Београдске новине

Straaa 2. ^ __ __ Slobodna Finska. Finska za «sk! savez sa središnllni viaStto?.: ratnlin stanleni sa Eni Rlesknm. (Naročid brzolav „Beoariđsklb Nov'ma' 1 .) . • ' Ii'isiiigfois, 20. juna. Dopisnik ,,Az Esta“ se razgovarao s 'državnim poglavatom Firske Swfnhnvfudom, kojl je izjavio: Da li će ,u Finskoj biti mOnarbijska ili ropub’ikanska vlad.avina, sporcdna jc sfvar. Nama jo potrcbna politika, koji Se uvijck upravljati pre'ma srcdišrijim .vlastima, jej; gamo te 'drŽave mogu dati oslonac proti v proht jcya revanS’a jeićtno moguće pojačane velike llusije. Težnje Finsko idu za tim, <la sc popravo grariico na račun veliko IUisije, ali so ! pri tomo žcli prisajodinjenjc saino onib oblasti, u kojima živo Finci. FiaSka osim toga mora dobiii u svoj= ruko pmrmansku žcljezničku pnigu, na koju su t Englezi bacili oko, nuli usposlavJjanja neposredno vezo s PciTOgradoni. U toj izjavi, koja jo s naročitim naglaskom .■ucinjena, vidi dopisnik nagovjcsfovane skorog ratnog stanja sa Englcskoni. Pitanje japanske intervencije u Sibiru. Ijapan za ulazak u Sibir potpuno spreman. Kb. Itotterđam', 20. juna, -Po vijestima londonskih listcva, mistavljcna je japanska akcija za zaštiiu Sibira od trupa sovjcta. Pripremc se vršo u većem obimu, nego u rusko-japauskom: ratu. Naročit značaj u tom pogledu pii.laja se, prvo: japausko-kineski>m ugovoru, ’drugo ustanOvljivanju cdboia za snabdjcvanjo vojske, i treće: promjenama u vrhovnom zapovjedriištvu' vojske i mornaricc, koje su već provcdene. Japan je potpuno sprcman za ulazak u Sib:r.

Đogadjaji u Rusiji. Lenjin o politici sovieta. (Narcčiii brzojav „Beogradskih Novina".) Rotterdam, 20. jutia. ,,Daily Nevvs" javljaju iz Moskve: D jednoj skupštini centralnog odbora sovjeta, kojoj stt prisustvovali i zastupnici svih radničkih organa, govorio je Leinjin o politici sovjeta prcma giadi. On naglašava, da -krkanje cijena i krijumčarenie onemogućnje popravljanje snabdjevanja namirnicama. Time se jača kapitalistički sistem, bogati seljaci dobijaju uvijok nove priiike. da postanu još bogatiji i da svoje siromašnije zemijakc drže n zavisnom stanjn. Sirote seljake trebalo bi tako organizovati, da sc bogatim seijacima smrse konci. Lenjin je apelovao na jcdinstvo radnika i pozvao ili, da poduzmu protiv spekulanata i bogatiii seijaka krstaške ratove protestovanjem. T r o c k i i, koji je govorio u jednoj komiinističkui skupštini, kazao je, da se boljševikinu savjetovalo, neka državnu vlast nikako ne uzinu u ruke, fcr ni onako ne 'će duže od dva mjeseca ostati na korrnilu. Na sav bijes njihov h neprijatel.ia oni su na vladi već sedam mjeseci. Ako izdrže još tri teška injeseca onda je republika savjeta učvršćena za sva vrcmena. Nova Kornji'ovljeva akciia? (Naročitl brzoiav ..Beozrađsklti Novtna“.) Stockholm, 20. juna. Javlja se iz Moskve: Kornjilov je sklopio utanačenje sa kavkaskim plemenima za poduzimanje akcije

Petak'

sa saveznim boračkim snagama. PošJo mu je za rukom da skupi 13.000 Ijudl. Po vijestima iz Jekaterinodara zauzela je Kornjilovljeva vojska gradove Drosuge i Petrovsu. Pođmbrnički rat Englesko zatajivanje potoplienili brodova. v (Naročili brzojav „BcogradskJh Novina") Berlin, 20. juna. Pomorski saradnik, P e r s i u s, uporedjuje u ,,B c r 1 i n e r T a g eb I a t tti“ englcske i njemačke zvaničnc podatke o dielovanju podmorskog rata. Prema njemačkim podacima potoplieno je od jannara 1917 do marla 1918. skoro 11 i pol milijuna tona, a Englezi javijaju sanio 7.7 milijuna, uračunajući tu i gubitke uslijed opasnosti na moru. Očigledno je, da raziika ne potiče ođatle, što ’njemački podaci sadržc bruto, a engieski neto tone, kao što se to priie misliio, nego odatle, što Englezi ne uračunavaju sve i brodove, koji plove u siužbi marine i stradaju, pošto ih ne ubrajaju ti trgovačku flotu.

