Београдске општинске новине

148

□итање (дефицитско) које ви тамо у врацуско) скупштини износите, да је оно на дневноме реду царског-кабинетског стола у Гачини. И мени је само жао што морам да вам јавим, да су се за решење његово до сада бирали најнезгоднији и најштетнији путеви и начини. Ако се сећате, ја сам до сада, чешће већ, говорио о систему оних аасогиа који састављају искључиву, или готово искључиву, бригу руских и малих и великих чиновнак*. Ово је, збиља, случај у земљи где вам прво паскарало сеоске полиције може за пет динара дати лажан али савршено уредан пасош! Ну, како му драго с тим, цена пасошу за иностранство била је до сад пет рубаља, иди одприлике, десет динара по садањем теча;у. То, до душе, није много. Русија има рачуна да у што чешћи додир долази са осталим државама цавилизоване Јевропе. Трговина је с тим добијала, а и путници св вису тужили. Ну, ево шта сад наши министри нађоше за добро да цару преджоже: Стари указ цара Николе од 1851 године да се врати у живот у свој својој строгости. По сили овог указа сваки, Рус или странац, који хоће да пређе руску границу, дужан је да плати орашну таксу од 250 рубаља или 500 динара. Даље, ако дотично лице остаје ван земље дуже од шест месеца, оно је дужво да за ново полгође плати нову суму од 250 рубаља. У противном случају оно ће се по повратку казнити, прво затвором а за тим троструком глобом. — Молим, да л' ћу ја погрешити ако назовем ову меру варварском? Ја не говорим о обичнгм туристама — већина којих се сада мора одрећи годишњег им путовања у Француску, Италију, Инглеску — већ питам само: шта ће бити од оних ситнах трговаца, торбара, ђака, и болесника којима ваља тражити здравља у купатилима Чешке или на морској обали Наце? Шта ће радити работници из Мале Русије који сваке зиме иду на печалбу у Влашку, Галицију, па и саму Шлезију? Или ће и Русија оградити себе китајским зидом? И ако ће, онда, какве вајде може отуда видети ова царевива? Није ли, управо, ту очевидна штета за државу која, у место приходе своје да повећа, са свим противну цељ постизава? Од своје стране, цар је то одмах уочио и навалио да сузбије претерану ревност неразложних слугу својих; али је несретно начело ударања намета на пасоше, и ако са неким ограничењем, ипак продрло. И тако, сваки ко хоће од сад да иде на страну, има да плати, не пет него, осамнајест ру-

баља. Само имајте на уму, да ће се ова та&са измиривати у злату, што чини дупло у банкнотама. Даље, још имајте на уму, да је свака жива душа ту приморана да плаћа, што значи, да ће и деца, која буду путовала с родитељима, а која до сада нису никакве таксе плаћала, да ће се и она од сада сматрати као одраола лица. На пример, један мој пријатељ који сваке године иде у Немачку са Фамилијом, плаћао је до сада ва жену и четворо деце пет рубаља вди десет динара. А сада му треба узети шест пасоша, који ће га укупно стата неких 216 рубаљ?, или 432 динара. Додаћу још, да је тај пасош имао важити за шест месеца, али сад дознајем да важи само за уедан месец, јер за сва ки од срва три месеца имаће да се плаћа по 15 рубаља, а за сваки од другог тромвсечја по 20 рубаља. Најзад, за сваки од следећих месеца плаћаће се 25 рубаља или 100 динара, а, ва свако закашњење на пријави глоба од најмање 25 рубаља... Излишно је причати, какав је упечатак морала учинити на странце овака, управо, забрана путовања изван Русије. При том ; млоги руски трговци, агенти, проФесори и ђаци на страни, који сваке године обилажаху своју постојбину и родбину, сад не могу на то ни мислити. Тиме је, и онако оштећени, саобраћај између Русије и западне Јевропе прекинут, и границу њену сада ће моћи прелазвти једино висока аристокрација.* * Увимамо сдоб ду да приметимо честитом г. допионику, да је ово одЈажењв на страну и Гављење по туђини, нарочитв од стране госаодских и имућних стадежа Русије, предавило и у зжоупотребу. По примеру вла „ких бојера читаве кодоније богатих Фамилија руских вроводе се годинама по белоче свету, трошећи и оотлвљ^јући руске милијуне Немцимо, Францувима и Талијанима. Влада је руска према томе могда имати у ввду и неку вишу аатријотеку, а н ј чисто варварску" цељ кад је оваке препоне пуговању у иностранство ставила. Преводник

€ЗЗЕ» Суд ово-општински даваће на дан 17. тек. месеца и године плацеве на марвеној пијаци за продају производа овоземаљских законом дозвољевим за Марков дан о прослави цркве палилулске 25. ов. месеца. Лицитацвја поменутих плацева држаће се пред каФаном ,,Нови Павар" на марвеној пијаци означеног дана пре подне од 8- до 12. и по подне од 3. до 6 сахати. Овим се позивају лрцитантида озЈаченог дана дођу и лицитирају. Сваки лицитанат дужан је по изиршеној лицитацији одма новац положитј , одређеном за то званичникуИз седнице суда општине вар. Веограда Ј\2 3227. 9-ог априла 1887. год. Београд.

ВДА.СНИК ОПШТИНА БЕОГРАДОКА^ штамгеарија Задруге штам. раденпка, Добрачина уд. бр. 18 Уредник НИКОЛА С!. ЈОВАНОВИЂ.