Београдске новине

Uforal? v

BEOORADSKE NOVINfi

^ Broj * 58 . bar upolrebe ma i na sirće, nego ga i u varoši bacaja na djabre. Ima li još koje trgovine, da pola robe propadno i trgovac pola robe na djubro da baci? Onda jo doista ftudo, da pored takva postupka i pored skupib dovoznih' sredstava, još bude pa voću hasne. A svo sc da tako l«po sa« Cuvali i groždje, i kruška, 1 jabuka idr, voć«, a to jo jedina vcština što treba da je imaju, pa da sačuva u voće da je lepo, da ga jo do kraja milo rndeti. ; C 'Ako jo kome do toga staIo,*da so yoćc sve đondc lepo održi, dok ga nej prodamo i dok se ne polrosi, to su pro» izvodjači. Njima je to najviSe od koristi, to zato su baš oni najvišo pozvani, da; gto većii pažnju obr.ite kako pri branju yoća, tako i pri pretovarivanju u druge korpe, onda će pri prodaji uvek poslići 'dobru cenn, jer dobra roba ’—■ sama sebo preporučuje. —ša, !

Argentina. 17 f U posljedrijo sc doba Argen'iua Čc to gpominjala. No ćo dakl-; biti na ođmet, da u najkraćim potezima upoznamc naš > čitaoc sa tom zomljom. Argcnlina je jsdna od najjužnijib d*« Žava južue Amcrike i najbogatija jo od mjib", što se tiče stočarst*v’a i zem’joralnjo. iGlavni jo grad đržavo Buenos Ayres sa, 1.300.000 stanovnika. Cije’a Argentina, ko. ja je velika preko 2 milijuna čoivornili kilomctara, podijeljena p na 14 pokra« jina, -a iina preko 7 milijuna stanovnika. Željeznička mreža iznosi u Argentini 31.000 km, a na njoj je zaposicno pr ko •100.000 žoljezničkili služb nika, koji be:u godišnje plalo u iznosu od 43 mil juna Zintnih pesosa. Za' liječnf j rorriet s’.uže rij k ■ Rara ia i Uruguay, koje, kad se sastanu, prave rijeku La Piata, koja jo na utoku .široka' 180 kilometara. Po ovoj ogromnoj rijeci plove, u mimo doba, parni brodovl cij ■ log svijela. Osim ovoga, Argentina ima čitav niz zgođnih pristaništa, kroz koja se na godinu izvozi u inostranstvo po p skih i industrijskih' proizvoda u Viijedro« sti od kojih 700 milijuna kruna. Argentina se piože podije’iti na Če iri pojasa. Najveći je onaj, u kome su pro. Btrani ,,pampasi“ (polja), na kojima s; gojl stoka. Gotovo isto jo toliko v.lik Zemljoradnički pojas. Kultura vinove Joza ^auzima takodjo silu zemlj?,- a šumar. Btvo i ruđarstvo razvija se u Corđilierama. Argentinski vinogradari proizv. d: na 'đoglnu đo 4 mi’ijuna E'ktolitara vina; ol toga lmaju oko 40 milijuna peso a pri. Eoda. Zemljoradničld pojas iznosi okO 80,000.000 hektara. Zemljišto je voorna plodno, klima umjerena, a k š ' d vo jno. SnijcžniE vijavica i mrazova u Argentini nema, đok naprotiv iina dosta rijeka' i potoka, a gdje ovih ncraa, tu so u nezna'n- j tdubini dolazi do vodo. Pšenico se proizvodi na godinu od 2000 do 3200 kg po Ecktaru. ‘ZoL i kukurnz takcdje daju obilnu Žet u. Po posijednjoj statistic!, u ATgentini ima 10,150.000 govoda, zatim 44,752.000 ovaca i 5,079.000 konja, što svo prcd« Btavlja vrijednost, u današnje doba, od kojih 6 miljjarđi kruna. Useljavanjo je u Argontini vrlo živo, Godine 1910. uselila so u lu zcmlju '231.084 lica, od kojih’ otpadaju ra Ta! r « jano 93.528, na Španco 8i3.72G. a jna osta'o uarođnosti 50.828. U Argentini ima do« sada doseljenih oko 2 milijuna Taiijana. Veliki broj južnih Slovena takodjr se doselio u Argentinu. Oni su nastanjuU u Unutrašnjosti zem’je, gdj no so bavc po. najvišo zem'joradnjom i stočirstvom. S. L.

