Београдске новине
flroj 188 .
Subofa BEOORADŠKE NOVINB
Grad i okolica Dnevol kalendar Danas je subola 13. jula, po starom 30. Jun. 1 . — Rlmokatollcl: Margarlta dj.; pravoslavnl: Sabor 12 ap. (Pavlov-dan). CasnlClca l CtnovntCka kastna otvorena je poiam od 15. februara do 11 satl u noći. C. I k. voJniCkl dom: Citaonica, soba za pisanje i lgranjc, kantlna, Olvoreno od 7 sati izjutra do 9 sati ttvcčc. Slobodan prislup svakomc vojniku. Blblloteka za pozajmicu (Batkanska ulica br. 1, Hotel Moskva). Otvorena od 10—1 sat prlic i od 3—7 satl posllje podne. K.fncmatografl: C. i k. vojm kfnematograf u Kralja Milatia ullcl br. 56 (Koloscum): U 6 satl posllje podne prcdstava za vojnike, a u 8'30 sati uvcče predstava za časnlke uz prafnjtt garnizonske muzike. — C. i kr. g r adjanski kino na Tcrazijama br. 27 (Patls): U G sati poslije podne i u 8 sati ttvcčc opšte predstave. (Posljednja uz pratnju vojnc rnuzikc 409. etapnog bataltjuna). Bcogradski orfettm tt Ijeinoj porornici (bašta „Hotel Takov.V na Terazijama): Početak prcdstave u 8'30 sati uvečc. Noćna služba u ljekarnama: Od 7. do uključivo 13. jttla 1918. vršiće noćnu službu u Beogradu ove Ijekartte (apoteke): Miclil, Stara Crkvena ul. 8; Kušakov 1 č, Knežev spomenlk 2; S e k u 11 č, Takovska ul. 37, i ljekarna „Crvenog Krsta" Beogradska ul. 2. C. ikr. savsko kupatilo. Otvoreno cijeli dan. Za vrijcme otvaranja ratnog mosta — od 7 do pol 9 prije podne — ne će se vršiti prljevoz posjetilaca kupatila. Saobraćaj na ratnom mostu Izmedju Beograda i Zemuna obustavljcn jc svakog dana od 7—8'30 satl prije podne od 12.30—2 sata poslije podne. Kužna bolnica: Posjeta nljc dozvoljena. Obavlještcnja o bolesnicima dnevno od 11 do 12 satl prije podne nattlazu u baštu bolničke zgradc sa strane Vidinskc ulice. Posjet bolcsnika u bolnicama: U bolnici .Brčko": od 2—4 sata poslije podne. U bolnicl ,,Brunn“: od 9'30—12 sati prije podne 1 od 2—4 sata poslije podne. — U c. i k. gradjanskoj boinici: u utorak, četvrtak i ncdjelju od 1—3 poslije podnc. Red shižbe Božjo u rimokatoHčkoi crkvi. U nedjcjjn, 14. jula 1918., viš'ć: se iatolićka služba Božja ovim redom: A) U dvoru: U 8 sati u jutro nje. mačka i hrvatska propovijeu i sv. misa za vojništvo. — Bj U ž u j> n o j c r k v i: U 8 sali u jutro tilia sv. misa. U 10 saLi nje» mačka propovijed i pjevana sv. misa. U 3 sata poslijo podno večernja. —■ U raduo danc prva sv. misa počinjo u pola sedani, u.dniga u pola osatn sati u jufro.
