Београдске новине

2 *

Subolđ

beogradske novine

13. jula 1918.

Broj 186.

Kafeo |e nastala vljest o carevom ubljstvu. — Smrt carevića. (NaroCltl brzojav „Beograđskth Novfci« a .) Stockholm, 12. jula. Jedan trgovac, kojl se vratio iz Rusije, tvrdi iz pouizdanog izvora, da je bivši car još u životu. Vijest o njegovoj smrti nastala je otuda, što je bačena bomba u kuću, u kojoj je car statnovao. Ali car je ostao iiepovrijedjen, ali je zato carević poginuo. Ruska „plava knjiga“. (NaroCltl brzojav „Bcogradsklb Novlna“.) Zurich', 12. ju!a. „Državna korespondenc i j a“, koju je osnovao M i 1 j u k o v, javlja da je komesar za spoljne poslove objavio „plavu knjigu“. Tajni d'okumenti, uzcti iz arhive ministarstva spoljnih poslova, dokazuju etigleski imperijalizam. Idućih dana objaviće 'Čičerin prepisku izmedju cara Nikole II. i cara Wilhelma II. o sastanku u Revalu. Iz ove prepiske ima 'da se vidi, kako je Rusija pristala na to, da Njemačka posjedne Kian-čan.

Rat protiv ltalije. Oborcna talijanska ietiiica u južnom dijelu Jadranskog mora. Kb. Beč, 12. jula. Javljaju iz glavnog stana za ratnu štampu: Prilikom krstarenja u južnoin Idijelu Jadranskog mora neke su jedinice austro-ugarske torpedne flotilc 1. jula oborile talijansku letilicu broj 12, a čija jc polazna stanica Brindisi. Posada je, koja se sastojaia iz dva časnika, zarobljena.

Rat na mons. NOVA POTAPLJANJA. Kb. Berlin, 12. jula. Službcino javljaju: Naše su pođmornice opct u kanalu potopilo četiri naoružana pania broda sti ukupno 20.000 tona. Naoelnik adiniralkog stožera moniarice. Borbe na zapadu. Poincare na frontu. Kb. Paris, 12. jnla. Predsjeđnik Poincare oliš'.o je na fronl, gdje jo od op rativnih frnpa r.aio« Čito onima izrazio čcsiitko držav ■, k j' sti So u toku posljednjih napada naroč’t) oodlikovale. Razne brzojavne vijesti. Dspostavlieno portugaisko poslanstvo na Vatikanu. Kb. Lissabon, 12. jula. Jcdnom naredbom vlade uspostavIja se portugaisko poslanstvo na Vatikanu. Patriotske manifestacije u Sošiji. PriHkom bo r avka maćcdonskih gcstiju. Kb. Sofija, 12. jula. Prilikom đolaska gostiju iz Mačeđonrje bilo je velikih patriotskih manifcstacijn. Te su manifestacijc dostigle svoj vrhunac prilikom koncerta davanog u čast gostiju, kojemu je prisustvovao i prijestolonasijednik Boris sa pratnjom. Tom jc prilikom opet konstatovano, koliko su u sklada osječaji Bugara iz Maćedotiije sa osjećajlma stanovnika stare Bugarske. Rijcšenje jev r cjskog pitanja u Rumunjskoj. Kb. Bukurešt, 12. jula. Ministarski savjet odlučio je da jevrcjsko pitanje riješi aa što široj os-