Razne brzojavne vijesti. Sporazum s r edišujib vlasti sa Dkrajiuom o dobavljamu životnih namirnica. . Kb. Kijev, 20. juna. Njemačkl i austro^ugarski pos’anik u Ukrajini zaključili su s ministrom predsjednikom sporazum o usposta\ r ljaniu ukrajinskog savjeta za životne namirnice, koji će za cijeiu oblast Ukrajine jedinstveno đovcsti u red đobavljanjc životnih namirnica i stočne liranci, Porodici pokojnog velikog admirata Muiisa podijeljen baninat. Kb. Beč, 20. juna. Kako ,,Wiener Zeitung" javlja, Njegovo veličanstvo je Najvišim Svojeručnim pismotn ođ 12. juna podarilo austriisko barunstvo supruzi pokojnog velikog admirala Hausa, Anl Haus, I njenlm sinovima, od kojih je jeđan nadliječnik u pričuvi, a drugi natporučnik u pričuvi. Prijateljski odnosi izmedju Bugarske i Ukrajine. Kb. Beč, 20. ijuna. Izmeđju Bugarske i Ukraiine razvijaju sc prijateljski odnosi. Uskoro će biti naimenovan ukrajinski poslanik za Sofiju. Smrt bivšeg američkog p r edsjednika. Kb. Berlin, 20. juna. Kako razni listovi javijaju, umro je bivši predsjednik Sjedinjenih Država Fairbanks u 68. godini života. On ie pripadao konzervativnoin krilu repiibiikanskih stranaka. Apšenje ,,veleizdajnika“ ii Ame r ici. Haag, 20.Juna. Advokat Cleary iz Ne\v-Yorka, ra koga se veli, da je. bio jedan od vcdja zavjere za Nijemce, uhapšen je u đržavi Washington. Novi američki kredit za ratne svrhe. Kb. Washington, 20. juna. Poslančki dom je priinio zakon, kojim se odobrava daljih 1762 milijuna doiara za ratne svrlie, kao i 50 miiijuna dolara za predsjednikov ratnl foud. Zakon je upućen scnatu.

3EOGRADSKE NOVINE Izmjena parlskog guvemera. — CIcmenceanvljcve makinacije. Kb. Bern, 20. juna. Renaudel piše, da snijenjivanje dosadašnjeg pariskog guverncra i drugiii višili časnika nijc samo zbog nedovoljne odbrane Parisa, nego i zbog otpora, koji su časnici pokazali juema Clćmenceau-u, kadjeovai poknšao da zadobije upliva kod ratn i h s u đ o v a. Izgicda, da ja C1 6m e n c e a u tražio novog glavnog guvernera, da bi pripremio naročito poslušan ratni sud za Caillauxov slučaj. Engieska hoće da kupi lofotska ostrva. Berlin, 20. juna. Po . jednoj vijesti lista ,,V o s s i sclie Zeitung“-a iz Rotterdama, traži englcska vlada preko svoga poslanstva Finđlaya u Kristijaniji, da bez obzira na troškove dobije 1 o f o tska ostrva.

