Београдске општинске новине

ш

нашој Француској, који и сањају о једаој другој опасности, о Финанцијској, — о трговачком окршају, о оној давно предвиђеној катастроФИ — о банкротству.. . Ма како страхотан да је тај нихилизам, он ипак, на крају крајева, задире само у иолитичко устројство Русије. Али Финанцијска криза прети свима и свакоме, од петроградског спахије и московског племића, до мужика Велике Русије и јев рејског мехавџије у Пољској. Свакога ће то да дарне у материјални му живац, сваки ће ту да осети и да зајада. Влада, коју гоне неумитни непријатељи, окреће се у властатој немоћи и очајању. Из дана у дан стање се погоршава, немаштина расте. Очевидно, за Русију куцају часови великих искушења. Јер, шта је бугарско питање? шта ли англо-руско супарништво у Авганистану ? — пред тако двоструком несрећом, као што је играње главе цареве, и народно банкротство. Ако је Русија за последњу годину показала толико мудрости и уздржљивости у спољној политици — ту, и нигде иначе, узрока треба тражити. Ако је Исток још недирнут, а Аустрија још читава, ако влада обасипа љубазностима Немачку коју мрзи и Инглеску коју презире — то само Финанцијским јадвма нашим ваља захвалити. Има осамнајест месеца како сам вам јавио за почетак ове кризе — додајући: да ће она бити љута и дуготрајна. И то моје пророштво доживе ево жалосну потврду. У пркос општем миру, цена нашим папирима је јако и непрестано опадала, и данас се овде говори само о Финанцијској несрећи. Штете, које је руска трговвна претрпила за последњих неколако месеца неизрачуњаве су. Од 1-ог јануара ва овамо, рубља је пала са 10°/ 0 . Међу тим, цена памуку скочила је за трећвну, а на кави се и удвојила. У опште, сви аргикли из иностранства сграшно су поскупили; док руски производи не ваде више ни трошкове. Тако, на пример, цена домаћем шећеру пала је тако ниско да га Фабрикантк морају да продају на штету. Две трећине шећерних Фабрика, које беху негда благо и понос Русије, давас су затворене. Газде су пропале а радници живе у најцрњој беди. Иста несрећа у житарској радњи. Зла година, 1885-та, беше нас довела до ивице гладн. Лањска 1886-та ; и била је боља, али цена је опет житу тако виска, да земљорадник не може ништа да заради. Додајте сад томе да се стране пијаце, једна за другом, затварају. Некакав ветар царинске заштите дува по целој

Јевропи. Наша се храна гомила у Одеси, Таганрогу, Риги и Јибави. али нема купаца, по што су стране царане пресекле сваки извоз. Рубља је ; као што рекох, тако опала да је руским туристама колико и немогуће да путују ван земље. С друге стране, претерано дизање руске царине дође да укочи сав промет са осталим светом и упропасти француске трговце на Невеком Проспекту у Петрограду и Кузнецком мосту у Москви. Страшнн пад у цени жита и шећерне репице нанео је жешћи удар јужним и средљам нашим крајевима но шго би их и у најнесретаијем рату снаћи могао. У губернијама Кијевској, Курској, Подолекој, Черниговској и Харковској, читави спг-хилуци с} на продаји а ни одкуда да се добије купац. Странци, који су слали своје синове у Француску и Не мачку на науке, сад су принуђени да их враћају, јер ве могу да их тамо издрже. Сељак, која више пати и више трпи но сви други, ударио је у сеобу на Иаток, загреван неком магловитом надом, да ће тамо негде у Сибиру илл Туркестану наићи на плоднију земљу и мању порезу. Према томе^ дуги редови иссљеника,тако бедних да на путу живе од прошње, дају ее виђати на Дону и око Волге. Ту имамо пред собом тиху, тужну али постојану, навалу на исток. — Истина, да н>у изводе гладне и очајне маее, али тим не мање свет се враћа онамо од куда се сунце рађа. Кад дође време (а доћи ће, и то можда скорије но што се мисли) даовевојске јадника нађу на свом путу каивог Пашкова или Пугачева, онда ће имати ко и да их води противу вароши и варошана. Талас друштвене буре, која се стишала на западу, тада ће над словенством беснити; јер она глад која истеру ^ вука из горе, и медведа из пећине, истераће и мужика из колибе Понављам, такво је стање данас у Русији, а ви видите да није ружичасто. Оаој је земљи, доиста, потребан Финапцијски ђеније каквог Колбера и политичка енергија каквог Ришелија. Али велики министри су реткосги. На двору, око цара, видимо поштене људе, верне и добронамерне чиновнике; али ни један од њих не зна ни шта се хоће ни шта се може. Онисе плаше и од најскромнијег програма рада. Они признају да је овладало опште нерасположење, и они то оплакују, али не схваћају узроке, и ништа не раде да ствар поправе. Међу тим, дошло се до тачке гди се морају пред реаиностима очи отварати. Шта, на пример, треба те да се криза трговачка ублажи? Како ће да се поврати равнотежа у буџету са деФицзтом? Верујте, да исто ово страшно