Београдске општинске новине

154

и за сам одбор прека потребада се све ово штампа— напомињем опет — као мавускрипт, Кад је то прека потреба и за комисију и за одб( р снда то треба и да учинимо, а опет кажем, да можемо да у инимо. То би?а и у скупштинама народним, где видимо танође да св законски предлози пре претреса и решавања о њима штамаају и предају посланицима на проуча^ање, јер то захтева оабиљност самог посла. Председншг комисије г. Алкови!. Према броју понуда које смо добили, и према садрживи сваке од њих посебице, довста нема другог начина да се да могућности да оне буду оз6иљео проучене, што него је тај да се умножи број вримерака и преда свакоме од кас у рухе на свестрано проучење. Сад, ва који начин да се изврши то умножавање — хоће ли то бити путем печатње, или ће бити путем аутограФисања, — о томе можемо да се разговоримо. Међу тим, треба имати у виду, да су овде цифре, да су ту разве мере, димензије појединих предмета итд. а то све заиста не може ни да се упамти, кад се само прочита, још мање да се могу чинити уиоређења и да се бира што је боље. Дакле, и ја се слажем с тим, да ради озбиљног штудирањ«, треба ове понуде умножати, сад било путем печатње или путем аутографије. Ја не знам да ли смо ми вравовласни да ову етвар путем печатње публа кујемо, јер, ако би и то могли да учанимо, онда држим да не би згорег бвло кад би овај посао био к већем броју људи из грађавства стављен у домашај, пошто твмо вма доста људи, који могу да даду реч о свој ствари.... Но, д« не идемо тако далеко да за публику ствар ову печатамо, за то сам свакасо, да се ове понуде умноже у толако екземплара у колико је потреба да сваки од чланова комисије добије по један ириморак на шту дирање. (одобравање) Г. К Црногорац. Нема ви једнога међу нама који би био сротиван да се поднете понуде штамиају, но само је о овоме реч: смбмо ли да идемо на јавност или се морамо ограничити тако како ће се ствар сачувати од сваке инднскреције. Кад се понуде буду одштампале имаћемо их у рукама, и то је врло згодво и корисно за нас и за сам посао који треба да свршимо. Само опет могли би да размислимо о начину да се ствар сзчува у тајногти, и зсрад отклоне сваког могућег подметања, ја налазим за потребно да се тако прецвзира овај наш рад да се наштам па и да се не да могућности даљем растуривању. Иа ипак кад се наштампа и вад се нама преда, да се и овде чита у свима појединоствма. Пред. Еомисије г. Алковић. Господо, мислим да је довољно говорено о овом предмету („довољно") ја бих само додао предлогу г. Пачуа једно питање: да ли да умножимо потребни вам број ових понуда путем печатања или путем аутограФисања ? Овде сам чуо да општина има своју аутограФску пресу, а има и свога иер сонала, с тога мкслим ,ла би било брже да се аутограФише (чује се „неће бити читко") Г. Ј. Антула Свакојако је боље штамиати, јер аутограФисање не ие/Јада читко. Што се таче дискредитовања о коме је поведена реч, ми се у овој стварн можемо само на један начин дискредитовати, а то је, ако не будемо о 0азриви у толикој мери да сасвим онемогућимо да ма

којн од понуђача може учинити какве било измене у да тој понуди. С тога би желео да се штампање изврши под надзором самога г. председника. Г. Др. Пачу. Доиста, гко се вутограФише изиће ће тако нечитко, да ћемо тсшко моћи упоређивања чинити, те би се слабо вајдил*; него треба да се штампа као манускрипг, у само толиао комада колако трзба за чаанове комисије, и т^ме би се искључила даља јавност. Разуме се да индискреције појединих свуда није мо'уће рзбећ^, јер, вапослегку и кад се овде што прочита даде се уп8мтити, ажо ве од речи до речи оно у главноме, и ако ј& имам тако јачо памћење да све што се прочита запамтим онда ту је тешко сачувати се од андискреције ахо го хоће ствар да дискреднтује — Ази, предпоставга је то:а код нас неће бити и надамо се да ће сваки чла е комисије све то чувата као тајву, коју неће никоме из носити. Разуме се ; а ово штампање треба да буде под надзором г. предсе ника и г делевође и да нико ае треба да зна садржиеу сонуда док се овде у пуној седници не прочитају. Г. Мих. ПевловиБ. Добро је г. Антула приметио, да се једино пази при гатамаању да не буде каквог дометања и измена од стране понуђача. Иначе, ништа ве смета да се сае то штампа бага и за ширу публиау, у којој, као што рече г. предсеЈник има доста људа који би о овим етварама могли дати стручаих мишљења 8 са којим би се межда и ми користали. Али ако већина нгђе да треба да се гатампа еамо з» оне који ће да већају о овој важној ствари овде и у одбору, нека буде и тако, само госиодо, треба да имгмо на уму да не треба овако огромну и важпу ствар олако ?а узмемо и да преломимо вао нреко колена Нисмо ма богати но смо сиротиња, и за то ваља да дсбро пазимо шта радимо и како радимо, треба д< бра да зиамо куда и зашто сваки грога наш иде. Опет велим, ја би био и за такво регаење: да се све ове повуде штдмаају и јавноста преко иовина даду, како би и други наши суграђана могли својим знкњем арипомоћн. Ја још држим да то не може битл криао ни самим понуђачима, што 6< ј ее њихове поауде публиковале, што би се предходно решсњу изнела на јавност ствар за коју има годинама да со издаје грдан новац. Главно је дакле — као гато је и г. Антрга реаао — само то, да ее иази да се неба учинио какав дометак или, да се не би што изменил() у којој понуди док се не од штампа. — Сад /ржим да можемо ово питање да решимо. Г. Мил. Бранковиб. Ја сам хтео да кажем оно што је казао г. предеедник и г- Антула. Слажем се ш њима; али само што се тиче коатроле нри шгампању, мислим да треба, да се ако, г. председнин не може да врши ту контролу избере и (нарочиго друго лиц-? за тај посао, те да ва тај начин избегнемо сзаку «умњу и могућност да ко од ионуђача може шта дометати, или да од понуђача може доанати шта је други предлагао и каква је чија понуда — и еве то — до год се понуде не реше. По мом мнењу то је пут да сдвонимо сваку сумњу. Г. Др Ј1еко. Иошто се овде чуло од неких правника да је овакво штампањс туђих с*т в а р'и забрањсно како би било да запитамо саке понуђаче, одсбравају ли