Grad i okolica Dnevn! kalendar Danas je pctak 21. juna, po starom 8. juna. •— Rtmokatolici: Alojzlje gonzsga; pravoslavni: Teođor StratUat. Oasuička i ćinovnlčka kasina oivo> rena je počam od 15. februara do 11 sati u noći. C. i k. v o j n i ć k i d o m: Citaonica, soba za pisanje i igranje, kantina. Otvoreno od 7 sati izjutra do 9 sati uveče. Slobodan pristup svakomc vojniku. Bibllotcka 7. a pozajmicu (Balkanska ulica br. 1, Hotel Moskva). Otvorena od 10—1 sat prije i od 3—7 sati poslije podne. Kinematografi: C. ikr. vo|ni kinou Kralja Milana ullcl br. 56 (Koloscum): U t> sati poslije podnc i u 8'30 sati uvcčc predstavc za gradjanstvo. — C. 1 kr. g r adjanski kino na Terazijama br. 27 (Paris): U 5 1 7 sati postije podne opšte predstave. Bcogradski orteum u Ijetnoj pozomici, ibašta „Hotel Takova" na Tcrazijama). Početak prcdstave u 8-30 sati uvečc. Noćna služba u ljekarnama: Od 16. do uključivo 22. juna 1918. vršićc noćnu službu u Beogradu ove ljekarne (apoteke): Mtclil, Stara Crkvcna ul. 8; Kušakov i 0, Knežev spomcnik 2; S e k u 1 i č, Takovska ul. 37, i Ijekarna „Crvcnog K^ta" Beogradska ul. 2. C.ikr. savsko kupatilo. Otvorcno cljcli dan. Za vrijeme otvaranja ratnog mosta — od 7 Uo pol 9 prije podnc — ne če se vršiti prljevoz posjetllaca lcupatila. Saobraćaj na ratnom mostu izmedju Beograda i Zemuna obustavljen je svakog đana od 7—830 satl prlje podne od 12.30—2 sata posllje podnc. Kužna bo'lirlca: Posjeta ntjc dozvoljcna. Obavijcštcnja o botesnicima dncvno od 11 do 12 sati prije podne naulazu u baštu boiničkc zgradc sa strane Vidinskc ulicc. Posjct bolesnika u boiuicama: U bolnici .Brčko': od 2—1 sata poslije podne. U bolnlcl „Brtiim u ; od 9-30—12 sati prije podne i od 2—4 sata poslije podnc. — U c. i k. gradjanskoj bolnici: n utorak, ćetvrtak i nedjelju od 1—3 poslije podnc. Vojno parno toplo kupatilo u Car Dušanovoj ullct. — 1. Kupatilou kadama: a) Za vojnc osobe otvoreno radnim danlma od 7 sati prije podnc do 5 satl pošlijc pođne, a nedjeljom I praznicima od l sati prlje podnedo 12 1 / sati u podnc. — b) Zn gradjanstvo radnim danima od 9 sati prije podne do 5 sati poslije podnc, a ncdjeljom i praznidma od 9 sati prlje podne do 12'/j sati u podne. — 2. Parnokupatilo za časnlke 1 njima ravnc činovuike oivoreno je utorkom, srijedom, petkom i subotom od 7 sati prije podne do 5 sati poslije podne, a nedjđjom 1 praznicima od 7 sati prije podne do 12>/ a sati u podne. — Za gradjanc muškogpola otvoreno je parno kupatilo ponedjeljkom i četvrtkom (ako ti - 1c dane nc pada kakav prnznlk) od 9 satl prije podnc đo 5 satl posiije podnc. — Časniclma i njima ravnira činovnicima stoje na vo’ju da se slufe parnim kupatitom i u dane odredjcne za gradjanstvo (ponedjeljkotn i čctvrtkom). Blagajna se zatvara radnlm danima u 12'/ 2 sati, a nedjcljom i praz nlcima u 12 sati u podne.