novicl i da onlma, koji bi možda tim riješenjem bili oštećeni, ostavi praivo da se žal« vrhovnom sud'u. Prilikont traženja pojedinih isprava od Jevreja, koji žete đa stupe u rumunjsko podanstvo ukazivaće im se najveća susretljivost. Guušanje rumunjske vlade zbog ubijstva grofa Mirbacha. Kb. Bukurešt, 12. jula. U parlamentu je ministar spoljnili poslova A r i o n u ime vladino dao izraza svome gnušanju povodont ubistva izvršenog u Moskvi. Sličnu je izjavu dao i predsjednik parlamenta. Sažalnica rumuniske vlade povcdom Mirbacltovog ubijstva. Kb. Bukurešt. 12. jula. Rumunjska vlada nputila je njcmačkoj vlađi brzojav, kojint izražava svoje saučešće prilikom ubijstva njemaćkog poslanika u Moskvi. Engteski prijestoionasijcduik piituje u Ameriku. Ziiricli, 12. jula. ,,Daily Maili“ dobija izvještaj iz New-Yorka, da se engleski prijestolonasljedmik uskoro očekuje u Sjedinjenim Državama. Nasihta politika francuske vlade protiv radnika. Kb. Bern, 12. jula. Savez nielumičara iz scnskog dcpartmana uputio je ministru pretlsjedniku Clemencea-u dugo pismo, u konte podnosi žalbu o strogiin kaznama radničkili delegala povodom posljedujih štrajkova u Francuskoi. Od 150 uhapšenili radničkih vodja, njiii 41 poslato jc na front, a ostali su rastureni, na ime kaznc, po pograničnint departmanima. Dalje se tuži na to, što se pronose glasovi o predstoječem štrajku, čime se vještačkim načiitom sije ncpovjerenje temedju poslodaviaca i radnika, tako da su se mnogi tvorničari opirali pregovaranju sa radničkim delegatiina. Ova nasilna politika pričinila je do sada već nmogo štcie.

Sa Ba»kana. RUMUNJSKA. K r a I j e v a k r i v i c a. Na jeđnoj od posijcdnjih sjcdnica senata pročitao je profesor dr. Q e r o t a izjavu, u kojoj je bilo teških obtužbi protiv Bratianovc i Takc Jonescove vlade. No, dodao je dr. O e r o t a, moramo protestovati i.protiv sainog kralja Ferdiii a n d a. Kralj nije sniio pustiti Bratiana da racli šta liočc i trebao je da suzbije dvorske spletke. Da je on bio cnergičniji, rata nc bi ni biio. Gerota jc Izjavio, da on nijc antidinastičar, ali se nada da će ovi dogadjaji biti dobra pouka dinastiji za budućnost. Predsjeidnik ministarskog savjeta M a r g h i 1 o in a n odgovorio je, da po ustavu kralj nc upravija već samo vlada i da se stoga on ne može učiniti odgovornim za ono što je uradjeno, a zašta liosi krivicu cijcla liberaina stranka i jedan dio konzervativne stranke. Na to je prcdsjedinik ministarskog savjeta denumtovao tvrdjcmjc, da su središnje sile ma kad bilo tražile žrtvovamje krune.

Znameniti krajevi u Srbiji.* Njihova istoriia. X. Podrlnle i Loznica. Podrinjški kr;ij Srhijo doli s; na Gor. njp i Donjo Podrinjc. Granire so njegovo u počctku no nasianjnju na samu roku Điiuuj ono se iz prva naslaniaiu na j dnu *) Ostavljeno tiaijufje pščevo.