Narodna privreda Poštanske štedionice u HrvatskoJ Prcma saopšte, ju iz trgovačkj i ob.’L ničko komore zagrcbačke, lri'e'ao se jo cje. lokupni promot kr. po'itansko št'dionic« na području Ilrvatsko i Siavon ji u mjc. sccu maju 1918. kako slijedi i to: Štc. dovmi promet: utoženo IC 920.703 (u a r:« lu li 813.630), povraćeno K 431.234 (u aprilu K 435.521), osla aic K 192.469. Cekovni promet: uloženo K 38,290.538 (u travnju K 39,415.497), povrać no K 14,881.097 (u apri'u K 13,215.721) ostr« tak K 23,409.441. Radnjc oko žetva u L'garskoj. Iz Buđimpešto javljaju: O tečaju rad. nja oko žolvo saopštava se sa odlično stručnjačko strano; Uslij d povoljnog tc« plog vremena, kojo od nekoliko dana u čitavoj zemiji vladn, dozreji su pšeuica i ječani nialo ne u svim djj lovirra zomljo, te je žetva malo na svugdjo u punom' jeku. Žito se brzo sprma. U sviin onira krajevima, gdje je žetva već započeia pr. yih dana ovog mjeseca, moglo so već početi i mlaćenjcm i već jo otprcmljeno. više vagona žita. Prve ot; r- mo sada su u teku i već narednih dana moći će se jznjjeti točnih podataka o m'inovin a d". bavljenom novom žitu. Da se no\o žito što brže otprema izdale su i ugarsko dr. žavno žeijeznice shodno odredhe. Tako jo odredjono, da se žito imade primati i van .nrođovnih satova, a jednako i izdavati. Do. fava dospjciih pošijjaka iiaado sc kao i kod brzih pošiljaka po mogućnosfi t telV ’onski obavilj.

P a b i r c j OFICIRSKA ZAGONETKA, ^ I«dan ruski gent-rai otputuje u unutrašnjost Rusijo, da tamo pregieda Irupe. Posio pregieda on uđjo u olicirsku ka« sinu, gde u jednoni uglu spazi poveći hroj boca, kpjo su mestp objčpe otikc!^

nosile bela pismena. Boce su stajalo —. dvadeset pet na broju — tačno ppredjanc po azbučnom redu. [ | | —< Šta to ima đa ziuči? *— upita gpneral poručnika, koji ga je pratio. •— To jo oficirska zagonetka, Vaše prevashodstvo, —• odvTati oficir rnalo abunjen. I,. !7i.( !>: Ul čeneral uzme raspilivali da’je i naj. zad dozna ovo! ' [> | — U svakoj bbci nalazi so druga vrsta likera. Kad, se sastanu oficiri, jc» dan očLnas iznese više vrsti iikera, tako da pismena obrazuju jedno Jme. r| i— Vrlo origibalna ideja, — primcti goneral. — Biii sxo i vimogii'da pokušate, ; da pogodito ta!:o neko ime? ri —- Ako vašem pre\ ashodstvu to Či. ni zadovoljstvo, pokušaću, — odvrati pc« ručnik. , i ■, t .!,xf (lencral odo u ugao, iznicša u jed« nu čašu raznih likera, dok je olicir sta. jao na drugom kraju, licem okrenut zidu. ■>—• E, sad pokažito svoju veštfau, —• reče gencral, predajući poručniku ovu me. Oficir nategne i na dušak ispije ča. šu, pukne jezikiom, pa onda k'aže : >—■ To je bilo Ana, prevashodstvo. •— Bravo! <— poviče general, —> Ali za to je svakaltb potrebna duga praksa? >— 0, prevashođstvo, Ana je sasvim lako, ali mi imamo u svomo puku jed. nog kapetana, feoji jo tu skoro tačno po» godio čak i jme „Navufendonosorr M. V k SLABOSTI CUVENIH L.JUDI. Bezazlene slabosti čuvenih ljudi Čine jednu interesantnu glavu u njiliovoj istoriji. Evo ovde samo nekoliko primera. Jedan od najrasejanijih Ijudi bio je učeni bibliograf Giiom Bide, koga su nazivali „čuđo Francuske’ 1 . Kad je jednoga dana njegov, sluga uleteo