Београдске општинске новине

158

представника од сто кућа и заступника свију варошких еснаФа. Више од четири хиљада људи одазове се позиву. Сам дан, 14 Фебруар, пада се у белу недељу, а Срби су тада нарочито бирали какав велики празник црквени за отварање своје скупштине. Дакле, после свршеног религијозног обреда, посланици се искупе на једној широкој пољани, где већ беше нодигнута нека врста шатора за кнеза, митрополита и високу господу. Ту се дао видети чак и Стојан Симић, — онај исти, што се месец дана раније заклињао смрћу Милошевем — али није било лукавог, и ако мање дрског, Аврама Петронијевића, који је после претрпљене срамоте избегавао да се цокаже јавно. Милош назове бога скупштини и заповеди Давидовићу да прочита беседу коју му је издиктирао био. У беседи се прво даЈс објашњење, за што Србија није до сада устава имала. Тек лане су погранични спорови између Србије и Порте изравнати ; тек од јуче Србија и постоји као држава. Па да ли је ту требало хитати ? Да ли је требало, каквом несмишљеном речју или делом истрчавати се, и излагати се ризику ударања натраг ? Векови су имали да прођу док се основале државе које данас у свету постоје, па кад и у њима увек има што шта да се додаје, зар је могла Србија за једну годиау све да постигие да уреди? „Народ српски" — (вели Милош а, ми овде тачно н&водимо. речи његове, )ер није довољно саму им мисао изнети) — „народ српски има мдого својих особмна које му ваља у склад довести са цивилизацијом и просветом Јевропе, ако хоћемо да и он временом заузме достојно место у њеним редовима." Кнез за тим прелази на општи расноред устава који земљи даје. То вије пројект закона која се има претресати, већ је то устав који ваља усвојити ж на који се ваља заклети ; а Милош ту није сумњао у једнодушни пристанак народа. „Овај статут вама ће се прочитати ; ви ћете видети да су ту потанко утврђена и ошпта права Цнарода и права сваког појединца, онако како човечанство прописује. Даље ћете наћи личну слободу за сваког као п то, да је сваки Србин господар имаовине му. Ми се сви морамо заклети ла ћемо поштовати овај закон — и ми овде и оаа браћа код кућа. Даље се морамо заклети један другом — кнез рластима и народу, и народ кнезу и в«астима — да ћемо као светињу чувати и поштовати овај устав, и да нећемо ни колико за један прст одступити од њега без узајамна збора и догсвора".... И тако се ова бсседа најзад заврши излагањем Финанцијског устројства Милошевог. Читалац нам неће замерити ако изнесемо овде и сам текст тога извештаја, по што се у њему наикно огледа "примитивна простодушност Србије. Ја не знам, где би ми и могли наћи вепнију слику владе која је у исто време и патријархална и деспотска ? На пример, ако је Милош био деспота, занимљиво је видети каква ограничења он сам себи покушава да стави. Људи којима је, као њему, поверено да уреде земљу почетницу, земљу заседама опкољену, и изложену опасности да погине од међусобна раздора, такввм људима, слободно је по који пут и нредати се ис кушењима неограничене власти. Али Милош, који доиста толико пута попушта и заносу свога положаја и сурово стима свога [карактера, ^ево где ироба да самог себе ваузда. Једна од најопаснијих тачака била је ту финан-

циуа. Дајмо, дакле, реч овом кнезу — сељаку Он вели : „Ја сам испунио дато обећање да ћу на закону усновати унутрашњу управу земаљску; а -сад да пређем на једну другу и важну тачку из моје лањске беседе, на начин разрезивања порезе у народу. „Српски народ мора да се стара како ће да подмируја сљедеће издатке : данак султану, цивил-листу кнезу и његовој Фамилији, плату државним чиновницима и владикама, трошкове око одржања војске нужне за мир и поредак, трошкове око издржавања стражара који чувају границу и бране да нас когод споља нз изненади ; поштанске издатке, трошкове око подизања и одржавањ® болница, путнине днпутацијама у Цариград, п,; * Г5 ?тима и заступницима нашим на страни, и најзад 1,' и непредвиђене трошкове. Сви ова издатци до сад су подмиривави из разних извера, али ми смо се постарали — и наш врховни суд — да изнађемо пута и начина кеји ће одговорити сзима потребама, а бити и користан по државу и што лакши и праведнији за народ. Ми смо често претресали ово питање прошле годане, па смо се често у мишљењу и разилазвла. На.јзад, мени се учинило да ће најбољв бити да сз све дације у Србији слију у један главни порез који ће се скупљати два пута преко године, о Ђурђеву и Митрову, тако, да свака пореска глава има времена да се ишеђу једвог и другог плаћање одужи. (Наотавиће се)

ПИЈАЦА БЕОГРАДСЕА ШТА ЈЕ ПРЕШЛО ПРЕКО ОПШТИНСКОГ КАНТ&РА

ТЕЖИНА

ПРОСЕЧНА

од 3 до 9 априла

ЦЕНА

ДИТАР

К И Л А

дин.

ПР.

51.000

Пшенице

-в-

Пшеничмог брашна (лебног)

—

г „ финог

—

—■

5.554

Кукуруза

—

234

Кукурузног брашна

130

Јечма

1.907

Овса

Арааџика

—

Мекиња

Криза

—

421

Пасуља * Лука црна

20 17

549

Катран-1

29.110

Креча

24.056

Сена

Сламе ...... .

—

(увих шљива споре . .

—

Ораја '.

—

Масти

—

624

Свиње

—

5.998

Кромиира

335

Јабуке

Кајмака

—

5.850

Ракије меке „ Љ У™

„ комоее ....

ТТ: 24

—

15.100

Вџна црна . . . • . „ бела .