pritoku Drinskd, najpro posrednti, na po. tok Volujak 1 (kod istoimono kula), a zalim ineposivdinu, na rcčicu Uvac; pos:e iđo guvim, i prolazeći tako Crni P,zav (kud karaulo Dublja) i po tom Bc’li Rzav (kod k.araulo Balvana) ide opet suvim do Dru". ničkog potoka, neposmlne pritoko Drinske, h.vatajući so pii nj: govom uŠfu, kid karaide Stoca, samo Drine. Vodopadja roko Drino jo u opšto uz.tna, ali od Irako počinje teći pored Srbijo, desna joj jo strana još mnogo uža i od levs. Sama Diina, u gornjt m Pođrinju, koje traje do Zvornika, toče koritom, kojo se veruga izmedju samih p’.anina taJco, da joj jo tamo doiina u<s samo uzaua, uego često stcšnjena u p:ave klisure. Pa takve su doiiue i samili njcnih p.itoka. Doiina drinska počinje so po malo širiti tck ispod Zvornika, gdo Jagođnja s d. sro i Majevica s leve strano dopiru tako uz obalo Drinske, da grado čuvenu Zvor. ničku sulosku, kroz koju se mog o proći tek pošto jo put u siunozdanu stenu use. čen. Odatlo nastaje Donjo podrinje, oko. me 6emo mi ovdc govoiiti, a o gornjom će hiti govora kad dodjo na red užički okrug, koinu ono i p.ipada. Donjo Podrinjo drie od šabačkog okru. ga koso; Cer i Viašić, od vaijevskog Mrč. vanska p anina i Jati.anik, od užičkog reka Ljubovidja, Giebenska Stena, Durakova Stena, Lokva i, najposle, potok D:. bošnica, koji kioz donsko po jo slazi u Drinu; s juga i zapada grauica mu jo DriOfl. Planine u donjcm Pođiii ju su najvećo ouc, kojo pritisfcuju njegovu južnu poiovinu. Glavni povijarci tili planina pnu žaju se ponajviše od istoka na zapad. Tako so od Modvodnika odvaja jeilan povija« rac i ide k zapadu. Na ovom su vencu uajpriinetniji ovi visovi: Rožanj (1760 st.), Petrina Slma, Kalkan, Kozle, Ku. tanj, Jagodnja, Košuća Stopa, Boianja i (Gučevo. Kiži ogismci od Gučeva Straža, svr. šuju se viša Loznice u b:ežu!j iuia: Kli. čevac, Džinovita Stena i Graboia '. Drugo su visovi, koji se od M<dvednika pru. žaju k Drini i kbji se vczuju s Ravoiim Košljama. Mcđju njima su lbavua Gora, Bobija, Neinić i Baurić. Ravnice. Najvićc su ravni u d. Podrinju na dcsnoj obali Drin -, od Koviljače i Loznico i dol ■ do utoka Jađia, pa onda do pod selo Cirnčari. Ta so ravan zovo „Lozničko po!jo“. U ovoj r.ivnici rr;di vanredan knkuiuz, inaLom žut. U ovoj je ravni po!j? Tičar, .čuvena Ran’tovača i Lagator, bivšo imanjo Vuka Karadžića. Druga jo vc’.ika ravnica duž rekc Ja. dra s jccino i dmgc strane. Samo što je ova zasojana i bumićima. Uz Diinu je lepa ravan od Sela Brasino do pod selo Radalj i odatle do Ma. log Zvomika. Daljo uz Drinu višo Zvornika nema većiii ravnica, osim koji n ve'ičak ključ, koji jo Diina krivudajući da!a Srbiji ili Bosni, kao što su: Košice, Bukovo polje, Uzovičko i Louinsk. > pjtj'. Ima'i vis; visoravni i obično vrlo ’rpdnih. Takvi su: Božanj, Jngodnja, Ra\ntb Košlj; itd. Mineralna voda j.‘ u đonjom Podrmju „Smrdau Bora“ iil Koviljača u kraj Diine, tri č Lvrli sata na zapad od I/Oznice, u vrlo piijatnom m stu. Kov’. ijača spađa u red smnnorovitih vođ >, nj na ja lekovitost čuvona, ona leči svo kožno bolesti, zabataljen« rane, utrobno Loleslj', opštu slabost snagc i mncgo druge bc. Ijetic«. Predic jo \jjVotan, a sad se skoio do samef 'banjo Kovi'jače dolazi žcljcz. Siicom. Rudno Wago. Podrinje jj viio b'c. gato rudarna. Ono nija nikad ui bilp zo. mljodelski kraj, od vajkada jo bilo ru. darski prcdeo. Njegova pristupnosT glav r . nim saobraćajnim žicania, za tim vobko bogastvo u radnom balgu učinili su, da jo tamo, u staro doba srpsko, viadala velika živosl Zajc’Sa pod Gučovom 'i i Krupanj pod Jagodnjoin javljaju so još