u njegovu sobu za rad i javio mu, da gore kuća, on mu je mimo odgovorio: — Kaži ti to mojoj ženi, ti znaš, da se ja ne mešam u domaće stvari. Rasejanost Lifonteno čuvenoga basnopisca, graničiia se skoro sa blesaivošću. Svakoga dana je ili zaboraVljao da obuče koji deo odela ili ga je oblačio naopauke. Sili, ministar francuskog kralja Henrika IV, talcodje je patio od neverovatne rasejanosti. Kad je jednog zimnjeg dana išao u crkvu, primeti svome pratiocu, da je neobično hladno, — Nije hlađnije, no što je bilo poslednjih dana, odvrati mu .pratilac, ali ste se vi možda i suviše lako obukli! I zaista Siii nije imao na sebi ništa đrtigo do gornje liaijine; sve donjc ltaljine bio je zaboravio. Henrik Ibsen uvek je sam pisao svoje pesničke i literarne rađove. Ni•kada nije držao sckretara, niti je ikada diktirao. Isto tako na sva pisma uvck je odgovarao svojeručno'. Imao je vanrcdno lep, sitan, okrugao rukopis a i pri korekturama bio je osobito pažljiv i tačan. Pored Ibsenovc mastionicc nalaziIa se jedna daščica, na kojoj je stajalo nekoliko malih, od drveta izrezattih mcdveda, jedan crni djavoičić, nekoliko mačkica, i zečića. O tome je Ibsen ovako obavestio’ jcdnoga svoga prijatelja; — Ja nikada ne pišem ni jednog jedinog reda. ako predamnom ne stoji daščica sa svim tim stvarčicama. Bez nje ne mogu da pišem. Zašto mi je potrebna, to je moja tajna. Posvetc je Ibsen uvek pisao zlatnim perom, , . M. PRIJATELJ ANATOLA FRANSA. Francuski rotnansijer Anatol Frans sei vrlo jako sprijateljio s nekim Ircem za koga se ne može reći koja ntu je strast jača i neodoljivija: da li alkohol ili manija za skupljanjem retkih knjiga. Taj originalni skupljač retkih knjiga dodje jcidnoga dana proslavljenomc romanopiscu u nešto čuđnovatijem odelu: pojavio se u crnome geroku, a u mesto prsluka imao je noćnu košulju. Amatol Frans mtt reče da je nezgodino obučen, ali mu ovaj odgovori rnitrno, hladnokrvno: *i- . — Tačno je to, ali ako vam je baš toliko stalo da znate, pokazaću vatn da ispod košulje imam vrlo Icp crtti prsluk. Ali ja oddo oblačim onako kako ga pti ustajanju nadjcm pored postcIje. Zar mari nešto, da li ću prvo naVlići košulju ili gcrok? Glavno jc da na telu nosim svo orto što treba da nosi svaki modcran čovek. Sa svim je sve jedno po kome ću se retdu oblačiti. Prebrojite li sve odelo na meni, nači ćete da mu je broj uvefc isti, pa ma mi frak bio dole, a košulja gore. I još to nije sve. Jednoga dana je taj Irac- straliovito nazebao. — Kako ste nazebli? — upita ga Anatol Frans. A ovaj mu ispriča ovo: U oči toga dana kupio je toliku koMčimi knjiga, da im je jedva našao mesta u svojoj sobf. Poptmio je i posUednji budžak O'd poda do plafona, Razume se da jc i krevet zatrpao. Kad je bilo pola noći prispavalo mu se. Irac na neki način izvuče dušek, iznese ga na krov i na krovu zaspi. Preko noći pljusne strahovita kiša i tako je, eto, Irac dobio influeucu. - ' • * * M—v