21. juna 1918. Parobrodarski saobraćaj. 1. Izmedju Zcmuna I Bcograda. Red plovidbe, koji važi od 20. januara do opoziva: Polazak iz Zcinuna za Beograd u 6-30, 7-30, 8-30, 9 30, 10-30 i 11-30 pr. podnc teul-30, 2-30, 3-80, 4 30, 5'30,6-30 7-3018-30 posiije podne. — Polazak iz Beograda za Zemun: 7, 8, 9, 10, 11 i 12 sati prijc podnc, tc u 2,3, 4, 5, 6, 7 8 19 sati posllje podne. — 11. IzmcdjuZctnuna i Pancsovu Red plovidbc, kojl važl od 23. maja do daljne naredbe; Iz Zemttna za Pancsofu svakog dana u 12 sati u podnc i tt 8 satl uvcce. — Iz Pancsovc za Zcniun: dncvno u 5 - 30 satl prlje podnc i 3 sata posllje podne. Brod koji saobraća izmcdju Zemuna i Pancsovc f obratno ne pristaje uBcogradu. —111. Izmedju Beogra.da 1 S a p c a, Polazak iz Beograda za Sabac svake srijede i subote u 7 30 sat j u jutro. Polazak iz Šapca za Beograd svakog (etvrtka I nedjeljom a7s.ujutro. — Putnički parobrodarskl saobraćaj izmcdju Oršave I Zemu na i izmedju Oršave I Bralla. Polazak iz Oršave za Zemun: nedjeljom, utorkom, četvrtkom u 0 satl u jutro. Iz Zeniuua za Oršavu: ponedjeljkom, srijcdom i petkom u 4 sata poslije podne. Iz Oršave za Brailu: ponedjeljkom i petkom u 4 sata posllje poanc (srednje cvropsko vrljeme). iz Braile za Oršavu: ponedjeljkom i četvrtkom u 1 sat 50 časaka poslije podne (zapadnor evropsko vrijeme). — Parobrođnrski saobraćajizmedju Beograda 1 Smedereva: Odlazak iz Beograda za Smederevo itcdjcJjom i četvrtkom u 3 sata poslije podne iz Smedereva za Beograd uiorkom i pctkoin u 8 satl u julro. Parobrodarski saobraćaj na pruzl Budimpešt a—Z e m u n—B e ograd. (Važi od 28. marta). Polazak iz Budimpešte dnevno u 10 sati uvečc. Polazak iz Bcograda dnevno u 5 sati ujutro. (Prvi brod kreče 30. marta). — Parobrodarski saobračaj na pruzi Szegcd—Zemun Polazak iz Szegeda (1. vožnja 31. marta) srijcđom, pctkom i nedjcljom u 5 sati u jutro. Polazak iz Zemuna za Titel—Szegcd (1. vožnja 29 marta) srijcdom, petkom i nedjeljom u 11 satl u nooi. Grobni spomcnik za Liidwiga Tha!loczya. Da bi se očuvao vječni pomen Ludwign T h a 11 o c z y u, zenialjskom komesaru u Srbiji, koji je na onako tragičan načiti završio svoj život, obrazovala se pod predsjedništvom ugarskog ministra predsjednika dr. Alexandra W e k e r 1 a jedna komisija. Budimpeštanski magistrat je riješio. da se odobri svota od 8000 kruna za troškove oko podizanja grobnog spomenika. Bečka dvorska opera. Mi smo u našein listu već u dva malia obratili našim čitaocima pažnju na gostovanje člauova c. i k. bečke dvorske opere u Beogradu. Uinjetniei bečke operc, čija smo imena vetć saopštili, većinom su već prispjeli u Beograd. Pr\ r a predstava ,,T r u b adou r“, biće u subotu, 22. o. mj., u pozorišnoj dvorani etapne menaže (Kasina) na Terazijama. Posjetioci ovih predstava provešće tc večeri u zacijelo pravom uživanju 'umjetničkog pjevanja. S kupovinom ulaznica treba pohitati, one se, u koliko več nisu prodane, mogu dobiti n knjižaraici ,,JugoIstok“ na Terazijama. Dar beogradskoj sirotinjl. Sava Spasić, kafedžija iz Beograđa, položio je u upravi našega lista 100 kruna kao dar beogradskoj sirotinji i to umjesto davanja šestomjesečnoga pomcna svome ocu Nikoll Spasiću. Vjenčanje. U nedjelju 23. (10.) ovog injeseca u 11 sati prije podne, vjenčaće se u Sabornoj crkvi gosp. K o n s t a n t i n P e t k o v i č, strojoslagar gubernijskc štamparije, sa gospodjicom M i 1 e v o m (Micom), kčerkom Marice i Dragutina Stefanoviča, ovd. — Naročitih pozivnica ne če 6iti. Čestitanja se primaju u crkvi.