Jstorijski kalendar. Na jučorašnji dan, 12. jnla 100 godina prije Hrislovog rodjenja rodjcn jc slavni rimski vojshovodja, dižavnik i istoričar Gaj Julije C e z a r (Gains Julius C a s s a r), o ćijem smo životu i radu opširno progovorili prilikom godišnjicc njegovc mučemičke smrti od zavjcreničke vukc (poginuo jc na senatskoj sjednici 15. marta 44. godiue prijc Hrlsta). — 12. iula 1694. gođine svečano je otvoren univerzitet u Halli na Saali, a pcxl vladavinom branđeinburškc« kneza-birača F r i e d r i c li a III., ko-ji &c docnije, .18. jamuara 1701. godinc proglasio pruskim kraljem pod imenoiu Friedirich I. O životu toga vladara govori se na ovom mjestu baš pod jučerašnjim danom, kao danom njeigovog rodjcnja. — 12. jula 1806. godinei ostiovan je (ugavor o tomc konačno je potpisan u Parisu 17. jula 1806. godine, a savez je svečaoo proklamovan 1. augusta 1806. godine) tzv. rajnski saVez (njemiački „Rheinbuml“, francuski „confćdcration du Rhm“), koji je osnovan inicijativom Napoleona I. od južno- i zapadnonjeniaćkiii država, jeoje su mu prišic jx>slije njegovih pobjeda u ratu protiv Austrija i Ruslja 1805. godine, a dijelom još ranije. U prvi mah uš!e su u rajnski savez ovc države: Bavarska i Wurttembe:rška, koje je Napoleon bia podigao na stepen kraljevine, velika vojvodina baickinska, .vojvodina berška (Berg), na čiji je

prijesto Napoleon postavio svoga generala i zeta Murata, vladajuči grof (Landgraf) hessen-darmstadtski i devet manjih državiea. Napole-on je poreid dotadanjih svojih titula — car framcuski, kralj talijamski itd. primio titulu protciktora rajnskog saveza („protectcur do la confederation du Rhin“). Prcma ustavn rajnskog saveza on je prodstavljao državni savcz za odbranu i napad, i to se taj saveznički odnos prostirao kako na pojedine članove medjusobno, tako i na savez kao cjelimi prema Francuskoj. Za slučaj zajedničkog vojevanja obavezašc se da će izbaeiti vojske: Francuska 200.000 Ijudi, Bavarska 30.000 Ijndi, Wfirttemberška 12.000 IJudi, Bademska 8000 Ijudi, velika vojvodina Berg 5000 Ijudi, Hesseu-Darmstadt 4000 Ijudi, a ostaie sitnije državice svcga 4000 Ijudi. PoŠto su članovi novog saveza u proklamaciji od 1. augusta 1806. godinc izjavili, da istupaju iz sastava nje* mačko-rim^kog carstva, to se njemačko-rimski car Franjo II. pet dana docnijc. (6. augusta 1806. godine) odrekao titule rimsko-njemačkog cara, koju je zamijenio titulom austrijskog c a r a (kao takav nazivao se Franjo I.). U toku daljili Napoleonovih uspjeha pristupiše docnije sve više njemačkili država rajnskom savezu, taka na primjer po zaključenom separatnoin miru sa Napolconom deccjnbra 1806. godine Saksonska, koju je Napoleon takodje podigao na stepen kraljcvine. Kada Je Napoleon poslije tilzit-