Stupnja, okr. kruševačkl; Milan Vog!ć, iz Oornjeg Stupnja, okr, kruševaČki; Gvozđen Burgič, iz Kovivaca, okr. kruševački; Obrad Pavličević, iz Vrajkovaca, okr. kruševački; Momir Djor.djević, iz Vrajkovaca, okr. kruševački; Miloš Vučković, iz Dubaca. okr. kruševački; Miroslav Virijević, iz Žunjc, • okr. kruševački; Dobrosav Milojkovič, iz Sipovca, okr. kruŠevački; Milan Kostič, iz Bržece, okr. kruševaoki; Dragosiav Ilić, iz Tekiječa, okr. kruŠevački; Borisav Baič, iz GraŠevaca, okr. krtiševački; Alcksandar MiianoVić, iz Dcr.j!h Vfatars, okr. icruševa£ ki; Radomir Radojević. iz Sekuriča, olcr. moravski; Milan Milutinovie, iiz Sekuriča, okr. moravski; Konstantin Bogojević, iz Sekuriča, okr. moravski; Aleksandar Canić, iz Sekuriča, okr. moravski; Dimitrije Milenković, Iz Vuknianovca, okr. moravski; Bratiislav Jovanović, iz Majura, okr. moravski; Božin Cvetković, iz Majura, okr. moravski; Živojin Djordjević, iz Praćine, okr. moravski; ŽLvorad Živković, iz Oružetića, okr. valjevski; Zivojin Nikolić, iz Sirdije, okr. valjevski; Dragutiu Vukićević, iz Ouncata, okr. kragujevački; i Stevan Šencrović, iiz Beograda. Opština gruda Bcograda prlmila jc poslati novac i ovim putem plemenitim darovaocima srdačno zahvaljuje. Za fond udovica I siročadi. G. Ernst Schonberger, (i.ovnik beogra'dske tvornico šećcra darovao j« preko adminislracijo „Beogradskih Novina“ 30 kruna za fond uđovica i Siročađ, na čemu neka mu jo hvala. Njegov dar jo upućen svomo opređjeljunju. Cirkus za ratiiu skrb. Tck tri dana daje cirkus pređstave. i svaki put su sva injesta bila sasvim rasprođana. Publika je svaki put živo pozdrav'ljala pojcdine umjetnike, koji su odista bili majstori. Danas će biti dvije predstave. Jei dna će početi u 4 sata poslije podiie, a ! druga, kao obićiio, u 8 i po sati uveče. ! Na 'pređstavi, koja se daje poslije pod: ne bićc potpuni večernji program. Pri! je podne od 10—12 sati bićc javne I probe. Ulaznicc za iste staju samo K 1.—, a za djecu i vojnike 50 lielera. Za vrijemc odmora mogu se razgle' dati konjušnice.
Ispitl u privatnoj ženskoj real n oj girnnaziji u Beogradu. Učcnice, kojima je odobreno poiaganje privatnih ispita u ovoj škoii, polagaćc ove ispitc od 26.-29. jula po rasporedu, koji je objavljen u školi. Traže se porodice. Porodice ovih umrlih interniranih lica potrebno je, da se jave sudskom odjeienju opštine grada Beograda, radi izvjesnog liitnog saopštenja: 1. Jovana D i mi t r i j e v iĆ a; 2. Svetislava D i m i t r i j e v i ć a; 3. Nikole C a j i ć a, i 4. Ivana B u g a r s k o g.
