Београдске општинске новине

ДОДАТлК БРОЈУ 16-ОМ „ВЕОГРАДСКИХ ОПШТИНСКИХ НОВИНА."

— може бити само зла порода, док из колевке честите и јуначке излазе витешки карактери"...., На овај начин, живот човечвји и вије друго до свакидање прима I е и уливање добра или зла примера Живот добра човекаје у исто време и најсветлији доказ врлине и најжешћи жиг пороку. Доктор Хукер описао је живот једног врлог свештеника као „живу реторшу која је и најбезбожније убеђивала о лепоти добра. Исто тако> Џорџ Хербет сту пајући у дужност сеос ог пароха рекао је: „овај свет сотребује добре примере а не леое придике и ја ћу се пре свега трудити да му све то животом покажем".,... И доиста велика је то сила доброта. Она је к&дра да очара и да загоснодари, јер човек воји њоме дише, прави је дар људи у колико сва срца њему теже. Тккви људи довољво је да се појаве и одмах у нама се груди шире као од свежа паанинска ваздуха или од блага сунчана зрака- Сила благородне природе толика је да је један Томас Мор могао њоме, и само њом, з^е људе побеђивати на чак и на прав их пут изводиги. Сам призор добра великана чеето је од пресудна правца на наш живот Шатобријан је видео Ва шингтона само један пут у животј , али му је то доста било и за цео живот. — По што је опнсао разговор који је са америчким великаном имао, овај елавни книжевник Француски вели: „В&шингтон је легао у гроб цре него сам се ја најмањ<е са книжевним светом упознао. Ја сам за њ био један из гомиле , јер је он био у свој својој слави, а ја у незнану мраку. Име моје није он можда задржао у памети ни за један дан, али ја сам сретае што је он мене и погледао. То ме је загревало целог осталог живота, јер има нек с силе и у погледу велика човека," Кад је Нибур умро, његов пријатељ Фредирик Пертис. ово је о њему рекао: „да ретка сувременика! То беше бич за ниткове, наслон за часне и поштене, а пример и стуб за младе људе." У другој једној прилици иоти Пертис је рекао: до бро је за доброг рвача да га непрестано окружују добри рвачи, зле мисле беже кад око падне на лик човека пред ким би се стидели да зло помислимо". Један католички зеленаш имао је обичај да кад год хоће кога да превари, а он превуче завесу над иконом свеца коме се молио." Исто тако и Хазлит рекао је о слици једне лепе жеве: „да је немогуће ма што зло помислити у њеном присуству„. „Баш чини добра кад погледам у његово воштено лице" — имала је обичај да понавља је-

дна сиротна Немица, показујући слику великог реФорматора (Лутера) која је висииа о дувару бедна јој крова. — Јест,и сама слика добрих и благородних људи праве нам неко друштво. Гледањем у њихове цр^е ми почнемо да осећамо као да их боље знамо и да су нам ближи и рођенији. То постане копча која нас веже за јаче и узвишенаје природе но што смо сами. И, ма да можемо никада не лоспети до висине својега јунака ипак нас, постсјано излажење слике његове пред очи, крепи и подупшре. Славни Факз признао је с поносом све гато је дуг вао примеру и познанству друга му Берка, а у једној прилици и овако се изразио: „да ставим сво зн&ње попитвчко које сам из књига 2 П0 " црпео, сву науку што сам у шкоии добио и сво искуство које сам у свету стекао на једне теразије, а добит коју сам имао од познанства Беркова на друге — ово посиедње претегло би и ! Исто тако и проФесор Тандал говори о свом пријатељству са славним Фарадеом као „сили и инапирацији." По шт > је провео Једно вече с њим он је ове речи написао: „Дела Фарадсова буде дивљење, и али годир ш њаме загрева и крепи срце. Ово је доиста силан ч >веж; а ја волим силу само ако је, као код њега, везана са скромношћу, нежношћу, племенитошћу карактера"! (Наставиће се) ПОДЛИСТАК С-кНЈ^аИТ"-АУ ДЕВЕТНАЈЕСТОМ ВЕКУ НДПИСАО С е и-!? ене Таљандије ПЕТИ ДЕО Пад кнеза Милоша. (Наставак.) ш. Окуишина 14 фебруара 1835. — ЈКнежева беседа. ■— Датргуар«• халне финанцијв. — Читање уставног акта. — Дани радости. — 1Јез« годе и оиасности устава. — Сиште незадовољство у Србији. — Саољнв оиасности, — Дротести Турске, Русије и Аустрије иротиву Жилошева устава. — Руска и сриска \ди иломација. — Милош и изасланик царФ руског. Милош је обећао да ће прогласити земљи устав 14 Фебруара 1835, или три недеље после догађаја које ис« причасмо, и — он одржа реч! Фебруара 14-ог, посланици се доиста скупе у Крагујевцу. Кнез је хтео да то буде највећа и најсвечанија скупштина народна; па је позвао у њу ирве кметове из сваког седа, по једаог

*