skog mira, o kojemu je. oiiomad bilo riječi, osnovao novu kraljevkni Wcstfaisku i postavio joj na prijesto svoga najmla-djeg kralja Jeromea, pridružio jc naravno i liju rajnskom savczu. Za vrijeme najveće Napolconove moći obuhvatalei su države raijnskoga saveza (naravno bcz Francuske) teritoriju od ukupno 335,752 kvadratnili kiloinctara (t. j. zemljište vcće no što iznose toritorijc današnje kraljevine italije i kraljcvime Holandijc zajedno) sa skoro petnaest milijuna stanovnika, a te su države davalo Napoleomi vojničku poinoč u izno.su od nekih 120.000 ijudi. Za vrijeme rata 1813. god. stadošc država rajnskoga saveza, jedua za drugom naipuštati Napoleona; samo su mu Saksonska i još neike manje državice do kraja ostale vijenie. Tako se rajnski saveiz sam od sebe raspao. — 12. jula 1874. god. umro je u Eisenacliu njeanački književnik Fritz R e u t e r. Reuter je od najugktdinijili onili njemačkih književnika, koji su pisali pojedinini dijalektima, i to ReaiteT pisao je sjevero-njemačkiin primorskim dijalcktom (,,Plattdeutscli“) koji sc znatno razlikuje ođ književnog njemačkok jezilca. Pisao je većinom Iiumoristična djela. Na 'dauašnji dan, 13. jula 1870. gc. duio doš!o je u bajiji E m s u, gfijo ao tada bavio prr.ski k’raJj (đociuji niomački car) ,W i 1 b e 1 m I. 'do značajnog razgov.Ta jz, modju kralja Wilhehna f francusk'og ax. basa'đora Bonedetti-a, koji prcdstavlja odlučni momonal u poliiičkoj krizi, koja

u XV. vteku kbo znatna rudarska mcsta< U kojima su boravile naseobino ilubro« vačkib trgovaca. Rudarska radnja u Po. drmju uijo so nikada ni za vrome Turaka prekidala. Olovo jo tamo vadj'-'no i za vrc« nie prvog srpskog ustauka 18Q4. U Jtaj. novije doba počolo so t .mo na rizvitku rudarstva ozbi'jno radi’.i. U Podrinju Lna bjogatili ruilnika siebra, cinki, ai tinona i paraJinskog škiiijca. Loznica. U donjem Podri: j i j • g’avno mesto Loznica, ispod GiS va, ra fleki Štiri a ne dalek'o od Driue. Da je mtesto na komo so Loznica nalazi ćcnje. jio i u vrlo staro vrcmc, sveđočo razvr. line od neke veliko varoši u poiju ispod Lozuicc, o kojoj Kaaiz vcli, đ& jo to Stan 'riinski Gcnsis. — Mi!. Gj. Mil:. ćević ve!i: „Ako se ovo Kaaizovo miš, Jjenj no bi primilo, onda je ovo n.e.ko skorašnje. U sipskirn spomeoicima: se samo nahodi, da je kra j Milutin dao ma. nastiru lliiondaru „Brjczovu i s za ee.r'. jarni u Tozuici". Ati da li js to ova Loz« liica, ili je koja druga, mi no mož.emo ni po čem tvrditi, ni odricati.” 0 postanju Loznice ni sami meštani ne pričaju ništa, samo so govori jedino to, da je dobila ime od mnogib divijib loza (vinjaga), kcjjina ja u staro vrcmc bio obrastao sav brežuljik Klič«;vac, koji jo malo na jugozapad od varoši Loz. nicc. . | ’ Tck od poč- tka proš!og veka, up avo od godine 1804., Loznica ulazi u Sip '-n istoriju lcao m’esto, na komo su sc su. sretaii Ijianioci srpstva i prostavnici tur. stva. Nju je 1804. prvi bio osvojio Gjorgjo Curčija (arambaša u ustanku, ro» djen u Bosutu u Hrvatskoj), ali samo za kratkb vrem«. Pos!o toga, do gođine 1807., Lornica jo bila pod Turcima, na rniru. Tck goiluie upadnu Jakov i Luka Lazarcvić u Jailar i Radjevinu, pa osvoj - Loznicu U Loznici tada [xislauc vojvoda jLnta Bcg i ć e v i ć. Malo za tim udari silna vojska na Loznicu i zatvori Bogioevića u šancu. U jKinioć mu dodjc, pored ostalib .otlji, i sani Crni Gjorgje, i pos'.o dugog i krv;a vog boja Turci budu naterani na Drinu i Loznica oslobodjena. Taj vclil-i b j bio jc drugog dana Sv. Trojica. Medju mrc. gU’n drugim tađa jo junački poginuo K o rda (biv. tuiski binlbaša kotl Gušanca. AJije, poreklom Gik), i Pošto so sipska vojska počelkom 1809. povukla iz Bos o ua d -snu ob;.lu Drine, Turci su se počc’i prikupljuti, i gcd. 1810. uđaro golemonr silorn na Loznicu. Opet je bio u njoj zatvoron Bogičc. vić, i op. t jc došao u pomoć i sam tT.ii Gjorgje s dve stotiiio vojvoda i junaka. lz jcdnog pisnia, pisanog u Loznid 1810. meseca oktobra Milanu Obrenoviću, vidi se, da jo Anta Bogićević s 1200 Jjudi bio 12 dana opkoljcn i da su ga Tu ci tukli iz teškili topova. Srpska voj-.ka, koja je došla bila u pomoć, upusti s> u boj s poija, 5. oktobra, sa onim Turcima koji su opsadjivali Loznicu. Boj je tra. jao celog dana 6. oktobra i bio j; vrio Jrrvav. Srba jo poginulo oko 200 a toliko jo bilo i ranjeno, medju ovima su bili i Vojvodo Li.ka Lazarević i Stcjan Čupić, i jOŠ mnogo glavnib buljubaša. Godine 1813., u nvgustu, bio j; u Loznici kao upravnik Petar Nikolaj vić Moler, jer je Anta Bogićević vcć bio Mmro. 0 boriiama kod Loznic > te godi .c ima Milićević ovo zaiiimijivo pojedinosti: „Turci, pošto su osvojiii Lj šnicu’, udare svom silom na Loznicu. Mobr, ta. ko opkoljen, imao j> u šancu oko 800 ljudi i 6 topova. Turci ili opkolo s> svih' strana i tukii su ib iz najvcćih topova, .pa prikučivši se k'ioz zemlju šancu poliju urt iz šešano svo tobdžije. Srbi su Lili načinili iz šanca do na Stiru Lunnik (Memoiro dti Gramberg od Bcgišiči, štr. 138), kroz koji su siiazili te vcdu zihvatali, a Turci, doznavši za to, orlvrate Stiru na drugu stranu, to tako Srlii ostru