Narodno zdravlje i VODA ZA KUPANJE MALOG DJETETA. Novorodjeno dijete je vrlo njcžan i slab stvor, pa bilo I potpuno zdravo i dobro razvijeno, te mu i najmanja pogrješka u njezi može nahuditi, a gdjekada mu baš i glave doći. Novorodjemo dijete je naročito osjeitljivo prema nečistoći. Upravo se može reći, da je najviše dječijih bolesti o<đ nc,podesne hrane i nečistoće. Majka, koja svoje dijete uredno doji i čisto drži, uštediće sebi mnogo brige, mnogo truda i neprospavanili noći. Dijete se radi čistoće svaki dan kupa i to mu vrlo dobro prija. Ali baš i tom prilikom može majka i dadilja učiniti zamaŠnih pogrješaka, pa upropastiti dijete. .Već i od same vode, koja se upotrebi za kupanje, često će zavisiti ne samo uspjeh toga posla, nego baš I zdravlje čjetinje. S toga je potrebno, da svaka mati zna, kakvu će vođu upolrcbiti za kupanje svoga djeteta. Prije svega voda za kupanjc maloga djcteta mora biti čista. U mutnoj i trunjavoj, pokvaretnoj i smrdeljavoj vodi se dijete upravo i ne može tako okupati, oa ponešto od one nečistoće i onog gada iz vode na njemu ne ostane. I ne samo mutna i trunjava, ustojana i smrdeljava, nego i inače sumnjiva voda — pa ina ona prividno bila čista i bistra — može biti opasna. ako jc u njoj . kakvih zaraznili klica. S toga je pravilo, da se voda za kupanje maie ojece uzima samo sa onili mjesta, koja niješii izložena kakvoj zarazi, a nc, na pr., iz bara i žabokrečina; sa bunara, u koje se sliva ncčistoća; sa izvora i potoka, gdje se peru i prljave košulje. Za kupanje djece smije se upotrebiti samo ona voda, za koju se s pouzdanjem zna, da bi se bez straha smjela i piti. Pa i nju radi sigurnosti treba svakad toliko zagrijati, da neko vrijeme ključa i tek onda je ostaviti, da se ohladi na onu mjeru, koja je potrebna za kupanje. S. L.

. Razne vijesti. Kako su se nekad kažnjavail narodni zastupnicl za neparlaiuentarne izraze? Godine 1816. držao je u englcskom donjem domu govor znameniti engleski govornik Sheridan, koji je žestoko napao čitav doin, da se je dao na najprljaviji načiti t pođmititi. Dom je zakijučio, da Sherjdan mora klečeći moliti za oproštenje. I on je klekuuo i molio za oproštenje. A kad se ustao, oprašio je lilače i uizdalmuo: „Ovaj dom jc ipalc jako prljav.“ k. ! 1 " Sto ie gore. ' Amerikanski liumorfsta Mark Tvvain pričao je ovu interesantnu zgodu: • • Jednom sam posjetio neku luamcu, gdje me je upravitelj najljubaznije primio i pokazao mi uslužno pojedine intcresantue slučajcve. Tako me je doveo u jednu sobu, u kojoj jc sjcdio neki čovjek osrednje dobi i mrko buljio preda se. Ja sam sa simpatijom raspitao za stanje ovoga nesretnika. A moja simpatija je još više porasla, kad mi je upravitelj razjasuio, radi česa je taj čovjek poludio. ,,On je bio žarko zaljubljen u neku lijcpu djevojku, a ona ga jc odbila. Zato je pao u melankoliju.“ Pošli snio dalje. U pokrajnoj sobi nalazfo se đrtigi Iudjak, koji je upravo bijesno lupao oko sebe, tulio kao životinja i udarao giavom Q zid. „0 — čini ml sc — to ]e mnogo gori slučaj“ — rekao sam, „Imate pravo,“ — odgovori upravitelj — „daleko gori slučaj.“ Gva] nesrctnik jc naime oženio onu djcvojku.