Nove tnakshnalne cijene. Maksimaine cijene za namirnice dopunjujtt sc kako slijedi: Bcograd okrug Kajsije po kg K 3.— K 2 .Šljiv.c ranke „ „ „ Pekmez od šljiva ., , Maline „ „ , R.ibizle „ „ , Jagode „ „ , Kruške „ „ , Jabukc „ „ „ Trešnje i višnje „ , Suve Šliivc „ „ , Pasulj u ijuskama „ , Orašak u mahunama , Grašak u zrnu „ „ , Luk crni „ „ , Bijeli luk „ ,, , Ren „ „ , Cvekle „ „ ,, Keij „ „ ,, Kupus u lišću „ „ „ Kupus u giavicama „ Spanać „ „ , Salaia „ „ , Rotkva „ „ ,, Paradajz „ „ „ Miade tikvice , „ ,, Obična repa „ „ , Keleraba „ „ Krastavci „ ,, „ Karfioi po glavi K 1.50 Zelcn za supu po struku F Zclcna paprika po kom. K 0.10 đo 0.20 Paprika u vijencn kg K Paprika tucana „ „ Kiseli krastavci kom. , Jaja ix> kom. „ Ouske „ „ „ Curke - „ „ „ Pijetao „ „ „ Kokoš „ „ „ Piiici „ „ „ Patke „ „ „
0.50
„ 0.30
5.—
„ 4—
3.—
„ 2.-
2.—
„ 1—
4.-—
„ 3.-
2.—
„ 1.50
1.—
„ 0.70
2.—
„ 1 —
3.—
., 2.50
2
„ 1.50
2
„ L40
3!—
„ 2.40
1.—
„ 0.70
3.—
„ 2.—
0.80
„ 0.50
0.60
„ 0.30
0.40
„ 0.20
0.30
„ 0.20
1.—
„ 0.50
0.20
„ 0.10
0.50
., 0.30
0.60
„ 0.40
3.—
„ 2.-
0.30
„ 0.20
0.40
„ 0.20
2.—
„ 1.60
1.—
„ 0.60
do 2 K 1 do 1.50
0.20
K 0.10
K 0.10 do 0.15
20.—
K 19.—
25.—
„ 24.-
,0.20
.. 0.10
0.40
„ 0.20
12.—
„ 9.-’
12.—
„ 9.-
7.—
„ 5.-
7.—
„ 5.-
5.—
„ 3.—
8.—
„ 6.-
Srpski zarobljenici za beograđski „Dom Siročadi“. Srpski zarobljenici, koji rade u tvornici B o h 1 e r i Komp. u Kavpfenbergu kod Oraza, sakupili su medju sobom 210.— kruna i poslali „Domu Siročadi“ opštine grada Beograda i to: Jezdimir A. Milutinovič, iz Donjeg Stupnja, okr. kruševački; Arandjel Bcočanin, iz Donjeg Stupnja, okr. kruševački; Milen Ivanović, iz Donjeg
Javna prodaja. Po odluci staratcljskog suda izložiče se javnoj prodaji zaostavština poč. M a r i n c Karagunović, na dan 13. avgusta ove godine u njenotn stanu u ulici Kralja Milana broj 94. Prodaja će početi u 9 sati prijo podne. Pozlvaju se kttpci, da na ovu prodaju dođju. Izgubljeno. Juče ;'e ti vrcmcnu od 11 do lP/2 sali i/gubijen na putu od Jablanske uliee 5. do zgrade, u kojoj se nalazi komanda mjcsta crn dječiji slanmi šešir. Pošteni nalazač, koji bi ovaj šešir donio u „Hotel Park“, dobiće dobru nagradu.
petetete4e^8^:-:^t9!3iei?ieOTe^t3fe^i€jčg
Dimitrije A. Kumanudi
I Draginja M. Vujićeva | | vjenčani.