nu boz vodo. Turci poš'ju vhdilra z\ , or. ničkog te pozovu Srbo na p.eđaju, a'i Mo’.er, veli Vuk, nije vhd’kkma u opšbnikada ništa varovao, n«igo za što od vezira, da. obustavi vatra i da odredi svoj . posbraiko da s« razgovore o proil ji. Vezir to učini i tuiski se poslauići sastanu s Mo'.erom. l’urci zaištu od Srla da pol:. že oružje, pa fla ih svo poš ju Hadži-Begu u Srebrr.ici (j.’T se onđa govori!o, da jo on voliki prijatdj Srbima , pa d ljo kud ih odrcde; a Mo!er je tražio, da ib lurti propusto sa oružjcm ’da izadju jz š .n>a i prodju kroz tursku vujjku, a njiina da ostavo Šanac i topsvo s džobanom, koA je u sanducima. Turci uo piistanu ni taj zabtev, niti Molor na turski, nc,:o se, ro rastanku, nas(:ivi bpj kuo i pre P« povratku s dogovoia u šarac Blc. ler je kazao svc po redu, šta Turci tražo, pv jo nnjpos’o dodao ovo: ,,Ja, braćO, živ Turcima u rakc neću, a vi ako boćttc, eto vam Turaka; j;i idem u šaua; noka rno ubiju. Ako li se i vi niste radi na pvaj način pnedavati Turcima, a mi da b-žimo, pa koji izafljo, izadje, a koji pogire Bog da ga prostiI Bilje nam j ■ svim i poginuli, nego so Turcima u ruke predati. D i sad sto, braćOj bi!i na mojoj duši, a s: d vas ja skidam sa svojo duŠe i postijelo gcspodari od sebe; ako ć<-'e so predavati, eto vam Turci, ako će!e bq;ati, ja sam s vama“. Na ovaj očajiiički Molerov govor s\l pristanu da lxže kroz Turko. Na tr: 'dana pie no što ćo pobeći, Mdi'er nap'ša pi rno srpskim stanšinarna, — Vtik kaž?, da su ma prićali ijudi, kc.ji su b.li na meslu, da jo to pismo pisao svojorn krvlj.i. U tom pismu irn jn javio, u kakvoj je nevo. iji, r.ego đa gl daju da ih izbave, i to ova. ko: najpre da pošiju u Gučeco šo višo mogu pešaka, a oni. s konjicima i io; ov . ma da se poiave oilozdo uz po'j i, pa kad se lurska sila obnie njima, onda oni iz Gučcva da se prikučo šancu a ovi iz: on: . da da jurišc rja Turk-, i tiko da s« las'a. nu. Najposle j > dodao i to: „Ako ko žcli da propadriem ja, požalite ba em narod ovaj i gledajte da bi ga izbavil,' 1 . — Pismo ovo uzmo iz šanca rieki Pcco iz K!u. baca. sa još jednim drugom, kojima Mo» ler da 10 dukata, i siećno prod.ju kroz Turke i odnesu pismo u srp : ki Iogor. —• Kad pos’o tii dana no bude nikakva gla. sa na ovo pisnio, oni u šancu c!> govoro da beže, i to jednc noći, kađ j ■ bila v !ika kiša i vetar, a pomrčir.a gus'a da se pisl na očima n'ije mogao vid ti. Zakaza. no je bilo svima, ako bi koga Turci poz. na!i, 'da no puca, nego 3a se b.ani nožcm i čim diugim može. Svi izadju -z šmca na veliku donju kapiju od Stir’, pa o.iua obmu kud je koji zaao, i, koiiko j • poznato, prodjii s mirom kroz Turke. jer niade puška nije pnkia. Ail kad u jtiLru rauo Turci opaze da su oni pob-gli, olmab' udare za njinia u potcru na sve sJraae', najvišo 'delije, i mnoge susti.nu i p >biiu. Moierovo konje pobilo je jedao tursko djule ; koje se medju njima rasprskalo, a vojvode Ante Bogićevića sin B jr i;:ašao je iz šanca na konju p >sle sviju i divno ču'do prodje sretno kroz Tnrke. Od 800 ljudi, koji su bili u šincu, 2 f XJ ili je onde poginulo a oko 409 u l.eaar.ju, to ta» ko ib jo jedva oko 200 osta'o živib’k Mil ićović se o poslednjim đanima Loznico godine 1813. koris io podac ma Vuka Karadžića. Jcdan od bojcva na L.ozn ci cl vno je opevao narodni pcsnik i'išnjtć. Posle gore opisanili krv.ivih dogadj:. ja Turci su držaii Loznicu đo 1834. god., dok nisn Ja'dar i R'adjevina opet p:i !ruženi Srbiji. U Loznici so poznaje i sađa veliki šanac, koji je narod zvao ,,grad“ l u kom jo lcpa crkva, dovršena 1871. — U tom jo šancu saran’jcn vojvo’da Bogićević. Loznica jo u novije dobi, po novoj administratiraoj podrii Srbije, postala gtavno m.'Sto novog okruga podrin-kog