“ A. Grln: DAN ODMAZDE * u (Nastavak.), 'Požudni ruilar, koji traži ziato n« zna ni za šta (lrugo nego za tu svoju strast. Umjesto da kleknu na kolj. na i da so zahvalc Bogu na spasenjo, njih so dvojica požudoim piog’edom stadoša olia« zirati po zidovima pećiae... , Z.atoI ‘ prr. muca jedan lcSkoin nmkom... ■—• „Z’atol 1 otigovoii drugi drhtavim g’asom. *' Dok su toiiko-kcliko gledali da utolo strašnuglad sa ono malo hljeba, šio su ga nosiii sa sobom, neprekidno su gl 'dali čas u kamenje na vrhu čas u pod pcćine. Odjcdnom jodan od njih po’e'.e jednoj pukotini, gđjo je bio opazio da so nešto sjaji. Vraćajući se ođando stado drhtati kao prut, giedajući brzo da gakrijo nešto u džcpu. „Pokaži da vidim, đovikujo mu ja. či drtig. Teškorn so mukom rij švva onaj drugi, da mu učini po vo’ji; oklj vajući vađi iz džopa čitav komadić ziafa, sa koga ni jeđan ni dragi kao da više no mo. žs da ddne očj. •; t: •'.*[ >" J;/ Sjcli su na dno pećihe i pTfbiit so jedau uz drugog, da bi jodan drugog ngrijali i podlx)čili. „Sada nikako no smi. jemo podleći; sad nam' život vrij.di v'. še no ikad, pa moramo pošto poto gle. dati, đa iznoscmo živn glavu'*, to im jo sada jedina misao. Grozničavo raČunaju, koliko će jm još trajati hljeb, šbo ga ima« ju kod sebe. Za to vrijemn snijeg pada SK« i%č« i jaće; $V9 ,vj&» jutrpavg \fi.ajs u

10. Ju!a 1918 pećinu, tako da je u ovoj uskoro to'iki mrak, da oni jodva još mogu ra poznar a‘f drug druga. '• j,Evo, svo su krupnije paliuijicc, a padaju sporije nego do sada", tek 6© reći jeđan od njih dvojico — „to znači, da ćo se još noćas razvcdriti, pa se sutra mo« žemo Vratiti. Nego... šta vcliš, da 1» da. kome govorimO za ovo, Što smo našli? 1 „Nikakol" odgovori onaj drugi. „Nu ko osim nas no sjuije znati za ovo biago, Ta nismo nas dvojica valjla za drug« reskirali glavu, dok smo ovo pronašli"-, I ,,’Ono, u logloru jo nosreća, ali lamo ,smo Oj>et sigurnijf, megjo što smo pvdjo u planirn. Ako ikad mislimb uživati u ovom svtomo bogatstvu, to so moramo truditi, da odoiimo g'ladi i najjoilma, sve dok nam no stigne pomoć. Iloćcmo li hiti pravi drugovi?“ žustro jo govorio jedan od njih đvojice onom 'drugoni. 1 * t y,Hoću ! Bićerao složni kao' braća. Ako nam neslane iirano, a mi ćemo se za« sititi gledajući svoje zlato. Ura! ural' 1 odu« šovijeno odgovori drugi. '.■& No taj jo njegov usklik ipak VtIo slabo odjeknuo u pećini. Nekada tako j'« ki čovjck bio jo goloVo vcć sasvim k!o« nuo. Spusti glavu i poshje nekoliko ga. kunda zaspa pored svo'ga! druga. Napo. lju jo bfia sta!a bura, vlada'a je grobna tišina, a krupno palufijičo snijega gvg su sporijo padalo. I ; -i ■ ‘ ;->• Dva dana docnijo njili se dvbjica opot pojavišo u logorn; bili su rrtnogo slabiji nego što su bfii, kada su krcnufi U' piani. nu, ali u očima im jo sijcvala divija, >ic. prirodna požuda, jer od onoga Časa u pe. ćini, kada su opazi'i zlato, kao da jni s« sam djavo bio uvukao u gruifi, 30. glava. To sam ja ovp snivao. Možda to pak nijo bio san, možda sam ipak bio čuo g!a» sovo, koji su šapatoni razgovara'i por.d zida kolcbe? Budalo jednol Zazirali su od svakoga, koji bi ili mogao čuti, pa ipak nisu obraćali pažn ju na to, koliko j ■ pu« totina liilo lzmeriju pojeuinifi dasaka, jz kojifi je koifija na firzu rukU sagradjena, tako da se u koiibi moglo čuti Sta govore. Razgovarali su o nckom silunr zlatu, što su ga bili našli u nekoj p<ćini na putu kroz provali'ju. No ja toga Časa nisairt mnogo obraćao paž .ju na to, šta su oni