Vijesti iz unutrašnjosti Nedjelja cara i kraija Karia u Srbij?. Javljaju uam iz Cačka: Proma jn« tcncijama Njegovog Veličaustva i ovdjo je svcčano ptoslaslj na ncdjolja c:u-a 1 kralja: 15. juna odižati j u ov.Iašajam liok'iu „Viribus llnitis" vojnitki konterat u vc» zi sa diietantskom prelsta. 0:11. B ograrf« ska c. i k. garnizoh'ka muz ka odsvirala je nckoiiko komada j,o i dirigovaiij 111 svoga kapolnika, gosp. Pirt-a, čime j; požnjcla buru odobravanja. Posi'j - togt jc gcspodja konjičkog kap-ta ia i'uchsa otpjevala nekoliko st\aii uz prat: ju giasc> vira i violino, što je na svcopšto zahtjevanjo morala pouovili. Zadovoijaa pab'.ika zasula jo gospodju cvijoćem. Konccrtni dio zabave završcn jc sa nckoiiko koiala, koje su majstorski izvdi studentl i sludenilđnjo u Čačku. Pub.iki jo na to počela da uz zvuko muzik'o p,i. prcma svo za igru, što jo pofrajaio do zorc, onda su se svi zadovoljni razišli. Palo je iJosta dobiovolj",ih priloga. j Kradje. rišu nam iz Čačka: Noću 13. <14. jutia ov. god. prenoćio je Borisav S i m ović iz Dolca, opšliue Studoničke, u Č» bukovcu, kod Slamonko Gospatić, u nj jtom dvorištu. Za to vrijeme ukrao mu je ncpoznati lopov nj/govu kobilu m:k: boje, koja jo biia već od 15 godina, tc Jo prcdstavijala vrijcdnost očl K 600.—. Batlosiav Gjorgjević, jz Kremni. Ce, uapšan je i piedat sudu, pošto je u Haškoj (amošnjoj 8. Štniftinsfeij fieti ukrao konja i dao ga Svetozaru Iladu.'oviću iz Badanja, koji j; koaju ubio i kožu upo. trebio. lladulović jc ttkodjj tužen.
i Badjvoj Dubovac f Ješa Grk0Vić fz Rudnice tuženi su zbog krndjt?, boju su počinili Grujici D.mitrijeviću iz Rakov» ca. Odnijeli su mu 1 konja i 90 metara, platna, sve u vrijednosti K 2450. —. Da» ijo su ukrali od Mirk'a Jankovićn, iz Bakovca, 1 vola, 1 pautalono od štofa, i donjo rubljo u vrijednosti od K 1640.—. Konj i vo su pronadj.ni. Pošto su jata« ci poznati, tuŽeni su i oni.
P a b i r c i NAJVEĆA NASfeDANJA. Jedan francuski časopls pit^ij je svoje čatioce da tnu povere Koje sii im najveće gluposti bile u Životu. Žil Klarti kaže: „Ja imam rdjavu naviku da svoja pisma svršavam e n masse. Prvo ispišem sva pisma, pa ih mećem u kovcirte. Tako se i đesi, da neki put promenim koverat. Jednom sam strašno naseo. Pisao sam dva pisnia: jcdno je bio odgovor na molbu nekog pisca, koji mi je midio da budem saradnik ujcgovog lista, a drugo je bilo za moga prijatelja Pesara. Ovomc sam pisao: „Dragi moj, pisao sam, N. hoće da osnuje list za knjjiževnost, umctnost, inuziku, politiku i trgovinu (gdc ih pokupii). Znaš li što 0 tome listu i 0 huljama oko njcga? Ako znaš, javi mi, biću ti zahvalan“. I ovo pismo omaškom sam poislao „huljama". N. sc nikad nije hvalio da ga jc dobio. Žan Kurteilin, poznati pozorišni humorističar, priča jedati svoj doživIjaj: ,,Na ,,maskenbalu“ se upoznao sa -jedinim dosta simpatičnim čovekom i, vrag ga natera da 0 svakom prisutnom ,,rekne“ koju. Odjednom jx)če .011 0 jedmome, Čije je ime zaboravio. ,,Vidite ono čudovište! To vam je največi lupež na svetu. Da ga ne poznajetc?' 