Broj 168. Prvo vučenje razređnc (klasne) lutrijc. JuCe 2 u 10 sa’ti prije podno lifo j<s prvo vučenje razredno (klasnc) iutrijc u korist udovica i siroćadi. Bio j j to prvi dan vučenja, i ovog dana jo izvučena srećka (loz) sa g’.avnim zgodrtkom. Vu6-‘njj jo vršila uprava i jcdan dje, čak—siročo. Prisustvovali su sudska ko. inisija i beogiadski dclcgat vojniĆkog fo.i. da za udovico t siročad. Došio jo l dosta publike, koja je sa zapotoin pažnjom čekala na brojevo pojediniii izvučonih srcćaka’, Bilo jo 258 zgodilaia. Glavni zgoditak og K 60.000.— đobity jo srcćka br. 1165; zgoditak od K 10.000 đobila je srećka br. 0229; po K 3000.dobilo su srećko br. 9877 i br. 12430; jx> K 2000.— doblle su snećke br. 2442-, 3011, 4578, 14.678. OstaJe sroćke dobile su ovako: Po lv 500.— : Br. 437, 2370, 4706, 6146, 8846; 11162, 14284, 16668, 18622, 19718. Po K 300.—: Br. 456, 1254, 1944, 2144, 3353, 3757, -4046, 4688, 0595, 6862. 7370, 7550, 8131> 8476, 8485', 9048, 9151, 9237, 9896, 10569; 11198, 11982, 12278, 12294, 12351, 12356, 13776, 15098, 19415, 19820. Po K 200.— : Br. 24, 357, 728, 908, 1096, 1278, 1323, 1420, 1590, 1788, 1956, 3286, 3908, 5219, 5253, 6125, 6352, 6645, 7324, 7334, 7748, 8207, 8745, 8816, 10397, 10428, 10721, 10968, 11112, 11291, 11398, 11704, 12264, 12368, 12404, 12750, 1.3294; 13302, 13642, 13899, 14037, 15359, 15927, 16208, 16466, 16627, 174C5, 18420, 185)9. 19199. Po K 100.— : - • Br. 246, 295, 589, 787, 935, 175T, 2026, 2600, 2661, 2990, 3031, 3136, 3383, 3690, 3694, 3881, 4730, 5310, 5775, 6126, 6578, 6S90, 7243, 8106, 8730, 9044, 105o7, 10941, 11079, 11466, 11832,11998, 12424, 13016, 13144, 13790, 14756, 15147, 15162, 15216, 15473, 15783, 1C00O, 16)54, 16339* 16378, 16556, 16653, 16813, 1698S, 17220, 17455’, 17519, 17536, 17619, 17962, 184211 18646, 18962, 19210. Po K 40.— : Br. 104, 222, 264, 360, 476, 526, 722, 739, 786, 925, 1120, 1184, 1587, 2049, 2241, 2352, 2412, 2862, 3115, 3477, 3600, 3765, 3905, 3914, 4261, 4517, 5387, 5627, 5932, 5952, 6447, 6488, 6520, 7066, 7279, 7434, 7607, 7661, 7704, 7851, 8381, 8454,8538, 8621, 8824, 8892, 8929, 9113, 9241, ,9392, 9690, 9782, 9848, 9 ' j 49 , 10315, 10740, 10877, 10959, 11077, 11212, 11378, 11387, 11079, 12031, 12346, 12367, 12544, 12657, 12946, 13136. 13233, 13396, 13509, 13513, 13877, 14040, 14G93, 14224, 14294, 14314, 14502, 14562, 14926, 14964, 15224; 15503,15582,15829, 16329, 16531, 16674; 16703, 16757, 16917, 17322, 17413, 11811, 181G2, 18705, 19809. Srtćka, koja je izvukla glavni zgoTu tak od K 60.000, prcđata je preko glavrm monopolske prodavnice u Sapcu, od k: ja jo dopala polovina jednom soijaku u Lo z nići, a druga drugom sef jak\g u Noćaju. Zgoditak od K 10.000 t oba od po. K 3000 pali su na Brograd. Jeđan zgoditak od K 2000 dopao }e dvjema po!o>. vicama, prodaUm u Zcmuim. Jedna srećka izvučena sa zgoditkom od K 2000, prodata je kioz ispostavu ceutralc za saobraćaj robo u M i t r o v i c i, srećke o• Stala dva zgoditka od po K 2000 prodano su prebo giavnih monopoTkih prcKlavniCa' u Valjovui Gornjcm, Mj 1 anovcU. Školsba ižiožba u Topčiderti. C. i kr. sirotni dom u Topčideru priredjuje i ove godine školsku izložbu, koja če svojim opsegom, a i izrađom bitr opsežnija od prošiogodišnje.

