Београдске општинске новине

145

Формације креде, који се подземно повлачи, тако, лајекао што сам до8нао исти камен у једном бунару те пиваре вросечен и тиме се количина воде тога бунара знатно умножила. Бушења код тачака IV. V. 1.ЈЈШ. и II. показују ван сваке сумње да ее слојеви „Церитија" уз долину мокрог дуга а испод слојева „Конгерија" простиру и по истом реду са благим нагибом према југоистоку нагињу, као што се то из слојева идући према Сави види, и према томе се правац дубље лежећег воденог ретервоара такође према југо истоку (880) простире. Према овим околностима, налазим, да је решење општине вароши Београда да се ископа један бунар на месту које је инжињер г. Ф. ХоФман обележио, сасвим умес но, почем ће се на том меету премда у већој дубини али без сваке сумње наћи већа количива воде која је од сва ке нечистоће отклоњена, него што је то елучај код места гди је рупа бр. I. бушена. Овај бувар који за 4 М извад вивоа мокролушког потока лежи добио је горњу воду на дубини од 6* , која према месту бунара врло слабу жицу вма. После ове дубине од 6 М > слојева „Конгерија" почињу слојеви „Церитија" у којима се сада бунар копа. Дубина до које је данас бунар ископан износи 13 м а дубина бунара Вше течковог извоси 20" дакле, требаће још неколико недеља рада па да општински бунар сиђе ва дубину од 24" у којој дубини добиће ону горњу количину воде о којој је реч у моме извештају. Ја сам тардог убеђења, које Је осиовано на моја досадашња искуства, да ће на горе поменуту дубину од 24" вавала воде у бунару тако јака бити, д» ће дубље купање истога са врло великим тешксћама скопчано бити; тако, да ће се морати извавредна техничка средства употребити те да се може доћи на дубину од 5 метара испод нивоа воде у бунару, одак»е ће се галерије терати у страну да количииу вод" умложе, као што сам то у моме извештају од прошле године навео Ја ћу се особито радовати кад наступе те оволности, Јер што год већа навала воде наступи која послове при изради бунара отежава, тим ће сигурније општина постићи цељ да добије богату количину пијаће воде. Примите, ваше благородство, уверење мојег највећег поштовања са којим остајем најпонивнији сауга ВиЛХбЛМ Жигмонди с. р. краљев. унгар. саввтник прилог 2. АНАЛИЗА. Воде иа бунара исаод државног сењака, који /е коиан ирема ирема уауствима т. Жигмонди)&, ради истражи вања воде у околини Веограда Да би се за сада приближно дозвало каква је поме нута вода, одређено је колико садржи чврстих материја колико креча и магнезије, да ли садржа сул«ата, хлорида нитрата, нитрита, амонајака, и органскчх материја и на нослетку каквим се »изичким особинама одликује па је нађено да 1 литар садржи : чврстих материја осушених на 180°. 0.401 гр.

жаренога остатка 0.312 „ калцијумоксида 0.120 „ магнезијумоксида 0.067 „ Даље, садржи отприлике 50 милиграма оргавских материја, (1 литар воде редукује 10 милиграма калиперманганата) незнчтне количине хаорида и сулФата и једва приметне трагове нитрата, натрита и амонијака. Вода је свежега укуса, нема никаквога мириса ни боје. Темпвратура воде беше 10 децембра 1886 г. 13°С. Шго пак пробе ове воде, узете неаосредно из бунара а и из појединих извора уЈбунару, не беху довољно бистре, узрок је по свој прилици рад око копања. Из истога узрока није могуће било извршити за сада детаљније испитивање. Детаљнијем испитивању ваљало би да претходи и ближе познавање вода у околини а и тачннје проучавање хидрограФског и геолошкога положаја места ■, на коме је бунар ископан. Према поменутим физичким и хемиским особинама, аналисааа вода, одговара у главноме захтевима, који се изискују од једне добре воде за пиће. У сравнењу с осталим нашим водама, које је г. Сима М. Лозанић аналисао, ова вода има највеће сличности с водом у Кошутњаку, код хајдучке чесме. 12 Марта 1587 г. у Београјту. Др. М. Т. Леко држаини хемичар. прилог 3. КОШИСШ ЗА ИСТР13ШАБЕ БОДЕ 7 ООДШШ БЕОГРЛДА. Изабрани од комисије, да испитамо има ли и каквих извора у околини Београда, који би се могли употребити за снабдевање Београда водом, у неколико смо извршили постављени нам задатак и о досадањем нашем раду част нам је поднети комисији следећи извештај. Неимајући никаввих тачних подагака о издашности већ ухваћени, извора, — сматрали смо као]први задатак расмотрити постојећи водовод и околину већ ухваћевих извора, као и измерати све видљиве изворе и отоке у долинама тзх ухваћених извора, па на послетку прећи на расматрање даље околине Извори који Београд водом снабдевају, ааходе се делимвце у доливн Билбидера, а делимице у мокролушкој долини. — Тачан број, па ни сам почетак (глава) негих од тих рзвора, није ни свмом варошком чешмеџаји познат, као год што нема ни бар површно снимљеае ситуације тих иввора и трасе самог водовода. Први поглед целог водовода ван вароши взвршили смо са г. председником комисије 4. септембра пр. год. за тим 13. октобра прегледали смо још не ухваћене изворе у долини мокролушкој и долини иза мокролушке (Ашикове) механе, између Мокрог Луга иКалуђерице; а сутра дан 14. обишли смо кумодрашку долину и мерили издашност чесама у Кумодражу. 20, 24. и 25. Фебруара ове год. обишли смо понова долине; билбилдерску, извршив а ме-