Београдске општинске новине

144

у околине Авале, једно с тога, што су били сувише зауаетк својим званичвнм пословима, а ;руго и с тога: шхо је ов!Ј посао вршен у зимско доба, када су већеескурзије ррло тешке. На послетку, комисија дозвољава себи, да на овоме месту изложи још и сљедећа своја мишљења и предлоге. а, По што овако важна питања као што је снабдевање Беогргда водом, не треба у хитњи решавати, јер су за савество и добро решење потребне дуже студије, и по што се несме хитати ни с тога : што би се могао омашита и сам пиљ, а могли би се створити и услови за доцније штете, комисија је мишлења: да треба наредити израду гевералних пројеката и предрачуна за водовод коме ће служит за основу количина воде од 3500000 литара (3500 св) за 24 часа, добивена из извора и бунара, а у исто време да се продуже изтраживања изворне воде. Да не би пак Веограђани за време трајања горњих радова пили мутну воду као сад, треба одмах приступити деФиаитивном осигуравању ухваћених извора и већ ископаног бунара, — грађењу сигурнах канала н полагању цеви којима ће се вода у варош довести. — Ово треба тим пре учинити, што ће нам та вода, без сваке сумње, усвојили ма који сиетем вововода, као добра пијаћа вода, увек изврстне услуге чинити. Новац утрошен на то, не би бпо бачен, јер би Београд за кратко време добио за увек добру воду за пиће, (пошто се данашњи водово ди морају задржати и одржавати и онда, кад се буде великн водовод еаградио, јер су они наслеђена и стечена својина Београђана) а тиме би се добило и више времена да се сви предходни радови за главни водовод онако до врше, како његова важаост зактева. в) Пошто је количина оне воде, која би се —по мишљењу нашем— имала да употреби за водовод, завис на од ат мосФерских талога, то је, нарочито за доцниЈе радове око водовода (руковање и проширавање.) неопходно нужно да се одмах одпочну тачва посматрања о количини атмосФерских талога у околини Геограда, што би се најбоље извело, кад би општина подејствовала код г. г. министара на родне привреде и просвете, да се о заједничком трошку што скорије установи у Београду стална метереолошка станица. Део који би на општину пао, био би незнатан према користи која би се овим добила. При завршетку овог извештаја, комисија сматра за своју дужност да учини још и сљедећу напомену; Према досад извршеним предходним радовима о ис траживању воде за Бесград, а на основу напред изпожених резултата, на основу два извештаја г. Жигмондија (од 4. Априла 1885 г. и 3. Августа 1886. г.) и на оонову извештаја о резултгту бушења у мокролушкој долини, најјасније се доказује да је сасвим неосновано мишљЈње, које је овладало у Београду усљед мање но површног испитивања: да у околини Београда нема довољно и добре воде, и да се мора прибећи системи снабдевања речном водом који је и са Фкнансијске , а што је најглавније и са хигијенске стране осуђен, као систем који прави илузорном и саму циљ снабдевања вароши изобиљном водом; јер ма како били фини Филтри, ма какав начин чишћења потребили, вода речна ма колико она бизтра изгледала,

— баш у доба кад су заразе и сваке болести у вароши најчешће — лети — задржаће у себи већи део оргавских састојака и на тај начин, било да се та вода употреби само за домаће потребе било да се њоме само улице поливају уносиће клице разних болести у ваше домове. Пешта, Беч, Мивхен, ФранкФурт, и толике друге вемачке вароши крај Рајне, Мајне, Елбе, и других река тек у крајњој нужди узимају воду из река, а у новије доба већина њих доводе или изворну или подземву воду из даљине од неколико десетина километара. 25. Марта 1887 год. (Долазе потписи) Београд. прилог 1. ВАШЕ БЛАГОРОДСТВО! високоиоштовани госиодине иредседниче оиштине ! Сљедујући вашем уваженом пријатељском позиву да дођем у Београд ради прегледа резултата о бушењу, које је млого уважена општина сходно моме предлогу од 4. Априла 1885. године у долини мокролушкој извршила, у цељи снабдевања вароши са водом, и да о томе питању дадем поново моје мнење, ја сам то учинио и нашао: Да уздужни и попречни ароФили израђени по подат« цима о бушењу, које ми је ј ударски ивжињер г. Ф. Хо« ман на преглед поднео. потврђују сасвим оно мнење о ивворима који данас варош Београд са пијаћом водом снабдевају, које сам ја у моме извештају од 4. Априла 1885 год. исказао. Ја сам навео у томе извештају, да већи део метеорске воде која напаја оне изиоре, пролазећи кроз горње готово свуда налазеће се трошне слојеве, спушта се до слоја конгеријске глине. (Соп&епепШоп) по коме подземно на ниже отиче и то како су стране оних брежуљака нагнуте и прикупља се на најнижим местима долине, где образује подземне водне резервоаре који се виде с једна страве у бари званој „Коцин долап" с друге стране у долинн „Мокрог луга." Од старих водовода варошн Београда, као што се из мојег извештаја од прошле године види, постоје данас само два т. ј. Булбулдер и мокролушки водовод, од којих само први скупља дубљу воду, док, на против, мокролушки водовод прикупља само ову изворску воду, која се у горњим регионима оних брежуљака налази, а највећи део њихове воде отиче подземно као неупотребљен у долину на ниже. Осим тога, ја сам у моме лањском извештају напоменуо, да се у мокролушкоЈ долини, осим оне на најдубљем месту те долине нагомилане воде, која се из извора области брежуљака мовролушке долине слива, а за подлогу тако звани „Тегел" (Соп^епепЉоп) имаЈ "у, налази у близани још један дубље лежећи резервоар воде, из кога бунари Вшегечкове шпиритусне Фабрике и Вајфергове пиваре воду црпу. Овај водени басен, лежи, као што камени мајдани отворени с обе стране долине мскролушке између пиваре и шпиритусне Фабрике показују у белом кречњаку (СегШиеп ка1к) којег слојеви према југо-истоку нагнути, належу А бдизини Вајвертове пиваре наједан склад кречног камен«