1 — Na svaki način poznajem ga. To mi je otac! — uvredjono okrcte ledja piscu novi poznanik. Drugi put u jednom salonu na balu Kurtelin povede razgovor sa jednom igračicom, lepom devojkom, čija Lme nije znao. I da je razveseli, on joj ispriča ono nascdanje. Tada mu mlada dania dohaci: ,,0dl onda se niste ni malo opamcliii, jer ja sam scstra toga „žutokljunca“. Pariski advokat Anri Rober u žestini je izbacio ovakvu glupost: — Gosjrodo porotnici! Stvar je prosta. Muž »e prvo hteo ubiti, a zatim je liteo ubiti i svoju ženu. Srečoni malo ih je opazilo neverovatnu besirrislicu. Smešnu stvar priča jedan francuski inspektor kolonija. On je trebao da izvrši pregletd stanja na jcdnom ostrvu Okeanije. Ali pošto je primanje kod krafšice bilo tek po ručku, švrljao je on po okolini. Na ipaitu srctne on jednu gomilu decc, koja sii se igrala u pesku. Mcdju decom je stajala jedna lepa devojčica, kojoj stt svi liešto u glas dokazivali. Framćuz oslovi decu, kao što bi učinio mmogi It'esposletn čov.ek, a ona lepa mališanka feplazi mu jezik. On se naljuti, a devojčica sc još jedanput ispiazi. Tada jc on dohvati, zagrte joj kratku suknjicu i svojski je išljcpa. 611a deca povikaše na glas i žunio sc: razbegoše kud koja. Posle podme je bilo veliko primana’e. Ko će opisati zaprepašćenje inspektorovo, kad je na prestolu i svu u kadifi i zlatu video devojčo, koje je pre nekoliko časova izlupao. Nestašica mu je milostivo pružila ruku da je poljubi. 1 011 je morao poljubiti. M—.
A. Grin: DAN OBMAZDE (Nastavak). Tog sam dječaka više volio od samoga sebe. Ah. koliko sam proklinjao nesrctnu požudu za zlatom, koja me je bila zanijela i doveia u ovaj pusti goli krš. Zaklinjao sam se tada da nikada višc ne ću pružati ruku za varljivim bljeskavim blagom, pa makar ga bilo svud uiiaokolo oko mene, saino ako bi Svemogući htio, da moj sinčić iznese živu glavu odavde. No našoj družini nije prijctila samo glad. Medju nami bila se jiojavila i zaraza. Nedjelju dana prije toga bio nam je umro vodja; ma da smo svi jasno vidjcli od čega je bio umro, nismo imali hrabrosti da jedan drugom giasno pomenemo ime bolesti, koja ga jc pokosila. Ali tek što je bio ispustio dušit, užasntiti smo pobjegli od njegova iješa. Nepoznajući dobro put, zalutali smo, pa smo izgubiii šest dragocjenih cLaiu, dok smo opct izašli 11a put. Inače bi svakako izvršili prelaiz preko planine još prije no što je počeo padati snijeg. Toga jutta ofK't je jednog našcg diuga ulivaiila giozuica; svi smo to gleda’i sa užasom, ali ni to nijo bila najveća ne« sreća o'd koje smo strahovali. Najakteelnijo pitanje za nas bilo je toga ćasa, 'da li treba da se usuđimo da izvTšiu:o prelaz preko plauino ili 'da li treba da čekamo, 'da nam stigne pomoć. Ja sam bio zato da se kreneano naprijfid, a istog su miš'jcnja bili i pokojni Samuel Wliito i... i... ovaj Ćovjek ov» 'dje; no ostaii su se drugovi plašili toga opasnog pokušaja, j r je sriijeg po'čeo sve jačo padati, pa su postopeno sve s aza i putanjo biie zavejano. Koji bi ht o pcći, nijo višo imao ka'd đa čeka, ak,Q bi S° iolo htio nadati uspjehu " ’ .1
