Београдске општинске новине

165

да се њихове пвнуде штампају (чује се „није нужно") па ако одобре онда да се штамаају. Г. Мил. А, Павлови^ Ја везнам да ли је такве сгварл забрањено °штамиата? >и требали предходно понуђача питатл — јер висам правник; ала судећи по здрав мразуму, изгледала би ствар чудновата када би се. ма с које стране могло забранати, или чак и зам*рити, да штампамо ове понуде не само за одбор и комасију него (као што је помеиуто већ од стране г. Мих. Швловића) и за ширу публику, за јава сг, кад је то заиста за све нас у овој општиаи једна веома важаа сгвар која кошта, и млогих новапа. Да нам се у овоме погледу не може ништа прзбацити,'а још маае да вам се можз забрааитл, за меие је бар сасвим јаона стлар. Јер сзе ове понудв што смо добгли усљед отвореног конкурза, отворене су још пре вре три недељг — а&о се не варам (иредседник општ. „биће чолико.") И она к миеија која их је отворила имала је право да ихпрочита правотако међу оним људима, који су били чланови те комиеије и који су сзе овз понуде охворили и пр чатала .^огл > се десити и таквих, који би могла још онда да их на јавност ишееу. Ја дгкле не мислим да може биги какве зебњз шго би сада ове понуде нашгамиали и држим да је прека потреба да их штампамо ј.за све од борнике и чланоае к м Слје, која ћз о њама имата да донесу решсње своје; на ндаослетк/ и за шару публиху, само сад одма држим да не би требало да се ствар предаје широЈ нублици и пушта на јавност док се предходно не проштудира и не ирегресе овде у комисији. Г. Председник спшт. Ја видим да је већина г.г. чланове комисије за то, да се све ове нонуде које су нам учањене штампају. Мзнз је једно само жао: што сенепрочиташе, па да се види да ли је и нужно да се шт«мпају. Поменуло се да ту има млогих цаФара итд. шго сз не да упамтити. Но кад би се прочитале може биги, да би сј просто после једног читања одбацила ма *Јар једна од њих те не би ее и она морала да шгампа. Оаако ако се реши да с ј све штампају 1 Јпа ондачитајуми ћем® имати једну књигу д> ста дебелу, за ко)у ћз нам треб&ти можда пун месец данд доа се наштампа. Међу тим ствар је по себи колико важна толико и хитна. Даље има једна овде још ствар господо Исг:П 1, ја баш добро ие знаи како иду овдиослови вли господа која су поднела ове понуде изјавила су, а - јо сам ја комисији већ напоменуо — да се стављају на расноложење комасији зд свако усмено обавештење ажо 6 ј јој потребно било. Што се каже да ова ствар по себи и евојој важности припада јавноети и да сваки треба да буде упознат њоме. — на свааи начан она се не може ни сакрити од јавности, на код оволикогброја људи у тајности сачувати, но ипак, бар што се мене тиче, ја бих био противан ономе мишљењу које је изнео г. Мих. Павловић кад је казао да сва ствар треба сада да се у новинама штамна Она ће доћи на јавновт сзакојако, али за садпре одлукен претреса да се то чина не видим разлога јаких. Мени се се чини да би бало и боље и удесније да су се све понуде које имамо сада прочитале овде па која понуда буде изабрана она да дође у штампу и у новине, те да и публика о њој може дати своје мишљење. Али, опет велим, да ће бити незгодно а можда и непотребно да се све понуде штампаЈу јер — у кодико сам ја унозно — овде има

међу понудама једна, која је таква, да чим би се прочитала, држим да би били сви сагласни, да заиста није погребно на да се штампа. Г. Ј. Креманови!. Ја имам да кажем, да не видим ту никакву неумесаост што ћемЈ н;редиги да се овз понуде штамиају. Све ове нонуде иод*§нетесу одбору. Одбор јз затим посретством једне комисијз отворио те по»уде и изабрао је у исто време једну велику комисију од 40 људи да све ове понуде проучи да их сно оцени, чатањем и пк удираљем, и да му поднесе извештај у коме ће изложати и мане и добре, стране ис тих. Али бзз чигања са шх нонула нз могу се сазаати ни мане ни добре стране ма које од ^њих] нити се можз какво сравпење између њих учиаати. Комизија, кад је предузела да испита и оцани једну таку важну ствар она је мора тачно проучити и испитати, а да је може тачао проучитн и мсиитати, ве може бити другчије него да сз цела та ствар печата и да сваки члан комисије има у својим рукама све ноднесене понуде тако да их може и код саој з куће читати и оцењивати. Тек, онда унразо, ако и будемо у стању да дођемо у пуну седницу са својим питањима и прлмедбама. Ја бих, дакле, био за то да се пзчата онолико колико тре 5а комада за све чланове КЈМисије. Шго се тича замзрања, не видим да ће бити икавве замерке ма од које стране, шго ћемо се овако уаознати са ствари и на протлв држим да би погрешили кдд би другчије урадили. Наша је дужноот, да се темељно упознамо са стварама које ћемо да реш«шо, јер кад хоћемо општину милионлма да задужамо, морамо добро очи да отворимо и да видимо јесу ли понуде добре и корисне за ошптлну или нису. Олет велим другче се никако ово велико и важно пигањз и не еме решита. ДеловоЗја општине г. Н. Јованови^. Само ради објашнења дозволите, госаодо, да наноменем: да се слична дебата бала отворила и у првој седници одборској по овом предмету када се тражнло, да се по нете понуде вдмах отворе и прочитају. Ствар није догле дошла, јер се акт отварања извесној комисији поверло, али да је какзим случајем одбор такву одлуку донео, — да је понуде одмах отворио и тиме их у неку руку објава>, — један од понуђача који су се у седници десили ГЈВЈрио је, да ба он то оматрао као некорекгност или индискрецију према страни која се поаерава, и вели, да би он одмах тргао пришао да и .ите натраг, своју понуду. Насам правник ни иначе довољно версиран да могу рећи, да ли је то закон или ред или прост обзир у свету, да се на стечају пријављени радовн не дају јавности пре извесаог времена, али Факгједасу ово тугаљиве ствари и да се мора водити рачуна, ако не о интересима а оно колико је могуће о осзтљивостима друге стране. Г. Н. Ђзрђеви!.. Ја мислим да се саи слажемо у томв, да је ово ствар врло озбиљна и да треба брижљиво да се иепита; — о томе дакле не треба ни говорити, јер то је изван сваке сумње. Понуђач, који би забранио да се штампа његова понуда, не знам чим би могао то правдати. То би изгледало да он хоће да комисија прими његову понуду по што по то, а да ју и не проштудира. Ако је понуђач учинио од своје страае све што год је могао, онда не знам чега би се имао бојати што ће његова