govorili; slušao sam' samO praviluo di. sanje sVoga sinčića, koji je bio lcgao pe« red mojih nogu, da bi jno ugrij .o pa jo tu ubrzo i zaspio. Kratko vrij«ne posli. je toga zaspao sani i ja. 1 Najedanput se trgoh. Cuo sairt u ko. libi neku viku i svadju, a zaiim tužno zaponraganjo moga B riiarda. < JoŠ u oči toga dana nisara’ mogao ni na sambin krovetu da se okrenonr, sada pak skočfir i opazih onu dvojicu, gdjo s« olinia'ju oko parč ta li’j ba, koji je d.'eč. ku l)io ispao iz tuke. Bili su ga opazili, kada jo iskopavao lrljeb jz onoga kuta. (jNastaviće se.) Posiletšnfg brzplcvse vijgsti. GROF BURiAN O MIROUUBIVOSTI MONARHJjE. Kb. Beč, 15. jiila, Na oba niinistra-predsjednika Moliaibije stiglo je saopštenje ministra za spoljnc posiove, grofa Buriana, u kojem ovaj izvodi: Danas nema nikakvog smisla govoriti o pitajnju krivice rata. M i n e m a m o d r u g o g c i 1 j a d o daođnaših neprijatelja iznudimo volju za mirom. No sigurno je, da sporazumne silc hoće da unište našu odbraubenu snagu i našu vojničku siiu. Prosudjivanje naših mirovnih zaključaka sa Rusijom i Rumunjskom sa strane sporazunmiii sila potpuno je nepravcdno, p o š t o s m o ni i u v i i.e k s p r e m n i, d a s a n aš i m n e p r i j a t e 1 j i m a r a s p r a v1 j a m o o m i r n. Potpuno su neopravdani zahtjevi za odštetom i ponovnom uspostavijanju, lcoje bi prije m i imali pravo da stavimo, iako bi se o tome dala postići šagiasnost. Naprotiv se o teritorijalnim zahtjevima sporazumnih sila za Elzas-Lotaringijom, Trentinom, Trstom i njemačkim kolonijama ne možc nikako ni raspravljati. Ovdje naIazi naša priprdvnost za mir svoj kraj. O našem vlastitom posjedu ne moženio mi uopšte ući u kakovu debatu. ŠLo se specijalno tiče A u s t r o-U g a rS k 0 , to je težnja naših protivnika, da u ruakuadu za izostale ratne uspjcfie još pc« većaju Uiiutrašnjo problcme, jer se naua. ju, ida olKĆanjima učine sebi poslušni. jima pojedine dijeiove. No velka, većina naroda Monarhijo odbija od sebe takvu jjamjeru, jer su ti narodi čvrtto riješeni, da to prob'cmo riješavaju sa svojfin vl?.» daocem fu okviru svojifi’ granica, ; kao Slo je to i do sad bivalo. Grof Burian svršava ukazujući na rijjči vla« dao&eve u odgoioru na ndtu Svetoga’Oca: Mitiožimo za mirom, koji ćooslo« boditi inarod« u daij em životu odmržnjio iosvetoljublja, ikoji će osigurati buduće generacrj« od upotrcbc oružane ai 1 bf, riZVJEŠTAJ NJEMACKOG VOJNOG VODJSTVA. * Kb. B' riin, 15. Julaj. ; Zapadno bojištc: iV, ojna skupina bavarskog prijestoIonasljednika R u ppr e ch t a: ■ vi <1 •* ' i Jugozapadno od Y p o I Ji a pošao Je peprijatelj jućo U jutfl* RrtafijU Ififr

Strana & 14 premc vatrom na napad i prodro jo xt uzanoj širini u nale liorbeno područje. S obj« stran« L y s e pneko dana topnička! djeialnost, koja jo uvečo oživjeia i jjg ostalim frontovima. .% LVoJna skuplna njemač« kog prijestolonasljednika:'> Izmedju Aisno i Marue ostala jd biorbena, djelatnost živahm. Mj-.saoi« pje, šadijsko bofho južno od St P. i e r r o { Ajglo, kao i u području Saviera.-; Poručnik L6w.enfiardt izvajeva'o; je srioju 35. wdušnu pobjedu Prvi zapovjeđnik glavnog stana pl. Ludendorff. ( “*"• FRANCUZI U OCEKIVANJU NOVOO NJEMACKOG NAPADA.' , i, i J Lugano, 15. jula. • Pariski 'dopisnik ,,S e c o 1 a“ p.'