Београдске општинске новине

143

ког 17 метара а ниво воде је на 16 метру, — Дубина слоја кроз који вода у оаштиаска бунар додани 19 метара, а ниво воде у истоме је на 18 метра, дакле, релативна разлика нивоа воде оба бунара износи 0.266 метара, из чега се са сц/урношћу може закључити, да је једна иста водг у оба бункра. 5, Црпљењем воде у исто доба из оба бунара, није иримећен никакав утицај у иогледу количине воде, коју јо за исто време бунар давао, кад је само изједног вода црпљена, при свем том што су та два бунара једва 150 м. удаљени један од другог, што доказује да је резервоар из ког се оба бунара пуие врло богат. 6, Према хемијској анализи, коју је вршио државн хемичар г. Др. М. Деко као што се из приложеног под •/2 извештаја види, нађена вода према својим физбчким и хемијским особинама, одговора у главном зактввима, добре воде пијаће и има највеће сличности са водом „хајдучке чесме" у кошутааку. 7, Виеинска кота дубине, до које св копањем и бушењем у бунару дошло јесте: 90,860—29,750=61,110 метара а кота најмање воде у Сави је: 66,600 м. Према томе дубина до које се копањем и бушењем дошло лежа за: 66,600—61,110=5,490 метара испод најмањег савеког нивоа. Слој кроз који вода долази има коту 90 ,860 —19,000= 71,860 м. данле над иајмањом савском водом за: 71,860—66,600=5,26 м. над средњим стањем Саве за: 81,860 — 69,700=2,160 мет. а испод највишег стања Саве за 73,360, — 71,860=ХЛ00т. ииео воде у бунару остао је стално на коти. 90,86—18,05=72.87т. Висина обале савске код железничког моста је: 71.686т. а бунар је удвљен од те обале за 2077 ,93 метра Из ових висинских односа може се посигурно изве сти да нађена вода није савска вода, но вода мокролушког басена и да може имати своју отоку у Саву. Из свега до сада наведеног, може се извести овај закључак: а) Сам већ ископани бунар са овим пречнииом (од 2 метра) даје толико добре пијаће воде, колико је потребно за 30.000 становника. Додамо ли томе још 200 000 литара које даје дневно бунар (од 1 метра прсчвика) у млину г. Вшетечког, то тим већ имамо сигурних 500.000 литара за 24 часа иди по 10 литара добре пијаћс воде за етановништо од 50.000 душа — Међутим ако се у извссним остојањима још који бунар и са већим пречли ком ископа или ако проФИЛ овог бунара у његовом доњем делу прошира, иди се у њему саграде галерије а у ниову нађених водених жица, може се врао скромно рачунајући, горња количина воде бар )0Ш за пет пута увећати и тиме добити до 2,500,000 литара за 24 сата. Од ове количине воде дошло ба по 50 литара на главу ва становништво од 50.000 а ио 31 литар на главу за ста новништво од 80.000 душа. Дакле само овом водом, могао би Београд нодмирити, осим потребе за пиће, и већн део осталих потреба,

Горњи закључак о воличини воде која би се већим бројем бунара добила. изведен Је из опажања чињених на ископаном општинском и суседаом Вшетечковом бунару, али кад би се у близини ова два бунара, а у одстојању од 100 метара, ископао још један бунар, и то само од 1 метра у пречнику, а дубине 20, до 22. метра (а то је дубина у којој се нађена водена жица треба да иојави) (онда би се ие једновремених опажнња на сва три бунара, дошло до уверења не само о томе, да је наведена количина од 2,500.000 литара на 24 часа сигурна; но да се и на много ввћу колнчину воде рачунатн може. Трошак учињен око овог рада биће сразмерно мали (хиљаду до хиљаду двесга динара): према извесности коју би добили о богатству нађене подземие воде. Ш. 0 учињеном трошку за копање бунара Трошак и број утрошених надаица, као и вредност на*)ављеиих справа и материјала, које општина може још корисно да употреби, види се исаод */3 приложеног из вештаја прилог 4. Б. ИЗВОРНЕ ВОДЕ. Осим копања бунара, стављено је овој " комисији у задатак још и то: да исаита све изворе у околинни Београда. Ток овог 'испитивања и постигаути резултата виде се испод - /4 приложеног извештаја оних чланова комисије који су тај посао вршили. Према њиховом извештају, може сс само из оних извора који на површкну избијају добити више од 1,000000 литара воде за 24 сата, што са оних 2,500.000 литара кој'и се позитивно могу добити било проширењем већ искоианог бунара бнло копањем веколико нових, чиви 3,500.000 литара (3500 куб. мет. за 24 а то је 70 литага на главу и становништво од 50000 а по 44 литра на душу за становништво од 80.000. Из свега довде наведеног можемо казати , 1. Да је копањем бунара и испитивањем извора у непосредној околини Београда постигнут врло повољан резултат и да нађена вода може служити као основа не само пројекту за снабдевање Београпа водом за пиће него и за сна^девање водом која ће подмириаати и све осгале нотребе и 2; Да је за Београд много корисније с» Финансајског а нарочито пак са хигијенског гледишта, да се снабде н са маае али добре воде из извора, или из извора и бунара но са дрпљеном и пречитћеном (фидтрованом) савском водом. Ачи како комисија држи, да ће за Београд бити нај боље — и са Фанансијске и саЈгехничке стране — ако се снабде изворном водом, па ма и из м 1ло веће да&ине, а скоро је тврдо уверена да у еколини Авале у (Бедопоточком атару) има богатијих извора, чија би се вода без великих тешкоћа^мсгла довести у Београд, мишљења је: да треба продужити истраживања још за неко врем?; на рсчито што со изворнв воде тичс. Примедба : члановв комисије који су се бавили и ; траживањем изворних вода нису могли игпигати и изворе