^ 18. jnla 1918» (Dako odlučismo, da so poJijeiimo n« dvoje, Njih šest trebali su da predju prc« ko planine, a 'drugih šest, modju njima onaj Ijplcsnik, imali su 'da ostanu u lo» goru. Izmedju obiju grupa, oeajaih i iz» gladnjelih ljudi bio jo ostao moj sinčio Bernaid. Uz veseii smjeh, kao d i sc radi o kakvoj nevinoj igri pitao mo je, trčući čas 'jcdnima, čas drugima: ,,A je li, tata, koja js moja pailija — ‘da li da podjeiu ili da ostanem?“ Kađ sam ga malo stro« gim glasom pozyao k sebi, đolotio jo kao strijela 'do mene, zagrlio mo j - i reče: ,,Ma zbiija, LitOj zar si i jTbm čay mogno po!»i3:iii, 'da ću to osfaviti? Ta samo sajn se šalio... znaš, kolilc'o ja vo'im, da s© lalim“. Gd ono malo namimiea, žto je još bilo prcostalo svaki je o'd onih šest rc» 'dara, koji ćo osfati u logoru, dao po je« dan djelić nnmi, koji srr.o prolazili. Dječku su dali manje, nego šLo bi mu po pravu troba'i dati, ali ja nisam htio ništa reći. Ta, ako nekim izvanredao srcćaiin siučajem no bisnao uašli pravi put, i onnko nas jo čekala sigurna smrt, još prije no što bi utrošili svojs sljedovanje u bl/e« bu. Strašnom smo oskudieom v.ć to’iki biii iznuroni, da su naiu noge irio ale i 'da smo jotlva iiodali. Oprostismo so 'dakle od drugova i' podjosmo. Samnom i sa mojim sinom bi’i su: pokojni V/hito i ovaj čovji k' ov'dj'e, Diek Hughcs i još 'dvojiea, rodjena 'brnća, tamo iz Kontuckjvi*) No teld što sam bio pošao nekoliko koraka, smroo pii s'e prdd ofima. Nogc kao da su mi se od« jednom pribova’o za zemlj'i... n« moga. doh so višo ni maknuti s nrjesta. lr. pružili ruke, kiao da hoću da so pridr. žim, pa me zatim ulivati nesvj.srica. Bilo mi je kao 'đa padam. u nekii bezđan ... n:. sarn višo znno za selio. I mene jo bi!a ubvatila zaraza, po ostali 'drugovi mo. radošo poći bcz mer.c. Evo još i 'danas mi se u licu poznaju biljcge o’d 0:10 strašne bolesti, koji me e stala grozr.o mučiti. Dovet 'dana tresia mo j© najslrašnija groznica u rna'o; kn. lilrici, šlo su jo 'drugovi bili pođigii za hione. Kaid sam ! opet došao sebi prvi pogled padc na ruoga sinčića, koji je od radosti čas kiicao, čas plakao, kad jo opazio da sam ga opet poznao. On me je neprckidno Ijubio... I.ju. bio mi jo riike, Ijubio je prostirku koj'om sain se bio pokiio. No sa'da zama’o p.l no no 'dreknuh orl užasa... Sjetih s< k k a jo moja boelsl i koliko j ■ rt ašna ona . nosl od zaraze. Bio sam još i suviš«? siah, đa bili mogao i j dne jodine rij či progovorili. Katia so moj sin nešlo umiri, ji ga sta. doh glodali i pokušav’ao sam da po ir. razu njego'.og milog lica pozuam, šla li se u logoru 'dogodilo za vrijemo dok nisam znao za sebe. Tcško da so bilo okrcnulo na bolje: Nj 'govi rariijo lako rumeni obraščići bili su uveb, a jz nj<. govih očiju giedao je onaj strašhi poglol gtadi, koji so može vidjvti k<>d Ij'udi u najvećoj hijedi. „Jeli nijo stigla nikakva pomoć'r* teškom mukom piogovoriJ!. Mali samo odmatmu glavom stade se plalljivo obazirati po kolibic', pa najza'd reče: „Nije, ali budi bcz brigo, imaru 'dosla brano za tobc“. Izgovofivši te riječi ou poiatco, n e» prestano so obazirući ode do jcdnoga kuta i stade kopali zomlju. Ja u prvi mati no moga'doh razumjeti šta hoće Bn’nard, kad on na jetbiom skoči i izvadi iz zcn*. lgo i pokaza mi nešto, što je ličilo na parčo bleba. Ovaj me jc prizor toliko ‘dimuo, da mi suze poljoše iz očiju. (Nastaviće se)