še: rtekoliko dana očekuju u Francuskoj n,ovi njemački napad sa mirom 1 pdiučnošću. Prema izvještajima su lctača pripreme dovršenle. S nekim 'izvje« snim nemirom nastoje se pronaći odu« govlačenja ofcnzive, za što moraju da predleže bzbiljni razlozi. PreJmaijeva g« međju ostalim, da njemačko vrhovno vojk rto vođstvo smjera jedno nečujaeno jznc* naiijenjo rta jiilo kojem' odsjeku fronta;' kojo ćo so možda sasfioj tti u jednom na« padu sa većiin brojcm oklopljenih .artto« mobfia. JAPANSKO NAORUŽANJE NA * MORU. t Bern, 15. jula.'. Američka štampa zanima se ji-, patiskim momarskim programom, kojf prcdvidja za periodu 1918./19. gradnju od 23 velika ratna broda. Modju ovN ma se nalaze 6 naddrednota, 14 oklopnih krstarica, nekoliko krstarica, 4(7 razorača i nekih 170 podmornica. Ova) program koji je baš sad prošao kroz japanski parlamenat, smatra se kao čudnovata naknadna igra japanskiii prijateljskih i miroijubivih uvjeravauja poslijeidnjili mjeseci. j -j SUKOB IZMEDJU FRANCUSKE ; VLADE I PARLAMENTARNE KOMISIJE. Zbog ratnih ciijeva. • Bern, 15. Jula. . Treba još da se razjasni jedna vl« jes't, što je baš stigia iz Parisa, a prema kojoj je parlamentarna komisija za spoljne poslove pozvala preda se mi-; nistra za spoljne poslove Pichona,’ traživši od njega da smjesta preduzme mjcre, koje izgledaju da su potrefine uslijed momentane situacije. I( a k o s e pogovara, došlo je izmedju vlade i komisije o pit anj u r a t n i li c i 1 j e v a d o v r 1 o o z b i 1 j nihnesuglasica, koje su se p o s 1 j e d n j i Ii n e d j e 1 j a j o š i znatnozaoštrile. . 1 TALiJANI O HERTLINGOVOM GOVORU. Lugano, 15. jula. Po jednoj vijesti rimskog đopisnfka ,,C o r r i e r e d e 11 a S e r a“, čije se vijesti smatraju kao inspirisanei, naziva vlada izjave grofa Hertlinga dvosniislenima, jer da su sašie produ-, žcnje paznatih sredstava, da licemjerstvom i lažima nađmuđre neprijatelja,' Dopisnik veli: Zna se dobro, da sile sporazuma ne izbjegavaju ozbiijna mirovna raspravljanja, ali govor grofa Hertlinga đokazuje ponovo, da za to još nije prispjeo trenutak, naročito sve đonde, dok u Bcrlinu vojna kasta drži uzde u rukama. ... , .■> ^ ZAHTJEVI ZA ISPRAŽNJENJEM PARISA. I Bern, 15. jula. • Udružeaije radikala sainskog de'psitmana poziva vladu, da ubrza mjere za ispražnjavanje glavnoggrada. I monarhistička ,,A c t i o n F r a n c a i s e“ traži Ispra« žnjavanje Parisa, dok još nije to neposrcdno ugroženo. . , ' AMERICKI ZAJAM SPORAZUMNIM SILAMA. "r _ Bern, 15. jula. Kako H a v a s o v ured iz Washingfona saopštava, iznosi kredit, koga su, Sjedinjene Države dosada odobiile sporazumnim silama, 691,590.000 dolara, ' ; UCENJE MAGJARSKOG JEZIKA NA’ - UNIVERZI U MUNCHENU. J " Miinchen, 15. jula'. Bavarska je vlada odlučila, da počeikom jesenskog semestra namjestl jednog leiktora za magjarski jezik i Iiteraturu na univerzi u Miinchenu.

EKSPOZITGRA PE5TANSKE- DGARSRE KOMERGIALNE BANKE ii Bsograda — Knez Hiiiailova br, 50* Spedfalno odjelenle - »a šiijasie »otfaca ratnim zarobljenžci« ma i Interniranima. . Osnovna glavnica i pričuvd 232,000.000 imina-