je zbog pitanja o špauskoni prij siokm. sijcdju bila nastala izmedju Fraaci sko i Pruske. Od toga jn časa svak morao uvi. djeli, da jo rat izmeđju tih dviju drž.ava neizbježart. Pošto jo 18GS. godin' u Špa. niji revolucijoin protjerana kraJjica Iza* bela, ponudio je španski pa lam nat krunu piiacu LcO|o du Hohenzolkrn-sigmarinskom (južr.o-: jemačka spore’dna !in : jr hohenzo’Jernske dinastij^, iz koje jo današnji rumunjski kra'j; ta glavro i>, pniskom liohonzo leniskom dinnstijrm ne vezuju ja višo go ovo nikakVc rodbiusk- \czc). Na to je u francuskoj javnosti nastala vriika uzrajanosl i traž lo se, da Franc :ska no odobri hohcazo!I rnskoj dinastiji, da zasjedne na španski prij sto. 9. jala 1870. godino došao jc francuski iunl arador Benedctti po na’ogu svoje vb dc pni put praskom lualju i tražio j-, da ovaj za. lnani princu Lcopoldu, da pr.nii ponu. 'djenu mu krunu. Kra!j Wilhelm to U o.t lomi nijo ni mogao učioiti, jer princ i nijo bio neposrcdno član njegovc, v-eč sporodno J.obenzo’.lemslfo dinastijc. 12. jula odbio j > sam piinc Leopold pnnudj:» nu mu krunu. Na to j<> na damišnji dau, 13. jula 1870. godino francuski aaibasador Benodctti pov.ovo došao caru WiJLe!mu t tražio jo, da pruska vlada izjavi, da i u budućo uo će aozyoliti'kandidatura piir.. ca Leopolda za špabski prijesto, ako bi por.ovo do nje doš’o. T;ij je zahtjev kialj |Wilbclm odbio i poručio je Benodo't:.u, da ga go lom pltanj'u više uo ćo primati u audijcnćiju. To jo fraucuska vlada shvalila kao nvrijodu, pa je dva dana iiocn ; j’, 15. jula, tražilg od g^rlajflonta rata« kredjfo,