IZMIJENJENI KUMENTI Kb. Borljn, 12. julat '• !\Volffov ured javlja: Danas su « njeri'.ičkom ministarstvu spo'jn.ih poslo« va izmijenjeni ratifikacioni dokuineiiti i zmedju turskog poslani« ka i predstavnika tus'ke'so vjetsko vlade, AMERIKANSKO-FRANCUSKE razMIRICE ODNOSNO UZDRŽAVANJA AMERIK^ NSKE. VOJSRE. Bern, 12. juia. '] . U jednoni pitanju odnosno vodje^ nja rata izmedju Francuske i Ainerike ističe se jedna vrlo kritična i z m j e n a m i s 1 i, č i j e s e p 0 s I j e-t dicezasadjoš ne mngudog 1 e d a. t i. Francuska t r a ž i, d a Amerika potrebe za svoju v0 jsk u saraa p 1 a ć a, u m j e s 10 kao do sad. datočiniFranc u s k a. MUTNE PRILIKE U RUSIJI. Berlin, 12. jula'. T Saopštenja ,,N 0 r d d e u t s c h” el A11 g c m e i n e Z e i t u n g“-a, koja u nekti ruku đopuniuju jučerašnji govor kancclara, vele: Izvan svake je sumnj.e, da je mcdju radinicima jmsljednjilf dana pojačao pokret protiv boljševika, što je dokazao niz s!učajc.va kao što je bio onaj zbor radnika 21. juna na, Aleksandirovom trgu u Moskvi. Ovaj je zbor bio posjećen od 2000 radnika i on je donio oštre odluke protiv upotrebe smrtne kazne i điktatorske vladinc politike. Zastupnici vladini teško su dolaziii do riječi. Još odlučnija je opo-, zicija seljaka j)rotiv boljševička poii-j tike. izgJeda, da su imućniji scljaci po-' čeli da se organizuju i da stiču uticaji u seljačkoj masi, na kojti su boljševiki' mnogo polsgaii. Važno je i to, da tu masu nisu boijševiki još organizovali ii da jc njihov skorašnji zakijučak o po-. stavijanju naročitili boljševičkih zastujmika ko-d tili seljaka izazvao od 1 -! liičnu opozicijtt socijalističke revoluci-«' jonarue ijevice, koja se sve više zalaže' za obustavu gradjanskog rata u Ru-. siji. Ko će da zamijeni boljševike posiijc njihovog pada, to se naravno ne' rnože još predviditi, a!i da masa gradjanskih parlija raste iz dana 11 dan'j to je sa svim jasno. * PRED NOVOM NJEMAČKOM OFEN> ZIVOM NA ZAPADU. Rotterdam, 12. jula. ,,T i m c s“ izjavljuju. da je gritpacija njemačkih trupa na zapaciu takva, da oni mogu svaki čas prijeći na napad na kojem god mjestu lioće. VeliJ ka borba sad će tek.da zapcčne. a : . FRANCUZI O PREDSTOJFČOJ NJEMAČKOj OFENZIVI. Bcm, 12. ju’a. arj Jedail pariski list piše: Vj-rovatiK) je, da ćo budući njtmački napad bi i up-ercn proliv amerikanskih trnpa. Oni so time nadaju naš natod. obezlaaiir.ti. VanJ •svake ćo sumnje njeniaMri nalet biti siiovit.; Nijcnn i nećo uzmaknuti pr d n k ikvim ::a- ! p-orhna, da pokažu svoju nadrnoćn. st. NASL.IEDN1K GROFA MIRBACHAJ Berlin, 12. jula- T Kako se u političkim krugovima/ pogovara, biće za njemačkog poslani-l ka u Moskvi kao nasljednik ubijenoga ) ' grofa M i r b a c Ii a imcnovan njemač-( ki poslanik u Kijevu, pl. M u mm.