Poša je nazvala učitcljku „palančankom nainigušom“, jer je bila rodom iz jedne palančice u Srbijl, a učiteljka je opet, nazvala pošu „seijankom prostakušom“, jcr je ona bila rodom sa sela, popina ćerka Baš u toj najvećoj vatri i okršaju, ti toj najvećoj svadji, stiže školsko zvono iz Kragujevca. To je bio dogadjaj za seio, pa se toga dana kad je doneseno, sleglo kod škole i veliko i malo i staro i mlado, da vide davno žeijeno i davno pogleđano zvono. Toga dana, medju ostalhn svetom došao je škoii i popa Miian, koji od dana zavade nije bio nogom stuplo u školsko dvorište. Zvono je ponosno ležalo pred zvonarom, koja Je bila na'čhijena od četiri vrlo visoka direka, a gore, daskama lepo nadkrivena da ne zakišnjava, i kao da je osećalo da ga jnere stotmama očiju. Narod se ttekao 1 gurao da što bliže pridje i da ga što bolje vidi. Zvono se svima do<pađalo, svi su bili zadovoljni i svl su klical! od rađosti. Počeše sc ijudi dogovarati da 1! da ga odmali dignu. — Za što ne bi, reče kmef, kad nas je hvala Bogu dosta, digii bi ga da je tri put ovoliko, a tn Je i majstor iVima. — Ne branim reče majstor Vima, samo da trkuem i donesem alat. Maj’stor Vima bio je seoski kovač. Čestit čovek i dobar majstor. Još pre mnogo Rođina došao je u naše selo kao mla’dić. Uzeo pod kiriju jedan maii viganj 1 počeo raditt. Radom i trudom Iepo se ianimao. Kirpio plac i podigao lepu kuĆn I uz nju svoj viganj. Prekupio i Jiešto imanja, oženio se i Živeo potpu»0 srečno I zadovoljno. Bilo mu Je ime Sfnva, all on nije mogao đa izgovori

,,s“, nego jc mesto ,,s“ uvek izgovarao ,,v“, te su ga zbog toga svi i zvali Vima. I oii je sam tako izgovarao svoje ime i nije se za to ni na koga ijutio. — Pa idi, Vimo, vere ti, ako te ne mrzi, donesi alat, rcče kmet. — Hoću, kako ne bih, rcče ovaj i ode kući koja nijc bila daleko. Dok je on otišao za aiat, d'otie su drugi pripre* mili svc što je trebalo za ipodizanje zvona: palije; velike, jake i debcle jedeke; iestvicc i ostalo. Kad jc sve bilo gotovo, pristupiše u ime Boga podizanju. Narod se raskloni i popa priđjc sa svim blizu zvona. jer od onog naroda nije ga mogao dobro ni videti. Ljudi vezali zvono debelim užetom, prebacili gore preko palija koje su popreko liamcstili i taman počeše da podlžu, a popa iz svega glasa dTeknu: — Gle, gle! stoj! Ljudi stadoše sa podizanjcm I skleptaše se oko njega. — Sta ie?... Šta je‘ popo? Popa probledeo, drhće i pružio ruku na zvono. Ljudi, naročito školski odboraicl koji su bili oko njega, gledaju čas u popu, čas u zvono. — Ama, šta je popo? — Ovo, ovol — Koje 1 ? ! — Ovo, ovo ovde, i pokaza rukom na natpis, koii je stajao na zvonu. — A šta piše tu? pitaju odbomicL — Njegovo ime! ! <— Cije? _ * — Pa čije će drugo biti nego učiteljevo, l pročita hn na glas, pa omda razjareno poče: 1 — Sta će njegovo Ime na našem zvonu, ie ll tako. braćo? Nije se on venčao za ovu školu!... Danas Je ovđe, a sutra ko zna gde će bitil

Šta si ovo radio ti... ti... kiseii gospodine učo?... Vaija znati, da su svi, i u iiopiiioj i u učiteljevoj kući, još dok beša sloge i ljubavi medju njima, zvali učitelja Stoiana ,,kiseli“. To ime dala mu Je od šale poša jer se učitelj Stojan gušio kiselim mlekom njenim i voko ga više nego išta na svetu. Učiteljka je opet, u naknadu za to, nazvala popu „slatki i>opa“, jcr je on strašno, kao mećava, satirao kolače. I tako su opet popu svi u svOm društvu nazivali ,,slatki“. Otuda je, eto, u onoj ljutinl Izletila popi reč „kiscli gosi>oidine“. Na te reči popine, planu i učitelj: — Slatki gospodine pope, ciknu on, to s>e vas ništa nc tičei... Školski me je odbor ovlastio da Izvršim poruku zvona, i ja sam to uradio. Nisam ja svoje ime tamo napisao. Nego, bolje će za te.be biti, da giedaš svoju crkvu i parohiju, ieste li čuli? Dižite, Ijudi to zvono! \ Nešto radoznalost i želja da što pre čuju glas svoga zvona, a nešto odltična reč učiteljeva, učini te ljudi podigoše zvono, koga majstor ' Vim« gore namestl i ukova njegove usovinc. Svet gleda as u popu a čas u učitelja I sa nestrpiienjem očekuje da zvono zazvoni. 1 Majstor Vima, privezao je gore gde treba i uže. što je naročito za zvono nabavljeno, i spusti uže dok. \i počasti ponudiše jeidnog starca, čiča Belju, koji je bio najstariii u selu, da on prvi zazvoni. Starac polako pridjc zvonarl. Drhtavom rukom skkie kapu, prekrsti se, pomenu Boga i Božje ugodnike, uze uže i povuče. — Can-cani... Can-can!..« i r Olas zvona bio je jasan, mlo 1 ne*

