ga po neki stariji čovek, njegov prijatelj. — Kako šta mi je? — Šta to radiš? — Ne radim ja ništa! čovek ga uzme savetovati i govoriti mu, ali on samo šnrikne na nos, okrene glavu 1 o$tavi ga. Počeše ga češće hapsiti, ali je on sađa u zatvor išao tako mirno i ravnodušno, kao da ulazi Bože mi oprosti u crkvu. Ničega se više niie stideo; nikoga nije poštovao ni Voleo; ni od čega više nije prezao ni zazirao. U neradu, u bančenju i pijančenju, u svadjl I kradji, provodio je Krsman žlvot svoj. Njegova Anica, često puta sva modra i isprebijana, mučiki se sirotica, davila 6e u suzama. radila dan 1 noć te hrtnila sebe l dečicu. Uz to se nepresta-

toga doba. U zlirci „EngTeuid and the EngBsch‘‘ objavio je sliko iz narođnog Evota, a oSim toga je napisao fitav niz odličnih kritičkih Bfndija u časopisn „Plackwoo'da magažme‘‘, koje je poslfje ekupio u zasebnu knjigu. Dsim toga je uredjivao Časopis ,,New’ monthhy magazine‘‘, a 1837. godino napisao je svoje istorijsko djelo „Athens, its rise anđ fall“. Boslijo ovoga valja pomenuti niz Bulwenovih đrama, od kojiii su naročito: postigli nspjcha „The lady of Ljons'^ w Richclicu“, ,,Money“, i „The soa-captain“. Pošto na novim izborima 1842* godino nije izabran za predetavnika, BuL wer se povuleao za neko vTijeme iz poliUčkoga života. 1843. godine nasTijedio j« smrću svoje majke ogrorono imanje f promijenio je svojc ime u Bulwcr-Lytfofi. Sad se pojaviše istorijski romani „The last of the barons*' i „Harold, the last of the Saxon Kings“. U ova đva djelaJ istorija u veliko preovladjuje nad roraanom. Sa djelom „Lucrelia, or thc childcn’ of night“ vratio se Bulwer pravome ro< manu, ali višo nije imao onakvog uspje, ha kao ranije. Osim toga pisao je u ono vrijeme mnogo pjesama, kujc su čestolične prirođc. Dalje jo prep'jevao jodnu žTirku odabraniii Schillerovih pjrsarua; naročito su jako njegovo saiire i junački spjcv, „Ting Arlhur'. Sada sc B'jhver i da!j# opct dao na pisanje nrodernih romana; i uskoro je opet postigao uajveći us< jeh. 1850. godiue pojavilo se djelo ,,Cax< tons“ sa nastavkom pod na. ; TjVom f ,My, novel“. Svcjim politickim napsom ,,Lctter to John Bull“ pretvorio se Bulwei; od liberaia u umjerenog konzervativca, pa jc već 1852. godine kao konzervativac izabran za poslanika u đonjern domu, čijl je Član bio sve Tlo 1866. godiue. Odliko< vao se kao odlifau govornik. 1866. godin« postavljen je kao fcaran Lytton of Kneb’< worLh za člana gornjcga doma, gdjo potpomagao Glalstoneove mjcre za umi< rivanje Irske. Od njegovih knjižovnih dje< la i z onoga đoba pominjcnio ,,Lost taiea of mik-lus‘‘ (1866. godiae) prijevode Horacijevih oda i komediju „WalpoIe“. II vladi lorda Derby-a bio je Bulwer nekoj vrijeme ministar za kolonije. Umro je 18i januara 1873. godine, 25. januara svečancf je sahranjen u westmiiiahjrskoj crkvi. Is jrjegove književne zaostavštine objavljen je medju oslalim roman „Tiie Parisians^ i još dosta drugih stvari. Jedna od glav? iiiii karakleristika Bulw«rovih jeste nje< gova mnogostinnost. On nikada nije kr« ćio put novim pravcima u engieskoj knjt. ževnosti, već je na protiv uvijek unn’o đa sc prilagodjava vladajućem književ« nom pravcu. No za to je ipak uvijek umia sačuvati svoju književnu ori^nahiost. To je naročito pokazao u svujim istorijskiirt romanima, gdje js umio oslali nezavisan) od Waltera Scotia. VeJiki broj njegovih romajia prevodjen je na mnoge evropeka jezike, a najpoznaiije je i najrasproetrv njenije njegovo djoio pomenuli romanif „Posljednji dani Pompeje“. — Istoga da(5 na kad i Buhver, 25. rnaja 1803. godine rodjcn je u Bostonu američki esejisto Ralph Wa!dow Emerson. Umro je 1882. godrne. — ’25. issjK 1867. godine uinrqi je u Bernbuigu čuveni siikar Wilhelmi pl. Kugclgen, sin slikara Gerharda ph Kiigelgena, koji je 1820. godine ubijen u drezdanskoj okolini na mjestu iz toga 'VTemena zvanom ,,Mordgrand“, Wilhdmi pl. Kiigelgon rodjen je 30. novemhra 18021 godine u Petrogradlu. Napisao jo i odlično biografsko djelo „Jugenderinerunngett' eiues alten Manr,e“. I stric Wilhelma PB Kugelgena, brat Bemarda pl. Kugclgena, Karlo pl. Kiigelgen bio je ugledan slikar« — 25. maja 1911. godine izbila je u Mex„ siku revolucija, kojom je zbačen dotadto nji predsjednik republike Pbi'firio Diar, koji se dotle dugo godina bk> očlržao na predsjedničkom položaju

no molila Bogu da mu pamet okren# na bolje i da ga uputi na pravi put..« * * t Baš na VelikuiSubotu, đockan u veče, Krsman uze da upreže svoga konjčića ,,Alču“ u taljige i sprema se da nekuda podje. Anica gleda šta on radi, pa sc jedva usudi da ga zapita: — Kuda ćeš, večeras? — Šta ti se tiče? — Pa piiam. — Iđem! — Kuda? — Idi u kuću pa spavaj!, izđera se on. — Kuda ćeš? jekne Anica, Jer J« znala da će u kradju. — E. ako baš hoćeš da znaš, idem đa donesem jedno jagnje za sutra. Anica pisnu i obesi mu se o vrat: — Nemoj, svega ti na svetu!.., Nemoj, dece ti naše... Nemoj. večeras, u oči Blagog Dana... Bog će te, bolan, sam kazniti!... • — Odstupi! dreknu on. Moram imati sutra jagnje!... — Ne nroramo imati!... NemoJ ići!... Imaćeino se čirne omrsiti!... Eto. zaklaću petla!... Dobila sam od žena i slanine i sira i kajmaka... Ima* ćemo... Nemoj ići!... Krsman i ne sluša njenu molbu i preklkijanje, gurnn je od sebe, seđe u kola, ošinu Ronjče i ode u mrak. • Anica ostade skruiena i skamenjena nesvesno bienući za njim u mrak, ali ga'nije mogla videtu Bila Je već s decom ranije večerala i deca davno pospala. Ona udje u kuću, pogleda dečicu l briznu plakati. Kad se sita naplakaia, pomoli se Bogu l leže pokraj dece. Ali nije mogla oka na oka