Sfržna 3. RATIFIKACIONI D(P IZMEDJU RUSIJE I -
*) Kentuciry — jcdna od srođišnjih' sjedinjcnih država.
Pcsliednje Hrzoluvne uijesti. IZVJEŠTAJ NJEMAČKOG VOJNOG VODJSTVA. Kb. Berlin, 12. jula. Zapadno bojište: Vojna skupina bavarskog prijcstoIonas.ijednika Rupprechta: Topnička je djelatuost uveče oživjela, povisivši se tečajem noći do žcstokih vatrenili prepada na borbene položaje i pozadinu. Jngozapaduo od Vperna i Bailleula kao i sjeverno od A1 b e r t a odbijeno je višc jakiti neprijatelijsifili izvidjačkili odjelenja. Izmodju Aisne i Marne i dalje je trajaia živalnia djelatnost Francuza. U villers-cotteretskoj šumi zarobiii smo izvjestan broj neprijatcijskih vojnika. Zapadno od Reimsa suzbili smo ncprijateljske izvidjačke napade. Poručnik Neckel izvojevao je svoju 20. vazdušnu pobjedu. Od juče javljenc amerikanske vazdušna eskadre, koja so naiazila u lijetu za C o blenz, oborena je i pa!a je u naše rukc i š e st a lctilica. v Prvi zapovjcdnik glavnog stana pl. Ludendorff. NJEMAČKI VEČERNJI lZVJESTAJ. Kb. B 'riin, 12. juln. iWo!ffovuređ javlji: Mj slimično borbo sjeverozapadno od B a i 11 o u 1 a j na sjevernoj obcrii Avre, USPOSTAVLJANJE DIPLOMATSKIH ODNOSA IZMEDJU AUSTRO-UGARSKE I RUMUNJSKE. Kb. Beč, 12. jula. Danas jc prispjeo ovaino novi mmtmjski poslanik Jean Carp. ^ i
GUčKOV — VOĐJA PROTIVREVOLUCIjONARNOG POKRETA U , . RUSIJI. L Bjč, 12. jula. ' j,Korrcspoiidenz Kundschau” biiježl! vijesr moskovskih iisio\a, koji stojj bl'. zu sovjetskoj vladi, da je boljši-vikima po« šlo za rukom konstatovati, da protivmo-. luclonarnT pokret rukOvođi bivši predsji d* nik dmno Gučkov, koga snibdjeva Eru‘ gleska bogatim novčamm' srcd.-hrimi. Oni stanujo u Harbinu i otud organiznjo' preduzcća proliv boljšcvika i središnjiR vlasti. v *-* * DIPLOMATSKI ODNOSI KiTAJA SA VATIKANOM. ) t Jd”! Rim, 12. jula. * ,,’Osservatore Romau o‘3 javlja, da kitajsku republika želi dal stupi u zvanične diplomatske odnosd sa Svetom Stolicoin i da je papa većj pristao^ da se predjašnji kitajski posla-f nik u Spanjolskoj i Portugalskoj, T a j N č e n g -1 i n g, imenuje kitajskim posla' nikom pri Vatikanu. AMERIKANCI PROTIV INTERVENCIJE U RUSIJI. %S Lugano, 12. jula. i U Ne\v-Yorku je na jednoin na* rodnom zboru preko 15.000 Ijudi živc protestotv'alo protiv intervencije Amet rike u Rttsiji. TRAGANJE ZA SAVINKOVOM. il w Stockholm, 12. jula. <■ Moskovsifi listovi javljaju, da jd predjašnji ministar vojni Savinkov,' za kim se živo traga,,jer ga smafcrajuj za podstrckača ubijstva grofa M i r-j b a c h a, na nekoliko dana prije toga ubiijstva otputovao s francuskim po'-j slanikom Nonleusom za MoskvuJ Moskovska je vlada raspisala .veiikt|j nagmdu za njegovo hvatanje, *