kako svečan. Svi poskidaše kape i prekrstiše se, slušajuči gotovo ne dišeči gias zvona, koji se selom širio. U sred te svečane tišine, jedan seljak, iz popine partije, a protivnik učiteljev, dreknu što ga grlo donosi; — Čujete li vi, ljudi? ; . — Sta? zapitaše neki. «— Čujete li Šta veli ovo zvono?. — Šta? — Slušajtc! Svi slušaju, ali nc čuju Šta vcli zvono, samo čuju jasno I odmercno: Can-can!... Cau-can! — Ama, zar vi ljudi, ne čujete, da z\mno lepo kaže: — Sto-jan!... Sto-Jan! Ama, istina jeste, potvrdi dosta njih, i počeše za onim čovekom i za zvonom vikati: —- Sto-jan!... Sto-jan!... ) Gomila zanese i popu. I on je zajeđno sa ostaiima vikao: Sto-jan!... Sto-jan! Ljudi su prilazili ređom zvonari i svaki redom po malo zvonio, ali zvono jedno te jedno: Sto-jan! Stojan! Na' posletku pridje I popa, uze ^ 0110^30 pa poče 1 on zvoniti, opet isto isto, i to im riiko visri iz glive ne Izbf. — To je niegovo maslo, vikao je popa. Malo mu je, što je poručio, da mu se na zvonu napiše ime, nego je još poručio da mu zvono i ime izgovara. To ne sme I ne može biti! Je li tako braćo? — Tako je! viču jedul đok’ su drugi ćutall 1 premišljali. ! — Dolc sa zvonom! vikao je popa. •— Dole! prihvatiii su seliaci. Sav onaj saknpljoni svet i ceo školski odbor uverlo se, da je bdista fako, jer je zvouo neprestano canjikaJo: Sto-jan).,. Sto-Jan!..« 1

Nastade jeđna gužva i zabuna. Popa sa svojom partijom neprestano viče da se zvono skine, Inače će narod 1 zvonaru razrušiti i zvono izlupati. Učitcijeva partija čuti jer ne može da ga brani, pošto i sami uvidjaju da su protivnici u pravu. Neki predlažu da se zvono viati u iabriku i da mu se promeni glas. Učitefj je samo ćutao I smeškao se. Niic liteo ništa govoriti. jer je znao da sada neče moći ništa uspeti. Pustio je da rade šta hoče i kako iioće. I to je njegovo masio! vikao Je neprcstano popa. Malo mu je biio što je poručio dq mu se na zvonu napiše inie, no je, eto, udesio đa mu zvono I ■-’.srovara, govorio je popa drugoj gomiii narođa. — E, baš nisl trebao to činiti, gospodine, reče Jedan seljak iz nčiteijevo partije polako učitelju na uho. i Učiteij se nasmeja: — Ama, zar i tl Ivo? — Sta? — 2ar i ti tako misliš? — Pa ja šta ču? — Ti si bar pametan I razbođt čovek. Od kud može to biti. Ostavi ove što su se zaneli!... A veruj mi da će se ! popa đocnije za ono kajati. stideti 1 sam sebi smejatl. — Kako to govoriš. gospodine?i reče sellak. Zar ti ne čuješ da zvono odista vell: Sto-jmi!... Sto-jan!... — Nije brate, nego baš veli tvoje ime. Eto slnšaj!... Zar ne veli: I-van!; I-vanl... * Seljak udesi, i po glasu zvona, izgovarao je-svoje ime: I-van!..■ I-van!... Ama, odista, pravo vellš, gospodlne! i * •— Pa, tazume se. Izgovara će