koji su ve’ikom večinom i fzglasani (samo nrali broj poslanika, većinom republikanacn, bio jo proliv rata). 19. j r!a 1870. godino olijavila jo F.aacuska J’ru -koi ra(, Objavila je lat. sanio Prusko , ; d .o no s-j.*. voroajeinačkom savezu, o\n.)\anom 1 Sl’6. gofiiiie, ali su uz sjevc.o jcinački savez pristalo i južn« nj rnačke državo — Bavarskn, Bađev.sk'a, Wurtteml> rškn i II . senska. O samorn toku ra!a — pojodinim njegovim bitkama, ope acijama it I. bi'o jo već i bićc još govora na ovoin mje. Slu pri’.ikom irojetlinih gofiišnj cr. — 13. ! jula 1874. godino izvršio j; u bu.ji Kisjsmgenu (u čijoj se blizini 10. juia .1866. godino bila bitka izmedju Prusa i Bavaraca, o kojoj je bi'.o riječi na ovom mjestu) Jiduard Kuilmanu aten'a ua pivog njemačkog državnog kancdara Bismarcka, Eduard Kuiimann, p> zanimanju kačareki katfa iz Magdoburga, mladič od 21 godiue, bio jo vatreni pr:. stalica, iijemačko narodna kat llčkc s'rai:. jco (tzv. „contra"), sa kOjora j \ Bisu arck iada vodio žostoku po’i.ičfcu borbu u p ir. lamentu i vau njega. U svojoj mladalačkoj perazmišljenosti i nozrclosti niidio; jo Kullmann, da će učiniri uslugu st.ari, kojoj jo simpatisao, ako ubijc Bismaicka. Na današnji dan 1874. godino ispa’io jo revolver na državnog kancclara, ali ga fo samo lako raaio. KuUm&nn p o u ij n na 14 godina robijo, pa pošto jo n kaznr. nom zavodu počinio neko vo’ike izgrede, osudjen je i zato na još n ko'ikb godina, pa jo i tunro u kazncnom znvodn 1892. godiuo.