Београдске општинске новине

156

понуда јавнои постати. Међу нама овде, ја мислим, да ће бити врло мали број оних људи к >ји ће одмах ио прочитању понуда моћи да даду свој глас, може ли се примити или не може. С тога је изван сва&е сумње да је потребво да се понуде штампане предаду свима члановима комисије, јер, ако се то не усвоји, онда не знам да ли ће ко од господе моћи дати свој суд, али ја га од своје стране не могу и нећјг дати. Г. Др. Пачу. Још само један р-злог да нав- дем у корист преддоженог штампања. Нека су господа напомињала, да се одмах штампа и за ширу иублику. Ја не ба био тога мњења, јер онда би нам се могло пребацвти да нвсму били дискретни према понуђачвма. С тога предлажем, да се штампа као манускрипт само за н&е, и за општински одбор, што значи, иа сваки од нас треба да вма толико увиђаввоети да ствзр очува у тајнссти бар дотле, док се ствар у комисаји не реши. Кад ствар ова дође пред одбор општински, онда, молвк вас господо да имате у виду, да су седнице одборске јавне где ко год хоће, па и саз Београд, можз да дође; онда и ова цела ствар постаје јавна и није више никаква тајна нити може бити тајна, нити треба да буде тајна... (Вачу: да се гласа) Пред. комиоије г. Алковић. И ја мислим да је довољно говорено и да треба да сзршимо ову етвар. Ја држим да имамо да гласамо о иредлогу г. Дра Иачуа : да се штампају за чланове комисије и општ, одбора све овде поднете понуде као манускрипт, а за тим да чувамо као тајну док ве предамо ствар одбору. (Тако је. Питајте ко је противан нредлогу) Дакле господо усвајате ли овај предлог (Усвајамо) Има ли ко противан предлогу (Нема) онда ја ствар решена. Г. Ј. Антула. Само нека се каже и то у томе решењу, да се штампање изврши под непосредним надзором нред седништва. Г. Председник општине. Ја мислим да бн комисија ту своју одлуку требала да упути општанском председседеиштву, и онда ће бити дужност општинеког председништва да изврши штампање под својим надзором. Г. Јов. Антула. Још само ово имам да приметим : да се те понуде препишу па само преписи да се шаљу у штампу а ориђинали да остану ту (Чује се : разуме се). Г. Главини®. Ради допуне имам да кажем, да треба штампати само онолико комада колико треба за комиснју и одбор, па да се одмах слог растури. Даље треба знати хоће ли се штампати и приложгни цртежв ? Г. Предоедник општине. Ја мпслим да је ствар свршена, и сад оставате ви нгма да урадимо шта треба. Г, Пред. комисије г. Алковић. Предате нам понуде мислим да вратимо нредседништву, но не знам хоће ли се и запечатити.... Г. К Црногорад. Дозволите г. председнича да кажем како смо ми радили. Кад је одбор општински поверио једној комисији да те понуде отвори, комисија, кад је то учинила само је, не читајући понуде, костатовала ко је понуђач, па је одмах у присусгву г. председника општинског запечатила понуде и вратила их одбору. Ако хоћете да се сачувамо од сваког прекора, мислим, да тако и сада треба урадити но, по гпто ће се то штампати може ОВОМ БРОЈУ СЉЕДУЈЕ ДОДАТАК

г. предоедник примИти надзор око тога поела у своје руке. Г. Председник општинз. 0 самим понудама како налазите д >, са чувају оаако и нека буде. Но ја миелим да ви треба да водиге надзор, док на сваг.и начин, општинсло ће са п{ едеедништво обрагити на председништао комаеије и деловођу њенога. Г. Јов, Антулј. Ја држим да председвшптво ошпгсуда вема !фаво шго захгева од нас да ми водимо над зор о понудам • и тптампа -,у исгих. Но нека се још вечерас оне њему предаду па оно нека воде бригу о штампању и о потребној тајноста. Председнис комисије г. Алковић. Сиакојако, нама није ни могуће да то надзиравамо и да чувамо нонуде ; јер го ће на сваки аачин трајата дуже времена, а ми смо приватки људа и спречени другим својим пословима. (Вачу : „вратите г. Ниволајевићу па свршена ствар"). Длклр , прсма већинл гласова које еам чуо, јаовепонуде овако како су вама предате враћам г. иредседнику општине натраг, и молии, да се према одлуци комисије штамаају и члановлма њен^м и одборским пошљу. За тим да се позове коомисија р^ди дгљег рада, И с тим смо закључили ову седницу. (Оастанвк закључен у 7% ча:ова НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО КАРАКТЕР (по СЈлаолсу) VIII. Дрзгзкба хх пример. Држ' се доброг друштва, па ћеш и сам доб-р бгги. Џорџ Херберт Ја волим да слушам о племенитим људма Шекспир, Кажи ми кога цгаиш, па ћу хи казати ко си. Сент-Бев Ко тежи да буде добар живописац тај ће усек тражити дг ради по најбољ~м еликама. 'Гако и онај ко хоће да му ,је лист живота светао, гледаће да су му и примери који се држи најбољи и неће се за^овољити све док их ве достлгне кли и не претече. Оен Фелтам. (Наставак.) Додир с добрим елеменгима увек добра доносе; јер, као што рекосмо, добар карактер је пралепљив као код и рђав. „ Ја сам била нроста блато док ми ружз не засадише" — веаи нека мирисава земља у једној источној ^асаи. „За дивно је чудо — вели Канон Мозли — колико добра од добра ировзлази. Ни једео добро, као год ни једно зло, не стоји само; већ или поправља или квари друге, а ова онет друге итд. То је као кад бациш камен у воду — створи се талас, који ствара други талас, а овај други и све већи до обале... Може се готово рећи, да сво добро које у свету постоји да нам је дошло као овај талас по предашу из древних времева а често и непозаатих извора". „Од зла рода — вела Роскин