Београдске општинске новине

146

рење ухваћених извора, као и мокролушког и кумодрашког потока. Резултат тих напшх екскурзија је : 1 ; Извори, или управо водене жице, које Београд водом снабдевају, находе се доста плитко испод новршане земљишта и то на слоју иловаче који местимвце и на површину избија. 2; Каналк којима су те жице ухваћеве и који воде воду у варош, находе се на многим местим у хрђавим стању и пропуштају воду у охолно земљиште, а већивом су још не дирнути остатци из доба рвмске и турске управе над Београдом. 3. Мерењем 20. пр. м. нашли смо да све ухва^еве водене жице у долини билбилдерској (на броју 5. 6.) дају 2. литра на севунду или 172. к. м. за 24 часа. Ови извори дају воду дорћолским в иалилулским чесмама (на броју 10.) а снабдевају водом до 13000 становника. Према том е на сваког становника тих крајева долази дневно по 13. лнтара воде. Но, К1КО у овој доливи има још неколико извора који ивбијају на површину, и како има доста мочарних меета у тој долини, то би се из те долине могли надати и већој количини поде, кад би се само све водеае жзце похватале и добро саграђевим водом одводиле. 4. Мерењем 24. пр. м- нашли смо, да сви извори варошког водовода и Фишегџвјске чаршије (на броју 67.) укупно дају 3. литра на секунд или 260. к. м. за 24. сата. Ови извори дају воду за 43. чесме у Савамали, варошком кварту, Теразијама и оба Врачара, а снабдевају водом до 23000. становаика тих крајева. Дакле на сваког становника долази двевао по 11. литара. Осим тога, измервли смо извор, „испод врба" у долини мокролушкој који није ухваћен, и нашли смо да даје за секунд 1. литар или 86. куб. м. за 24. часа; а толико исто даје и други извор испод „Милијног потока.' — Оба ова извора по свом положају и близини постојећем водоводу, могла би се лако у водовод довести « тим би се количина воде увећала још за 172. куб. м. дневно. Међу тим, било копањем бунара, билоЈпросецањем долине каналима, могла би се из ове долине, количина воде знатно повећати, јер и сам изглед земљишта а и бугаења која су пре две год. у тој долини чињена, пока^ују да у незнатној дубини исаод површине, има водених жица. — А тако исто и кумодрашка долииа по спољњем изгледу показује да је нрилично богата подземном водом. — 25. пр. м. мерили смо количину воде мокролушког и кумодрашког потока, не далеко од угока овог последњег у мокролушки. Тим мерењем нашли смо да: М окролушви поток даје 15 лзтара за секунду и ш 1300 куб. м. за 24. часа. л Кумодрашки поток да\е 2, 5 литара за сек. или 200 куб. м. за 24. часа. По казивању, кумодрашки поток даје готово увек сталну количину воде, а нађена количиза од 200 куб. м може се као минимална узетн; међу тим, мокролушки поток прилично опада и нађена вредност од 1300 вуб. м може се сматрати као средња количина, а као минималну количину можемо узети 300 к. м. тако, да би могли рачунати на 500 куб. м. воде из ова два потока, или, аво ра-

чунамо по 10 литара пијаће воде дневао на становника и рачунамо Београд са 50000. становника, оба ова потока подмиривади би потребу у пијаћој води. — Према досад учањеном испитивању излази овај рачун за количану воде за 24. часа: 1. садањи водоводи дају 432. к> м - и3 ' вор испод врба 86. к. м. извор испсд Мил. потока 86. к. м. мокрол. и кумодр. поток 500. свега за 24. часа 1104. к. м. Рачунајући Београд са 50000 становника, дошло бл по 22 литара д»евно на становника, а за 80000 становника по 12 литара. — Кад би се у поменутим долинама ископали бунари или канали, кад би се на удесним местима подигли резервоари, који би се преко ноћ и кад је мања потрошња, водом пунили, и кад би се довођење воде правилпо извршило, нема сумње, да би се из тих долина и већа количина воде могла добити. Према положају и висини помевутих извора и потока, могао би се већи део в >де ариродним падом у варош довести. Чесме и извори у селу Кумодражу, дају иезнатну количнну воде: па једно с тога, а друго и с тога, што је та вода и самом селу потребна, мишљења смо, да на те ивворе не можемо на"рачунати. Како нам послови редовне дужности нису дозвољаввли, да расмотримо и даљу окошну Београда, (вао што вам је у задатак стављено) то и нисмо у стању известити комисију какви су изгледи за воду у даљој перитерији. За изворе у околини Жаркова „Репиште," „Змајевац", и „Беле воде", познато нам је, да могу укупно дати до 4 литра на секунду ; али, како ови извори (осим Рспишта) доста ниско леже, а количина њихова није баш тако знатна, то би се они могли само онда узети у обзир, ако би се нспитивањем нагало да би за Београд корисно било довести изворе жељезничке реке и Читач^е воде, које из наведевих узрока нисмо доспели да обвђемо. Као што ће н сама комиаија увидитЈ*, испитивање хидролошке околине Београда, неможо се још сматрати као довршено, и ми смо мишљења, да ба та испитивања требало продужати, али само не ов&ко „комисвјски", но I редложити општина, да или сама образује биро за те радове, или вађе каквог познатог хидротекту коме ће повсрити како испнтивање тако и израду пројеката. 9 марта 1887 год. у Београду. Ј. М. Жујовић (с. р.) Влада Маркови& (с. р.) П. М. Отаменковиб (е. р.)

НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО

ПИСМА ИЗ РУСИЈЕ (па.рза:оасолл ,,Оолеј".у) Петроград 29 марта 1887. Свакоме, и на етрани и у земљч, познате су грозе, које у овоме часу пр„те руској царевини од руског нихилизма; али, мало има људи, рецчмо у